Miloš Obrenović pre dva veka u Evropu je izvozio mangulice, a Srbi sada u velike metropole izvoze čvarke. Potvrda da se u našoj zemlji oni najbolje prave stigla je i pre dve godine sa Internacionalnog instituta za ukus i kvalitet iz Brisela.

Dok se srpskim čvarcima stranci dive, naši seljaci tvrde da pravljenje ovog delikatesa nije nikakva nauka, dovoljno je samo malo vremena i dobra, debela svinja."Mora biti puna masti koja se kasnije cedi i prži. Može se reći da postoji tri vrste čvaraka. Onaj seljački krupni, pun masti, duvan čvarci koji su skroz suvi, ali i onaj srednji ne tako masan kao seljački", rekao je Dragan Šamanović koji se već decenijom bavi preradom mesa i kaže da se ipak mora biti pažljiv u pripremanju.

"Šerpa ne sme da se ispusti iz vida ni za sekund, niti da se pretera sa prženjem, jer onda čvarci mogu postati bezukusni kao pesak da jedete, to nije to onda", kaže Dragan za RINU.

Tajna u spremanju čvaraka ne postoji, lagana vatra i višečasovno mešanje dok ruke ne zabole kako bi čvarci bili rumeni, mirisni i hrskavi."Svake zime se kod nas zna tradicija. Prvo se kolje svinja, a zatim prave specijaliteti. Čvarci su nezaobilazni i to oni duvan, koje dobro iscedimo i posolimo i budu zaista fenomenalni za jelo, mogu da ih jedu i oni koji čuvaju liniju", priča Dragoljub Nikolić iz sela Brajići.

Nema sumnje da je Srbija jedinstvena i po čvarcima, jer prevod na engleski jezik ne postoji, ali kako su potvrdili evropski stručnjaci svakako su sinonim za dobar ukus i neodoljiv zalogaj.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/stranci-odusevljeni-nasim-delikatesom-srpski-cvarci-stizu-do-svetskih-metropola/t195mz1

I ove jeseni u Beogradu od 23. do 26. novembra održan je 14. Etno sajam hrane i pića. Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede i Grada Beograda pod kupolama hale tri beogradskog sajma okupilo se više stotina proizvođača iz regiona. Posetiocima su ponudili pregršt proizvoda pripremljenih po tradicionalnoj recepturi, zaboravljene ukuse koji podsećaju na detinjstvo, ali i potpuno nove i neobične spojeve ukusa
koji vam nikada ne bi pali napamet. Kako kažu, tržište je sve zahtevnije, potrošači probirljiviji pa je neophodno se izdvojiti od ostalih.
Proizvodi od bundeve
Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva rešio je da spoji staro i novo. Od bundeve, koja je od pamtiveka poznata po svojim lekovitim svojstvima, napravio je i tržištu ponudio neobične proizvode kao što je turšija od bundeve. Njegova supruga Marija i on su po zanimanju diplomirani tehnolozi, pa se prerada bundeve nametnula kao logičan korak.
- Bundevu uzgajamo po organskim principima na dva hektara u Crepaji. Ovim poslom se moja porodica i ja bavimo jako dugo, a na našim njivama dominira muskatna bundeva, koja izgledom podseća na tamburicu, imamo i egzotične vrste kao što su hokaido, patišon, špageti bundeva, ukrasne vrste... Pre pet godina supruga i ja rešili smo da odemo korak dalje i počnemo da prerađujemo bundevu. Tako je nastao brend „Lalino zlato“. U ponudi imamo sladak namaz sa i bez šećera, dve varijante turšije od bundeve, imamo čips i kandirano slatko od bundeve - kaže Dejan i dodaje da je zadovoljan interesovanjem potrošača.
- Cilj je da naše proizvode ponudimo inostranstvu. Radimo po sopstvenoj recepturi koja je nastala u saradnji sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta
s kojima imamo odličnu saradnju. Milenko Ristić iz Pančeva na sajmu je ponudio prave, voćne likere. Unikat je, reče, liker od crne ribizle.
- Imamo i srpski klasik, odnosno liker od maline i višnje. Naši likeri su slatki samo onoliko koliko je neophodno da bi bili pitki. Ne pravimo ih sa rakijom već sa
dearomatizovanim alkoholom tako da u piću dominira miris i ukus voća. Da bi se to postiglo svaki liker mora da ima više od 60 odsto matičnog soka od voća - stručno nam je objasnio Milenko.
Pohvalio nam se da njegove likere koriste naši najpoznatiji barmeni i majstori za koktele, jer daju vrlo specifičan ukus, miris, ali i aromu koktelima.
Slađan Maksić, naš stari znalac sa Etno sajmova hrane i pića, ove godine ponudio je nove ukuse svojih neobičnih, slatkih proizvoda od sušene šljive. Pored već
dobro poznatih suvih šljiva sa orasima i crnom čokoladom, sada u ponudi ima i suve šljive sa lešnikom i karamelom. I odličnog su ukusa, lično smo proverili.

