Najveći pad cene žive vage tovljenika beleži se u Sremu i Mačvi, dok je u drugim delovima Vojvodine nešto manji.

Po Zbirnom izveštaju Ministarstva poljoprivrede, šumastva i vodoprivredne o kretanju cena na stočnim pijacama tokom prošle nedelje, kilogram žive vage tovljenika u Novom Sadu bio je 180 dinara, Pančevu 190, a Somboru 160. U Sremu i Mačvi kilogram žive vage tovljenika je 150 dinara, što je pad od 60 dinara u poslednjem mesecu. 

Po podacima Ministarstva, pale su i klanične cene žive stoke pa je tako prošle nedelje kilogram tovljenika u Južbanatskom okrugu bio 190 dinara, Južnobačkom 180, Severnobačkom 170 i Srednjobanatskom 195. U tom izveštaju nema Sremskog okruga, ali smo od člana Udruženja odgajivača svinja „Graničar” iz Kuzmina Vladislava Živanovića saznali da je ovih dana potražnja za tovljenicima mala, a da je kilogram žive vage tovljenika svega 150 dinara. 

„Za razliku od nekih drugih delova države, pa i zemalja u regionu, naši stočari nemaju problema s nedostatkom stočne hrane niti na njihov tov utiče povećanje njenih cena“,objašnjava za „Dnevnik” Živanović. 

„Naš problem je izuzetno slaba potražnja, koja je dovela do toga da je za manje od meseca kilogram žive vage tovljenika pao čak 60 dinara i doveo dotle da stočari nemaju ekonomsku računicu da se bave tovom.“ 

Živanović dodaje da je uvoz svinjskog mesa i živih svinja „uništio” rad i trud sremskih i mačvanskih stočara, i da se sada klanice i kupci okreću uvozu, a ne domaćem tržištu. 

„Cena živih svinja na evropskom tržištu je oko 180 dinara kilogram, a u nju su uračunati i PDV i carina, tako da je domaće tržište zatrpano mesom iz inostranstva. Klanicama se to isplati, ali je činjenica da se manja nabavna cena ne vidi u mesnicama i prodavnicama jer svinjsko meso stalno poskupljuje, mada bi, po logici, moralo biti jeftinije kada se jefinije i nabavlja. Bilo kako bilo, to je dovelo dotle da nam danas nude svega 150 dinara za kilogram, a to je znatno manje nego što je bilo ranije. Ujedno, to je cena koja za nas stočare nije zadovoljavajuća jer je dovoljna samo za pokrivanje osnovnih troškova i ništa više. Pod tim uslovom teško da će se povećavati tov. Kao da nama farmerima nije dovoljna sušna godina zbog koje smo pretrpeli veliku štetu, sada nas „udara” i niska cena svinja. Niko ne bi trebalo da ruši cenu domaćih svinja, a pogotovo ne u korist klanica koje i dalje svinjsko meso skupo prodaju potrošačima“, zaključuje Živanović. 

Cena kilogramu žive vage tovljenika od 150 dinara, po podacima koje objavljuje sajt „Pijace”, poslednjih nedelja zabeležena je i u Subotici, Nišu, Kragujevcu. U isto vreme, Korporacija PKB objavila je cenovnik žive stoke i po njemu se kilogram tovnih svinja plaća 175 dinara. 

U zemljama regiona takođe je došlo do pada cene tovljenika, ali iz sasvim drugog razloga. Naime, u Republici Srpskoj ovih dana naglo je povećana ponuda tovljenika jer stočari redukuju stočni fond zbog nedostatka stočne hrane zbog ovogodišnje suše, te njena cena poslednjih nedelja vrtoglavo raste. Poljoprivrednici iz Republike Srpske složni su u oceni da se više isplati prodavati svinje nego kupovati stočnu hranu. Povećana ponuda tovljenika neminovno je dovela do niže cene, a ta manja cena koja se plaća u komšiluku stiže i do nas.

