Peruanski ljiljan ili alstromerija (lat. Alstroemeria aurea), poreklom je iz južne Amerike gde ima oko 60 vrsta ovog prelepog cveća. U pitanju je višegodišnja ukrasna biljka koja ne zahteva posebne uslove za negu. Sadi se u baštama, ali kako ne voli vetar treba birati mesta koja su zaštićena od vetra, na sunčanoj strani ili u blagoj senci. Egzotični, nežni cvetovi peruanskog ljiljana često se koriste kao dodatak buketima i u vazi mogu potrajati i više od dve nedelje.

Kako se sadi?

Peruanski ljiljan raste kao divlje cveće širom južne Amerike, a ime alstromerija dobila je u čast švedskog botaničara Klausa von Alstroemera, koji je doneo njeno seme u Evropu u 18. veku. Kao i većina ljiljana razmnožava se deljenjem. Sadi se u zemlju  bogatu humusom i dobre drenaže, uz neutralan do blago kiseli pH faktor tla. Biljka najbolje uspeva u mešavini ilovače, treseta i peska jer joj je potrebna dobro drenirana podloga. Pre sadnje, u rupu koju smo iskopali, treba staviti organsko đubrivo kako bi se  biljka što bolje privikla na nove uslove. Ukoliko želimo da imamo prelepi žbun ljiljana treba ga ostaviti na istom mestu nekoliko godina.

Ovom cveću najviše prija sunčana pozicija u bašti, a ako je sadite u saksije birajte što veće jer dostiže visinu i do jednog metra pa vrlo brzo preraste saksiju. Ima osetljiv koren koji se sporo obnavlja ukoliko je oštećen o čemu treba voditi računa prilikom presađivanja. Takođe, neophodan je razmak od bar 70 santimetara između sadnica kako bi biljka lepo napredovala i razvijala se.

Osetljiva je na zimu i mraz, pa se preporučuje da se biljka na jesen pokrije suvim lišćem ili malčem od bar 20 santimetara kako bi se sačuvala od smrzavanja. Ako nemate malč pri ruci kao zaštita može da posluži sasušeno lišće, piljevina koja se naspe preko orezane biljke i sve se dobro utopli najlonom. Ukoliko se sadi u predelima gde su oštre i jake zime, onda se preporučuje da se biljka izvadi i tokom hladnih dana i čuva u zatvorenom gde temperatura ne pada ispod 10 stepeni. Retko se razmnožava iz semena koje ima sporu klijavost, a mladice se sade tek kad prođu zimski mrazevi.

Alstromerija razvija podmladak iz kojeg se razvija korenje, a kasnije cvetne stabljike s uskim listovima. Na dugačkoj drški stabljike cvetaju trubasti cvetovi raznih boja od nežno roze, bele, narandžaste, ljubičaste i crvene boje do šarenih. Cveta od kasnog proleća do kraja leta. Sunce i letnja žega neće prouzrokovati veće probleme ovom cveću, a zalivanje vodom obogaćenom đubrivom sa fosforom će produžiti period cvetanja. Ipak, treba voditi računa da se ne zaliva previše, a stručnjaci preporučuju da se zaliva pri korenu u kasnim popodnevnim satima kako bise lišće osušilo na suncu u slučaju da ste i njega pokvasili. Na tržištu su dostupne sadnice različitih boja i nijansi, ali i patuljasti peruanski ljiljan koji duže cvata.

Bolesti i kako je zaštiti?

Cvetovi peruanskog ljiljana cenjeni su kao rezano cveće jer se mogu održati u vazi i više od dve nedelje. Za što duže i lepše cvetove u vazni potrebno je sa stabljike ukloniti lišće. Kada cvet uvene u bašti potrebno je ukoliniti ne samo cvetnu glavicu na vrhu, već celu stabljiku sa cvatom, čime se potiče rast novih cvetova.

Alstromerija je u principu otporna biljka, ali je napadaju puževi i biljne vaši, dok previše zalivanja može dovesti do pojave gljivičnih bolesti.

Jedan od prvih znakova da je vaša biljka bolesna je pegavost listova. U pitanju je gljivična infekcija koja se brzo širi. Prvi znak je odumrlost vrhova lišća po kome se sporadično pojavljuju branom fleke slične pegama. Ubrzo list počinje da se suši i potrebno je odmah ga ukloniti. Da bi se izbegla ova bolest treba voditi računa da zasadi budu suvi. U slučaju dugotrajnog kišnog i vlažnog vremena kod peruanskog ljiljana može da se pojavi i siva plesan. Ovo gljivično oboljenje manifestuje se sivkastom prevlakom po lišću i cvetovima. Nastaje i kada su biljke gusto posađene jedna pored druge, pa je potrebno razrediti ih. Budući da se ovo gljivično oboljenje brzo povlači po sušnom i toplom vremenu dovoljno je ukloniti delove biljke koji su se sasušili i vaš ljiljan će se bez problema oporaviti.

Zbog specifičnog prijatnog mirisa peruanski ljiljan je često  na meti puževa i raznih insekata. Ukoliko primetite da su listovi izgrickani po ivicama obavezno biljku isprskajte nekim od sredstava za zaštitu protiv štetočina.

