Kada je krenula cela situacija sa korona virusom, bili smo prilično zabrinuti i niko se nije nadao dobrom ishodu. Mnogi cvećari su uložili velike pare u svoj posao, a početak aprila je nama vreme za početak sezone i najveću prodaju. Ipak, ispostavilo se da smo dobili kontra efekat i da je prodaja u protekla dva meseca bila čak i tri puta veća nego prošle godine u ovom periodu, kaže za "Blic Biznis" Radoslav Petrović iz sela Jabučje kod Lajkovca.

On se već više od 15 godina bavi cvećarstvom i kaže da ga je uvođenje vanrednog stanja i početak cele krize zbog pandemije u početku prilično uplašio. Sa kolegama uzgajivačima cveća je redovno pratio vesti i nije im bilo nimalo prijatno da gledaju kako Holanđani uništavaju velike količine raznog cveća."Kod nas je vanredno stanje uvedeno taman kad smo se spremali da pokrenemo sezonu i počnemo prodaju. Naš glavni strah je zapravo bio da ne bude uveden 24-časovni karantin, jer onda nikako ne bismo mogli da plasiramo svoje proizvode, ali ovako su kupci ipak dolazili", podseća Petrović i napominje da se, kako je vreme prolazilo, situacija potpuno preokrenula.

"Ljudi su se navikli na nove okolnosti, a ispostavilo se da zbog svih uvedenih mera mnogi imaju i nešto manje troškove. Ne putuje se, deca ne idu u školu, ne ide se u tržne centre... Ostao im je neki novac viška, a nije bilo druge zanimacije osim sedenja kod kuće. Zato su mnogi krenuli da sade cveće i bašte, sređuju svoja dvorišta, čak i oni koji nikada ranije to nisu radili", objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, nije to bio slučaj samo sa cvećem, mnogi su sadili i povrće, računavši da tako mogu pametno da utroše vreme, a da im nešto i ostane iz bašte, ako bude bilo kakvih problema sa snabdevanjem."Nama je prodaja išla mnogo jačim tempom nego prošlih godina. Imali smo čak tri puta veću prodaju u proteklih mesec i po-dva, u odnosu na isti period lani. Sada se na tržištu oseća čak i mala nestašica cveća, jer je većina cvećara prodala prvu turu, a mnogi su odustali od druge pošto nisu smeli da ulažu dok ne vide kako će se razvijati cela situacija sa epidemijom", objašnjava Petrović.

On kaže da situaciju u protekla dva meseca možda najbolje opisuje izjava jednog kolege uzgajivača koji je na pitanje kako ide posao odgovorio - "ovakvu sezonu čekam 20 godina".

Inače, da podsetimo, uzgajivači cveća u Holandiji, gde su lale nacionalni simbol, nalaze se u veoma nezavidnoj situaciji. Zbog pandemije korona virusa koja je smanjila potražnju bili su prinuđeni da uništavaju ogromne količine cvetova dnevno, a prema nekim procenama, u ovoj zemlji će ove godine biti uništeno oko 80 odsto proizvodnje cveća.Кopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić poručio je nedavno povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo, pogotovo što Srbija ima pogodne prirodne uslove.Krkobabić je rekao da je primetan sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru porodičnih domaćinstava, kao i da obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

"U 2019. godini Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra", naveo je Krkobabić i doda da je industrija cveća u svetu grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ovakvu-sezonu-cekam-20-godina-holandani-zbog-korone-unistavaju-lale-a-srpski-cvecari/6k753jc

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u cvećarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti docentom dr Anom Vujošević, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i stručnjacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, koje predvodi dr Jonel Subić, poručuju povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo.

Proizvodnja cveća bi mogla da ima značajno mesto u povećanju privredne aktivnosti Srbije, jer naša zemlja raspolaže pogodnim prirodnim uslovima. U prilog tome govori činjenica da Srbija, uz Francusku, ima najkvalitetnije ruže na evropskom tržištu.

Gajenje cveća je visokointezivna proizvodnja, koja ne zahteva velike površine, ali bitan preduslov su znanje i organizacija ukupne proizvodnje i prodaje. Zahvaljujući tražnji tokom cele godine, proizvodnja cvetnog i dekorativnog sadnog materijala poslednjih godina beleži izraziti razvoj. Primetan je sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru svojih porodičnih domaćinstava. Obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

Industrija cveća u svetu je grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata. U 2019. godinu Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra. Ruže, karanfile i gladiole plaćene su pet miliona dolara, seme i sadni materijal 2,8, ostalo cveće tri miliona dolara i ukrasno granje pola miliona dolara. Najviše cveća uvozi se iz zemalja EU: Holandije, Italije, Belgije, Mađarske, zatim iz Kenije, Turske, Ekvadora i Kolumbije. Istovremeno, inostranim kupcima prodato je seme, sadni materijal cveća i rezano cveće. Najveće učešće u izvozu za 2019. godinu imala je grupa živo cveće, a najznačajniji je bio izvoz ruža.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da su povećanje proizvodnje cveća, smanjenje uvoza i udruživanje imperativi i u toj privrednoj grani:

„Činjenica da je Srbija prošle godine platila 7 miliona dolara za uvoz cveća koje mogu da proizvedu udruženi domaćini u Srbiji, uz primenu domaće nauke, veliki je motiv da se bolje organizujemo, podignemo proizvodnju i uštedimo veliki novac koji dajemo za uvoz cveća. Proizvođači cveća, kao i svi drugi poljoprivrednici u Srbiji, će postići povoljniji – željeni rezultat samo ako se udruže. Samo tako će biti uvaženi na pravi način – počev od korišćenja raznih pogodnosti lokalne samouprave do podsticajnih sredstava republičke Vlade. Udruživanje daje istinske odgovore na sve ekonomske i druge izazove i zato preporučujemo i proizvođačima cveća da se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge. Samo udruženi, uz ulaganja ličnih sredstava, primene nauke i pomoći države možemo da se približimo Holandiji, svetskom gigantu u proizvodnji i prometu u cvećarstvu.“

Proizvodnja cveća u Srbiji je skoncentrisana oko većih gradova i njom se bavi oko 2.125 gazdinstava na ukupnoj površini od 382,24 ha. Dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća, kao i proizvodnja nekih vrsta pogodnih za rezani cvet: ruže, hrizanteme, ljiljani, gladiole, kale. Proizvodnja cveća se organizuje i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. U 2016. godini, površine otvorenog prostora na kojima se uzgajalo cveće iznosile su 263 ha, a zaštićenog prostora 119 ha, što čini nešto više od 5 odsto ukupnih površina pod zaštićenim prostorom u Srbiji (2.083 ha). Proizvodnja cveća obavlja se u nekoliko većih oblasti. Glavni proizvodni centri su: Beogradski region sa 40,76 ha, Mačvanska oblast - Šabac (19,44 ha), Moravička oblast - Čačak (9,88 ha), Rasinska oblast - Varvarin (18,96 ha), Kruševac (12,45 ha) i Šumadijska oblast - Kragujevac (11,58 ha).

U zaštićenom prostoru dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća. Na otvorenom polju, najzastupljenija je proizvodnja ruža, gladiola, hrizantema, kala i ljiljana. Površine pod ovim kulturama iz godine u godine variraju. Najveće površine zauzimaju ruže, dok su ostale kulture zastupljene u mnogo manjem procentu.

Najviše sadnog materijala uvozimo za: lale, narcise, zumbule i orhideje, a od rezanog cveća najviše uvozimo ruže, orhideje, hrizanteme i ljiljane. Najviše izvozimo rezano cveće, pre svega ruže.

Stručnjak za cveće docent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Ana Vujošević ističe da u zavisnosti za koju vrstu cveća se proizvođač opredeljuje, vraćanje investicije bi moglo da se očekuje za 3-5 godina. U zavisnosti od odabranih vrsta, razlikuju se i proizvodni objekti, pa su time i ulaganja različita! U objektima zaštićenog prostora, proizvodnja cveća obavlja se u malim serijama, jer se radi o objektima malih površina (najčešće od 200-400 i retko do 1000m2). Cena plastenika zavisno od tipa kreće se od 10 do 20 evra/m2, zatim 30-40 evra, pa sve do 70 evra/m2 uz obezbeđeno grejanje! Cena repromaterijala zavisno od izabranih vrsta iznose minimalno 2000 evra (u proizvodnji sezonskog rasada), dok bi neke saksijske kulture, koje se ubrajaju u sezonski rasad, bile i skuplje!

Prema proračunu Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, na čelu s dr Jonelom Subićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, moderan holandski staklenik na jednom hektaru može da se izgradi ulaganjem 1,3 miliona evra. Na osnovu analitičke kalkulacije na bazi varijabilnih troškova u proizvodnji ruže u modernom stakleniku na hektaru se može očekivati 1,8 miliona cvetova i prihod od 576.000 evra, dok su troškovi 375.000 evra i još 175.000 evra prve godine za supstrat i sadnju. Može se očekivati bruto zarada od 201.000 evra. U gajenju gerbera sa očekivanih 1,3 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod iznosi 559.000 evra, dok su troškovi (ne računajući sadni materijal) 375.000 evra. Očekivana bruto zarada iznosi 184.000 evra godišnje. U proizvodnji kale sa očekivanih 1,1 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod je 286.000 evra, a ukupni troškovi iznose 239.400 evra (uz 55.000 evra za sadni materijal prve godine).

Programi edukacije proizvođača predstavljaju veoma važan segment unapređenja proizvodnje cveća u Srbiji. Akademik Dragan Škorić predlaže veću zaštitu domaćih proizvođača cveća i osnivanje Naučnog instituta za proizvodnju cveća, koji bi bio snažan podsticaj povezivanja nauke i prakse, povećanju proizvodnje i smanjivanju uvoza. Mladi stručnjaci za cveće u okviru tog instituta bili bi upućivani na specijalizaciju u Holandiju i druge zemlje, kako bi se povećali naučnoistraživački potencijali Srbije i podigao kvalitet u oblasti cvećarstva. Docent dr Vujošević ističe da je korisno organizovati berzu za promet cveća, čime bi se obezbedila stalnost ponude, prometa i tražnje.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da ulažu u cvećarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge i konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“. Za zainteresovane nacionalni tim će organizovati stručne posete uspešnim gazdinstvima koje gaje cveće.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3465737/krkobabic-povratnicima-dok-vas-muci-realna-neizvesnost-sta-dalje-vredi-ostati-u-srbiji

Iako su proizvođači cveća strahovali da će im epidemija izazvana koronavirusom i uvođenje vanrednog stanja obezvrediti ulaganja i trud, desilo se sasvim suprotno.