 

IZVOR: DNEVNIK, B92

Jak prolećni mraz, a zatim dugotrajne letnje suše, pa i čest led, umanjili su rod oraha 35-40 odsto.

Zbog toga će ove godine domaćice ređe praviti kolače, ili će se okrenuti voćnim poslasticama.

Smanjen rod oraha neminovno je doveo do povećanja cene očišćenih oraha na srpskim pijacama, pa se tako ovih dana za kilogram traži 1.200 dinara. Za taj novac može se kupiti gotovo 2,5 kilograma svinjskog buta, ili nešto manje od dva kilograma junećeg. Na novosadskim pijacama cena kilograma oraha kreće se između 1.100 i 1.200 dinara, dok se na beogradskim ustalila na 1.100 dinara, što je gotovo 400-500 dinara više nego lane. 

Valja podsetiti na to da su lane orasi izuzetno dobro rodili, što je uticalo na to da im cena bude znatno niža nego ove godine. Iako su lešnici prethodnih godina uvek bili skuplji, i smatrali se luksuznijom robom od oraha, njihova cena ovih dana ostala je na nivou prošlogodišnje, pa se tako i u Novom Sadu i Beogradu mogu kupiti za 1.000 dinara kilogram. Ni cena badema nije promenjena u odnosu na prošlu godinu, i za kilogram se traži između 1.000 i 1.100 dinara. 

Inače, Srbija ima oko 1,9 milion stabala oraha, na površini od oko 4.800 hektara, a prosečan godišnji rod, po podacima Privredne komore Srbije, kreće se od 14.000 do 23.000 tona. 

Stručnjaci smatraju da to nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se oni često i uvoze. U PKS-u objašnjavaju da naši poljoprivrednici nisu previše zainteresovani za proizvodnju oraha, pošto ta kultura zahteva veću investiciju i duži period eksploatacije do najvišeg roda, a i zavisi od vremenskih prilika. U isto vreme, u Srbiji je poslednjih godina izraženo interesovanje za gajenje lešnika, a jedan od razloga je i to što je on interesantan konditorskoj industriji i što pojedine velike svetske kompanije već organizuju otkup, pa čak i proizvodnju lešnika u našoj zemlji. 

Takođe, uvoz lešnika u Srbiju je veći od uvoza oraha, a postiže i višu cenu na tržištu, pa je otud interesantniji i proizvođačima. 

Stručnjaci tvrde da je pitanje isplativosti u proizvodnji oraha i lešnika direktno vezano za potrebe konditorske i pekarske industrije jer su to najveći kupci. Sigurno je da srpski orah i lešnik mogu biti konkurentni, a da je tako, potvrđuje i podatak da se poslednjih godina povećava broj hektara novih zasada širom Srbije. Tim pre što se procenjuje da evropskom tržištu trenutno nedostaje čak 100.000 tona lešnika i oraha. Među najvećim svetskim uvoznicima lešnika su Nemačka, Italija, Francuska, Švajcarska, dok je najveći proizvođač Turska, koja drži više od 70 odsto udela na svetskom tržištu, a drugoplasirana je Italija s deset odsto svetske proizvodnje. 

Svetska proizvodnja oraha poslednjih godina je gotovo udvostručena i u stalnom je porastu. Procenjuje se da iznosi oko 700.000 tona, a najveći proizvođači su SAD i Kina, zatim Iran, Ukrajina, Čile i Turska, dok su najveći uvoznici SAD, Nemačka, Japan i Koreja.

Cena meda u odnosu na prošlu godinu malo je viša. Za kilogram meda, u zavisnosti od toga koji je u pitanju, treba izdvojiti od 700 do 900 dinara, mada ima i pijaca na kojima se traži 1.000. Takve cene takođe su posledica vremenskih uslova koji su pratili cvetanje biljaka tokom cele godine. U isto vreme, kvalitet meda je ostao na zavidnom nivou. Hladna zima i kišni maj uticali su na cvetanje bagrema pa je ove godine kod pčelara manje čistog bagremovog meda te je on zato skuplji.

