Na studijskom putovanju u Češkoj, upoznali smo i Živorada Pavlovića iz sela Gornja Bukovica kod Valjeva. Živorad na svom poljoprivrednom gazdinstvu ima 20 junadi, 10 krava, 6 junica i malo ovaca.

Gornja Bukovica je naseljeno selo grada Valjeva u Kolubarskom okrugu, gde se meštani pretežno bave voćarstvom i ratarstvom. Selo je dobilo ime po drveta bukva, koje je i danas najčešće šumsko drvo u ovom selu. U selu se nalazi crkva Svetog Nikole.

Krave su simentalske rase, sve su umatičene, kao i junice. Grla koja ne odgovaraju priplodu i proizvodnji mleka Živorad prodaje klanicama.

Simentalska rasa goveda ubraja se u najzastupljenije rase goveda u Srbiji. Ova rasa daje kvalitetno meso i mleko. Posebno je prikladna za manje farme koje imaju kombinovanu proizvodnju. Telesna masa krava je od 600 do 750 kg.

Kako nam je istakao naš sagovornik, prosečan prinos mleka na njegovom gazdinstvu je 15-17 litara. Celokupnu količinu mleka prerađuje u sir i kajmak.

          

U toku letnjeg perioda krave su na ispaši, a zimi ih hrani koncentratom koji pravi od svojih žitarica, dokupljuje stočno brašno i suncokret. Takođe, ima i seno, ali nedovoljnu količinu lucerke i kravarice, pa u ishrani grla pretežno koristi obično livadsko seno.

Muža krava je mašinska, sa centralnom muzilicom i kantama. Živorad na gazdinstvu ima duplikator za kuvanje mleka, siraški sto i posude za razlivanje za pravljenje kajmaka i sira.

          

Duplikatori se koriste za pasterizaciju mleka, pavlake i mlečnih napitaka, fermentaciju mleka kod proizvodnje jogurta i druguh mlečnih proizvoda.

Kako nam navodi naš sagovornik, od poljoprivrede se može živeti. Bitna je radna snaga, iz moje porodice na gazdinstvu radi njih četvoro. Dosta nam znače subvencije od države. Živorad je dobio novčana sredstva od ministarstva poljoprivrede na konkursu za mlade poljoprivrednike.

 

Nikola Pivić: Zadovoljan sam kvalitetom svoga stada

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3445-nikola-pivic-zadovoljan-sam-kvalitetom-svoga-stada

 

Prilikom studijskog putovanja u Česku, upoznali smo i mladog poljoprivrednika, Jovicu Stefanovića, iz sela Miličinica kod Valjeva. Mlad dečko, ima 26 godina, završio je poljoprivrednu školu i ostao na selu da se bavi poljoprivredom. Sebe je video na selu i smatra da je to njegov život. U poslu mu kako nam je istakao pomaže porodica, jer ne bi mogao sam, ima puno da se radi.

Nedaleko od Valjeva, na 390 metara nadmorske visine nalazi se selo Miličinica. Ovaj brdoviti deo Podgorine oduvek je bio poznat po vinogradarstvu i voćarstvu. Iako danas nema mnogo vinograda, ali u poslednjih dest godina ima tendenciju širenja, tradiciju čuvaju voćari, a najzastupljenije voćne vrste su šljiva i kupina.

I naš sagovornik se bavi voćarstvom, ima oko 1.000 stabala šljiva u rodu i hektar ipo mladog zasada. Planira da zasadi još 400 stabala. Ima i 600 stabala džanarike.  Sorte šljive su stenlej i čačanska lepotica. Ima i hektar pod kupinom. Sve što proizvede to i proda i nema problema sa naplatom.

Šljivi odgovaraju duboka, propusna, lagana zemljišta, bogata fosforom, kalijumom i humusom. Šljiva može da podnese i teža zemljišta, ali je za sigurnu i redovnu rodnost neophodno da se poprave svojstva ovakvih zemljišta različitim agromeliorativnim merama, uz obavezno dodavanje stajskog đubriva. Najbolja kiselost zemljišta za šljivu je od 6 do 7,5 pH vrednosti- ističe naš sagovornik, i dodaje da je valjevski kraj dobro poznat po gajenju šljiva.

