Ovih dana, na većini pijaca i u cvećarama, mogle su se videti prelepe cvetne kugle, najčešće ljubičaste i bele boje, za koje ako ste pomislili da liče na cvetove gajenog luka, niste mnogo pogrešili, samo što se ovde radi o dekorativnoj vrsti, odnosno o ukrasnom luku.

Pored toga što je dekorativan, ima i praktičnu ulogu, jer štiti od moljaca. Ova biljka interesantna je i pčelarima, jer je privlačna za pčele, a za cvetne aranžmane može poslužiti i kao sušena.

Ukrasni luk ne voli zasenjena mesta, a kako da ga gajite i razmnožavate, pročitajte u Agrobiznis magazinu za mesec jul.

Najveći uvoznik rezanog cveća u EU je Nemačka, koja preuzme četvrtinu ukupnog uvoza, dok je najveći izvoznik Holandija sa učešćem u izvozu cveća EU od 87%. Vrednost uvoza cveća u EU je za oko 400 miliona evra veća od vrednosti izvoza.

Od januara do oktobra 2016. godine 84% izvoza rezanog cveća u EU realizovano je u međusobnoj trgovini članica Unije. Ostalo je otišlo u zemlje van EU, prvenstveno Rusiju koja je apsorbovala 34% tog izvoza, Švajcarsku (22%) i SAD (16%), objavila je Evropska statistička služba povodom Dana zaljubljenih 14. februara.

U istom periodu je četvrtina uvoza rezanog cveća članica EU došla iz zemalja van Unije, uglavnom iz Kenije (38%), Ekvadora (17%) i Etiopije (16%).

Uvoz cveća u EU je u posmatranih deset meseci vredeo 3,5 milijardi evra a izvoz 3,1 milijardu.

 

http://www.euractiv.rs 

Pri temperaturi 18-25°C uz redovnu negu, niče za 7-14 dana. Veoma uspešno mogu biti gajene u cvetnjacima na javnim zelenim površinama, u manjim grupama, kao i u baštama, kada se sade na međusobnom rastojanju od 30-40 cm biljka od biljke, ako su u pitanju visoke sorte, dok kod niskih sorti ono iznosi 20 cm. Njeno seme se lako prikuplja. Uzmemo jednu posudu, postavimo je ispod precvetalih cvetova i polako ih protresemo. Odgovara joj bogato humusno zemljište. Presađivanje dobro podnosi.

Petlova kresta (Celosia L.), rodno ime cveta je izvedeno od grčke reči keleos, što znači „spaljen”– odnosi se na glavu cveta što podseća na plamen, gorući, i simbolizuje boju vatrenu boju.
Pripada porodici Amaranthaceae, celosia je glatka jednogodišnja biljka. Ima uspravno, grubo, pojedinačno ili razgranato stablo, visine od 50 do 150 cm. Listovi su naizmenični, u dužini kopljasti, veličine od 4 do 14 cm u dužinu, zeleni ili tamno-crveni. Imaju mekanu teksturu i obično su prekriveni sitnim dlačicama sa izraženom nervaturom.

Cvetovi su mali, zbijeni sa gustim uspravnim šiljcima, od 8 do 12 mm dugi. Cvetovi se rađaju pojedinačno i razdvojeni su jedan od drugog, podsećaju na petlovu krestu. Mogu biti uspravni, bujni, narandžasti, krem, žuti, beli, crveni, ljubičasti i roze boji, blistavih šiljaka. Od 3 do 30 cm dugački, 1.5 do 2 cm debeli, bez latica. Listovi zajedno sa cvetovima daju biljci piramidalnu formu. Cvetovi ove biljke traju i do 8 nedelja.
Rod celosia obuhvata preko 30 vrsta biljaka poreklom iz toplih krajeva Azije i Afrike. Hibridne sorte se razlikuju po boji cvasti, formi žbuna, i veličini.

Pored visokih sorti imamo i niske, pogodne za bašte i javne površine, kao što je JewelBox koja može imati zelene ili bordo listove, dok je boja cveta žuta, oranž, roza ili crvena, a visina 15-20 cm. Sorta Coppelia je izrazita saksijska kultura, visine 25 cm.