I za kraj savet stručnjaka koji upozoravaju da treba biti oprezan sa ovim cvećem, jer može da izazove alergijske reakcije. Zato, obavezno koristite rukavice bez obzira šta radite oko ove biljke, posebno prilikom sadnje mladica, kako biste se zaštitili od moguće alergije.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Kadifica (lat. Tagetes) je jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici suncokreta. Vodi poreklo iz srednje Amerike, ali se uzgaja širom sveta. Ne zahteva posebnu negu, pa spada u red omiljenog cveća koje se sadi u našim baštama ili u saksijama za terase, a može da se koristi i kao rezano cveće. Cveta u zlatnoj, narandžastoj i beloj boji sa bordo detaljima, pa će oplemeniti svaki prostor u kome se nađe. Njeni raskošni cvetovi mogu da potraju do kasne jeseni i prvih mrazeva, što je još jedan razlog više da zasadite kadificu i tokom celog leta uživate u lepoti ovog cveta.

Nije zahtevna za uzgoj
Postoje brojne vrste kadifice čija veličina varira od 30 santimetara do čak dva metra. Čuvena francuska kadifica najčešće poraste u obliku manjeg žbuna do 30 santimetara, dok afrička vrsta istog cveta može da dostigne visinu i više od metar. Bez obzira na sortu kadifica dobro raste u gotovo bilo kojoj vrsti zemljišta. Najbolje uspeva u zemljištu bogatom gvožđem i kiselosti do 6 PH vrednosti. Ima dobru toleranciju na sušu, pa se preporučuje da se sadi u zemlju sa dobrom drenažom. Voli sunce, pa je najbolje posaditi na mestu koje je direktno izloženo suncu ili u manjoj polusenci, dok senku ne podnosi nikako. Ne zahteva puno vode i stalno zalivanje, pa je bolje raste i sveta u zemlji koja je suvlja nego previše vlažna. Kadifica se razmnožava iz semena. Duge, crne semenke mogu
se posaditi u bašti čim prođu prvi mrazevi, ali za najbolje rezultate i ranije cvetanje seme treba posejati u zatvorenom prostoru šest do osam nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza.
Seje se vrlo lako tako što seme pokrijete vlažnim, prosejanim kompostom u tankom sloju. Klija već posle pet do sedam dana, jedino je važno da temperatura u prostoriji bude od 21 do 23 C do izbijanja mladice. Sadnice možete presaditi u baštu sa razmakom od 30 – 38 santimetara, dok se u saksiju sade kad
mladica dostigne visinu oko 5 santimetara. Držite zemlju ravnomerno vlažnom i zaštitite sadnice od punog sunca dok kadifica ne poraste do 15 santimetara i tada je možete izneti na terasu. Malo posnija i suvlja zemlja u koju se sadi uticaće da ima bujnije cveće, a manje lišća. Da biste podstakli njen žbunasti rast
redovno uklanjajte bočne grančice, a ukoliko skidate vrhove biljka će biti više žbunasta sa nešto manjim cvetovima.

Bolesti i borba protiv štetočina
Iako važi za izuzetno otpornu biljku, kadificu uvek zalivajte pri dnu nikako od vrha, jer ukoliko voda dospe na listove i cvetove, oni mogu da istrule. Seme ove biljke se nalazi u čauri i lako ga je skupiti nakon cvetanja tako da dobijate seme za narednu sezonu. Ukoliko je sadite u bašti dobro će doći za obrube vrta i
formiranje raznih cvetnih ukrasa, a kombinacijom boja možete dobiti jedinstvenu cvetnu šaru u svojoj bašti. Kada je u pitanju prihrana poželjno je tokom intenzivnog cvetanja u vodu za zalivanje svaki treći put dodavati specijalno đubrivom za cvetajuće biljke.
Kadifica ima opor miris koji privlači noćne leptire koji je oprašuju. Međutim, uprkos svom oporom mirisu kojim se brani od štetočina spada u omiljenu hranu noćnih puževa, pa treba voditi računa gde je sadite ili stavljate saksije kako bi bile van domašaja ovih štetočina. Kada su u pitanju bolesti ovo cveće
napada siva plesan i pegavost listova. Sivu plesan izaziva gljivica botrytis koja se u vlažnim uslovima brzo širi.
Manifestuje se kao sivkasta skrama koja prekriva uglavnom starije listove i precvetale cvetove, a vremenom može da izazove mokru trulež. Da biste sprečili ovu bolest vodite računa prilikom zalivanja da ne pokvasite lišće i cvetove, a uvele delove biljke odmah uklonite. Pegavost lista se uočava na osnovu okruglih,
smeđih pega po listovima koji pre vremena venu i odumiru. Uzrok bolesti su gljivice koje se razmnožavaju u vlažnim i toplim uslovima, pa i ovde važi preporuka da se vodi računa kako se cveće zaliva i da se oštećeno lišće odmah ukloni.
Lekovitost kadifice
Malo je poznato da se ovo cveće koristi u lekovite svrhe. Kadifica se preporučuje za probleme digestivnog trakta, uključujući loš apetit, gasove, bol u želucu, kolike, crevne parazite i dizenteriju. Koristi se i za kašalj, prehladu, zauške, izbacivanja viška tečnosti iz organizma, jer izaziva znojenje. Žene koriste kadificu da bi podstakle početak menstruacije, kod tretiranja bolnih grudi (mastitis) prilikom dojenja bebe, a poznato je da štiti od pobačaja. Ponekad, dovoljno je staviti list direktno na kožu za lečenje čireva, dok se cvetovi zbog oporog mirisa koriste protiv komarce. Sok od lišća se nanosi na kožu za lečenje ekcema. Ulje kadifice se koristi spolja na koži za lečenje rana od crva.
Esencijalno ulje kadifice je antibiotik, ima antimikrobna, anti-parazitska, antiseptička, anti-spazmatična dejstva, to je i sredstvo za dezinfekciju, insekticid i sedativ. Lekovitost kadifica potiče od sastojka ove biljke koji mogu pomoći u smanjenju otoka, upala i grčeva, smiruju nerve i smanjuju krvni pritisak.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pod sloganom "Bašta u srcu grada" u Hali 3 i na otvorenom prostoru Beogradskog sajma, od srede 17. do subote 20. juna 2020. godine odvijaće se najmirisnija manifestacija - 25. Međunarodni sajam hortikulture BeoPlantFair.

