Šajkaški rasadnik cveća „Đurendić” pravi je primer uspešnog porodičnog posla. Već sedamnaest godina Duško i Dragana Đurendić bave se proizvodnjom i prodajom cveća.Đurendići kažu da je sve počelo proizvodnjom rasada povrća, ali su vremenom shvatili da je cveće mnogo isplativije, pa su se zato odlučili za promenu i posvetili isključivo uzgajanju cveća.

Svaki početak je težak, naročito kad morate sami da se snalazite i informišete jer jednostavno nema ko da vam pomogne, kaže Dragana Đurendić.

Kako dodaje, proizvodnja cveća je bila nešto sasvim novo za njih, ali su uz literaturu, seminare i savete starijih kolega mnogo toga saznali i počeli da primenjuju u praksi.

NJen suprug Duško dodaje da je Šajkaš odlična sredina za proizvodnju, kako zbog raspoložive površine, tako i zbog geografskog položaja, jer je mnogima blizu, pa im mušterije dolaze iz različitih krajeva.

Šajkaš je veoma dobro mesto za proizvodnju, priča Duško.

Bašte su, kako dodaje, velike pa mogu da koriste velike plastenike i uzgajaju cveće na površini od nekih 1.800 kvadrata.

Iako je voda u Šajkašu dosta kvalitetna, mali problem nam pravi nedostatak kiselosti u njoj jer biljka zbog toga ne želi da usvaja hranu i samim tim se ne razvija, ali to rešavamo dodavanjem kiseline u prehranu. U suštini, ovde nam je dobro i zadovoljni smo, veli Dušan.

Posao uzgajanja cveća mora da se razvija polako. Vremenom proizvođači shvataju šta im treba, a svaka biljka je drugačija, pa se razlikuju i potrebni uslovi. Jedno je sigurno: put do kvaliteta zahteva mnogo pažnje i rada.

Radni dan počinje oko šest, kada, nakon doručka, odlazimo u plastenik i gledamo šta treba da se uradi, zalije, presadi i slično. Tu se organizujemo, rasporedimo dužnosti i do pauze za ručak uradimo deo posla, a ostatak završimo uglavnom do kraja dana. U toku sezone dolaze žene koje nam pomažu, i to nam mnogo znači i olakšava posao. Duško je uglavnom zadužen za teže poslove, a zimi imamo i dodatnu radnu snagu, naročito oko loženja uglja i održavanja temperature u plastenicima, tu nam naš sin Đorđe dosta pomogne, ističe Dragana.

Kao student treće godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Đorđe stiče znanja koja će kasnije moći da primenjuje u porodičnom rasadniku i tako preuzme određeni deo posla na sebe.

Što više na fakultetu učim o biljkama, sve me više zanimaju, kaže dvadesetjednogodišnji Đorđe.

Kako kaže, neke stvari dodatno istražuje, ali i sam studijski program je takav da se izučavaju predmete koji se tiču biljaka, oboljenja, virusa, a to će mu kasnije mnogo značiti.

Zbog toga sam i upisao taj smer, da bih naučio što više jer želim da pomognem roditeljima i planiram da nastavim ovaj posao, kaže Đorđe.Kako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru.Đurendići kažu da im je najvažnija prolećna sezona. Ona zahteva najviše posvećenosti i posla, tada je roba najtraženija te, bez obzira na čitavu sitaciju s koronavirusom, nisu osetili pad prometa.

Bez obzira na sve što se dešavalo, imali smo veoma dobru prodaju. LJudi su većinu vremena provodili kod kuće i jednostavno su želeli da ulepšaju ambijent, da mogu da uživaju, pa je to sigurno uticalo na to da promet ostane na očekivanom nivou. Tek početkom jeseni polako smo mogli da osetimo uticaj situacije na promet. Najviše smo bazirani na pijace i prodaju od kuće, ali jesenja proizvodnja i inače tako funkcioniše, pa nas to nije iznenadilo ili poremetilo. Zimi uzgajamo božićnu zvezdu, žito, hrizantemu, ikebane, i to distribuiramo po cvećarama, objašnjava Duško.

Imamo širok asortiman, ali najviše se prodaju muškatle. Jednom me je Đole pitao da li mi u plasteniku gajimo samo njih, nije mu bilo jasno zašto ih imamo toliko u ponudi, ali ljudi to najviše kupuju i tako je godinama, kroz smeh govori Dragana, i dodaje da imaju mušterije koje im se godinama vraćaju jer su prepoznale njihov rad, trud, ali pre svega kvalitet.Kako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/sajkaski-rasadnik-cveca-durendic-zivot-u-cvecu-od-cveca-nije-bajka-28-11

 

Mandevila (lat. Mandevilla) je cvetna letnja penjačica koja će vas ostaviti bez daha raskošnim bojama cvetova od bele preko nežno ružičaste, žute do tamno crvene. Ime je dobila po čuvenom engleskom diplomati Henriju Mandevilu koji je u 19 veku, pored ovog cveta, doneo mnoge egzotične biljne vrste iz Brazila u Evropu.  Poznata je i pod imenom dipladenija ili brazilski jasmin. Idealna je terasu kada iz žardinjera pada kao cvetni slap koji se može peti uz rukohvate i gelendere, a pravi je izbor za osunčane terase jer odlično podnosi jako, letnje sunce.

 Raste do pet metara

Mandevila je višegodišnja biljka iz porodice zimzelenovki. Vodi poreklo iz tropskih predela južne Amerike gde raste kao žbun iz koga se puštaju vitice koje se kače za čvrstu  podlogu i pretvaraju u raskošne penjačice. Može da poraste i do pet metara u visinu. Voli jako sunce i peskovitu, dobro dreniranu zemlju bogatu humosom, a može se gajiti i u saksijama. Loše podnosi hladnoću i mraz, pa ukoliko je imate na terasi obavezno je unesite na toplo čim spoljna temperatura padne ispod sedam stepeni.