Iako su pijace bile zatvorene, potražnja za sezonskim cvećem je neočekivano povećana. U poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave uzgojem cveća ispod plastenika puno je posla, takoreći od jutra do sutra, dodatno su se morali angažovati ponudom preko interneta i na kućnoj dostavi, ali svi kažu da je vredelo, jer im je pazar procvetao bolje nego prethodnih sezona.Tome se nisu nadali ni Tivadar Dukai iz Totovog Sela i njegova supruga Aranka, koji kažu da su uobičajeno isporuku za Dan žena odradili kako treba, planirali da preskoče jednu pijacu u subotu polovinom marta, a tada je usledio šok.

Tivadar napominje da se neke njegove kolege zbog zatvaranja pijaca nisu snašle, pa je bilo i bacanja sezonskog prolećnog cveća dan i noć, takođe i rezanog cveća, čiji plasman ne trpi odlaganje.

- Brzo smo se okrenuli Facebook-u, svi nas poznaju i najavili smo kućnu dostavu. Jeste da je teže isporučivati cveće od kuće do kuće, na širem području mesta u kanjiškoj i okolnim opštinama, ali drago mi je da smo tako uradili. Prodaja sezonskog cveća, karakterističnog za drugu polovinu maja i april, uglavnom je bila bolja nego što je bilo na pijacama prethodnih sezona, kada nije bilo vanrednog stanja. Znamo da se najviše traže petonije, muškatle, fuksije i ono što u ponudi imamo oko 15 godina. Uspeli smo već da prodamo oko 70% robe. Jesmo se namučili krstareći od Kanjiže, Sente, Bačke Topole i drugih mesta, prevalili dosta više kilometara zbog kućne dostave, sve nam je to novo, u odnosu na komotniju prodaju na pijacama, ali s druge strane, možda nam je to i budućnost - smatra Dukai.

Gazdinstvo Dukai cveće uzgaja u plastenicima površine 1.000 m2.Učinkom bez prodaje na pijaci je ovog proleća zadovoljan i Dule Janić iz Mokrina, jer mušterije iz Mokrina, Čoke, Nove Crnje i okoline dolaze na kućnu adresu, jedan deo se isporučuje kućnom dostavom u Kikindi i okolnim selima, pa i nešto udaljenijem Zrenjaninu.

Janić ističe da ima dobru saradnju sa drugim proizvođačima cveća, jer smatra da zdrava konkurencija ne može da škodi i podstiče da proizvodnja i ponuda budu kvalitetnije i raznovrsnije.

- Gužva je ovde na licu mesta, gde mušterije dolaze da pazare, ima i dosta posla pod plastenicima površine 750 m2, pa beležimo porudžbine i jednom nedeljno cveće raznesemo robu na 10 do 15 adresa. Cveće sade izgleda i oni koji ga do sada nisu sadili i negovali u svojim bašticama i balkonima. Pokazalo se da ljudi vole cveće. Najviše su išle stajaće i viseće muškatle, viseće surfinije, lepi Jova i drugo - kaže Janić.Danonoćno se cveće ispod plastenika neguje u porodičnom rasadniku Atile i Sandre Šoš iz Budisave, kojima prema mogućnostima pomaže i troje dece.

- Jedino sam morao uništiti taman prispelih oko 5.000 komada cveća dan i noć posle 8.marta, jer se na pijace nije moglo i kući niko još nije dolazio po cveće, a potom je pazar krenuo, toliko da se jedva postiže, jer nemaju sezonske radne snage, pošto starije žene koje su pomagale nisu u mogućnosti, pa se sve mora odraditi porodično - kaže Atila.

Veruje da će biti potražnje za cvećem i kada krenu sa radom kafići.

- I tu će trebati cveća da se ulepšavaju, a i kada popusti zabrana kretanja za starije, sigurno će trebati još cveća, jer sada mnogi neće da nabavljaju preko interneta i kurirskih službi. Moguće da će maj, pa i jun, a ako vreme bude hladnije i jul može biti aktuelan za prodaju cveća, to se nikad ne zna - kaže Atila Šoš.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/kotrlane-ravnicom-proizvodacima-cveca-epidemija-i-vanredno-stane-nisu-naskodili-27-04