Kako kažu organizatori, "biće to, u ovom trenutku za sve nas tako potreban doživljaj za oko i dušu", obogaćen sa još tri tematske izložbe – 23. Izložba lekovitog bilja i preparata od meda Darovi prirode, 8. Izložba baštenskih i parkovskih mašina i prateće opreme MotoPlantExpo i 4. Izložba organske proizvodnje Organic Fest.

- BeoPlantFair je već godinama zaštitni znak prolećnog sajamskog kalendara, cvetni događaj koji okuplja ljubitelje prirode, zelenila i raznovrsnog cveća, i donosi savremen pogled na estetiku življenja u skladu sa prirodom. Ovaj povratak u normalne životne i društvene tokove, prilika je da se još jače i čvršće povežemo sa prirodom, njenim blagodetima i plodovima. Sajam hortikulture upravo je mesto inspiracije i ideja za uređenje terasa, balkona, bašti i ozelenjavanje vrtova - navedeno je u saopštenju.

Na sajmu će moći da se izabere iz bogatog izbora sadnica cveća, četinara i ukrasnog bilja,kaktusa, sezonskog cveća, začinskih i aromatičnih biljaka, i kupi odabrano direktno od proizvođača.

BeoPlantFair je tradicionalno odlična prilika za sve male proizvođače i domaćinstva da izađu izvan lokalnih tržišta i uspostave nove kontakte u prilog budućih saradnji.

Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede je pokrovitelj manifestacije.

Ulaz za posetioce je besplatan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2909876/medjunarodni-sajam-hortikulture-beoplantfair-17-juna-na-beogradskom-sajmu

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u prethodne četiri godine u plasteničku proizvodnju uložio je više od pola milijarde dinara, tako da je u Vojvodini pod plastenicima više od 720.000 kvadratnih metara nove proizvodnje. Resorni sekretar obišao je domaćinstva u Čoki i Iđošu kod Kikinde.
Poljoprivredno gazdinstvo Vorgić u opštini Čoka već decenijama proizvodi ruže, a svoje proizvode plasira po celoj Vojvodini, Beogradu i nekim delovima Centralne Srbije. Na svom posedu oko 60 različitih sorti ruža proizvode na oko 3.000 kvadratnih metara pod plastenicima i na oko 5.000 kvadrata na otvorenom. Ulaganja su velika, troškovi svakodnevni, tako da im je subvencionisanje proizvodnje veoma značajno u čemu najveću ulogu ima Pokrajinska Vlada.''Puno se radi, troškovi su ogromni, a ono što je nama najteže su naplate i finansije. Ali, uz subvencije brže i lakše napredujemo. Godinama smo radili i nismo ni konkurisali, napredovali smo, ali sporo. Sada imamo 3.000 kvadrata plastenika'', kaže Igor Vorgić, proizvođač ruža iz Čoke.

Saradnja Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i porodice Vorgić traje već godinama, tako da je proizvodnja unapređena zahvaljujući kupovini sistema za navodnjavanje, plastenika i ostale opreme, za šta je resorni Sekretarijat obezbedio sredstva.

''Meni je drago što na ovaj način pokazujemo iz Čoke ostalim mladim ljudima koje mogućnosti im stoje na raspolaganju i kako mogu na malom prostoru da organizuju intenzivnu proizvodnju i da pokušaju da ostvare egzistenciju za svoju porodicu. Mi sa porodicom Vorgić sarađujemo četiri godine i ostvarili su oko četiri miliona dinara, a subvencionisali smo ih sa skoro tri miliona'', ističe Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

Dobru saradnju sa Pokrajinskom Vladom ima i porodica Lagundžin u Iđošu kod Kikinde koja se bavi proizvodnjom šumskog rastinja. Prodaja ide dobro, imajući u vidu da je pošumljavanje intenzivirano prethodnih godina, ali je neophodna dodatna oprema.''Ono što nama koji se bavimo rasadnicima treba jeste novac za nabavku opreme za proširenje proizvodnje. Mi nismo visoko profitabilna grana da bi mogli da prodajemo na širem tržištu, tako da moramo da konstantno unapređujemo proizvodnju i podrška Vlade Vojvodine dobro dođe'', dodaje Radivoj Lagundžin, vlasnik rasadnika u Iđošu.