Čvarci u mleku
Na brojnim tezgama šarenilo boja, mirisa, ukusa... Od pršute nam je pošla voda na usta, a onda nam je pažnju privukao natpis "Čvarci u mleku".
- Mleko i čvarci, verovali ili ne, imaju veze. Prilikom topljenja masti i pravljenja čvaraka u tačno određenom trenutku dodaje se mleko. Na taj način čvarci su puni, hrskavi i imaju lepu zlatno - žutu boju. Prilikom konzumacije čvaraka mleko se ne oseti ni u tragovima - otkrio je za Agrobiznis magazin Dejan Brković iz sela Kačar, nedaleko od Zlatibora. Tezgu deli sa Milanom Miletićem Župljaninom, iz sela Laćisleda kod Aleksandrovca s kojim Brković inače
sarađuje.
- Naš pečeni sir je ove godine dobio Oskara na inostranom tržištu i nagradu za najbolji etno brend. Spada u desertne sireve i pravi se potpuno drugačije u odnosu na tradicionalne vrste, a recepturu je osmislila moja mama Živadinka. Imamo tri ukusa - pečeni sir sa domaćom ili slaninom mangulice, kao i sa goveđom pršutom, a peče se na puteru - kaže Miletić i nutka nas da probamo. Već pri prvom zalogaju oseća se savršeno izbalansirana harmonija između
ukusa slanine i sira koji se prosto topi u ustima. A za one koji poštuju tradiciju, pa ne jedu mrsnu hranu sada u vreme posta, tu je zdrav, posni keks od lešnika i aronije koji pravi Nemanja Panić iz Bačke Palanke.

- Godinu dana smo radili na pronalaženju pravog recepta za ovaj keks. Imali smo između 15 i 20 uzoraka i ovaj koji smo ponudili potrošačima pokazao se kao
najbolji. Koristimo isključivo svoje voće koje sami uzgajamo. Imamo 2,5 hektara voćnjaka koji je star osam godina i na kome uzgajamo oko 610
stabala lešnika i oko 500 stabala aronije – kaže Nemanja.
Iako je mlad po godinama, iskustva mu ne manjka kada je u pitanju voćarstvo. Zna šta hoće i ima nameru da širi zasad lešnika, jer smatra da će ovo voće u narednim godinama doneti najveći profit.
- Svi srpski proizvođači jedva da pokrivaju pet odsto potreba našeg tržišta za lešnikom. Sve ostalo dolazi iz uvoza mahom iz Turske. Domaći lešnik brzo se proda, jer je mnogo kvalitetniji i ukusniji od uvoznog. Jedini problem koji mi imamo sa lešnikom je što ga nemamo dovoljno. Zbog svega toga moja porodica i ja već imamo ozbiljne planove za proširenje zasada lešnika. Tata me je uvukao u ovaj posao i nisam se pokajao, jer sam video da ima prostora za
napredak i pristojnu zaradu - zaključuje za Agrobiznis magazin Nemanja Panić.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Slanina, čvarci i mast kod nas se i dalje smatraju sirotinjskom hranom, a ne delikatesom, ali sudeći po cenama, to je vrhunska hrana. Slanina i čvarci su do četiri ili pet puta skuplji od kilograma svinjskog mesa.

Kilogram slanine u prodavnicama kreće se od 800 do 2.700 dinara, čak je i ona što joj nekad u nedostatku bolje tepamo "sapunjara" u pojedinim prodavnicama po 1.000 dinara. Slično je i na pijačnim tezgama ili u mesarama."Cene su takve da se i slanina kupuje na 100 grama. Ako ti se baš jede, onda je kupiš. Čvarke jedem kao lubenice, po sezoni, kada im malo padne cena, kad krenu svinjokolji. Posle više ne. Kada se setim da naši stari na selu nisu znali šta će sa čvarcima, a mi danas biramo vreme kada ćemo ih jesti, deluje mi neverovatno", rekao je penzioner Slavko N. iz Novog Sada, prenosi Blic.

Kilogram duvan čvaraka u velikim marketima košta od 1.500 dinara do 1.800 dinara, a obični su od 1.100 do 1.300 dinara za kilogram. Za manje od "crvene" može se pazariti na akciji u mesarama kilogram barene slanine, obično za oko 600 dinara. Inače, ako uđete u prodavnicu na ćošku i posegne za frižiderom, 100 grama obične pančete platićete neverovatnih 200 dinara. Domaća svinjska mast prosečno po kilogramu košta 150 do 250 dinara. Topljena mast mangulica je za 100 do 150 dinara skuplja.

Predrag Avramović, izvršni direktor Industrije mesa "Štrand" iz Novog Sada, kaže da su čvarci i slanina delikates proizvodi i da nikada nisu bili jeftini. Kako objašnjava, od jednog svinjčeta od 100 kilograma ostaje vam 10 odsto masti koju možete da istopite u čvarke. Računica je jasna, buta i plećke na takvoj svinji imate 20, ali slanine samo 10 kila.

Čvarci i slanina su deficitarni proizvodi i to je jedan od razloga što imaju takvu cenu. Nekad se jela samo ona bela slanina, danas su skoro sve prošarane i meni je ona lično ukusnija od šunke. U ishrani opet može da se koristi na razne načine. Znam i da čvarci uz vino koje ovde pijemo idu kao alva, ali realno ne bi trebalo pojesti kilogram čvaraka za obrok. To se jede umereno i pomalo. Jednostavno, masti na svinjčetu nema koliko mesa, ako tome dodate energiju koji treba da utrošite da proizvedete čvarke i slaninu, dobijete skup delikates", rekao je Avramović.

Proizvođači kažu da cenu diktira koliko je neki proizvod popularan. Činjenica je, dodaju, da su slanina i čvarci proizvodi koji se danas veoma traže, dok mast, s druge strane, sve više zamenjuje ulje u gradskim tiganjima.

"Na selu su vam cene domaćih čvaraka i slanine oko 1.000 dinara za kilogram, koliko vam je otprilike i dimljena suva kobasica. Proizvodnja slanine i čvaraka je proces i zato su oni dosta skuplji od običnog mesa. Treba da prođe dosta vremena, a sve se to radi ručno. Nemam mašinu da sečem čvarke ili pravim slaninu", priča mesar Dejan Dubroja iz Futoga.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=20&nav_id=1579976

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29