- Gusta sadnja se preporučuje za čačansku lepoticu i čačansku rodnu, ali agrotehnika mora da bude puna i mora se posvetiti mnogo pažnje“, kazao nam je Stefanović. Posla ima tokom čitave godine, počev od održavanja voćnjaka, pa do prerade šljive i stvaranja finalnih proizvoda.

- Što se tiče zaštite koristimo preparate koji dosta koštaju, ima efekta, jer bez zaštite nema roda.

Kao i većina voćnih vrsta od kojih su dobri prinosi, i šljiva zahteva đubrenje. U zavisnosti od starosti stabala potrebe za hranivima su različite, ali i vreme kada se hraniva unose. Osnovno đubrenje se obavlja pri sadnji, a dopunsko je u prvoj godini najbolje sprovoditi čim počnu da niču korovi, zatim početkom juna meseca i krajem avgusta se savetuje međuredna prihrana, istako nam je Stefanović.

Za 24h osuši oko 270 kg šljiva što po rečima Stefanoviča, nije za pohvalu, ali mlad sam biće iz godine u godinu sve bolje. Opstanak malih poljoprivrednih proizvođača vidi u udruživanju, jer po njegovim rečima to je budućnost.

-Kada je dobra cena sveže šljive tada se ne ispalati sušiti. Ove godine cena sveže šljive bila je 40 din,  a suve 180 što se ne isplati, tako je i sa kupinom, nekada je 150, nekada 30 dinara, - rekao nam je Jovica.

Video je kao funkcionišu zadruge u Českoj i misli da i kod nas to može da zaživi, jer će veliki ugušiti male proizvođače.

 

U valjevskom kraju se povećavaju površine pod vinogradima

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3418-u-valjevskom-kraju-povecavaju-se-povrsine-pod-vinogradima

 

 

 

 

Poljoprivredna stručna služba Valjevo pokriva grad Valjevo i pet opština – Mionicu, Ljig, Osečinu, Ub i Lajkovac, što čini kolubarski okrug. Površine pod voćem variraju i iznose oko 15.000 hektara, malo više nego što ima cela Češka. Najviše je zasada pod šljivom, oko 12.000 ha, od čega je polovina mladih zasada.

Maline su zastupljene na oko 1.200 - 1.400 hektara. Sorta Polka se u poslednje vreme nekontrolisano širi i za sada ne postoje pravi podaci koliko je posadjeno ali, prema proceni Jovana Milinkovića, savetodavca za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi Valjevo, maline ima na oko 600 hektara. Ove jeseni, opalo je interesovanje za ovu kulturu, jer cena nije opravdala očekivanja i sve više se proizvodjači okreću jednorodnim sortama – Vilametu i Mikeru. Površina pod jednorodnom malinom je oko 1000 ha, pod dvorodnom oko 600, a pod kupinom oko 1000 ha.

Proizvodjači nemaju rashladne kapacitete i sva malina ode na stranu, van njihovog okruga. Problem je od kada je “Srbijanka” prestala da radi, pa sada ovo voće nema gde da se skladišti.

Kako je istakao Milinković, sa šljivom je drugačija situacija. U poslednjih nekoliko godina, veliki broj zasada je obnovljen, grad Valjevo je dosta pomogao poljoprivrednim proizvođačima, a zakon je bio takav pa su kupili najjeftinije sadnice, tako da i sada, posle nekoliko godina, imaju problema. Ono što je jeftino, prema njegovim rečima, u ovom slučaju sadnice, u startu je problem. Postoje zasadi koji moraju da se iskrče. Pokrenuta je proizvodnja suve šljive. Veći proizvođači  izvoze oko 2.500 tona, a mali oko 500, 600 tona. Prema njegovim rečima, šljiva u ovom kraju ima svetlu budućnost.

Valjevski kraj nije poznat po gajenju vinove loze. Postojali su mali vinogradi, međutim poslednjih deset godina, došlo je do porasta ovih površina i sada ovaj kraj raspolaže sa tri vinarije i površinom pod vinovom  lozom od oko 170 hektara. U pitanju su poznate svetske sorte - Sovinjon beli, Šardone, Traminac, Merlo... a tu je i sorta Morava, koja je stvorena u Novom Sadu i 2003. godine odlično se pokazala. Udruženje vinogradara i vinara “Gradina” okuplja sedam članova i oko 20 hektara površine pod lozom i, prema rečima Milinkovića, polako postižu sve bolje rezultate i za sada mogu da podmire lokalne potrebe, a jedan deo odlazi i u Beograd.