Celosia spada u skrivenosemenice koje izrazito brzo rastu, najbolje na sunčanim terenima.Visina rasta 30 do 60 cm,a žbun dostiže širinu 45 cm. Listovi ,zelene boje sa cvetom formiraju piramidalnu formu. Može se pronaći u krem, žutoj, oranž, crvenoj i ljubičastoj boji. Koristi se za cvetne leje i kao saksijska veoma dekorativna biljka.
Ova biljka se lako održava i veoma je izdržljiva, voli sunčano, neutralno i dobro drenirano zemljište. Potrebno je umereno zalivanje.
Seje se u rano proleće, u martu kao rasad ili u aprilu direktno u baštu. Ako jednom posejete ovu biljku, godinama se sama zasejava, tako da je mnogi svrstavaju u perene.
Metlica je u stvari skup stotine malih cvetića, svaki od njih pojedinačno ima prašnike, kad ocvate gubi boju, a u sredini cvetića nastaje bezbroj sitnih crnih semenki.

Seje se od januara do aprila meseca. Pri temperaturi 18-25°C uz redovnu negu, niče za 7-14 dana.Od setve do cvetanja potrebno joj je 3-4 meseca. Potrebno je jedno pikiranje, a zatim sadnja u saksiju 8-10 cm ili u tacne iz kojih će se po prestanku mrazeva, odnosno u prvoj polovini maja, saditi na spoljne površine. Optimalna temperatura u njenom normalnom uzgoju je 14-16°C. Biljke koje proizvodimo kao saksijske treba sa 0,1% Cycocelom ili sa 0,3% Alarom prskati 2-3 puta. Voli svetle i sunčane ekspozicije, kao i umerenu vlažnost tla.
Varijeteti koji su danas na tržištu pripadaju nižim biljkama, oko 20 cm, sa ovalno izduženim listovima i kupastim cvastima intenzivno crvene, oranž ili žute boje. Odlični su za javne površine, kao i za posude.
Varijetet Hopkin zauzima vodeće mesto pri izboru. Poznata je i Geisha koja je visine 25 cm i ima širu i čvršću cvast pri samoj osnovi. Od starijih var. imamo i C.arg. plumosuApricotBrandy pogodnu za rezanje jer dostiže visinu 45 cm.

Primena Celosia je višestruka. Veoma uspešno mogu biti gajene u cvetnjacima na javnim zelenim površinama, u manjim grupama, kao i u baštama, kada se sade na međusobnom rastojanju od 30-40 cm biljka od biljke, ako su u pitanju visoke sorte, dok kod niskih sorti ono iznosi 20 cm. Cveta od jula, tokom čitavog leta pa sve do prvih mrazeva.

Celosia se dobro suši i može se uspešno koristiti za izradu aranžmana od suvog cveća. Kao rezano cveće dugo izdržava u aranžmanu ne menjajući boju cveta.
Ovde spadaju visoki varijeteti koji se koriste za rezanje ili za privatne bašte u manjim grupama. Var. Exsotic ima krupnu, tanjirastu cvast na jakoj cvetnoj dršci koja dostiže visinu 100 cm. Var. Martine je posebno atraktivna jer ima ravnu, šakastu cvast, izdužene lancetaste listove tamno zelene boje. Preporučuje se za staklenički uzgoj kao rezani cvet. Ovoj celosiji pripadaju varijeteti sa razgranatim habitusom i cvetovima dužine 3-5 cm, sakupljenim u klasaste cvasti. Visina je 70 cm. Jednostavne su i nisu zahtevne za gajenje, ne traže puno nege i pažnje. Same se zasejavaju, pa će nove biljke uvek nicati na prostoru gde su bile stare. Cvetovi mogu da traju do deset dana.

Petlova kresta razmnožava se semenom. Razmnožavanje se vrši u rano proleće. Ukoliko joj temperature odgovara, tačnije ako iznosi između 18 i 25 stepeni, biljka nikne za desetak dana. Njeno seme se lako prikuplja. Uzmemo jednu posudu, postavimo je ispod precvetalih cvetova i polako ih protresemo. Odgovara joj bogato humusno zemljište. Presađivanje dobro podnosi.