Podizanje proizvodnje na viši nivo rezultat je zajedničke saradnje Pokrajine i poljoprivrednika. Zato je važno da se prate konkursi, koji posebno treba da pomognu poljoprivrednicima na severu Banata.

''To su pare koje su namenjene poljoprivrenicima Vojvodine. Ukoliko ih ne iskoriste u sevenom Banatu, iskoristiće ih negde drugde. Dakle, pozivam poljoprivrednike da učestvuju u pozivu, a mi ćemo obezbediti sredstva da unaprede svoju proizvodnju'', nadovezao se Radojević.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u prethodne četiri godine obezbedio je više od pola milijarde dinara preko konkursa za plasteničku proizvodnju, tako da Vojvodina sada ima oko 720.000 kvadratnih metara nove prozvodnje u zaštićenom prostoru.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/u-vojvodini-pod-plastenicima-vise-od-720.000-kvadratnih-metara_1134084.html

Kada je krenula cela situacija sa korona virusom, bili smo prilično zabrinuti i niko se nije nadao dobrom ishodu. Mnogi cvećari su uložili velike pare u svoj posao, a početak aprila je nama vreme za početak sezone i najveću prodaju. Ipak, ispostavilo se da smo dobili kontra efekat i da je prodaja u protekla dva meseca bila čak i tri puta veća nego prošle godine u ovom periodu, kaže za "Blic Biznis" Radoslav Petrović iz sela Jabučje kod Lajkovca.

On se već više od 15 godina bavi cvećarstvom i kaže da ga je uvođenje vanrednog stanja i početak cele krize zbog pandemije u početku prilično uplašio. Sa kolegama uzgajivačima cveća je redovno pratio vesti i nije im bilo nimalo prijatno da gledaju kako Holanđani uništavaju velike količine raznog cveća."Kod nas je vanredno stanje uvedeno taman kad smo se spremali da pokrenemo sezonu i počnemo prodaju. Naš glavni strah je zapravo bio da ne bude uveden 24-časovni karantin, jer onda nikako ne bismo mogli da plasiramo svoje proizvode, ali ovako su kupci ipak dolazili", podseća Petrović i napominje da se, kako je vreme prolazilo, situacija potpuno preokrenula.

"Ljudi su se navikli na nove okolnosti, a ispostavilo se da zbog svih uvedenih mera mnogi imaju i nešto manje troškove. Ne putuje se, deca ne idu u školu, ne ide se u tržne centre... Ostao im je neki novac viška, a nije bilo druge zanimacije osim sedenja kod kuće. Zato su mnogi krenuli da sade cveće i bašte, sređuju svoja dvorišta, čak i oni koji nikada ranije to nisu radili", objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, nije to bio slučaj samo sa cvećem, mnogi su sadili i povrće, računavši da tako mogu pametno da utroše vreme, a da im nešto i ostane iz bašte, ako bude bilo kakvih problema sa snabdevanjem."Nama je prodaja išla mnogo jačim tempom nego prošlih godina. Imali smo čak tri puta veću prodaju u proteklih mesec i po-dva, u odnosu na isti period lani. Sada se na tržištu oseća čak i mala nestašica cveća, jer je većina cvećara prodala prvu turu, a mnogi su odustali od druge pošto nisu smeli da ulažu dok ne vide kako će se razvijati cela situacija sa epidemijom", objašnjava Petrović.

On kaže da situaciju u protekla dva meseca možda najbolje opisuje izjava jednog kolege uzgajivača koji je na pitanje kako ide posao odgovorio - "ovakvu sezonu čekam 20 godina".

Inače, da podsetimo, uzgajivači cveća u Holandiji, gde su lale nacionalni simbol, nalaze se u veoma nezavidnoj situaciji. Zbog pandemije korona virusa koja je smanjila potražnju bili su prinuđeni da uništavaju ogromne količine cvetova dnevno, a prema nekim procenama, u ovoj zemlji će ove godine biti uništeno oko 80 odsto proizvodnje cveća.Кopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić poručio je nedavno povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo, pogotovo što Srbija ima pogodne prirodne uslove.Krkobabić je rekao da je primetan sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru porodičnih domaćinstava, kao i da obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

"U 2019. godini Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra", naveo je Krkobabić i doda da je industrija cveća u svetu grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ovakvu-sezonu-cekam-20-godina-holandani-zbog-korone-unistavaju-lale-a-srpski-cvecari/6k753jc

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u cvećarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti docentom dr Anom Vujošević, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i stručnjacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, koje predvodi dr Jonel Subić, poručuju povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo.

Proizvodnja cveća bi mogla da ima značajno mesto u povećanju privredne aktivnosti Srbije, jer naša zemlja raspolaže pogodnim prirodnim uslovima. U prilog tome govori činjenica da Srbija, uz Francusku, ima najkvalitetnije ruže na evropskom tržištu.