Izvor: www.b92.net

 

Broj gladnih u svetu ponovo raste 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3169-broj-gladnih-u-svetu-ponovo-raste

 

 

 

Prema podacima Ujedinjenih nacija, u svetu je gladno 815 miliona ljudi, nemaju ni jedan obrok dnevno. Broj gladnih brzo može premašiti i milijardu ljudi, jer su smanjene donacije i investicije u poljoprivredu. Sukobi, suša, klimatske promene i sukobi, razlozi su što neki ljudi dnevno nemaju ni jedan obrok. U svetu se 16. oktobar, obeležava kao Svetski dan hrane. Na taj dan 1945. godine, osnovana je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija kaže da su humanitarne potrebe povećane u proteklih devet meseci naročito u Somaliji, Jemenu, Južnom Sudanu i Nigeriji. Zato međunarodna zajednica mora da poveća humanitarnu pomoć i hitno obezbedi sredstva.

"Oko 60 procenata od 815 miliona ljudi koji su gladni, živi u zemljama zahvaćenim sukobima", kaže Antonio Guteres, generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Zbog suše i slabije žetve u celom svetu raste cene hrane. Subsaharska Afrika je i dalje najteže pogođena glađu. Svetski dan hrane je dan kada se ukazuje na siromaštvo, glad i značaj proizvodnje hrane.

U Etiopiji, svaki deseti stanovnik je napustio zemlju zbog gladi i nezaposlenosti, najviše mladih.

Svetska organizacija pokrenula akcije pomoći, zapošljavanja i obuke za gajenje povrća, za ovčarstvo ili pčelarstvo.

"Moji roditelji su srećni jer rade. Uzgajaju ovce, a od toga imamo i direktnu korist", kaže Dar Husein.

"Bavimo se proizvodnjom povrća. Dobro nam ide. Očekujemo da ćemo zaraditi od berbe i prodaje. Otišli smo od kuće. Ovde smo srećni. Bolje živimo", kaže Aishasuf Sied.

I klimatske promena uzrok su da milioni ljudi, odlaze iz ruralnih područja.

"Povezali smo se sa lokalnim tržištem. Ono što proizvedemo ponudićemo školama i fakultetima", kaže Javar Seida.

Malo je onih koji se i pored svega vraćaju.

"Uzgajam piliće. Kada porastu, tada ih prodajemo. Sarađujemo s lokalnim organizacijama", kaže Amaid Ahmeda.

Pomoć Svetske organizacije i finansiranje poljoprivrede u ruralnim područjima smanjilo je migracije - ali samo u nekim zemljama. I dalje zabrinjava da raste broj gladnih i siromašnih i to u vreme, kada se širom sveta - baca trećina proizvedene hrane. Samo u SAD godišnje se baci oko 220 miliona tona hrane, vredne oko 50 milijardi dolara.

Izvor: www.rts.rs

 

Očekuju nas nova poskupljenja!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3122-ocekuju-nas-nova-poskupljenja

 

 

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 02. 10. DO 08.10.2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.811 tona robe.     

  

Najviše se trgovalo: paradajzom (274 t), crnim lukom (238 t), paprikom (203 t), kupusom (167 t), jabukom (147 t), grožđem (138 t), krompirom (135 t), šargarepom (129 t), tikvicom (98 t), krastavcem (89 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (161 t → 167 t), dok je promet: paradajza (315 t → 274 t), crnog luka (267 t → 238 t), paprike (369 t → 203 t), jabuke (169 t → 147 t), grožđa (191 t → 138 t), krompira (180 t → 135 t), šargarepe (167 t → 129 t), tikvice (119 t → 98 t) i krastavca (135 t → 89 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          25 - 40 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    28 - 45 din.

paprika                       30 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din; prošle nedelje 150 - 170 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Povećanje cene struje uticaće više na domaćinstva, nego na kompanije, a gledajući kretanje cena na tržištu, sasvim izvesno je da će nam u budućnosti najviše novca biti potebno za hranu i prehrambene proizvode.

