Kako je saopšteno iz kompanije Delta Agrar oni  u svojim voćnjacima koji se prostiru na nekoliko stotina hektara u Srbiji  gaje između ostalog voća i klupske sorte jabuka. To su sorte nastale dugogodišnjim ukrštanjem i radom selekcionara zbog čega imaju tačno određene osobine: boju, čvrstinu, ukus i veličinu. Mogu ih uzgajati samo oni proizvođači koji dobiju dozvolu od nosioca licence.

Brendirane sorte pojavile su se pre 30-ak godina. Danas ih najviše troše najbogatije zemlje: vodeća u Evropi je Velika Britanija, u kojoj samo „pink lejdi“ pokriva 12% tržišta, a sve brendirane jabuke ukupno čine čak petinu ukupne prodaje.

Predstavnici Delta Agrar su u jednom beogradskom hotelu na moderan način predstavili četiri sorte koje se već gaje u njighovim voćnjacima, a mogu se naći na policama marketa. To su: „modi“, „kiku“, „evelina“ i „pink lady“. Uz pomoć VR naočara novinari i gosti kompanije mogli su da dožive voćnjak u Čelarevu. U sali prilagođenoj za ovaj događaj postavljeni su interaktivni paneli  koji su pokazivali karakteristike sorte jabuke koja je spuštena na touchscreen ekran, a zabavu je predstavljala VR igrica u kojoj su se gosti takmičili u hvatanju padajućih jabuka. Igrica je sem zabavnog imala i humanitarni karakter: pobednik je dobio pravo da 100 kilograma brendiranih klupskih jabuka pokloni instituciji po svom izboru. Možda količina jabuka nije bila preterano velika, ali je bitna pažnja. Uz sorte koje su danas predstavljene tržištu, Delta Agrar ima pravo i na proizvodnju sorti „isaak“, „red mun“, „svitango“ i „rubens“.

U komaniji Delta Agrar gaje klupske jabuke u voćnjacima u Čelarevu i Zaječaru. Zasad u Zaječaru prostire se na 200ha dok u Čelarevu voćnjak ima površinu preko 600 hektara i predstavlja najveći voćnjak u jednom komadu u ovom delu sveta.

U saopštenju koje smo dobili nije bilo reči o ceni i tržištu za klupske jabuke iz Srbije ali već dve godine tržište jabuka, što se Srbije tiče, nije u dobroj situaciji. Razlog tome je velika  domaća proizvodnja i smanjenje narudžbina iz Ruske Federacije koja sve više ima svoju proizvodnju jabuka u čemu joj dosta pomažu i slovenački stručnjaci. Takođe, domaći proizvođači na domaćem tržištu uglavnom plasiraju drugu klasu dok prvoklasne jabuke čuvaju u hladnjačama za probirljive strane kupce.

Kako Agrobiznis magazin saznaje Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na omogućavanju izvoza jabuka iz Srbije u Kinu i Indiju. Pregovori su pri kraju i ostalo je da se reši deo tehničkih pitanja fitosanitarne kontrole prilikom prometa voća. Delegacija Srbije tim povodom nedavno je boravila u Indiji i kako saznajemo uskoro treba očekivati dobre vesti.

 

Proizvodnja jabuka kod nas i u svetu

Jabuka se smatra  jednim od najpopularnijih plodova i najviše se proizvodi od svih vrsta voća na svetu. Najveći proizvođači su Kina, SAD i Poljska. Prema USDA (američko ministarstvo poljoprivrede) Kina je najveći svetski proizvođač jabuka sa proizvodnjom 44 miliona tona godišnje. Međutim, to ne znači da Kina ne uvozi jabuke kao i druge države. Značajni proizvođači jabuke su Turska, indija, Iran, Italija, Rusija, Francuska i Čile.  Zbog sezonskog karaktera, vremena zrenja i čuvanja ove zemlje su istovremeno i značajni uvoznici.

Takođe, najveće količine jabuke na primer Velika Britanija uveze iz Francuske kroz distributivni lanac Tesco. i te jabuke dolaze iz doline Loare gde je poljoprivreda Francuske najrazvijenija.  