Poljoprivredna stručna služba, koliko god je u mogućnosti, pomaže poljoprivrednicima i uvek je tu da da stručne savete poljoprivrednicima. Po njihovim rečima nije dobro što je jedan savetodavac samo tri godine na jednom gazdinstvu.

- Republika Češka, iako zemlja u kojoj voćarstvo nije osnovna grana poljoprivrede, prepoznala je da je ono veoma važno. Uloženo je dosta novca i napora da se stvori jedan moćan Institut sa savremenom opremom, gde se poseban akcenat stavlja na stvaranje novih sorti. Kao što smo mogli i da vidimo, izuzetno su u tome uspešni, a posebno je važno to što stvaraju sorte koje su otporne na bolesti. Na taj način se smanjuje upotreba hemijskih sredstava u proizvodnji, naglasio je Jovan Milinković. - Ovo putovanje je od velikog značaja, dosta smo naučili i videli. Jabuke su drugačijeg ukusa nego voće iz naših krajeva, ali su lepo upakovane.

 

Utisci valjevaca sa stručnog putovanja u Češkoj

http://www.agropress.org.rs/lat/zadrugarstvo/item/3411-utisci-valjevaca-sa-strucnog-putovanja-u-ceskoj

 

Sa ciljem da poljoprivrednicima omogući nova iskustva i razmenu mišljenja, lokalna samouprava Grada Valjeva, putem svog Javnog preduzeća Agrorazvoj, obezbedila je stručno putovanje u Republiku Češku. Drugog dana posete, imali smo priliku da posetimo zadrugu u Istočnoj Češkoj, gde smo razgovarali sa gospodinom Martinom, predsednikom upravnog odbora zadruge, a svoje utiske sa nama je podelio i gospodin Jovan Milinković, iz savetodavne službe iz Valjeva.

Na putovanju smo posetili zadrugu u istočnoj Češkoj, koja ima 600 ha zemlje, sa godišnjom proizvodnjom 12.000-15.000 tona voća. U razgovoru sa gospodinom Martinom, predsednikom upravnog odbora zadruge, saznali smo da je u proizvodnji najviše zastupljena jabuka sa 80 %, zatim proizvodnja višnje sa oko 1.000 t, 300-500 t šljive i oko 200 t trešnje. U ovom trenutku, kapacitet zadruge je oko 11.000 t voća. Ove godine, zadruga je pustila u rad novo skladište za voće kapaciteta 2.000 t. Zadruga za svoje članove osigurava selekciju, pakovanje i prodaju voća velikim trgovinskim lancima. Kako je istakao naš sagovornik, članovi zadruga imaju svoje voćnjake a zadruga im pruža usluge da lakše plasiraju proizvode na tržište. U isto vreme im pruža savete za koju voćnu vrstu da se opredele i kako da najbolje zaštite svoje proizvode. Zadruga ima profesionalni menadžment, uključujući i sopstveni transport.

Kako je naveo gospodin Jovan Milinković, iz savetodavne službe iz Valjeva, iako nije zemlja gde je voćarstvo osnovna grana poljoprivrede, Republika Češka je prepoznala voćarstvo kao granu poljoprivrede koja je veoma bitna, gde je uloženo dosta novca i napora da stvore jedan moćan Institut sa savremenom opremom, gde se poseban akcenat daje na stvaranje novih sorti. Kao što smo mogli i da vidimo, izuzetno su u tome uspešni, a posebno je bitno što stvaraju sorte koje su otporne na bolesti i tako se smanjuje upotreba hemijskih sredstava u proizvodnji. Kako nam navodi gospodin Milinković, ovo putovanje je od velikog značaja, dosta su naučili i videli. Jabuke su drugačijeg ukusa nego voće iz naših krajeva, ali su lepo upakovane.

         

         "Jabuke su drugačijeg ukusa nego voće iz naših krajeva, ali su lepo upakovane."