Ekonomisti upućuju da u narednom periodu možemo očekivati porast cena mesa, mleka i mlečnih proizvoda.

Primetno je da su cene mesnih proizvoda već porasle, a prema najavama ekonomista, jačaće sve do kraja godine.

Cena svinjskog mesa menjala se iz nedelje u nedelju za po 10-20 dinara, pa tako kilogram buta sada u malim mesarama u Srbiji košta i do 570 dinara, ali ni to neće biti kraj, pa tako do zime kilogram buta može kupce stajati i do 700 dinara po kilogramu. Tako nam sada u mesari, za 200 grama spremljenih pilećih ražnjića treba 260 dinara, dok je ranije cena za isti proizvod iznosila 170 dinara.

Profesor Drago Cvijanović sa Instituta za ekonomska istraživanja, navodi da će svaki rast cena inputa uticati na rast cena autputa, ali smatra da poskupljenje struje od 2 posto, može imati uticaja samo na domaćinstva:

Sigurno da svako povećanje cena inputa može da utiče na rast cena autputa. Pitanje je da li će kompanije i institucije iskoristiti te cene, da  poboljšaju svoju komparativnu prednost. Mislim da firme, koliko god rasla cena struje,  neće to koristiti da povećaju cene proizvoda, jer nije u pitanju drastično poskupljenje. Ovo poskupljenje od dva odsto, će se odnositi na domaćinstva. Mislim da, što se tiče povećanja cena, da će cene mesa i mleka sigurno rasti - navodi Cvijanović.

Pored mesa i mlečnih proizvoda, najavljeno je i poskupljenje ulja za 15 posto, pa bi tako njihova cena sa dosadašnjih 135 mogla da dostigne i 160 dinara. Zbog velikih suša i dosta sunca, suncokret je ove godine dosta kvalitetan, te se očekuje porast cena i do 20 odsto. Uljari čekaju formiranje cena na svetskom tržištu, da bi formirali otkupne cene.

Sušni period, koji je odgovarao suncokretu, nepovoljno je uticao na kupus, čija je cena sa prošlogodišnjih 30 dinaraskočila na 90, pa su ovih dana kupci na pijacama ostali kratkih rukava, kada su shvatili da im za "kiseljenje kupusa" pred zimu, treba tri puta više novca nego ranije. Zbog smanjenog roda, za 100 kg kupusa ove godine vam treba 5.000 dinara, umesto 2.000.

Suša nije uticala samo na smanjen rod kupusa, već i oraha, čiji rod je uništen za 80 odsto zbog visokih temperatura. Cene oraha na pijacama do sada su bile od 500-1.000 dinara, dok je sada cena na svim beogradskim pijacama od 800-1.300 dinara.

PORASLA CENA PŠENICE NA SVETSKOJ BERZI

Iako su cene pšenice na svetskoj berzi znatno porasle, pa tako tona ovog proizvoda ove godine košta 170 evra, za sada nema najava da će u Srbiji cena brašna skočiti, a samim tim i pekarskih proizvoda.

U Republici Srpskoj, sa druge strane, najavljuju da će do kraja godine cene brašna skočiti i do 30 posto, a da li će srpski pekari takođe odlučiti da podignu cene proizvoda, ostaje da vidimo.