Ramnožava se poluzrelim reznicama u avgustu uz obavezno korišćenje hormona za ožiljavanje drvenastih biljaka. Dobro je da reznice nakon skidanja potopite u toplu vodu (oko 32 stepena Celzijusa) dok ne prestane da curi mlečni sok. Tada reznice naprašite hormonom i stavite u sterilan pesak na temperaturu iznad 22 stepena Celzijusa. Reznice će se ožiliti za nekoliko nedelja. Stručnjaci za cveće preporučuju da se sadi u tresetne supstrate, i što je još važnije zemlja mora da ima dobru propusnu moć, jer ovo cveće ne voli preterano zadržavanje vode oko korena. Orezujte se u rano proleće kada se saksije iznesu na terasu kako biste uklonili odumrle grane. Listovi su jajastog oblika, sjajni, kožasti, tamnozelene boje dužine do 6 santimetara, pri vrhu zašiljeni i raspoređeni jedan naspram drugog. Već sa prvim toplim danima cveta u obliku privlačnih trubica prečnika 10 do 12 centimetara. Imaju spiralno uvijenu krunicu, a u zavisnosti od vrste ili nemaju nikakav miris ili fini, prijatan miris koji je najintenzivniji u večernjim satima. Cvet proizvodi i plodove, male čaure prepune semena, ali iz njih retko kad može da iznikne i formira se nova biljka.

Mandevila nije zahtevna biljka za uzgoj, a kako je u pitanju klasična puzavica morate joj obezbediti stabilan oslonac kao što je ukrasni štap ili ograda uz koju će se zakačiti. Brzo raste i za vreme intenzivne vegetacije potrebno je češće je zalivati, ali vodite računa da se voda ne zadržava u tacni od saksije, jer vrlo lako dolazi do truljenja korena a samim tim i do propadanja biljke. Redovno treba uklanjati uvele cvetove kako bi se napravio prostor za nove cvetne izdanke. 

Zbog bujnog i obilnog cvetanja neophodna je prihrana kako bi biljka zadržala bujnost tokom cele sezone. Zalivati biljku kada je zemljište suvo na dodir. Iskusni baštovani preporučuju da se zaliva ustajalom vodom (ako može držite vodu u otvorenim staklenim posudama) u koju se dodaje vodorastopivo đubrivo. Po površini se mogu posuti i granule sporootpuštajućeg đubriva koje šest meseci polako otpušta hranljive sastojke tokom zalivanja.

 Kako je zaštiti od bolesti?

Kao i sve biljke i mandevila je sklona raznim bolestima od sive plesni do biljnih vaši. Prvi znaci bolesti vide se na listovima koji postaju deformisani i lepljivi. Ako malo bolje pogledate uočićete sitne bele tačkice biljnih vaši koje sisaju biljne sokove i izlučuju metljiku. Pažljivo operite biljku vodeći računa da se oko korena ne zadržava voda. Najbolje je da uzmete manji, mekani sunđer i s njim nežno operete listove. Orežite oštećene delove, a kada se lišće prosuši isprskajte neki insekticid u spreju kako biste sprečili povratak biljni vaši. Oko izbora se konsultujte sa fitoapotekarom u biljnoj apoteci koji vam može preporučiti koji insekticid da kupite. Ukoliko niste ljubitelj hemije i želite da izbegnete ovakvu vrstu  zaštite vašeg cveća, onda nabavite bubamare. One su prirodni predatori biljnih vaši s kojima se hrane i vrlo brzo će očistiti vaše cveće od dosadnih bubica koje uništavaju biljke.  Ako se prilikom pomeranja listova iznad biljke podigne oblak belih mušica, to je znak da je mandevilu napala bela leptirasta vaš. Ovi insekti mogu da budu prava napast, a najbolje se razvijaju u toploj i suvoj sredini. Odrasle jedinke polažu jaja na ivicama lista. Na naličju lista se mogu naći larve koje izgledom podsećaju na male štitaste vaši. Hrane se isisavanjem sokova iz biljke, pri čemu izlučuju lepljivu tečnost, "mednu rosu", na kojoj se razvijaju gljive čađavice. Ukoliko bolest nije zahvatila veći deo lišća leptiraste vaši je moguće oprati mlakom sapunicom, ali nemojte zaboraviti da deterdžent sperete toplom vodom. U ovu svrhu može da posluži tečnost za pranje sudova. Ukoliko se leptirasta vaš baš nakotila onda je jedino rešenje primena insekticida. Zanimljivo je da leptirovu vaš privlači žuta boja i naseljava samo dobro održavano cveće.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 

Prema pisanju medija, Novak Đoković je u svoj jelovnik uvrstio i cveće, što su odmah prihvatili svi oni koje privlače gastronomski eksperimenti, a sveži cvetovi za jelo su se pojavili i u pojedinim prodavnicama. Međutim, važno je znati da nije svako cveće jestivo.Cveće u ishrani svakako nije novina, već se ponovo „vraća u modu“. Još pre nekoliko hiljada godina jelo se u Starom Rimu, a takođe je karakteristično i za kulturu Kine, Bliskog Istoka i Indije.Cveće kao poslastica na trpezi je naročito bilo popularno u vreme kraljice Viktorije u Evropi, ali i Severnoj Americi, naglašava gost Jutarnjeg programa, profesor Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta.

„Cveće se koristi bilo za dekoraciju ili da popravi ukus hrane, ali može da bude i hrana. Đurđevak sigurno nećete staviti na trpezu iako lepo izgleda, jer je to otrovna biljka, kao i cvetovi narcisa“, naglašava profesor.