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

 

Agrobiznis magazin sa valjevcima u Institutu za voćarstvo Češke Republike

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3407-agrobiznis-magazin-sa-valjevcima-u-institutu-za-vocarstvo-ceske-republike

 

Sa ciljem da poljoprivrednicima omogući nova iskustva i razmenu mišljenja, lokalna samouprava Grada Valjeva, putem svog Javnog preduzeća Agrorazvoj, obezbedila je stručno putovanje u Republiku Češku. Provog dana posete sa koje izveštavamo, imali smo priliku da posetimo farmu koja je nastala na mestu gde je do 1989. godine bila zemljoradnička zadruga i farma teladi. Danas je to moderna porodična farma ovaca i koza, koju vodi Josef Puliček, sa svojom suprugom i sinom.

 

U pratnji Josefa, imali smo priliku da vidimo kako se živi i radi na farmi u ovom delu Češke. Naime, njegovo imanje nalazi se u mestu Pencin, koje je udaljeno oko sat ipo vožnje severno od glavog grada - Praga. Kako je istakao naš sagovornik, pored supruge i sina posao obavlja još 17 zaposlenih. Deo proizvodnje obuhvata i zanatska proizvodnja nakita od stakla. Nakit se na mestu gde je farma proizvodi od 14. veka. Gospodin Jozef lepo je sve to upakovao u jednu celinu koja pored radionice za pravljenje nakita, ima  farmu  sa 1.000 koza i oko 500 istočno-frizijskih ovaca. One se koriste za proizvodnju mleka. Sa tim kapacitetom njegova farma je najveća farma koza i ovaca u Republici Češkoj.

 

Celokupnu količinu mleka prerađujemo u vlastitoj radionici, a proizvode prodajemo u tržnim centrima i na farmarskim pijacama, gde se vikendima na trgovima okupljaju razni proizvođači i prodaju bio ili organske proizvode, rekao je za Agrobiznis magazin Puliček i dodao: „Obrađujemo oko 250 ha zemlje, od čega su 5 ha oranice, a ostatak se koristi za proizvodnju sena. Imamo dve vrste podrške, i  to su donacije Evropske Unije i Češke Republike, od čega je 70 % subvencija od EU. Novčana sredstva se dodeljuju zavisno od površine zemljišta, što je otprilike oko 200 evra po hektaru, kao i subvencije od 25 evra po grlu. Postoje i subvencije koje se tiču genetskih izvora. Ako je u pitanju čistokrvna češka genetika, onda su subvencije još po 20 evra na postojećih 25 po jednom grlu. U ishrani ovaca i koza, osnova je trava odnosno senaža. Prosečno koze pojedu 4 kg po grlu dnevno, kao i kilogram žita (ječam i ovas).

Kako ističe naš sagovornik, za ishranu ovaca i koza nabavljaju bio hranu, koja košta 300 evra/t, dok je za konvencionalnu hranu cena duplo niža. Dakle, ovde se radi o organskoj farmi koja ima izuzetno veliki kapacitet. U Južnoj Moravskoj, postoji jedna slična farma kao što je ova, a u celoj zemlji su tri farme ovog obima, dok postoji i oko 100 farmi koje imaju u proseku oko 150 grla.

Ono što je takođe zanimljivo je da ova farma ima godišnju posećenost od 20.000 turista. Uglavnom je reč o školskim grupama odnosno zainteresovanima za razgledanje farme, pored razgledanja farme mogućene su i radionice nakita, gde deset učenika mogu da izrađuju nakit. Nakit je ovde na raspolaganju, kao i vozić koji ima 36 mesta, sa kojima svi posetioci farme idu 4 km od farme na vidikovac, a to je svakako značajan izvor novčanih sredstava za njihovu farmu.

  

Na svim objektima u okviru farme nalaze se solarni paneli. Onu su važni kao još jedan izvor prihoda i način finanrisanje čitave farme. Trenutna instalacija je jačine 200 Kw, od čega 130 Kw prodaju elektro mreži Češke, a oko 70 Kw su sopstvene potrebe. Ove panele Jozef je instalirao  2008. godine i novine su pisale o njegovoj farmi kao pionirima u tom smislu.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30