Autor: Darko Komazec 

 

Srbija je pre dve godine zauzela osmo mesto u svetu u izvozu ruža, a kada bismo ovu kraljicu cveća u potpunosti uzgajali uz struku i nauku, kako se to radi na oglednim njivama u Temerinu, Malom Idjošu, Senti i Ostojićevu, verovatno bismo se popeli i više na globalnoj lestvici. Nije šala: na globalno tržište je lane, kažu statističari, otišlo 994 tone ruža vrednih 1,9 milion evra, a od toga je s bačkih njiva izvozno orjentisana firma Leja NS uz stručnu pomoć kompanije Pheno Geno Rose, zajedno s kooperantima, ubrala i izvezla oko 400.000 sadnica.

Da smo u ovoj grani poljoprivrede dobri i da imamo izuzetan potencijal: bogomdanu klimu, zemljište i mnogo sunčanih dana - kako to neretko biva, bolje su videli stranci nego mi. Dok Srbija za hortikulturu ne haje i ne daje mnogo, bolje reći ništa, naš kvalitet su uočili drugi. I to ne bilo ko, već u svetu najbolji – Holandjani. Kompanija sa dugogodišnjom tradicijom u Holandiji, Roath bv, 2009. godine osnovala je firmu i u Temerinu - Pheno Geno Rose doo.

Firma se bavi oplemenjivanjem ruža, to jeste stvaranjem nove sorte koja je upotpunila delovanje već postojećeg preduzeća Leja NS u Ostojićevu i tako zaokružila biznis vezan za baštenske ruže u Srbiji. Pheno Geno Roses jeste u rukama Holandjana, svetskih eksperata za proizvodnju i prodaju ruža, ali da nije naše struke, nauke, kvalitetne zemlje i sunca, ne bi oni ovde ni došli. U Srbiji su holandske gazde sav posao 2010. poverile mladim damama, ekspertkinjama za oplemenjivanje Biljani Božanić Tanjgi, Mirjani Vukosavljev i Branislavi Popov, čijem se timu kasnije pridružilo više stručnjaka, sa kompletnom logistikom vezanom za dizajn.

- Postoje u svetu dva načina uzgajanja ruža – onaj tradicionalni kojeg se drže stare familije koje se generacijama bave porodičnim biznisom i prenose svoje dobro čuvane tajne s kolena na koleno. I onaj koji se zasniva na primeni nauke, za koji smo se mi opredelili. Sve resurse usmeravamo u pravcu eksperimenata, razvoja i naučnog istraživanja, a delom se to odvija u Srbiji, delom u Holandiji – priča za “Dnevnik” direktorka firme Pheno Geno Roses i ujedno glavna menayerka Leje NS Biljana Božanić Tanjga.
Naša sagovornica je nakon završenih studija hortikulture na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu otišla na studije u Holandiju, a potom i na praksu kod najvećih oplemenjivača u Evropi, u Engleskoj i Belgiji.

– Odlučili smo da se s takvim programom oplemenjivanja počne u Srbiji zbog izuzetnih agro-klimatskih uslova koje ovde imamo i najpre smo krenuli sa oglednim poljima u Temerinu, a potom i u ostalim delovima Vojvodine.
Od te odluke, 2009. do danas stiglo se do toga da se Pheno Geno ruže izvoze u Ukrajinu, Nemačku, Tursku, Holandiju, Poljsku, Tursku… Zahvaljući sporazumu o slobodnoj trgovini koji imamo s Moskvom, rusko se pokazalo najboljim tržištem, a sada Holandjani planiraju da preko firmi u Srbiji osvoje i nova, poput Azerbejyana i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Inače, tokom godine parcele u Temerinu i ostalim lokalitetima obidje mnogo stranaca - dolaze sve do septembra, a onda se ugovaraju poslovi.