Poznato je da oleander ili lijander nikako ne treba konzumirati jer je bogat kardičnim glikozidima i alkaloidima koji su jako otrovni.Takođe, vrlo je važno znati koji delovi cveta su jestivi, jer nekada mogu da se jedu čitavi cvetovi i čitave cvasti, kao na primer kod brokolija, ali ima biljaka kod kojih su jestive samo cvasti.

„Ukoliko niste alergični, poznato je da polen obiluje hranljivim materijama. U njemu možete naći neke proteine, aminokiseline i neke druge materije koje su vrlo hranljive. Takođe, u cvetu se nalazi i nektar, koji je veoma ukusan i ima izbalansirane ugljenehidrate. A jedu se i latice, kao na primer od nevena koji je bogat vitaminima, kao i ruža koja je bogata vitaminom Ce“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Kako stoji na etiketama pakovanja cvetova koji se mogu naći u našim prodavnicama, cvetovi se mogu dodavati u razna jela ili mešati sa salatama, bilo sveži, sušeni ili kandirani, ali mogu biti i deo recepta za kolače, umake, sirupe, čajeve i aromatizovana pića.„Cveće se može konzumirati sveže, ali treba obratiti pažnju iz kog izvora dolazi. Nikako iz cvećare i nikako iz saksije, osim ako nije gajeno u nekim uslovima koji su biološki prihvatljivi, odnosno ako nije tretirano pesticidima, insekticidima i slično. Važno je dobro oprati cveće jer neki cvetovi na sebi mogu imati i salmonelu, bakteriju koja izaziva ozbiljne probleme“, napominje profesor.

Takođe, važno je pravilno čuvati cvetove. Preporuka je da budu u frižideru na temperaturi od dva do četiri stepena Celzijusa, ali najviše dva do tri dana kako bi sačuvalo svoje hranljive gradivne elemente. Može se jesti i suvo, kao u čaju, ali je najbolje jesti sveže.

Prilikom branja birati najlepše cvetove koji nisu oštećeni i na kojima nema insekata ili drugih živih organizama. Cveće se bere tokom hladnijih dana jer tada sadrže najbolju kombinaciju hranljivih materija.Žalfiju, menta, ruzmarin, neven ili različak većina već koristi kao začin.

Postoje podaci u etno-botanici da je maslačak bio redovno zastupljen u ishrani i na ovim prostorima, a kamilicu, koja ima ukus jabuke, slobodno možemo jesti i svežu, a ne samo kao čaj. Begonije imaju citrusni ukus, dok je kalendula ljutkasta.

Minđušica ili fuksija, saksijska biljka koja ne raste na našim prostorima, veoma je bogata cinkom i vitaminima, a uz to je i veoma ukusna, naglašava profesor Janićijević.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2953/priroda/4121548/jestivo-cvece-otrovno-nacin-cuvanja.html

 

Peruanski ljiljan ili alstromerija (lat. Alstroemeria aurea), poreklom je iz južne Amerike gde ima oko 60 vrsta ovog prelepog cveća. U pitanju je višegodišnja ukrasna biljka koja ne zahteva posebne uslove za negu. Sadi se u baštama, ali kako ne voli vetar treba birati mesta koja su zaštićena od vetra, na sunčanoj strani ili u blagoj senci. Egzotični, nežni cvetovi peruanskog ljiljana često se koriste kao dodatak buketima i u vazi mogu potrajati i više od dve nedelje.

Kako se sadi?

Peruanski ljiljan raste kao divlje cveće širom južne Amerike, a ime alstromerija dobila je u čast švedskog botaničara Klausa von Alstroemera, koji je doneo njeno seme u Evropu u 18. veku. Kao i većina ljiljana razmnožava se deljenjem. Sadi se u zemlju  bogatu humusom i dobre drenaže, uz neutralan do blago kiseli pH faktor tla. Biljka najbolje uspeva u mešavini ilovače, treseta i peska jer joj je potrebna dobro drenirana podloga. Pre sadnje, u rupu koju smo iskopali, treba staviti organsko đubrivo kako bi se  biljka što bolje privikla na nove uslove. Ukoliko želimo da imamo prelepi žbun ljiljana treba ga ostaviti na istom mestu nekoliko godina.

Ovom cveću najviše prija sunčana pozicija u bašti, a ako je sadite u saksije birajte što veće jer dostiže visinu i do jednog metra pa vrlo brzo preraste saksiju. Ima osetljiv koren koji se sporo obnavlja ukoliko je oštećen o čemu treba voditi računa prilikom presađivanja. Takođe, neophodan je razmak od bar 70 santimetara između sadnica kako bi biljka lepo napredovala i razvijala se.

Osetljiva je na zimu i mraz, pa se preporučuje da se biljka na jesen pokrije suvim lišćem ili malčem od bar 20 santimetara kako bi se sačuvala od smrzavanja. Ako nemate malč pri ruci kao zaštita može da posluži sasušeno lišće, piljevina koja se naspe preko orezane biljke i sve se dobro utopli najlonom. Ukoliko se sadi u predelima gde su oštre i jake zime, onda se preporučuje da se biljka izvadi i tokom hladnih dana i čuva u zatvorenom gde temperatura ne pada ispod 10 stepeni. Retko se razmnožava iz semena koje ima sporu klijavost, a mladice se sade tek kad prođu zimski mrazevi.

Alstromerija razvija podmladak iz kojeg se razvija korenje, a kasnije cvetne stabljike s uskim listovima. Na dugačkoj drški stabljike cvetaju trubasti cvetovi raznih boja od nežno roze, bele, narandžaste, ljubičaste i crvene boje do šarenih. Cveta od kasnog proleća do kraja leta. Sunce i letnja žega neće prouzrokovati veće probleme ovom cveću, a zalivanje vodom obogaćenom đubrivom sa fosforom će produžiti period cvetanja. Ipak, treba voditi računa da se ne zaliva previše, a stručnjaci preporučuju da se zaliva pri korenu u kasnim popodnevnim satima kako bise lišće osušilo na suncu u slučaju da ste i njega pokvasili. Na tržištu su dostupne sadnice različitih boja i nijansi, ali i patuljasti peruanski ljiljan koji duže cvata.