Goran Papović, predsednik NOPS-a  rekao je da je svako poskupljenje nerealno i da je u pitanju čista špekulacija koju će država morati da reši:

Što se tiče poskupljenja struje, nadam se da trgovci neće koristiti to povećanje inputa, jer je dinar znatno ojačao u odnosu na evro, a do sniženja nije došlo. Nema nikakvih osnova za poskupljenje, ako bilo šta poskupi, u pitanju je klasična špekulacija, jer ne možete pad prometa nadoknaditi povećanjem cena. Cene su dosta nerealne i treba da idu dole, nikako gore. U pitanju je spinovanje, uticanje na potrošače, "ajde kupujte, poskupeće". Mislim da bi Ministartsvo trgovine trebalo da utiče na to da se cene obore i budu još niže, nego što jesu - zaključuje Papović.

Izvor: www.telegraf.rs

Dan još nije ni svanuo, kraj prozora se čuje zvonjava malih zvona. Znak je da je vreme za ustajanje, jer je farmer poterao ovce na mužu, a već oko šest one će biti na paši. Zatim na red dolaze krave, koje se raspoznaju po nešto jačem zvuku zvona – klepetušama. Tako počinje svaki radni dan alpskog farmera. Ništa drugačije nije ni kod nas, samo što je na našim ovcama manje zvona ili najčešće ga nosi samo jedna.

Nepasterizovano mleko krava u većini slučajeva biće posireno, i za to Švajcarska framerima daje subvencije. Krave u ovom regionu koji pripada Kantonu Lucern se hrane isključivo travom, bilo da se radi o ispaši ili senaži. U suprotnom, neće biti subvencija. Od 21.084 poljoprivrednika koliko ih ima registrovano u Švajcarskoj njih, 10.233 nalaze se u brdsko planinskom području. Najviše grla su rase Švajcarsko braon goveče. U proseku, ovde se namuze 6.171 kg mleka po grlu, a to odgovara proizvodnji od 6.083 kg mleka po jednom hektaru obradive površine. Tek kada dođete u Entlebuch, i kada shvatite gde god da pogledate, podseća vas na razglednice koje ste dobijali iz Švajcarske, zapravo shvatite zbog čega je ovaj region, koji se prostire na 400 km², zaštićen od strane UNESCO, kao biorezervat prirode. Svaki krov koji vidite jeste ili kuca farmera ili farma.

Cene mleka (eurocent/kg):

EU 32,94

Nemačka 31,28

Francuska 32,05

Italija 37,03

Austrija 36,03

USA 36,28

Novi Zeland 25,52

Švajcarska 0,54 (za mleko od krava koje se hrane travom)

IZVEŠTAJ O TRGOVANjU POLjOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 11. 09. DO 17. 09. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.395 tona robe.

Najviše se trgovalo: paradajzom (402 t), paprikom (309 t), crnim lukom (211 t), jabukom (175 t), krompirom (174 t), grožđem (161 t), krastavcem (142 t), tikvicom (133 t), kupusom (123 t), šargarepom (119 t), breskvom (104 t), lubenicom (89 t), dinjom (42 t), plavi patlidžan (37 t) i šljivom (31 t).


DUPLO VIŠE TIKVICA I GROŽĐA

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (310 t → 397 t), crnog luka (171 t → 156 t), jabuke (122 t → 165 t), grožđa (84 t → 83 t), krastavca (120 t → 107 t), tikvice (72 t → 69 t), kupusa (88 t → 101 t) i breskve (82 t → 100 t), dok je promet: paprike (140 t → 378 t), krompira (104 t → 186 t), šargarepe (151 t → 149 t), lubenice (320 t → 159 t), dinje (122 t → 58 t), plavog patlidžana (42 t → 61 t) i šljive (38 t → 53 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):
krompir 20 - 40 din.
kupus 30 - 40 din.
crni luk 15 - 25 din.
šargarepa 15 - 35 din.
tikvica 30 - 35 din.
paradajz 25 - 60 din.
krastavac 28 - 45 din.
paprika 30 - 70 din.
plavi patlidžan 45 - 60 din.
pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje)
jabuka 20 - 50 din.
breskva 50 - 100 din.
šljiva 40 - 60 din.
grožđe 50 - 100 din.
lubenica 18 - 22 din.
dinja 25 - 35 din.
banana 80 - 90 din.
limun 150 - 170 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 21. 08. DO 27. 08. 2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.390 tona robe.