Lantana (lat. lantana camara), je žbunasta biljka koja potiče iz tropskih predela Srednje Amerike. Obožava sunce i prelep je ukras kako na terasi, tako i u bašti sa stabljikom koja formira okruglu krošnju ili žbun. Postoje i polegle forme koje su odlične za pokrivanje površina, jer rastu do 20 cm u visinu, kao i viseće sorte koje imaju svoje mesto u žardinjerama i visećim saksijama. Za koju god da se odlučite, nećete pogrešiti jer je lantana veoma zahvalna za gajenje, ne traži mnogo pažnje i na osunčanoj terasi će celo leto izgledati raskošno uz vatromet boja svojih raskošnih cvetova.
Kako se razmnožava?
Lantana se razmnožava semenom, ili skidanjem reznica. Ožiljava se na temperaturama iznad 20°C uz upotrebu hormona za zelene reznice. Prilikom sadnje koristite tresetne supstrate, mada ova biljka dobro podnosi i tlo slabijeg kvaliteta, ali je veoma važno da je zemlja dobro propusna za vodu, i ako je moguće da pH bude malo kiseliji. Velike baštenske saksije su idealne za ovaj žbun koji ih ispunjava od same osnove i pravi pravu cvetnu loptu. Ukoliko
sadite lantanu direktno u zemlju birajte sunčane delove bašte, ili dvorišta. Tokom zime usled jakih mrazeva može da se dogodi da nadzemni deo biljke propadne i osuši se, ali neka vas to ne brine, jer već na proleće počeće da niču novi izdanci.
Cveta od sredine maja do kasne jeseni, odnosno sve dok je temperatura iznad 16 stepeni. Boje cvetova su različite od nežno žute do zagasito crvene. Većina sorti nema poseban miris, ali ima i onih koje imaju malo jači i oporiji miris, nalik limunu. Kod pojedinih sorti posle cvetanja pojavljuju se bobice koje
treba ukloniti. Postoje i vrste lantane čiji cvetovi čudesno menjaju boju. Za ovaj fenomen odgovorni su biljni pigmenti, koji se nagomilavaju kako biljka stari što dovodi do promene boje cveta najčešće od svetlije ka tamnijoj nijansi. Sorte koje izraženije menjaju boju su „Prof. Raoux“ koja u početku ima žute cvetove koji kasnije postaju narandžasti. Zdrava biljka prepoznaje se po sjajnim, tamnozelenim listovima i mnoštvu cvetnih pupoljaka. Pored toga biljka treba da je dobro razgranata.
Ako ispod leže uveli, žuti listovi, to je znak da je biljka suva, ili da je duže vreme bila na mračnom mestu. Na dobro odabranom sunčanom mestu
uz malo nege, uklanjanja precvetalih delova i redovno šišanje lantana bujno raste i prilično je otporna na bolesti i štetočine. Ova biljka zahteva umereno zalivanje bez natapanja. Osetljiva je na krečnjak u vodi pa treba izbegavati zalivanje hlorisanom vodom koja može da dovede do pojave tamnobraon oboljenja na rubu lista. Zato se preporučuje zalivanje kišnicom. Tokom faze rasta potrebno je biljku lagano prihranjivati. Stručnjaci preporučuju vodorastvorljivo đubrivo, i to 2 grama đubriva na 1 litar vode svako treće zalivanje. Iako važi za prilično otpornu biljku i lantana može da oboli. Najčešće je napada pepelnica. Infekcija nastaje usled spora gljivica pepelnice koje prenosi vetar i koje se dobro šire po vlažnoj klimi. Kako prepoznati ovu bolest?
U slučaju bolesti na listovima se pojavljuje bela, prašnjava skrama što dovodi do gubitka boje, listovi postaju smeđi i odumiru. Najbolji način za borbu protiv ove bolesti je da biljku održavate suvom i da je redovno šišate makazama za vinovu lozu. Pre šišanja obavezno sterilišite makaze, a prilikom orezivanja uklonite osušene grane i ceo žbun malo spustite kako ne bi izgubio na kompaktnosti. Orezivanje se preporučuje već na početku sezone, kad biljka izađe
iz zimskog mirovanja, a kasnije je samo pomalo šišajte. Poslednje orezivanje pre zime treba obaviti u oktobru, kako bi se na proleće ponovo formirali novi izdanci i listovi. Međutim, kako kažu stručnjaci, najbitnije je da vodite računa da prilikom zalivanja ne kvasite listove biljke, a obolele delove odmah uklonite.
Kada su u pitanju štetočine lantanu napadaju bele mušice. Da biste svoje cveće zaštitili od ovih napasti preporučuje se postavljanje žute trake kojima ćete uspešno eliminisati ove nepoželjne insekte. Ukoliko vidite delimično izgrižene listove po ivici, rupe i sluzav trag to znači da su vaše cveće napali puževi. Preko dana ih nema i obično izlaze uveče ili tokom noću da se hrane, a lantana im zbog svoje gustine pruža dobar zaklon. Najbolje je puževe skupljati ručno uveče, ili rano ujutru kada napadnu biljku.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Da je stara narodna poslovica "kako seješ, tako žanješ" i više nego tačna potvrđuje i slučaj porodice Joković iz sela Musina Reka kod Kraljeva.Ovi vredni domaćini već 15 godina se bave cvećarstvom, a na početku vanrednog stanja bili su uplašeni za plasman svojih proizvoda. Međutim, stari i redovni kupci nisu ih zaboravili, zaživela je onalajn prodaja, a tražnja se dodatno proširila.

"Kućna prodaja bila je jedino rešenje da se bar pokrije deo troškova. Međutim, posao je krenuo iznad svih očekivanja. Od prvog dana kupci su pristizali iz Beograda, Gornjeg Milanovca,Čačka, Ivanjice, Vrnjačke Banje, Trstenika, Kruševca, Kraljeva i drugih mesta.Tradicionalnim kupcima pridružili su se i neki novi", rekao je Goran Joković.Sa Goranom su ispod plastenika supruga i sin, svi imaju svoja zaduženja i dobro se snalaze u prodaji pod novim uslovima.

"Ove godine pobeđuje naš minuli rad. Svih ovih godina nastojali smo da imamo kvalitetno cveće,u tome smo uspeli i po tome su nas prepoznavali i kupci na veliko kao i oni koji su od nas kupovali cveće na kraljevačkoj ,čačanskoj i drugim pijacama. S obzirom na ukupnu situaciju, mi smo veoma zadovoljni,čak i iznenađeni obimom posla ,odnosno prodajom", kaže Goran.