- Postoji oko 20.000 registrovanih ruža na tržištu, ali uvek postoji i potreba za specifičnim i novim. Recimo, ogromne količine sadnica evropskih kultivara izmrzle su na ruskom tržištu jer nisu mogle podneti zimu. Koleginica Mirjana Vukosavljev odbranila je u Holandiji doktorsku disertaciju na temu stvaranja ruža otpornih na takve uslove. U medjuvremenu, došle smo na ideju da napravimo kolekcije slične po nekim osobinama, a unutar kojih će se razlikovati ruže po bojama. Nazvale smo ih po ženama koje su bile poznate u istoriji Srbije, pa tako imamo “frajla” kolekciju sa ružama Isidora, Katarina, Olivera, Emilija… Želele smo da im damo obeležje po kojem će se znati da dolaze iz Srbije, da su oplemenjene na našim njivama – priča nam Biljana.
Ona napominje da je oplemenjivanje, odnosno stvaranje nove sorte, veoma dugotrajan proceš. Kako kaže, od momenta ukrštanja do finalnog proizvoda podje osam ili devet godina. Sve počinje odabirom odgovarajućih roditelja, potom se ukrštaju, a iz toga se dobije odgovarajuće seme. Kad se ono poseje i niknu sejanci ide se na selekciju, a posle odabira kvalitetnih sejanaca sledi kalemljenje, to jeste dalje vegetativno razmnožavanje. Potom se šalju dalje, u različite delove sveta da se vidi kako se ponašaju u različitim klimatskim uslovima.

- Što više povratnih informacija dobijemo, tim bolje. Sve do osme godine taj proces se odvija u Srbiji, a onda se testiraju na institutima i u laboratorijama u Evropi. Naša firma jedna je od retkih koja je u toj meri uključila nauku u proizvodnju. Genetika je značajno uznapredovala, a koristimo markere kako bismo detektovali gene, kao kod ljudi. Stvaranje nove sorte ruža je dugotrajan i kompleksan proces, započinje sa oko 50.000 ukrštanja svake godine, od kojih se nakon nekoliko godina testiranja mogu očekivati najviše četiri-pet novih sorti koje zadovoljavaju kriterijume.
Ali akcenat je, ističe Biljana Božanić Tanjga, na primeni nauke u oplemenjivanju.

- Saradjujemo sa našim univerzitetima i poljoprivrednim školama, medjutim laboratorijske analize ne mogu se ovde uraditi već na holandskim i belgijskim institutima za oplemenjivanje i hortikluturu. Istraživačko-naučne projekte vezujemo jedan za drugi, jer nam je važno da u što kraćem roku primenimo rezultate u praksi, a omogućujemo i studentima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu da na našim parcelama rade oglede za potrebe svojih radova i disertacija. Na ovom fakultetu organizujemo i godišnju radionicu na kojoj se govori ne samo o proizvodnji već i o realizaciji poslovne ideje, odnosno o prodaji i marketingu. To je koncept po kojem se obrazuju studenti u Evropi, dok se kod nas stiče uglavnom teorijsko znanje.
Ova mlada ekspertkinja za oplemenjivanje i uspešna menayerka ukazuje na još jedan problem, Naime, u Srbiji hortiklutura nije prepoznata u okviru poljoprivrede pa tako izostaju i subvencije za proizvodjače. Čak se, veli naša sagovornica, oni koji završe studije hortikulture na birou za zapošljavanje vode kao inženjeri voćarstva ili, da apsurd bude veći, inženjeri ratartsva.

- Nažalost, nema ni mnogo interesovanja mladih za ovaj posao. Nije to lako i ne obećava brzu zaradu. Proizvodnja ruža je veoma specifična. Puno je ručnog rada i teško se može mehanizovati, bar još uvek u Srbiji. Inače, i u celoj nekadašnjoj Jugoslaviji ozbiljno se radilo samo kod nas, odnosno Senti, Lipolistu i u okolini Kruševca, gde su bili najbolji kalemari. Sama zarada, pak, zavisi od mnogo faktora. Na hektar staje oko 100.000 ruža, a troškovi proizvednje su blizu 20 centi po sadnici. I teško je znati u kojoj će meri na kraju proizvodjač dobiti prvu ili drugu klasu. Uglavnom, naplatiće 30 do 45 centi zavisno od sortimenta, ali valja imati na umu da proizvodnja traje godinu, što znači da su praktično prve dve godine bez ičega. Pritom, nije isti trošak onog koji ma 20.000 sadnica i onog sa 150.000, a ako je proizvodjač uzeo i kredit za navodnjavanje, koje je itekako važno, činjenica je da neće tako brzo vratiti ulaganje…

Zoja Tatomirov

Prelepa Novosadjanka

Pre nekoliko dana kompanija Pheno Geno Roses poklonila je novu naranyastu ružu Beogradu. Pre dve godine darivala je Novi Sad, i to ružom „Novosadjankom“. Obe su nastale kao rezultat posebnog istraživačkog rada sa Univerzitetom Vageningen. Ruža „Novosadjanka“ je, inače, prva sorta novosadske firme, bele je boje, srednjeg rasta, lepo miriše i danas krasi mnoge javne površine u najvećem vojvodjanskom gradu.