Bolesti i kako je zaštiti?

Cvetovi peruanskog ljiljana cenjeni su kao rezano cveće jer se mogu održati u vazi i više od dve nedelje. Za što duže i lepše cvetove u vazni potrebno je sa stabljike ukloniti lišće. Kada cvet uvene u bašti potrebno je ukoliniti ne samo cvetnu glavicu na vrhu, već celu stabljiku sa cvatom, čime se potiče rast novih cvetova.

Alstromerija je u principu otporna biljka, ali je napadaju puževi i biljne vaši, dok previše zalivanja može dovesti do pojave gljivičnih bolesti.

Jedan od prvih znakova da je vaša biljka bolesna je pegavost listova. U pitanju je gljivična infekcija koja se brzo širi. Prvi znak je odumrlost vrhova lišća po kome se sporadično pojavljuju branom fleke slične pegama. Ubrzo list počinje da se suši i potrebno je odmah ga ukloniti. Da bi se izbegla ova bolest treba voditi računa da zasadi budu suvi. U slučaju dugotrajnog kišnog i vlažnog vremena kod peruanskog ljiljana može da se pojavi i siva plesan. Ovo gljivično oboljenje manifestuje se sivkastom prevlakom po lišću i cvetovima. Nastaje i kada su biljke gusto posađene jedna pored druge, pa je potrebno razrediti ih. Budući da se ovo gljivično oboljenje brzo povlači po sušnom i toplom vremenu dovoljno je ukloniti delove biljke koji su se sasušili i vaš ljiljan će se bez problema oporaviti.

Zbog specifičnog prijatnog mirisa peruanski ljiljan je često  na meti puževa i raznih insekata. Ukoliko primetite da su listovi izgrickani po ivicama obavezno biljku isprskajte nekim od sredstava za zaštitu protiv štetočina.

I za kraj savet stručnjaka koji upozoravaju da treba biti oprezan sa ovim cvećem, jer može da izazove alergijske reakcije. Zato, obavezno koristite rukavice bez obzira šta radite oko ove biljke, posebno prilikom sadnje mladica, kako biste se zaštitili od moguće alergije.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Kadifica (lat. Tagetes) je jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici suncokreta. Vodi poreklo iz srednje Amerike, ali se uzgaja širom sveta. Ne zahteva posebnu negu, pa spada u red omiljenog cveća koje se sadi u našim baštama ili u saksijama za terase, a može da se koristi i kao rezano cveće. Cveta u zlatnoj, narandžastoj i beloj boji sa bordo detaljima, pa će oplemeniti svaki prostor u kome se nađe. Njeni raskošni cvetovi mogu da potraju do kasne jeseni i prvih mrazeva, što je još jedan razlog više da zasadite kadificu i tokom celog leta uživate u lepoti ovog cveta.

Nije zahtevna za uzgoj
Postoje brojne vrste kadifice čija veličina varira od 30 santimetara do čak dva metra. Čuvena francuska kadifica najčešće poraste u obliku manjeg žbuna do 30 santimetara, dok afrička vrsta istog cveta može da dostigne visinu i više od metar. Bez obzira na sortu kadifica dobro raste u gotovo bilo kojoj vrsti zemljišta. Najbolje uspeva u zemljištu bogatom gvožđem i kiselosti do 6 PH vrednosti. Ima dobru toleranciju na sušu, pa se preporučuje da se sadi u zemlju sa dobrom drenažom. Voli sunce, pa je najbolje posaditi na mestu koje je direktno izloženo suncu ili u manjoj polusenci, dok senku ne podnosi nikako. Ne zahteva puno vode i stalno zalivanje, pa je bolje raste i sveta u zemlji koja je suvlja nego previše vlažna. Kadifica se razmnožava iz semena. Duge, crne semenke mogu
se posaditi u bašti čim prođu prvi mrazevi, ali za najbolje rezultate i ranije cvetanje seme treba posejati u zatvorenom prostoru šest do osam nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza.
Seje se vrlo lako tako što seme pokrijete vlažnim, prosejanim kompostom u tankom sloju. Klija već posle pet do sedam dana, jedino je važno da temperatura u prostoriji bude od 21 do 23 C do izbijanja mladice. Sadnice možete presaditi u baštu sa razmakom od 30 – 38 santimetara, dok se u saksiju sade kad
mladica dostigne visinu oko 5 santimetara. Držite zemlju ravnomerno vlažnom i zaštitite sadnice od punog sunca dok kadifica ne poraste do 15 santimetara i tada je možete izneti na terasu. Malo posnija i suvlja zemlja u koju se sadi uticaće da ima bujnije cveće, a manje lišća. Da biste podstakli njen žbunasti rast
redovno uklanjajte bočne grančice, a ukoliko skidate vrhove biljka će biti više žbunasta sa nešto manjim cvetovima.