Zbog velike tražnje za njihovim muškatlama, petunijama i zumbulima, porodica Joković napravila je jasan raspored, da u njihovom dvorištu ne bi bila velika gužva, i da bi sve epidemiološke mere bile primenjene.

"Obično nas kupci zovu telefonom par dana ili dan uoči dolaska i mi pravimo raspored kada će ko da dođe. U dogovoreno vreme za svakog je spakovano naručeno cveće tako da u našem dvorištu nema gužve iako prodaja traje od ranog jutra do vremena kada poslednji kupac može da obavi kupovinu i vrati se kući do 17 časova kada počinje zabrana kretanja. Sve funkcioniše besprekorno, svi su zadovoljni i što je najvažnije - ne kršimo propise koji se tiču vanrednog stanja", kaže Olivera.

Pored rada u plasteniku i prodaje Oliverin i Goranov sin Nikola zadužen je dezinfekciju dvorišta, plastenika i drugih objekata,nabavku maski, rukavica i sredstava neophodnih za održavanje potrebne higijene u domaćinstvu.

"Najpreče nam je zdravlje ljudi koji dolaze da kupe našu robu, naravno i nas - mojih roditelja i mene. Moj brat je na drumovima širom Evrope, vozi kamion, trenutno je u Uzbekistanu i kako svakoga dana mislimo na njega, tako mislimo i na sve one koji dolaze u našu kuću. Isti je odnos, još ako zadovoljno odu od nas, naše je zadovoljsvo još i veće. Verujte da do sada nije bilo nijedne primedbe", tvrdi najmlađi Joković.

Ako se po jutru dana poznaje, ova radna i složna porodica imaće još jednu uspešnu godinu iza sebe. Nastaviće da rade, kako zajednički govore, istim elanom i voljom kao i dosad. Novi plastenik već se ubrzano podiže na Nikolin predlog.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=14&nav_id=1675248

Ljubitelji novosadske cvetne pijace koja se tradicionalno svake godine održava na platou SPENS-a, neće biti uskraćeni za taj sadržaj ni ovog proleća. Ipak ove godine zbog novonastale situacije, svoju prodaju i promociju, obavljaće preko namenski otvorene fejsbuk grupe "novosadska cvetna pijaca".Fejsbuk grupu, osmilio je Pokret Gorana Novog Sada, kako bi spojii proizvođače i prodavce sa svojim kupcima. U ovom virtuelnom prostoru posetioci grupe mogu pronaći cveće, sadnice, med i hranu, kao i sve ono sto bi se inače pronašlo na platou Spensa."U grupi su oni ljudi koji prosto mogu da pruže uslugu u ovom stanju tako da vrlo onako jedna lepa grupa, malo smo se preselili u virtuelni svet, većina njih radi dostavu na kućnu adresu u dogovoru sa kupcima, neki čak imaju mogućnost da se kod njih dođe u rasadnik, ko može da izađe iz svojih domova", navodi Sonja Konjović, iz Pokreta Gorana Novog Sada.

Iako je situacija nesvakidašnja, cveće je uvek traženo te prodavci ističu da zbog velikog interesovanja, ne uspevaju svima u kratkom roku da odgovore na poruku.

"Ono sto je sada aktuelno i što vidim, jesu naravno muškatle, petunije, imamo čak i u ponudi višegodišnje ukrasne biljke, za vrtove, te vrste koje mogu i da prezime, onako šarenoliko, ali i dan i noć je prisutan, razne puzavice, ali svaki izlagač daje informacije kojoj biljci šta prija, da li voli sunce ili voli polusenku i senku, koliko je često zalivanje", ističe Konjović.

Kako bi dani u domovima bili zanimljiviji, prijatniji, april i maj su idealni dani za sadnju cveća, sređivanje terasa i vrtova.

Ideja i predloga ima raznih, kako i na koji način i koje vrste sadnica je najbolje izabrati.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/novosadska-cvetna-pijaca-preko-grupe-na-internetu_1111506.html

 

Pored ukrasne lobelije postoji i divlji predak ovog cveća koji raste u Americi. Veoma je cenjena među travarima zbog lekovitih svojstava, a najčešće se koristi za pravljenje tinktura. Treba je koristi vrlo oprezno jer može biti otrovna u većim dozama.

Zima, bar kalendarski, odbrojava poslednje dane, a sa dolaskom proleća počinje i sadnja cveća. Nije lako odabrati pravu biljku koja će vam ulepšati baštu, dvorište ili terasu. U želji da pomognemo u odabiru Agrobiznis magazin će od ovog broja predstaviti razne vrste cveća, njihove osobenosti i način uzgoja, ali i ponuditi stručne savete za uzgoj. Na vama je samo da odaberete ono što vam najviše odgovara. 

Modro plavi cvetovi

Lobelija (lat. Lobelia erinus),  u narodu poznata pod imenom i plavi verenik, spada u su red zvončića. Postojbina ovog prelepog cveća je Južna Amerika, ali sasvim dobro uspeva i kod nas. Kako navodi dr Maja Timotijević,  lobelija se najčešće koristi kao viseća biljka u posudama, saksijama, žardinjerama, ređe u lejama. Veoma su cenjene u baštovanstvu jer raskošno cvetaju u neobičnim plavim bojama i lako se održavaju. Ne morate čak ni uklanjati precvetale i uvele delove, dovoljno je da biljku s vremena na vreme ošišate.