              

Najviše se trgovalo: paradajzom (670 t), lubenicom (354 t), krastavcem (218 t), paprikom (217 t), dinjom (167 t), crnim lukom (126 t), šargarepom (123 t), grožđem (109 t), breskvom (108 t), krompirom (102 t), jabukom (94 t), kupusom (93 t), tikvicom (90 t) i šljivom (39 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (166 t → 242 t), paprike (169 t → 211 t), crnog luka (80 t → 126 t), grožđa (80 t → 109 t), breskve (94 t → 108 t), jabuke (89 t → 94 t) i šljive (30 t → 39 t), dok je promet: lubenice (668 t → 570 t), krastavca (243 t → 218 t), dinje (192 t → 167 t), šargarepe (124 t → 123 t), krompira (103 t → 102 t), kupusa (99 t → 93 t) i tikvice (162 t → 90 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          30 - 35 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         30 - 35 din.

paradajz                     15 - 40 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 60 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

šljiva                           30 - 50 din.

grožđe                        80 - 100 din; prošle nedelje 90 - 110 din.

lubenica                     18 - 22 din.

dinja                           25 - 35 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Saveti za dvostruko veći prinos kornišona:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2886-saveti-za-dvostruko-veci-prinos-kornisona

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 14. 08. DO 20. 08. 2017. GODINE.

 

DUPLO MANJE TIKVICA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.390 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: lubenicom (570 t), paradajzom (242 t), krastavcem (218 t), paprikom (211 t), dinjom (167 t), crnim lukom (126 t), šargarepom (123 t), grožđem (109 t), breskvom (108 t), krompirom (102 t), jabukom (94 t), kupusom (93 t), tikvicom (90 t) i šljivom (39 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (166 t → 242 t), paprike (169 t → 211 t), crnog luka (80 t → 126 t), grožđa (80 t → 109 t), breskve (94 t → 108 t), jabuke (89 t → 94 t) i šljive (30 t → 39 t), dok je promet: lubenice (668 t → 570 t), krastavca (243 t → 218 t), dinje (192 t → 167 t), šargarepe (124 t → 123 t), krompira (103 t → 102 t), kupusa (99 t → 93 t) i tikvice (162 t → 90 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          30 - 35 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         30 - 35 din.

paradajz                     25 - 50 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

šljiva                           30 - 50 din.

grožđe                        80 - 100 din; prošle nedelje 90 - 110 din.

lubenica                     18 - 22 din.

dinja                           25 - 35 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 07. 08. DO 13. 08. 2017. GODINE.

 

DVA PUTA VEĆI PROMET GROŽĐA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.411 tona robe.             

Najviše se trgovalo: lubenicom (668 t), krastavcem (243 t), dinjom (192 t), paprikom (169 t), paradajzom (166 t), tikvicom (162 t), šargarepom (124 t), krompirom (103 t), kupusom (99 t), breskvom (94 t), jabukom (89 t), grožđem (80 t), crnim lukom (80 t) i šljivom (30 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: krastavca (219 t → 243 t), paprike (166 t → 169 t), paradajza (134 t → 166 t), tikvice (149 t → 162 t), šargarepe (89 t → 124 t), krompira (79 t → 103 t), kupusa (93 t → 99 t), jabuke (83 t → 89 t), grožđa (37 t → 80 t), crnog luka (69 t → 80 t) i šljive (25 t → 30 t), dok je promet: lubenice (867 t → 668 t), dinje (213 t → 292 t) i breskve (111 t → 94 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     25 - 80 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       40 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        25 - 70 din.

breskva                      60 - 80 din.

šljiva                           30 - 50 din.

grožđe                        90 - 110 din.

lubenica                     10 - 17 din.

dinja                           25 - 27 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29