Hit u kulinarstvu

Na holandskom institutu trenutno se odvija projekat koji bi trebalo da pokaže lekovita i jestiva svojstva ruža kako bi se započelo I sa njenom većom primenom u kulinarstvu. “Od davnina je poznato da su ruže zdrave. Latice divlje ruže korsitile su se u ishrani i kozmetici. Trenutno se, u okviru projekta, na 250 raznih sorti rade ispitivanja i utvrdjuje sardržaj vitamina, antioksidanata i drugih sastojaka u laticama.. Kada se projekat završi, verovatno će početi i masovnija primena u ishrani, ali te ruže moraju biti organski proizvedene. Zato smo već u Temerinu postavili eksperiment uz sručno vodjstvo i nadzor Zorane Srećkov, i krenuli na delu parcele u proizvodnju bez primene hemijskih sredstava. Ruže smo posadili uz biljke prijatelje, kao što se to radi u organskoj proizvodnji. U Holandiji se za sada to neće raditi, jer je tamo takva proizvodnja skupa, ali mi i za to imamo bolje uslove”, pojšnjava Biljana Božanić Tanjga.

 

www.dnevnik.rs

Saša Ćirković iz Patkovače, tri kilometara od Bjeljine, već 20 godina se bavi proizvodnjom cveća.  Proizvodnja cveća spada u najlepšu granu poljoprivrede, ali istovremeno i najskuplju-ističe nam Saša I dodaje: Troškovi  izgradnje i opremanja plastenika nisu mali,  a uz to je potreban  i ljudski rad. Finansijska ulaganja  za podizanje plastenika za proizvodnju cveća zavise od  vrste i veličine istog,  vrste folije, načina otvaranja , stepena automatizacije. Tu treba dodati i troškove  opreme za navodnjavanje, kao i troškove alata i mehanizacije  koji su neophodni za plasteničku proizvodnju cveća. Još jedna stavka koja nije mala predstavlja i trošak  za grejanje, čija cena zavisi od vrste grejanja za koju ste se odlučili.-ističe naš sagovornik. U plasteniku mora da bude 12 do 16 ®C, preko zime, bez obzira na temperature. Muškatle stižu sredinom oktobra, i celu zimu se gaje, i oko 8.marta već imamo prve muškatle.

Kao i ranijih godina, stanovnici Kikinde su bili u prilici da posete prolećni sajam cveća. Ovaj sajam se održava krajem aprila. Manifestacija je bila smeštena ispred pravoslavne crkve, u samom centru grada i brojno mirišljavo cveće i šarenilo je privuklo brojne ljubitelje cveća.

Događaj je trajao dva dana i privukao je pažnju Kikinđana svih generacija. Ukupno je bilo jedanaest izlagača i bio je ponuđen širok asortiman saksijskog cveća, ikebane, ali i dekorativan materijal za bašte i vrtove.

U periodu prolećnog doba, izlagači i ljubitelji hortikulture se sreću i razmenjuju razne korisne informacije o uzgajanju cveća. Posetioci su takođe mogli da pazare i razno ukrasno bilje, rasadni materijal, rezano cveće, kao i neophodne dodatke za bolje napredovanje cveća. Iako je manifestacije bila prodajnog karaktera, cene izloženog cveća, uglavnom nisu bile niže od uobičajenih, ali je ponuda svakako raznovrsnija.

Na ovogodišnjem sajmu Kikinđani su najviše bili zainteresovani za saksijsko cveće za terase i bašte.

Da je i ovo izdanje prolećnog sajma cveća naišlo na dobar odziv Kikinđana potvrdio je i Dragiša Ugarčina, šef gradske kancelarije za turizam. „Građani su dobro prihvatili ovaj sajam i drago nam je što se održava baš na kikindskom trgu. Ovaj prolećni sajam nazvali smo ’Cvetni trg’ jer je na kikindskom trgu nekada bila velika pijaca. Jedanaest izlagača cveća uzelo je učešće na sajmu. Oni su uglavnom bili iz Vojvodine, iz Novog Bečeja, Temerina, Krčedina, Mokrina”, istakao je Ugarčina.