Lobelija je jednogodišnja biljka koja voli direktno sunce, pa je idealna za balkone. Raste kao grm visine od 10 do 25 santimetara i širine od 10 do 15 santimetara. Listovi su ovalni, sitni, nazubljeni veličine 1, 5 cm od srednje do tamnozelene boje. Najbolji period za sadnju je od aprila do maja, a već početkom leta pojavljuju se grozdasti sitni cvetovi veličine do jednog centimetra. Cvetovi su najčešće plave boje od svetlijih do modro plavih nijansi koje su retke kada je u pitanju cveće. Ukrštanjem dobijene su i druge boje, pa cvetovi mogu biti ljubičasti, beli, ružičasti, crveni, purpurni, s belom ili žutom sredinom. Lobelija cveta od ranog leta do jeseni, odnosno do prvih mrazeva. Kad prođe prvi talas cvetanja u julu,  biljku treba ošišati nekoliko santimetara kako bi se regenerisala i ojačala, i tada će vam potrajati do kasne jeseni.

 

Kako se sadi i uzgaja?

Iako se mogu kupiti mladice ovog cveća, lobelija se najčešće  razmnožava iz semena koje je izuzetno sitno. U jednom gramu može biti između 29.000 – 45.000 semenki,  koje se ne pokrivaju supstratom, nego se posle setve lagano pritisnu prstima i porose. Nicanje počinje na temperaturi od 21 do 24 stepena,  i mladice cveća pojavljuju se već za četiri do šest dana. Najčešće niču gusto, pa je poželjno malo ih prorediti,  da bi imale dovoljno mesta za rast i razvoj.

Stručnjaci kažu lobelija se najbolje oseća kada je na direktnom suncu, prija joj zemljište dobre strukture uz minimalan sadržaj soli i pH vrednost oko 5,0. Ovo cveće obožava vodu, pa je potrebno često ga zalivati, pri čemu treba voditi računa da se voda ne nagomilava,  jer to može dovesti do bolesti i truljenja biljke. Zbog osetljivosti na so đubriti umereno ali redovno, najbolje jednom nedeljno. Koren ne sme da viri iz saksije, jer može da se ošteti. Ukoliko primetite korenčiće koji vire nežno ih vratite u saksiju, i naspite malo rastresite zemlje preko da potpuno pokrije korenje.

Lobejila traži puno zalivanja, jer saksije najčešće stoje na suncu pa joj je vlaga neophodna. U protivnom listovi se suše, otpadaju na dodir,  a biljka vene. Međutim, dr Maja Timotijević upozorava da se ovo cveće slično ponaša i kad ima previše vode usled natopljenosti zemlje, pa obavezno proverite vlažnost pre svakog zalivanja. Da bi se izbeglo da ostane bez vlage, ili da je „udavimo“ sa previše vode,  najbolje je ugraditi automatski sistem za zalivanje.

 

Foto: http://rasadnikmihalek.com/ 

 

Najčešće bolesti

Kako i svaka druga biljka i lobelija je sklona raznim bolestima, a najčešće je napadaju tospovirusi. Kako ćete znati da je vaše cveće bolesno? Na listovima se pojavljuju ravne ljubičaste površine na listovima, koji delom imaju i bele mrlje - slično kao opekotine kod sunca ili kod nedostatka vode. Zatim se listovi osuše, a cela biljka zakržlja. Kada primetite ove znake najpre odstranite oštećene delove biljke. Uzrok je infekcija tospovirusa koje prenose mali insekti pod imenom tripsi ili pepelnice.  Keserović ističe da nije moguće direktno delovati na viruse, samo se mogu uništavati tripse. Kako ove insekte privlači plava boja cveta možete okačiti plave lepljive ploče iznad biljke, ili upotrebite sredstvo na bazi ulja ili piretruma.

Pored ukrasne lobelije postoji i divlji predak ovog cveća koji raste u Americi. Veoma je cenjena među travarima zbog lekovitih svojstava, a najčešće se koristi za pravljenje tinktura. Treba je koristi vrlo oprezno jer može biti otrovna u većim dozama. Ali, lekovita svojstva divlje lobelije su već neka druga priča.  

www.agrobiznis.rs 

Ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Hiles Beshor Pluh ukazazao je na prijemu u Gradskoj kući u Šapcu da je Holandija zainteresovana da unapređuje i modernizuje poljoprivredu i hortikulturu u Srbiji.On je istakao da je veliki broj holandskih kompanija posluje u Šapcu i da takva privredna saradnja čini vezu Šapca i Holandije posebnom. Nekoliko holandskih kompanija posluje u Šapcu i okolini.

Takođe je veliki broj srpskih poljoprivrednih firmi koje blisko sarađuju sa svojim poslovnim partnerima iz Holandije. Proizvođači cveća i sadnog materijala su samo neke od njih. Imao sam zadovoljstvo da posetim Lipolist i rasadnik Topalović.

To je jedno impresivno porodično preduzeće koje funkcioniše i radi već 65 godina i šire je poznato kao jedno od najboljih rasadnika za cveće i šire.

Oni takođe veoma blisko sarađuju sa holandskim proizvođačima cveća. Holandija je zainteresovana da zajedno sa lokalnim partnerima radi na unapređenju i modernizaciji poljoprivredne i hortikulture u Srbiji, naveo je Holnadski ambasador.

Ovo može pomoći srpskim proizvođačima da povećaju svoju konkurentnost na sve zahtevnijem međunarodnom tržištu.