Bolesti i borba protiv štetočina
Iako važi za izuzetno otpornu biljku, kadificu uvek zalivajte pri dnu nikako od vrha, jer ukoliko voda dospe na listove i cvetove, oni mogu da istrule. Seme ove biljke se nalazi u čauri i lako ga je skupiti nakon cvetanja tako da dobijate seme za narednu sezonu. Ukoliko je sadite u bašti dobro će doći za obrube vrta i
formiranje raznih cvetnih ukrasa, a kombinacijom boja možete dobiti jedinstvenu cvetnu šaru u svojoj bašti. Kada je u pitanju prihrana poželjno je tokom intenzivnog cvetanja u vodu za zalivanje svaki treći put dodavati specijalno đubrivom za cvetajuće biljke.
Kadifica ima opor miris koji privlači noćne leptire koji je oprašuju. Međutim, uprkos svom oporom mirisu kojim se brani od štetočina spada u omiljenu hranu noćnih puževa, pa treba voditi računa gde je sadite ili stavljate saksije kako bi bile van domašaja ovih štetočina. Kada su u pitanju bolesti ovo cveće
napada siva plesan i pegavost listova. Sivu plesan izaziva gljivica botrytis koja se u vlažnim uslovima brzo širi.
Manifestuje se kao sivkasta skrama koja prekriva uglavnom starije listove i precvetale cvetove, a vremenom može da izazove mokru trulež. Da biste sprečili ovu bolest vodite računa prilikom zalivanja da ne pokvasite lišće i cvetove, a uvele delove biljke odmah uklonite. Pegavost lista se uočava na osnovu okruglih,
smeđih pega po listovima koji pre vremena venu i odumiru. Uzrok bolesti su gljivice koje se razmnožavaju u vlažnim i toplim uslovima, pa i ovde važi preporuka da se vodi računa kako se cveće zaliva i da se oštećeno lišće odmah ukloni.
Lekovitost kadifice
Malo je poznato da se ovo cveće koristi u lekovite svrhe. Kadifica se preporučuje za probleme digestivnog trakta, uključujući loš apetit, gasove, bol u želucu, kolike, crevne parazite i dizenteriju. Koristi se i za kašalj, prehladu, zauške, izbacivanja viška tečnosti iz organizma, jer izaziva znojenje. Žene koriste kadificu da bi podstakle početak menstruacije, kod tretiranja bolnih grudi (mastitis) prilikom dojenja bebe, a poznato je da štiti od pobačaja. Ponekad, dovoljno je staviti list direktno na kožu za lečenje čireva, dok se cvetovi zbog oporog mirisa koriste protiv komarce. Sok od lišća se nanosi na kožu za lečenje ekcema. Ulje kadifice se koristi spolja na koži za lečenje rana od crva.
Esencijalno ulje kadifice je antibiotik, ima antimikrobna, anti-parazitska, antiseptička, anti-spazmatična dejstva, to je i sredstvo za dezinfekciju, insekticid i sedativ. Lekovitost kadifica potiče od sastojka ove biljke koji mogu pomoći u smanjenju otoka, upala i grčeva, smiruju nerve i smanjuju krvni pritisak.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pod sloganom "Bašta u srcu grada" u Hali 3 i na otvorenom prostoru Beogradskog sajma, od srede 17. do subote 20. juna 2020. godine odvijaće se najmirisnija manifestacija - 25. Međunarodni sajam hortikulture BeoPlantFair.

Kako kažu organizatori, "biće to, u ovom trenutku za sve nas tako potreban doživljaj za oko i dušu", obogaćen sa još tri tematske izložbe – 23. Izložba lekovitog bilja i preparata od meda Darovi prirode, 8. Izložba baštenskih i parkovskih mašina i prateće opreme MotoPlantExpo i 4. Izložba organske proizvodnje Organic Fest.

- BeoPlantFair je već godinama zaštitni znak prolećnog sajamskog kalendara, cvetni događaj koji okuplja ljubitelje prirode, zelenila i raznovrsnog cveća, i donosi savremen pogled na estetiku življenja u skladu sa prirodom. Ovaj povratak u normalne životne i društvene tokove, prilika je da se još jače i čvršće povežemo sa prirodom, njenim blagodetima i plodovima. Sajam hortikulture upravo je mesto inspiracije i ideja za uređenje terasa, balkona, bašti i ozelenjavanje vrtova - navedeno je u saopštenju.

Na sajmu će moći da se izabere iz bogatog izbora sadnica cveća, četinara i ukrasnog bilja,kaktusa, sezonskog cveća, začinskih i aromatičnih biljaka, i kupi odabrano direktno od proizvođača.

BeoPlantFair je tradicionalno odlična prilika za sve male proizvođače i domaćinstva da izađu izvan lokalnih tržišta i uspostave nove kontakte u prilog budućih saradnji.

Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede je pokrovitelj manifestacije.

Ulaz za posetioce je besplatan.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2909876/medjunarodni-sajam-hortikulture-beoplantfair-17-juna-na-beogradskom-sajmu

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u prethodne četiri godine u plasteničku proizvodnju uložio je više od pola milijarde dinara, tako da je u Vojvodini pod plastenicima više od 720.000 kvadratnih metara nove proizvodnje. Resorni sekretar obišao je domaćinstva u Čoki i Iđošu kod Kikinde.
Poljoprivredno gazdinstvo Vorgić u opštini Čoka već decenijama proizvodi ruže, a svoje proizvode plasira po celoj Vojvodini, Beogradu i nekim delovima Centralne Srbije. Na svom posedu oko 60 različitih sorti ruža proizvode na oko 3.000 kvadratnih metara pod plastenicima i na oko 5.000 kvadrata na otvorenom. Ulaganja su velika, troškovi svakodnevni, tako da im je subvencionisanje proizvodnje veoma značajno u čemu najveću ulogu ima Pokrajinska Vlada.''Puno se radi, troškovi su ogromni, a ono što je nama najteže su naplate i finansije. Ali, uz subvencije brže i lakše napredujemo. Godinama smo radili i nismo ni konkurisali, napredovali smo, ali sporo. Sada imamo 3.000 kvadrata plastenika'', kaže Igor Vorgić, proizvođač ruža iz Čoke.

