Među aromatičnim začinima koji se istinski izdvajaju od drugih svakako je cimet. Da je poseban, pokazuju i rukopisi u sanskritu napisani 2800. godine pre nove ere. Potiče se Cejlona (Šri Lanka) gde se najviše i gaji, pored Kine, Indije, Indonezije i Meksika. U drevnom Egiptu koristio se kao lek, aroma u pićima i za balzamovanje. Budući da je bio redak i izuzetno skup, poput zlata, Holanđani i Portugalci vodili su stogodišnji rat kako bi ga se domogli. Tek pri kraju XIX veka prestaje da bude engleska ekskluziva i širi se po celom svetu. Cimet (Cinnamomum verum) je zimzeleno drvo, visine 5–15 metara. Kora drveta se čisti, suši i mota u valjkaste štapiće. Iako postoji nekoliko stotina vrsta i podvrsta ove biljke cimet, za začin se koriste dve vrste: cejlonski cimet i kineski cimet koji potiče sa Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe vrste, uglavnom u desertima, dok je u Aziji cimet neizostavni sastojak slanih jela. Cejlonski cimet u prodavnice stiže u obliku štapića i ima nežniju i prijatniju aromu nego kineski, koji je oštriji i ljući. Što se kvaliteta tiče, najviše se ceni cimet koji se gaji na Madagaskaru, Cejlonu i Sejšelima. U hemijskom sastavu nema razlika između ovih vrsta. Cimet je odličan izvor mangana, gvožđa, kalcijuma, bakra i cinka, a stručnjaci preporučuju da se ovaj začin dodaje kafi, voćnim sokovima, žitaricama i pecivu. Od vitamina sadrži vitamin C, K, pirodoksin (B6) i riboflavin (B2). Zbog lekovitih sastojaka, ovom biljkom se ozbiljno bavi i zvanična medicina. Uzimanjem samo pola kašičice cimeta dnevno dijabetičari mogu u znatnoj meri da smanje nivo šećera u krvi, jer njegovi sastojci kompleksa katehina i epikatehina aktiviraju insulin i sa njim zajednički deluju. Eksperimentalno je dokazano da cimet snižava i nivo masti i lošeg holesterola, ima fungicidno dejstvo, odnosno uništava gljivice i sprečava njihov rast. U cimetu ima i salicilata koji snižavaju temperaturu i deluju protivupalno. Nedavna istraživanja pokazala su da cimet može da se koristi i kao alternativa tradicionalnim konzervansima hrane, jer njegova esencijalna ulja poseduju i antimikrobno delovanje. Grupa naučnika sa državnog Univerziteta u Kanzasu utvrdili su da se cimet odlično bori sa bakterijom ešerihijom koli u nepasterizovanim voćnim sokovima, što je veoma važno u eri preterane upotrebe po zdravlje štetnih materija za konzervaciju hrane. I kozmetička industrija često poseže za cimetom, bilo u obliku praha, komadića ili ulja i sve je više parfema, krema, sapuna i drugih proizvoda sa osvežavajućim mirisom ovog začina. JABUKA i CIMET – SAVRŠEN PAR Ako su neka voćka i začin prosto stvoreni jedno za drugo, to su svakako jabuka i cimet. Bilo da se priprema pita od jabuka posuta mlevenim cimetom i šećerom u prahu ili je u pitanju čaj, jabuka i cimet zajedno su prava poslastica za sva čula. SUTLIJAŠ SA CIMETOM – UKUS DETINJSTVA Niko ne može da odoli slatkom ukusu sutlijaša s cimetom koji nas prvim zalogajem vraća u detinjstvo. Za pripremu ove poslastice potrebni su vam samo pirinač, voda, šećer, mleko i cimet. CIMET I MED – ELIKSIR ZDRAVLJA Smatra se da cimet i med u kombinaciji mogu izlečiti mnogo toga, kao i problem debljine. Namaz meda i cimeta na krišku hleba za doručak drastično smanjuje mogućnost srčanog udara. Svakodnevna upotreba ove dve namirnice podiže imunitet i štiti organizam od bakterija i virusa. Dovoljno je da se ujutru u čašu vode razmuti pola kašičice meda i sasvim malo cimeta i to popije. Upućeni tvrde da se na ovaj način postiže savršena vitalnost. Med pomešan sa cimetom rešiće problem hroničnog kašlja i začepljenih sinusa. Čaša tople vode sa dve kašičice meda i kašičicom cimeta može da izleči i hronični artritis. Takođe, kombinacija meda i cimeta rešava sve probleme u stomaku, od preteranih vetrova, lošeg zadaha, pa čak i čira na želucu. U zemljama Dalekog istoka žene vekovima, da bi ojačale matericu i zatrudnele, mešavinom od pola kašičice cimeta i jedne kašičice meda mažu desni više puta tokom dana. Mešajući se sa pljuvačkom, navedena smesa ulazi u krvotok i odlazi na željena mesta postižući očekivanu delotvornost.