Želeo bih da se zahvalim gradonačelniku Zelenoviću i dragim ljudima Šapca na toploj dobrodošlici. Veoma sam se radovao da posetim Šabac i gradonačelnika. Mačva je deo Srbije koji me podseća na kuću i pruža osećaj kao da sam tamo.

Prvo, skroz je ravna kao Holandija. Drugo, vi imate dugu tradiciju u trgovini i predstavljate trgovinsko čvorište – baš kao i mi, podsetio je ambasador Pluh.

On je izrazio želju da poseti Šabac u vreme karnevala i Čivijade i zahvalio se gradonačelniku na današnjem gostoprimstvu.

– Moram spomenuti i neke neočekivane veze između Srbije i Kraljevine Holandije.

Čuo sam da je muzički bend sa holandskog karibskog ostrva Kurakao učestvovao na šabačkoj Čivijadi. Nadam se da ću imati priliku da osetim i iskusim atmosferu čuvenog šabačkog karnevala bar jednom tokom mog službovanja u Srbiji.

Još jedan put želim da se zahvalim gradonačelniku Zelenoviću na dobrodošlici i gostoprimstvu ali i na gostoprimstvu koje je grad Šabac pružio mnogim holandskim kompanijama. To je saradnja koja čini našu vezu posebnom, podvukao je ambasador Beshor Pluh.

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović smatra da je važno da ambasadori i međunarodna zajednica upoznaju potencijale Šapca.

– Jako je važno da se predstavnici stranih ambasada i međunarodne zajednice upoznaju sa potencijalima grada Šapca i našem otvorenošću. Iz takve otvorenosti, profesionalnog duha i pristupa životu proizilaze i dobri poslovni kontakti i gradi se međusobno poverenje.

U takvom poverenju ljudi mogu da investiraju i mogu da očekuju da će da zarade novac i mogu da očekuju da će dobro živeti. Kada takvu ideju zajedništa, pouzdanosti i poverenja širite, onda ima prilike da naši gradovi i naše sredine napreduju. Gde postoji prilika za dobar biznis, onda privrednici dolaze sami, kazao je gradonačelnik Zelenović.

Na prijemu u Gradskoj kući ambasadoru su prezentovani privredni potencijali Šapca, projekat Savapark ali i kulturna politika grada.

Izvor:https://www.danas.rs/politika/holandski-ambasador-u-sapcu-saradnja-u-poljoprivredi/

Oko 60 proizvođača cveća i sadnica predstavilo je svoje proizvode juče na prvoj prolećnoj Novosadskoj cvetnoj pijaci, a Novosađani će i danas imati prilike da kod platoa, ispred Spensa, pronađu sve što im je potrebno za uređenje bašti, balkona i domova.Prolećni ciklus Novosadskih cvetnih pijaca organizuje Pokret gorana Novog Sada, a građani će, osim cveća i sadnica, moći da kupe i opremu za hortikulturu, dok će 13 proizvođača meda i hrane predstaviti svoje proizvode. Osim toga, prisutno je i nekoliko izlagača umetničkih zanata, a Sonja Kosović iz Pokreta gorana Novog Sada za „Dnevnik” ističe zadovoljstvo brojem dosadašnjih kupaca, uprkos lošijim vremenskim uslovima.

– Svaka sledeća pijaca će imati bolju ponudu i više izlagača – kazala je naša sagovornica. – Ove godine je Cvetna pijaca započela malo ranije, ali većini uzgajivača cveće dobro napreduje i ima ga dosta. Najviše je zastupljeno sezonsko cveće, zbog kojeg i posetioci najviše dolaze, a očekujem da će svaka sledeća pijaca biti još lepša, veća i mirisnija.

Da je jučerašnje oblačno i vetrovito vreme uticalo na Cvetnu pijacu potvrđuje prodavačica iz rasadnika „Loc” iz Budisave. Violeta Loc kaže da vremenske okolnosti znatno određuju kakva će biti prodaja cveća.– Kada je dan sunčan i lep, ima mnogo šetača, ljudi su prosto pozitivni i imaju veću želju i volju da kupuju, ali verujemo da će i vreme uskoro biti lepše – istakla je Violeta Loc. – Što se tiče asortimana, stvarno ima svega, od muškatli, koje imamo svake godine i koje se najviše pazare i kupuju, pa sve do petonija i medovine. Trudimo se da kupcima pomognemo u odabiru biljke, konsultujemo se o svemu i dajemo savete za sadnju, prihranu, zaštitu, kao i za cvetanje i samouzgajanje biljaka. Mislim da je to stvarno lepa i dobra manifestacija, na kojoj Novosađani na jednom mestu mogu da kupe sve što im treba.

Kada su u pitanju cene, tri petunije, kao i begonije se mogu kupiti za 100 dinara, dok bakopa košta 400. Za ukrasnu koprivu potrebno je izdvojiti oko 200 dinara, za krasulu 300, dok nevestin veo košta oko 250 dinara. Postoji veliki izbor različitih kaktusa, pa se mogu kupiti za 150 dinara, ali i za 600, dok agava košta 500 dinara. Popularne muškatle koštaju od 150 do 200 dinara, dok je za puzave potrebno izdvojiti oko 250.Nama su privukle pažnju jagode, koje koštaju od 100 do 150 dinara, dok sadnice čeri-paradajza koštaju 50 dinara. Kada je u pitanju začinsko bilje, za bosiljak je potrebno izdvojiti 120 dinara, za mentu 150, majčinu dušicu 150, peršun 120, dok sadnica lovora košta 500 dinara.