Gajenje cveća je visokointezivna proizvodnja, koja ne zahteva velike površine, ali bitan preduslov su znanje i organizacija ukupne proizvodnje i prodaje. Zahvaljujući tražnji tokom cele godine, proizvodnja cvetnog i dekorativnog sadnog materijala poslednjih godina beleži izraziti razvoj. Primetan je sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru svojih porodičnih domaćinstava. Obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

Industrija cveća u svetu je grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata. U 2019. godinu Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra. Ruže, karanfile i gladiole plaćene su pet miliona dolara, seme i sadni materijal 2,8, ostalo cveće tri miliona dolara i ukrasno granje pola miliona dolara. Najviše cveća uvozi se iz zemalja EU: Holandije, Italije, Belgije, Mađarske, zatim iz Kenije, Turske, Ekvadora i Kolumbije. Istovremeno, inostranim kupcima prodato je seme, sadni materijal cveća i rezano cveće. Najveće učešće u izvozu za 2019. godinu imala je grupa živo cveće, a najznačajniji je bio izvoz ruža.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da su povećanje proizvodnje cveća, smanjenje uvoza i udruživanje imperativi i u toj privrednoj grani:

„Činjenica da je Srbija prošle godine platila 7 miliona dolara za uvoz cveća koje mogu da proizvedu udruženi domaćini u Srbiji, uz primenu domaće nauke, veliki je motiv da se bolje organizujemo, podignemo proizvodnju i uštedimo veliki novac koji dajemo za uvoz cveća. Proizvođači cveća, kao i svi drugi poljoprivrednici u Srbiji, će postići povoljniji – željeni rezultat samo ako se udruže. Samo tako će biti uvaženi na pravi način – počev od korišćenja raznih pogodnosti lokalne samouprave do podsticajnih sredstava republičke Vlade. Udruživanje daje istinske odgovore na sve ekonomske i druge izazove i zato preporučujemo i proizvođačima cveća da se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge. Samo udruženi, uz ulaganja ličnih sredstava, primene nauke i pomoći države možemo da se približimo Holandiji, svetskom gigantu u proizvodnji i prometu u cvećarstvu.“

Proizvodnja cveća u Srbiji je skoncentrisana oko većih gradova i njom se bavi oko 2.125 gazdinstava na ukupnoj površini od 382,24 ha. Dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća, kao i proizvodnja nekih vrsta pogodnih za rezani cvet: ruže, hrizanteme, ljiljani, gladiole, kale. Proizvodnja cveća se organizuje i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. U 2016. godini, površine otvorenog prostora na kojima se uzgajalo cveće iznosile su 263 ha, a zaštićenog prostora 119 ha, što čini nešto više od 5 odsto ukupnih površina pod zaštićenim prostorom u Srbiji (2.083 ha). Proizvodnja cveća obavlja se u nekoliko većih oblasti. Glavni proizvodni centri su: Beogradski region sa 40,76 ha, Mačvanska oblast - Šabac (19,44 ha), Moravička oblast - Čačak (9,88 ha), Rasinska oblast - Varvarin (18,96 ha), Kruševac (12,45 ha) i Šumadijska oblast - Kragujevac (11,58 ha).

U zaštićenom prostoru dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća. Na otvorenom polju, najzastupljenija je proizvodnja ruža, gladiola, hrizantema, kala i ljiljana. Površine pod ovim kulturama iz godine u godine variraju. Najveće površine zauzimaju ruže, dok su ostale kulture zastupljene u mnogo manjem procentu.

Najviše sadnog materijala uvozimo za: lale, narcise, zumbule i orhideje, a od rezanog cveća najviše uvozimo ruže, orhideje, hrizanteme i ljiljane. Najviše izvozimo rezano cveće, pre svega ruže.

Stručnjak za cveće docent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Ana Vujošević ističe da u zavisnosti za koju vrstu cveća se proizvođač opredeljuje, vraćanje investicije bi moglo da se očekuje za 3-5 godina. U zavisnosti od odabranih vrsta, razlikuju se i proizvodni objekti, pa su time i ulaganja različita! U objektima zaštićenog prostora, proizvodnja cveća obavlja se u malim serijama, jer se radi o objektima malih površina (najčešće od 200-400 i retko do 1000m2). Cena plastenika zavisno od tipa kreće se od 10 do 20 evra/m2, zatim 30-40 evra, pa sve do 70 evra/m2 uz obezbeđeno grejanje! Cena repromaterijala zavisno od izabranih vrsta iznose minimalno 2000 evra (u proizvodnji sezonskog rasada), dok bi neke saksijske kulture, koje se ubrajaju u sezonski rasad, bile i skuplje!

Prema proračunu Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, na čelu s dr Jonelom Subićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, moderan holandski staklenik na jednom hektaru može da se izgradi ulaganjem 1,3 miliona evra. Na osnovu analitičke kalkulacije na bazi varijabilnih troškova u proizvodnji ruže u modernom stakleniku na hektaru se može očekivati 1,8 miliona cvetova i prihod od 576.000 evra, dok su troškovi 375.000 evra i još 175.000 evra prve godine za supstrat i sadnju. Može se očekivati bruto zarada od 201.000 evra. U gajenju gerbera sa očekivanih 1,3 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod iznosi 559.000 evra, dok su troškovi (ne računajući sadni materijal) 375.000 evra. Očekivana bruto zarada iznosi 184.000 evra godišnje. U proizvodnji kale sa očekivanih 1,1 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod je 286.000 evra, a ukupni troškovi iznose 239.400 evra (uz 55.000 evra za sadni materijal prve godine).