Saradnja Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i porodice Vorgić traje već godinama, tako da je proizvodnja unapređena zahvaljujući kupovini sistema za navodnjavanje, plastenika i ostale opreme, za šta je resorni Sekretarijat obezbedio sredstva.

''Meni je drago što na ovaj način pokazujemo iz Čoke ostalim mladim ljudima koje mogućnosti im stoje na raspolaganju i kako mogu na malom prostoru da organizuju intenzivnu proizvodnju i da pokušaju da ostvare egzistenciju za svoju porodicu. Mi sa porodicom Vorgić sarađujemo četiri godine i ostvarili su oko četiri miliona dinara, a subvencionisali smo ih sa skoro tri miliona'', ističe Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

Dobru saradnju sa Pokrajinskom Vladom ima i porodica Lagundžin u Iđošu kod Kikinde koja se bavi proizvodnjom šumskog rastinja. Prodaja ide dobro, imajući u vidu da je pošumljavanje intenzivirano prethodnih godina, ali je neophodna dodatna oprema.''Ono što nama koji se bavimo rasadnicima treba jeste novac za nabavku opreme za proširenje proizvodnje. Mi nismo visoko profitabilna grana da bi mogli da prodajemo na širem tržištu, tako da moramo da konstantno unapređujemo proizvodnju i podrška Vlade Vojvodine dobro dođe'', dodaje Radivoj Lagundžin, vlasnik rasadnika u Iđošu.

Podizanje proizvodnje na viši nivo rezultat je zajedničke saradnje Pokrajine i poljoprivrednika. Zato je važno da se prate konkursi, koji posebno treba da pomognu poljoprivrednicima na severu Banata.

''To su pare koje su namenjene poljoprivrenicima Vojvodine. Ukoliko ih ne iskoriste u sevenom Banatu, iskoristiće ih negde drugde. Dakle, pozivam poljoprivrednike da učestvuju u pozivu, a mi ćemo obezbediti sredstva da unaprede svoju proizvodnju'', nadovezao se Radojević.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu u prethodne četiri godine obezbedio je više od pola milijarde dinara preko konkursa za plasteničku proizvodnju, tako da Vojvodina sada ima oko 720.000 kvadratnih metara nove prozvodnje u zaštićenom prostoru.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/u-vojvodini-pod-plastenicima-vise-od-720.000-kvadratnih-metara_1134084.html

Kada je krenula cela situacija sa korona virusom, bili smo prilično zabrinuti i niko se nije nadao dobrom ishodu. Mnogi cvećari su uložili velike pare u svoj posao, a početak aprila je nama vreme za početak sezone i najveću prodaju. Ipak, ispostavilo se da smo dobili kontra efekat i da je prodaja u protekla dva meseca bila čak i tri puta veća nego prošle godine u ovom periodu, kaže za "Blic Biznis" Radoslav Petrović iz sela Jabučje kod Lajkovca.

On se već više od 15 godina bavi cvećarstvom i kaže da ga je uvođenje vanrednog stanja i početak cele krize zbog pandemije u početku prilično uplašio. Sa kolegama uzgajivačima cveća je redovno pratio vesti i nije im bilo nimalo prijatno da gledaju kako Holanđani uništavaju velike količine raznog cveća."Kod nas je vanredno stanje uvedeno taman kad smo se spremali da pokrenemo sezonu i počnemo prodaju. Naš glavni strah je zapravo bio da ne bude uveden 24-časovni karantin, jer onda nikako ne bismo mogli da plasiramo svoje proizvode, ali ovako su kupci ipak dolazili", podseća Petrović i napominje da se, kako je vreme prolazilo, situacija potpuno preokrenula.

"Ljudi su se navikli na nove okolnosti, a ispostavilo se da zbog svih uvedenih mera mnogi imaju i nešto manje troškove. Ne putuje se, deca ne idu u školu, ne ide se u tržne centre... Ostao im je neki novac viška, a nije bilo druge zanimacije osim sedenja kod kuće. Zato su mnogi krenuli da sade cveće i bašte, sređuju svoja dvorišta, čak i oni koji nikada ranije to nisu radili", objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, nije to bio slučaj samo sa cvećem, mnogi su sadili i povrće, računavši da tako mogu pametno da utroše vreme, a da im nešto i ostane iz bašte, ako bude bilo kakvih problema sa snabdevanjem."Nama je prodaja išla mnogo jačim tempom nego prošlih godina. Imali smo čak tri puta veću prodaju u proteklih mesec i po-dva, u odnosu na isti period lani. Sada se na tržištu oseća čak i mala nestašica cveća, jer je većina cvećara prodala prvu turu, a mnogi su odustali od druge pošto nisu smeli da ulažu dok ne vide kako će se razvijati cela situacija sa epidemijom", objašnjava Petrović.

On kaže da situaciju u protekla dva meseca možda najbolje opisuje izjava jednog kolege uzgajivača koji je na pitanje kako ide posao odgovorio - "ovakvu sezonu čekam 20 godina".

Inače, da podsetimo, uzgajivači cveća u Holandiji, gde su lale nacionalni simbol, nalaze se u veoma nezavidnoj situaciji. Zbog pandemije korona virusa koja je smanjila potražnju bili su prinuđeni da uništavaju ogromne količine cvetova dnevno, a prema nekim procenama, u ovoj zemlji će ove godine biti uništeno oko 80 odsto proizvodnje cveća.Кopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić poručio je nedavno povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo, pogotovo što Srbija ima pogodne prirodne uslove.Krkobabić je rekao da je primetan sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru porodičnih domaćinstava, kao i da obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

"U 2019. godini Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra", naveo je Krkobabić i doda da je industrija cveća u svetu grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ovakvu-sezonu-cekam-20-godina-holandani-zbog-korone-unistavaju-lale-a-srpski-cvecari/6k753jc

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u cvećarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti docentom dr Anom Vujošević, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i stručnjacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, koje predvodi dr Jonel Subić, poručuju povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo.