Naredna „Cvetna pijaca” održaće se sledećeg vikenda, 12. i 13. aprila, a danas je za najmlađe organizovana radionica „Sasvim prirodna subota” s početkom u 10.30 časova.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/novosadska-cvetna-pijaca-veliki-izbor-cveca-i-sadnica-06-04-2019

Da li znate da u Srbiji postoji internet platforma koja na jednom mestu povezuje proizvođače sadnog materijala, projektante i izvođače u oblasti hortikulture i pejzažne arhitekture? U pitanju je Green Net portal, prvi ove vrste u regionu koji će olakšati rad svima iz oblasti hortikulture.

Šta je Green Net?

Iako je prvenstveno namenjen onima koji se profesionalno bave ovim  poslom, Green Net nudi zanimljive i korisne informacije,  sa ciljem da se podignu standardi u oblasti hortikulture. Idejni tvorac i suosnivač Veroljub Radoja,  objašnjava da je ovakve internet portale viđao u inostranstvu, ali ih do sada kod nas nije bilo.

„Baveći se hortikulturom u Gras Gardenu,  godinama sam obilazio rasadnike širom Evrope i sveta. Primetio sam da oni već 20 godina imaju standardizaciju biljaka,  koja omogućava bolju i lakšu trgovinu sadnim materijalom. Tako sam došao na ideju da tu standardizaciju rasada nekako oživim i kod nas. I ne samo to. Umrežavanjem proizvođača,  kupci će moći na jednom mestu da vide šta ima u ponudi i kupe sadni materijal u Srbiji, a ne da ga uvoze iz inostranstva“, kaže za Agrobiznis magazin,  Veroljub Radoja.

Prema nekim podacima u Srbiji postoji oko 300 registrovanih rasadnika, ali su oni mahom raštrkani po ruralnim predelima naše zemlje. Većina nema veb sajtove, niti kataloge.

„To u praksi izgleda ovako – pejzažni arhitekta napravi plan kako određena zelena površina treba da izgleda. Da bi kupio potreban sadni materijal,  on mora da prođe Srbiju uzduž i popreko, a pri tome ne zna da li će uopšte naći ono što mu je potrebno.To je bespotrebno gubljenje vremena i novca, pa većina pribegava kupovini biljaka iz uvoza. I svi su tu na gubitku, pre svega proizvođači sadnog materijala“ – kaže Radoja i ističe:

„Gradsko zelenilo u Beogradu je u protekle dve godine napravilo ugovor za kupovinu sadnica i ozelenjavanje površina u vrednosti od dva miliona evra. Pitanje je koliko je tog sadnog materijala kupljeno u Srbiji? Verovatno je više od 90 odsto biljka iz uvoza. Da li smo mogli da prodamo nešto iz Srbije? Verovatno da jesmo, ali sve do sada nismo imali na jednom mestu kompletnu ponudu, kategorizaciju i cenu sadnog materijala koji se nudi u našoj zemlji“ – dodaje naš sagovornik.

Upravo to je cilj Green neta da ubrza, olakša i pomogne kupcima da  pronađu ono što im je potrebno, a proizvođačima da lakše, brže i bolje plasiraju svoju robu.

 

Važnost standardizacije

Ali, da bi se sve to postiglo moramo i sami da se menjamo i da shvatimo koliko je standardizacija sadnog materijala važna.

„Ovo je jedna vrlo delikatna oblast, jer ako ne radite po standardima,  pitanje je da li ćete za pet ili deset godina, koliko je potrebno jednom drvetu da poraste, svoj proizvod moći da prodate. Nas cilj je da pomognemo proizvođačima sadnog materijala,  da shvate koliko je važno da rade po određenim standardima, jer samo tako imaju mogućnost da svoj proizvod plasiraju,  ne samo na naše, već i da konkurišu na evropsko tržište, što i jeste naš cilj“ – napominje Radoja.

Zato će svi korisnici Green Net sajta morati da ispune određene uslove,  kako bi mogli da svoju robu prikažu na ovoj platformi. Potencijal postoji, samo je potrebno da se proizvođači sadnog materijala malo više obrazuju i shvate koliko im to može pomoći u poslu.

O važnosti standardizacije u hortikulturi,  govorila je i predsednica Udruženja pejzažne hortikulture Srbije,  dr Dragana Skočajić. Ona je istakla da struka na ovome radi već godinama, jer određeni standardi su garancija kvaliteta isporučene robe. Oni nisu obavezujući, ali donose benefite proizvođačima.

Tehnološka inovacija i izuzetno zahtevan softver koji stoje iza Green Net portala,  omogućiće korisnicima jednostavan, brz i lak način komunikacije. Prilikom ulistavanja i opisivanja svoje ponude proizvođači koriste unapred generisane standarde i detaljne opise za svoje proizvode. Na drugoj strani, kupac jednostavnom kataloškom pretragom dobija listu aktuelnih ponuđača sa jasnom specifikacijom proizvoda, cena i raspoloživih količina.

Najveći značaj portala Green Net,  je to što će na jednom mestu objediniti, sistematizovati i oglasiti domaću ponudu u sektoru hortikulture i povezati je sa delatnostima pejzažnog, arhitektonskog i urbanističkog projektovanja, gradnje i održavanja, koje se ovde prirodno snabdevaju.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30