Programi edukacije proizvođača predstavljaju veoma važan segment unapređenja proizvodnje cveća u Srbiji. Akademik Dragan Škorić predlaže veću zaštitu domaćih proizvođača cveća i osnivanje Naučnog instituta za proizvodnju cveća, koji bi bio snažan podsticaj povezivanja nauke i prakse, povećanju proizvodnje i smanjivanju uvoza. Mladi stručnjaci za cveće u okviru tog instituta bili bi upućivani na specijalizaciju u Holandiju i druge zemlje, kako bi se povećali naučnoistraživački potencijali Srbije i podigao kvalitet u oblasti cvećarstva. Docent dr Vujošević ističe da je korisno organizovati berzu za promet cveća, čime bi se obezbedila stalnost ponude, prometa i tražnje.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da ulažu u cvećarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge i konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“. Za zainteresovane nacionalni tim će organizovati stručne posete uspešnim gazdinstvima koje gaje cveće.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3465737/krkobabic-povratnicima-dok-vas-muci-realna-neizvesnost-sta-dalje-vredi-ostati-u-srbiji

Iako su proizvođači cveća strahovali da će im epidemija izazvana koronavirusom i uvođenje vanrednog stanja obezvrediti ulaganja i trud, desilo se sasvim suprotno.

Iako su pijace bile zatvorene, potražnja za sezonskim cvećem je neočekivano povećana. U poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave uzgojem cveća ispod plastenika puno je posla, takoreći od jutra do sutra, dodatno su se morali angažovati ponudom preko interneta i na kućnoj dostavi, ali svi kažu da je vredelo, jer im je pazar procvetao bolje nego prethodnih sezona.Tome se nisu nadali ni Tivadar Dukai iz Totovog Sela i njegova supruga Aranka, koji kažu da su uobičajeno isporuku za Dan žena odradili kako treba, planirali da preskoče jednu pijacu u subotu polovinom marta, a tada je usledio šok.

Tivadar napominje da se neke njegove kolege zbog zatvaranja pijaca nisu snašle, pa je bilo i bacanja sezonskog prolećnog cveća dan i noć, takođe i rezanog cveća, čiji plasman ne trpi odlaganje.

- Brzo smo se okrenuli Facebook-u, svi nas poznaju i najavili smo kućnu dostavu. Jeste da je teže isporučivati cveće od kuće do kuće, na širem području mesta u kanjiškoj i okolnim opštinama, ali drago mi je da smo tako uradili. Prodaja sezonskog cveća, karakterističnog za drugu polovinu maja i april, uglavnom je bila bolja nego što je bilo na pijacama prethodnih sezona, kada nije bilo vanrednog stanja. Znamo da se najviše traže petonije, muškatle, fuksije i ono što u ponudi imamo oko 15 godina. Uspeli smo već da prodamo oko 70% robe. Jesmo se namučili krstareći od Kanjiže, Sente, Bačke Topole i drugih mesta, prevalili dosta više kilometara zbog kućne dostave, sve nam je to novo, u odnosu na komotniju prodaju na pijacama, ali s druge strane, možda nam je to i budućnost - smatra Dukai.

Gazdinstvo Dukai cveće uzgaja u plastenicima površine 1.000 m2.Učinkom bez prodaje na pijaci je ovog proleća zadovoljan i Dule Janić iz Mokrina, jer mušterije iz Mokrina, Čoke, Nove Crnje i okoline dolaze na kućnu adresu, jedan deo se isporučuje kućnom dostavom u Kikindi i okolnim selima, pa i nešto udaljenijem Zrenjaninu.

Janić ističe da ima dobru saradnju sa drugim proizvođačima cveća, jer smatra da zdrava konkurencija ne može da škodi i podstiče da proizvodnja i ponuda budu kvalitetnije i raznovrsnije.

- Gužva je ovde na licu mesta, gde mušterije dolaze da pazare, ima i dosta posla pod plastenicima površine 750 m2, pa beležimo porudžbine i jednom nedeljno cveće raznesemo robu na 10 do 15 adresa. Cveće sade izgleda i oni koji ga do sada nisu sadili i negovali u svojim bašticama i balkonima. Pokazalo se da ljudi vole cveće. Najviše su išle stajaće i viseće muškatle, viseće surfinije, lepi Jova i drugo - kaže Janić.Danonoćno se cveće ispod plastenika neguje u porodičnom rasadniku Atile i Sandre Šoš iz Budisave, kojima prema mogućnostima pomaže i troje dece.

- Jedino sam morao uništiti taman prispelih oko 5.000 komada cveća dan i noć posle 8.marta, jer se na pijace nije moglo i kući niko još nije dolazio po cveće, a potom je pazar krenuo, toliko da se jedva postiže, jer nemaju sezonske radne snage, pošto starije žene koje su pomagale nisu u mogućnosti, pa se sve mora odraditi porodično - kaže Atila.

Veruje da će biti potražnje za cvećem i kada krenu sa radom kafići.