Muškatle su najpopularnije cveće na našim prostorima. Gotovo da nema kuće, terase koja nije okićena muskatlama. Muškatle su lake za negu, nisu mnogo ni skupe, a ukrašavaju balkone, prozore, tremove, i vrtove.  Vole svetla mesta, zaštićeno od podnevnog sunca.

Najbolje temperature za  gajenje muškatli su od 10 do 27 stepeni. Na nižim temperaturama one polako počinju da propadaju. Zalivanje muškatli mora da bude redovno, ali umereno. Neophodno je da biljke imaju dovoljno vlage, da listovi ne bi uvenuli. Previše vlage i preterano zalivanje izaziva truljenje korena i zato zemljište treba da bude ravnomerno vlažno.  U kasnim popodnevnim časovima, ako noći nisu hladne mogu da se poprskaju odstajolom vodom.

Početkom proleća muškatle treba orezati i zaliti. Poželjni je presaditi ih. Prihranjuje se đubrivom za muškatle, ili đubrivom za cvetnice. Tokom vegetacije prihranu muškatla treba obavljati zalivanjem 1-2 puta nedeljno rastvorom za muškatle. Muškatle se, kao ni ostale biljke čiji listovi imaju dlačice, ne smeju prihranjivati prskanjem preko listova. Muškatle se razmnožavaju semenom ili uzimanjem reznica zdravih, sočnih biljaka, a optimalno vreme za to je leto. Reznice na ožiljavanje treba staviti u topao, peščani, umereno vlažan kompost. Razmnožavanje semenom zahteva da seme bude sveže, je brzo gubi klijavost.  Muškatle zimi treba držati u sobi na prozoru, jer joj ova temperatura pogoduje.

 

Tople i potpuno mračne prostorije nisu pogodne za prezimljavanje muškatli jer mogu dovesti do prevremenog kretanja musškatli, stvaranje tankih bledih izdanka i iscrpljivanje biljke. Tokom zime stalno treba uklanjati osušene listove.  Najčešća bolest muškatle je bakterijska pegavost  lista (Xsanthomonas pelargonii).  Na naličju starijeg lišća pojavljuju  se uljaste providne tačkice, koje zatim prerastaju u okrugle pege sa crvenkastim ili sivim središnim delom i žutozelenom perifernom zonom. Pege zatim postaju vidljive i sa lica lišća. Često se više pega međusobna spaja, stvarajući veća obolela mesta (fleke), koja su često oivičena nervima.Jače napadnuti listovi se suše.  Obolele listove, treba odstraniti  i spaliti. Jače napadnute biljke počupati i uništiti. Kod zalivanja ne kvasiti listove. Temperaturu i relativnu vlažnost vazduha snižavati češćim provetravanjem. Preventivno tretirati fungicidima na bazi bakra. Reznice uzimati samo od potpuno zdravih biljaka, odnosno od takvih koje najmanje poslednjih šest meseci nisu pokazivale nikakve znakove bolesti. 

Vladan Svetisavljević iz Krgujevca bavi se proizvodnjom cveća već 15 godina. Danas ima četiri plastenika. Pojedine vrste biće spremne za dan zaljubljenih, a u ponudi će između ostalog biti rascvetalih ciklama. Ipak najbolja prodaja ide naravno za 8. mart – Dan žena. Nakon ovog udarnog perioda godine što se tiče proizvodnje cveća krenuće i u proizvodnju za jesen. Da bi proizveo ciklame za praznike koji nam dolaze om je u avgustu prošle godine uvezao mlade biljke iz Holandije.

Za AGROPRES-ov sajt Vladan kaže da će u ponudi za praznik žena pored ciklame imati primulu i papučicu.

On svoje proizvode plasira na pijaci u Kragujevcu. Za ciklamu očekuje cenu od 250 dinara.

 

Trenutno ima dosta posla i u polju i na plastenicima. „Radimo pikiranje begonija,drce,jove, petunija a posle 8. marta ćemo ovo cveće rasađivati u negrejane plastenike. Takođe ćemo saditi muskatle ,surfinije i ostale vrste u visećim saksijsma. Stalno ima posla uz to smo svakodnevno na pijaci u prdaji kaže nam Vladan koji sve ovo radi sa svojom porodicom.

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31