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji bila je 1.523.000 tona. Poslednjih godina proizvodnja jabuka je na nivou blizu 500.000 tona. Prinos na visko intenzivnim zasadima (gust sklop biljaka u špaliru) je između 50 i 70 tona po hektaru mada ima primera i sa prinosima preko 100 tona. Izvoz jabuke u 2018. godini bio je 197.602 tone a vrednost je 122,4 milona dolara. Čak 84% izvoza jabuka je u Rusku Federaciju! To je veoma loš pokazatelj koliko je naše tržište jabuka veoma ograničeno i rizično. Prema podacima EUROSTATA za 2017. godinu u Srbiji je voće zastupljeno na 43.696 hektara, a od  toga 57% je zastupljena jabuka. To je svrstalo našu zemlju na šesto mesto u Evropi.  Ispred su Poljska sa 160.000 hektara, Italija 55.810 hektara, Rumunija 55.050 hektara, Francuska 38.298 hektara  i Nemačka sa 33.981 hekatrom.

Tabela proizvodnja jabuke u svetu 2018/2019. godina

Kina 31.000.000 tona

EU 14.009.000 tona

SAD 5.048.000 tona

Turska 3.000.000 tona

Iran 2.799.000 tona

Indija 2.300.00 tona

Ruska Federacija 1.503.000 tona

Čile 1.264.000 tona

Ukrajina 1.099.000 tona

Brazil 1.049.000 tona

Ostali 5.616.000 tona

Ko su voćarske vele sile EU?

Dve trećine zasada voća u Evropskoj uniji koncetrisano je u Španiji sa 422.809 hektara to čini 33 odsto ukupnog udela proizvodnje voća u EU. Na drugom mestu je Italijia sa 279.281 hektara na koju otpada 22 odsto i Poljska sa 167.315 hektara.

 

 

Beograd, 25.1.2018. – Dvadeset i osam učenika poljoprivrednih i ugostiteljskih škola svečano je primljeno u program poslovne obuke „Fond Za Budućnost“ koji Delta Fondacija organizuje već 12 godina.

 

Tokom dve godine trajanja programa, stipendisti će osim mesečne stipendije od 10.000 dinara, imati teorijsku poslovnu obuku i stručnu praksu na imanjima Delta Agrara i u Deltinim hotelima. Po završetku programa,stipendisti će dobiti i mogućnost zaposlenja u okviru sistema Delta Holdinga.

 

„Mi uživamo da delimo znanje, jer se ono deljenjem uvećava. Nije dovoljno da samo Delta Agrar radi kvalitetno. Smatramo da je Srbiji potrebno da što više ljudi upozna tehnologiju i stekne znanje i iskustvo o savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, koju može da primeni na svojim njivama, voćnjacima, farmama. Bićemo srećni ako nas vi, naši učenici, preteknete u znanju i rezultatima,“ rekao je Ivan Kostić, potpredsednik Delta Holdinga i generalni direktor Delta Agrara u obraćanju novim stipendistima.

 

Cilj projekta je da se znanje Deltinih stručnjaka iz oblasti poljoprivrede i ugostiteljstva prenese na učenike koji se školuju u tim oblastima, kako bi oni dalje unapređivali standarde poslovanja i sebi obezbedili perspektivnu budućnost.

„Želim da istaknem činjenicu da se jedan od učenika naše škole zaslugom ovog projekta zaposlio na imanju Delta Agrara, a ostali stipendisti uspešno su upisali fakultete, od kojih su dvoje bili prvi na listama za upis na fakultetima“, rekla je Milica Damjanović Tomin, direktor poljoprivredne škole u Zrenjaninu.

Prisutnima se obratio i direktor Ugostiteljske škole Beograd, Igor Gvozden: “Saradnja između Ugostiteljske škole i Crowne Plaze (prethodno InterContinentala) traje više od 30 godina. Škola je davala kadrove potrebne za poslovanje, a ova hotelska kuća je školi i ostalim kolegama iz privrede najbolji putokaz, lider i neko koje utvrđivao standarde rada. U toj saradnji nismo samo edukovali naše učenike već i nastavnike koji rade kod nas.”

Od 2006. godine do danas, Delta je kroz ovaj program stipendirala ukupno 309 učenika. Program je uspešno završilo 264 mladih bez roditeljskog staranja. Od pre dve godine program obuhvata i učenike poljoprivrednih i ugostiteljskih škola, jer su to dve ključne oblasti kojima se Delta Holding bavi.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31