- I tu će trebati cveća da se ulepšavaju, a i kada popusti zabrana kretanja za starije, sigurno će trebati još cveća, jer sada mnogi neće da nabavljaju preko interneta i kurirskih službi. Moguće da će maj, pa i jun, a ako vreme bude hladnije i jul može biti aktuelan za prodaju cveća, to se nikad ne zna - kaže Atila Šoš.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/kotrlane-ravnicom-proizvodacima-cveca-epidemija-i-vanredno-stane-nisu-naskodili-27-04

Lantana (lat. lantana camara), je žbunasta biljka koja potiče iz tropskih predela Srednje Amerike. Obožava sunce i prelep je ukras kako na terasi, tako i u bašti sa stabljikom koja formira okruglu krošnju ili žbun. Postoje i polegle forme koje su odlične za pokrivanje površina, jer rastu do 20 cm u visinu, kao i viseće sorte koje imaju svoje mesto u žardinjerama i visećim saksijama. Za koju god da se odlučite, nećete pogrešiti jer je lantana veoma zahvalna za gajenje, ne traži mnogo pažnje i na osunčanoj terasi će celo leto izgledati raskošno uz vatromet boja svojih raskošnih cvetova.
Kako se razmnožava?
Lantana se razmnožava semenom, ili skidanjem reznica. Ožiljava se na temperaturama iznad 20°C uz upotrebu hormona za zelene reznice. Prilikom sadnje koristite tresetne supstrate, mada ova biljka dobro podnosi i tlo slabijeg kvaliteta, ali je veoma važno da je zemlja dobro propusna za vodu, i ako je moguće da pH bude malo kiseliji. Velike baštenske saksije su idealne za ovaj žbun koji ih ispunjava od same osnove i pravi pravu cvetnu loptu. Ukoliko
sadite lantanu direktno u zemlju birajte sunčane delove bašte, ili dvorišta. Tokom zime usled jakih mrazeva može da se dogodi da nadzemni deo biljke propadne i osuši se, ali neka vas to ne brine, jer već na proleće počeće da niču novi izdanci.
Cveta od sredine maja do kasne jeseni, odnosno sve dok je temperatura iznad 16 stepeni. Boje cvetova su različite od nežno žute do zagasito crvene. Većina sorti nema poseban miris, ali ima i onih koje imaju malo jači i oporiji miris, nalik limunu. Kod pojedinih sorti posle cvetanja pojavljuju se bobice koje
treba ukloniti. Postoje i vrste lantane čiji cvetovi čudesno menjaju boju. Za ovaj fenomen odgovorni su biljni pigmenti, koji se nagomilavaju kako biljka stari što dovodi do promene boje cveta najčešće od svetlije ka tamnijoj nijansi. Sorte koje izraženije menjaju boju su „Prof. Raoux“ koja u početku ima žute cvetove koji kasnije postaju narandžasti. Zdrava biljka prepoznaje se po sjajnim, tamnozelenim listovima i mnoštvu cvetnih pupoljaka. Pored toga biljka treba da je dobro razgranata.
Ako ispod leže uveli, žuti listovi, to je znak da je biljka suva, ili da je duže vreme bila na mračnom mestu. Na dobro odabranom sunčanom mestu
uz malo nege, uklanjanja precvetalih delova i redovno šišanje lantana bujno raste i prilično je otporna na bolesti i štetočine. Ova biljka zahteva umereno zalivanje bez natapanja. Osetljiva je na krečnjak u vodi pa treba izbegavati zalivanje hlorisanom vodom koja može da dovede do pojave tamnobraon oboljenja na rubu lista. Zato se preporučuje zalivanje kišnicom. Tokom faze rasta potrebno je biljku lagano prihranjivati. Stručnjaci preporučuju vodorastvorljivo đubrivo, i to 2 grama đubriva na 1 litar vode svako treće zalivanje. Iako važi za prilično otpornu biljku i lantana može da oboli. Najčešće je napada pepelnica. Infekcija nastaje usled spora gljivica pepelnice koje prenosi vetar i koje se dobro šire po vlažnoj klimi. Kako prepoznati ovu bolest?
U slučaju bolesti na listovima se pojavljuje bela, prašnjava skrama što dovodi do gubitka boje, listovi postaju smeđi i odumiru. Najbolji način za borbu protiv ove bolesti je da biljku održavate suvom i da je redovno šišate makazama za vinovu lozu. Pre šišanja obavezno sterilišite makaze, a prilikom orezivanja uklonite osušene grane i ceo žbun malo spustite kako ne bi izgubio na kompaktnosti. Orezivanje se preporučuje već na početku sezone, kad biljka izađe
iz zimskog mirovanja, a kasnije je samo pomalo šišajte. Poslednje orezivanje pre zime treba obaviti u oktobru, kako bi se na proleće ponovo formirali novi izdanci i listovi. Međutim, kako kažu stručnjaci, najbitnije je da vodite računa da prilikom zalivanja ne kvasite listove biljke, a obolele delove odmah uklonite.
Kada su u pitanju štetočine lantanu napadaju bele mušice. Da biste svoje cveće zaštitili od ovih napasti preporučuje se postavljanje žute trake kojima ćete uspešno eliminisati ove nepoželjne insekte. Ukoliko vidite delimično izgrižene listove po ivici, rupe i sluzav trag to znači da su vaše cveće napali puževi. Preko dana ih nema i obično izlaze uveče ili tokom noću da se hrane, a lantana im zbog svoje gustine pruža dobar zaklon. Najbolje je puževe skupljati ručno uveče, ili rano ujutru kada napadnu biljku.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Da je stara narodna poslovica "kako seješ, tako žanješ" i više nego tačna potvrđuje i slučaj porodice Joković iz sela Musina Reka kod Kraljeva.Ovi vredni domaćini već 15 godina se bave cvećarstvom, a na početku vanrednog stanja bili su uplašeni za plasman svojih proizvoda. Međutim, stari i redovni kupci nisu ih zaboravili, zaživela je onalajn prodaja, a tražnja se dodatno proširila.