Proizvodnja cveća bi mogla da ima značajno mesto u povećanju privredne aktivnosti Srbije, jer naša zemlja raspolaže pogodnim prirodnim uslovima. U prilog tome govori činjenica da Srbija, uz Francusku, ima najkvalitetnije ruže na evropskom tržištu.

Gajenje cveća je visokointezivna proizvodnja, koja ne zahteva velike površine, ali bitan preduslov su znanje i organizacija ukupne proizvodnje i prodaje. Zahvaljujući tražnji tokom cele godine, proizvodnja cvetnog i dekorativnog sadnog materijala poslednjih godina beleži izraziti razvoj. Primetan je sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru svojih porodičnih domaćinstava. Obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

Industrija cveća u svetu je grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata. U 2019. godinu Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra. Ruže, karanfile i gladiole plaćene su pet miliona dolara, seme i sadni materijal 2,8, ostalo cveće tri miliona dolara i ukrasno granje pola miliona dolara. Najviše cveća uvozi se iz zemalja EU: Holandije, Italije, Belgije, Mađarske, zatim iz Kenije, Turske, Ekvadora i Kolumbije. Istovremeno, inostranim kupcima prodato je seme, sadni materijal cveća i rezano cveće. Najveće učešće u izvozu za 2019. godinu imala je grupa živo cveće, a najznačajniji je bio izvoz ruža.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da su povećanje proizvodnje cveća, smanjenje uvoza i udruživanje imperativi i u toj privrednoj grani:

„Činjenica da je Srbija prošle godine platila 7 miliona dolara za uvoz cveća koje mogu da proizvedu udruženi domaćini u Srbiji, uz primenu domaće nauke, veliki je motiv da se bolje organizujemo, podignemo proizvodnju i uštedimo veliki novac koji dajemo za uvoz cveća. Proizvođači cveća, kao i svi drugi poljoprivrednici u Srbiji, će postići povoljniji – željeni rezultat samo ako se udruže. Samo tako će biti uvaženi na pravi način – počev od korišćenja raznih pogodnosti lokalne samouprave do podsticajnih sredstava republičke Vlade. Udruživanje daje istinske odgovore na sve ekonomske i druge izazove i zato preporučujemo i proizvođačima cveća da se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge. Samo udruženi, uz ulaganja ličnih sredstava, primene nauke i pomoći države možemo da se približimo Holandiji, svetskom gigantu u proizvodnji i prometu u cvećarstvu.“

Proizvodnja cveća u Srbiji je skoncentrisana oko većih gradova i njom se bavi oko 2.125 gazdinstava na ukupnoj površini od 382,24 ha. Dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća, kao i proizvodnja nekih vrsta pogodnih za rezani cvet: ruže, hrizanteme, ljiljani, gladiole, kale. Proizvodnja cveća se organizuje i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. U 2016. godini, površine otvorenog prostora na kojima se uzgajalo cveće iznosile su 263 ha, a zaštićenog prostora 119 ha, što čini nešto više od 5 odsto ukupnih površina pod zaštićenim prostorom u Srbiji (2.083 ha). Proizvodnja cveća obavlja se u nekoliko većih oblasti. Glavni proizvodni centri su: Beogradski region sa 40,76 ha, Mačvanska oblast - Šabac (19,44 ha), Moravička oblast - Čačak (9,88 ha), Rasinska oblast - Varvarin (18,96 ha), Kruševac (12,45 ha) i Šumadijska oblast - Kragujevac (11,58 ha).

U zaštićenom prostoru dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća. Na otvorenom polju, najzastupljenija je proizvodnja ruža, gladiola, hrizantema, kala i ljiljana. Površine pod ovim kulturama iz godine u godine variraju. Najveće površine zauzimaju ruže, dok su ostale kulture zastupljene u mnogo manjem procentu.

Najviše sadnog materijala uvozimo za: lale, narcise, zumbule i orhideje, a od rezanog cveća najviše uvozimo ruže, orhideje, hrizanteme i ljiljane. Najviše izvozimo rezano cveće, pre svega ruže.

Stručnjak za cveće docent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Ana Vujošević ističe da u zavisnosti za koju vrstu cveća se proizvođač opredeljuje, vraćanje investicije bi moglo da se očekuje za 3-5 godina. U zavisnosti od odabranih vrsta, razlikuju se i proizvodni objekti, pa su time i ulaganja različita! U objektima zaštićenog prostora, proizvodnja cveća obavlja se u malim serijama, jer se radi o objektima malih površina (najčešće od 200-400 i retko do 1000m2). Cena plastenika zavisno od tipa kreće se od 10 do 20 evra/m2, zatim 30-40 evra, pa sve do 70 evra/m2 uz obezbeđeno grejanje! Cena repromaterijala zavisno od izabranih vrsta iznose minimalno 2000 evra (u proizvodnji sezonskog rasada), dok bi neke saksijske kulture, koje se ubrajaju u sezonski rasad, bile i skuplje!

Prema proračunu Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, na čelu s dr Jonelom Subićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, moderan holandski staklenik na jednom hektaru može da se izgradi ulaganjem 1,3 miliona evra. Na osnovu analitičke kalkulacije na bazi varijabilnih troškova u proizvodnji ruže u modernom stakleniku na hektaru se može očekivati 1,8 miliona cvetova i prihod od 576.000 evra, dok su troškovi 375.000 evra i još 175.000 evra prve godine za supstrat i sadnju. Može se očekivati bruto zarada od 201.000 evra. U gajenju gerbera sa očekivanih 1,3 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod iznosi 559.000 evra, dok su troškovi (ne računajući sadni materijal) 375.000 evra. Očekivana bruto zarada iznosi 184.000 evra godišnje. U proizvodnji kale sa očekivanih 1,1 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod je 286.000 evra, a ukupni troškovi iznose 239.400 evra (uz 55.000 evra za sadni materijal prve godine).