"Kućna prodaja bila je jedino rešenje da se bar pokrije deo troškova. Međutim, posao je krenuo iznad svih očekivanja. Od prvog dana kupci su pristizali iz Beograda, Gornjeg Milanovca,Čačka, Ivanjice, Vrnjačke Banje, Trstenika, Kruševca, Kraljeva i drugih mesta.Tradicionalnim kupcima pridružili su se i neki novi", rekao je Goran Joković.Sa Goranom su ispod plastenika supruga i sin, svi imaju svoja zaduženja i dobro se snalaze u prodaji pod novim uslovima.

"Ove godine pobeđuje naš minuli rad. Svih ovih godina nastojali smo da imamo kvalitetno cveće,u tome smo uspeli i po tome su nas prepoznavali i kupci na veliko kao i oni koji su od nas kupovali cveće na kraljevačkoj ,čačanskoj i drugim pijacama. S obzirom na ukupnu situaciju, mi smo veoma zadovoljni,čak i iznenađeni obimom posla ,odnosno prodajom", kaže Goran.

Zbog velike tražnje za njihovim muškatlama, petunijama i zumbulima, porodica Joković napravila je jasan raspored, da u njihovom dvorištu ne bi bila velika gužva, i da bi sve epidemiološke mere bile primenjene.

"Obično nas kupci zovu telefonom par dana ili dan uoči dolaska i mi pravimo raspored kada će ko da dođe. U dogovoreno vreme za svakog je spakovano naručeno cveće tako da u našem dvorištu nema gužve iako prodaja traje od ranog jutra do vremena kada poslednji kupac može da obavi kupovinu i vrati se kući do 17 časova kada počinje zabrana kretanja. Sve funkcioniše besprekorno, svi su zadovoljni i što je najvažnije - ne kršimo propise koji se tiču vanrednog stanja", kaže Olivera.

Pored rada u plasteniku i prodaje Oliverin i Goranov sin Nikola zadužen je dezinfekciju dvorišta, plastenika i drugih objekata,nabavku maski, rukavica i sredstava neophodnih za održavanje potrebne higijene u domaćinstvu.

"Najpreče nam je zdravlje ljudi koji dolaze da kupe našu robu, naravno i nas - mojih roditelja i mene. Moj brat je na drumovima širom Evrope, vozi kamion, trenutno je u Uzbekistanu i kako svakoga dana mislimo na njega, tako mislimo i na sve one koji dolaze u našu kuću. Isti je odnos, još ako zadovoljno odu od nas, naše je zadovoljsvo još i veće. Verujte da do sada nije bilo nijedne primedbe", tvrdi najmlađi Joković.

Ako se po jutru dana poznaje, ova radna i složna porodica imaće još jednu uspešnu godinu iza sebe. Nastaviće da rade, kako zajednički govore, istim elanom i voljom kao i dosad. Novi plastenik već se ubrzano podiže na Nikolin predlog.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=14&nav_id=1675248

Ljubitelji novosadske cvetne pijace koja se tradicionalno svake godine održava na platou SPENS-a, neće biti uskraćeni za taj sadržaj ni ovog proleća. Ipak ove godine zbog novonastale situacije, svoju prodaju i promociju, obavljaće preko namenski otvorene fejsbuk grupe "novosadska cvetna pijaca".Fejsbuk grupu, osmilio je Pokret Gorana Novog Sada, kako bi spojii proizvođače i prodavce sa svojim kupcima. U ovom virtuelnom prostoru posetioci grupe mogu pronaći cveće, sadnice, med i hranu, kao i sve ono sto bi se inače pronašlo na platou Spensa."U grupi su oni ljudi koji prosto mogu da pruže uslugu u ovom stanju tako da vrlo onako jedna lepa grupa, malo smo se preselili u virtuelni svet, većina njih radi dostavu na kućnu adresu u dogovoru sa kupcima, neki čak imaju mogućnost da se kod njih dođe u rasadnik, ko može da izađe iz svojih domova", navodi Sonja Konjović, iz Pokreta Gorana Novog Sada.

Iako je situacija nesvakidašnja, cveće je uvek traženo te prodavci ističu da zbog velikog interesovanja, ne uspevaju svima u kratkom roku da odgovore na poruku.

"Ono sto je sada aktuelno i što vidim, jesu naravno muškatle, petunije, imamo čak i u ponudi višegodišnje ukrasne biljke, za vrtove, te vrste koje mogu i da prezime, onako šarenoliko, ali i dan i noć je prisutan, razne puzavice, ali svaki izlagač daje informacije kojoj biljci šta prija, da li voli sunce ili voli polusenku i senku, koliko je često zalivanje", ističe Konjović.

Kako bi dani u domovima bili zanimljiviji, prijatniji, april i maj su idealni dani za sadnju cveća, sređivanje terasa i vrtova.

Ideja i predloga ima raznih, kako i na koji način i koje vrste sadnica je najbolje izabrati.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/novosadska-cvetna-pijaca-preko-grupe-na-internetu_1111506.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31