Programi edukacije proizvođača predstavljaju veoma važan segment unapređenja proizvodnje cveća u Srbiji. Akademik Dragan Škorić predlaže veću zaštitu domaćih proizvođača cveća i osnivanje Naučnog instituta za proizvodnju cveća, koji bi bio snažan podsticaj povezivanja nauke i prakse, povećanju proizvodnje i smanjivanju uvoza. Mladi stručnjaci za cveće u okviru tog instituta bili bi upućivani na specijalizaciju u Holandiju i druge zemlje, kako bi se povećali naučnoistraživački potencijali Srbije i podigao kvalitet u oblasti cvećarstva. Docent dr Vujošević ističe da je korisno organizovati berzu za promet cveća, čime bi se obezbedila stalnost ponude, prometa i tražnje.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da ulažu u cvećarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge i konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“. Za zainteresovane nacionalni tim će organizovati stručne posete uspešnim gazdinstvima koje gaje cveće.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3465737/krkobabic-povratnicima-dok-vas-muci-realna-neizvesnost-sta-dalje-vredi-ostati-u-srbiji

Iako su proizvođači cveća strahovali da će im epidemija izazvana koronavirusom i uvođenje vanrednog stanja obezvrediti ulaganja i trud, desilo se sasvim suprotno.

Iako su pijace bile zatvorene, potražnja za sezonskim cvećem je neočekivano povećana. U poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave uzgojem cveća ispod plastenika puno je posla, takoreći od jutra do sutra, dodatno su se morali angažovati ponudom preko interneta i na kućnoj dostavi, ali svi kažu da je vredelo, jer im je pazar procvetao bolje nego prethodnih sezona.Tome se nisu nadali ni Tivadar Dukai iz Totovog Sela i njegova supruga Aranka, koji kažu da su uobičajeno isporuku za Dan žena odradili kako treba, planirali da preskoče jednu pijacu u subotu polovinom marta, a tada je usledio šok.

Tivadar napominje da se neke njegove kolege zbog zatvaranja pijaca nisu snašle, pa je bilo i bacanja sezonskog prolećnog cveća dan i noć, takođe i rezanog cveća, čiji plasman ne trpi odlaganje.

- Brzo smo se okrenuli Facebook-u, svi nas poznaju i najavili smo kućnu dostavu. Jeste da je teže isporučivati cveće od kuće do kuće, na širem području mesta u kanjiškoj i okolnim opštinama, ali drago mi je da smo tako uradili. Prodaja sezonskog cveća, karakterističnog za drugu polovinu maja i april, uglavnom je bila bolja nego što je bilo na pijacama prethodnih sezona, kada nije bilo vanrednog stanja. Znamo da se najviše traže petonije, muškatle, fuksije i ono što u ponudi imamo oko 15 godina. Uspeli smo već da prodamo oko 70% robe. Jesmo se namučili krstareći od Kanjiže, Sente, Bačke Topole i drugih mesta, prevalili dosta više kilometara zbog kućne dostave, sve nam je to novo, u odnosu na komotniju prodaju na pijacama, ali s druge strane, možda nam je to i budućnost - smatra Dukai.

Gazdinstvo Dukai cveće uzgaja u plastenicima površine 1.000 m2.Učinkom bez prodaje na pijaci je ovog proleća zadovoljan i Dule Janić iz Mokrina, jer mušterije iz Mokrina, Čoke, Nove Crnje i okoline dolaze na kućnu adresu, jedan deo se isporučuje kućnom dostavom u Kikindi i okolnim selima, pa i nešto udaljenijem Zrenjaninu.

Janić ističe da ima dobru saradnju sa drugim proizvođačima cveća, jer smatra da zdrava konkurencija ne može da škodi i podstiče da proizvodnja i ponuda budu kvalitetnije i raznovrsnije.

- Gužva je ovde na licu mesta, gde mušterije dolaze da pazare, ima i dosta posla pod plastenicima površine 750 m2, pa beležimo porudžbine i jednom nedeljno cveće raznesemo robu na 10 do 15 adresa. Cveće sade izgleda i oni koji ga do sada nisu sadili i negovali u svojim bašticama i balkonima. Pokazalo se da ljudi vole cveće. Najviše su išle stajaće i viseće muškatle, viseće surfinije, lepi Jova i drugo - kaže Janić.Danonoćno se cveće ispod plastenika neguje u porodičnom rasadniku Atile i Sandre Šoš iz Budisave, kojima prema mogućnostima pomaže i troje dece.

- Jedino sam morao uništiti taman prispelih oko 5.000 komada cveća dan i noć posle 8.marta, jer se na pijace nije moglo i kući niko još nije dolazio po cveće, a potom je pazar krenuo, toliko da se jedva postiže, jer nemaju sezonske radne snage, pošto starije žene koje su pomagale nisu u mogućnosti, pa se sve mora odraditi porodično - kaže Atila.

Veruje da će biti potražnje za cvećem i kada krenu sa radom kafići.

- I tu će trebati cveća da se ulepšavaju, a i kada popusti zabrana kretanja za starije, sigurno će trebati još cveća, jer sada mnogi neće da nabavljaju preko interneta i kurirskih službi. Moguće da će maj, pa i jun, a ako vreme bude hladnije i jul može biti aktuelan za prodaju cveća, to se nikad ne zna - kaže Atila Šoš.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/kotrlane-ravnicom-proizvodacima-cveca-epidemija-i-vanredno-stane-nisu-naskodili-27-04

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30