IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 14. 08. DO 20. 08. 2017. GODINE.

 

DUPLO MANJE TIKVICA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.390 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: lubenicom (570 t), paradajzom (242 t), krastavcem (218 t), paprikom (211 t), dinjom (167 t), crnim lukom (126 t), šargarepom (123 t), grožđem (109 t), breskvom (108 t), krompirom (102 t), jabukom (94 t), kupusom (93 t), tikvicom (90 t) i šljivom (39 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (166 t → 242 t), paprike (169 t → 211 t), crnog luka (80 t → 126 t), grožđa (80 t → 109 t), breskve (94 t → 108 t), jabuke (89 t → 94 t) i šljive (30 t → 39 t), dok je promet: lubenice (668 t → 570 t), krastavca (243 t → 218 t), dinje (192 t → 167 t), šargarepe (124 t → 123 t), krompira (103 t → 102 t), kupusa (99 t → 93 t) i tikvice (162 t → 90 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          30 - 35 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         30 - 35 din.

paradajz                     25 - 50 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

šljiva                           30 - 50 din.

grožđe                        80 - 100 din; prošle nedelje 90 - 110 din.

lubenica                     18 - 22 din.

dinja                           25 - 35 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 07. 08. DO 13. 08. 2017. GODINE.

 

DVA PUTA VEĆI PROMET GROŽĐA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.411 tona robe.             

Najviše se trgovalo: lubenicom (668 t), krastavcem (243 t), dinjom (192 t), paprikom (169 t), paradajzom (166 t), tikvicom (162 t), šargarepom (124 t), krompirom (103 t), kupusom (99 t), breskvom (94 t), jabukom (89 t), grožđem (80 t), crnim lukom (80 t) i šljivom (30 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: krastavca (219 t → 243 t), paprike (166 t → 169 t), paradajza (134 t → 166 t), tikvice (149 t → 162 t), šargarepe (89 t → 124 t), krompira (79 t → 103 t), kupusa (93 t → 99 t), jabuke (83 t → 89 t), grožđa (37 t → 80 t), crnog luka (69 t → 80 t) i šljive (25 t → 30 t), dok je promet: lubenice (867 t → 668 t), dinje (213 t → 292 t) i breskve (111 t → 94 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     25 - 80 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       40 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        25 - 70 din.

breskva                      60 - 80 din.

šljiva                           30 - 50 din.

grožđe                        90 - 110 din.

lubenica                     10 - 17 din.

dinja                           25 - 27 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.476 tona robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (826 t), krastavcem (231 t), dinjom (207 t), paprikom (169 t), paradajzom (146 t), breskvom (138 t), tikvicom (135 t), šargarepom (108 t), kupusom (106 t), krompirom (93 t), crnim lukom (91 t), jabukom (49 t), kukuruzom (39 t) i šljivom (22 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paprike (134 t → 169 t), šargarepe (79 t → 108 t), kupusa (95 t → 106 t), crnog luka (85 t → 91 t) i jabuke (39 t → 49 t), dok je promet: lubenice (941 t → 826 t), krastavca (239 t → 231 t), dinje (233 t → 207 t), paradajza (149 t → 146 t), breskve (148 t → 138 t), tikvice (141 t → 135 t), krompira (126 t → 93 t), kukuruza (41 t → 39 t) i šljive (25 t → 22 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 100 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       40 - 60 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

lubenica                     10 - 17 din.

dinja                           12 - 25 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Više cene žitarica, mleka, stočne hrane, ali i prodaja stoke po znatno nižim cenama - posledice su koje nas očekuju ako se period suše nastavi, smatraju stručnjaci.

Najavljen tropski talas u narednom periodu može doneti mnoge probleme srpskoj poljoprivredi, pa tako, ukoliko ne padne preko potrebna kiša, suva zemlja i vrtoglavo visoke temperature loše će se odraziti na srpsku poljoprivredu.

Vukosav Saković, direktor Udruženja “Žita Srbije” rekao je za “Blic” da srpski poljoprivrednici ne mogu očekivati rekordan prinos kao što je bio prošle godine.

- Još uvek se ne radi o elementarnim katastrofama, ali ako bi se ovakvo vreme nastavilo i proširilo na celu zemlju, prognoza nije dobra. Sušom je pogođen deo Banata i Negotinska Krajina. Bačka je redovno dobijala kišu, Srem pomalo, dok centralna Srbija ima više padavina nego što je potrebno - ocenio je Vukosav Saković.

Trenutno stanje, smatra on, kaže da će prinosi biti na nekim višegodišnjim prosecima - suša trenutno liči na 2015. godinu, ali smo još uvek daleko od katastrofalne suše 2012. godine.

Kada je reč o mogućem rastu cena, Saković kaže da je veći problem što će Srbija imati manje robe za izvoz.

- Sušu ćemo više osetiti kroz smanjene količine koja je predodređena za izvoz, nego kroz enormni rast cena. Ukoliko se suša nastavi u narednih deset dana, u nekim delovima zemlje biće izvesno manji rod - objašnjava Saković.

Manja proizvodnja za 10 odsto

Agroekonomski analitičar Milan Prostran ocenio je da poljoprivrednici ove godine mogu očekivati nižu proizvodnju nego lane i to za pet do deset odsto proizvodnje.

- Najveći uticaj na fizički obim proizvodnje ima kukuruz, on je danas odlučujuć. Ukoliko kukuruz i+omane, imaćemo bićemo u velikom minusu - priča Prostran.

Kako kaže, za očekivati je da dođe do izvesnog pomeranja cena naviše.

- Cena pšenice je malo porasla, te je zasigurno da će cena žita porasti ukoliko ne bude padavina - kaže Prostran.

Pšenica, kukuruz, ulje, šećer, soja - proizvodi su na čiju cenu utiču svetska kretanja, smatra naš sagovornik. Ipak, po njegovom mišljenju, soja će najviše nastradati.

- Preko 200.000 hektara soje je zasađeno! Suncokret, s druge strane, bolje izdržava sušu, kukuruz tek u drugoj polovini jula formira klip, a soja tada formira i puni mahune - objašnjava agroekonomski analitičar Prostran.

Skuplja stočna hrana - jeftinije meso

On je još dodao da osim Srbije, zbog visokih vrućina trpe usevi i u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj.

Rast cene žitarica poskupeće i stočnu hranu. Tada, javiće se novi problemi za srpskog seljaka, ocenjuju veterinari.

- Skuplja cena žitarica automatski podiže i cenu stočne hrane. Paradoksalno je, ali, ukoliko hrana poskupi, stoka će biti jeftinija. Narod neće imati novca da prehrani stoku, te će je onda prodavati po bagatelnim cenama - kaže dr vet. med. spec Čedomir Janković.

S obzirom da Srbija ima tri sušne godine, pa jednu “normalnu”, on takođe smatra da polako ali sigurno postaje  besmisleno sejati kukuruz, jagodu, malinu, a nemati zalivni sistem.

Pored poskupljenja stočne hrane, velike vrućine povećavaju šansu i od toplotnog udara.

- Duga ispaša na livadama preko dana može prouzrokovati da krave dobiju toplotni udar. To dalje implicira da krave od pretrpljenog stresa i šoka daju i do 30 odsto manje mleka - zaključuje dr Janković.

Osim toplotnog udara, do smanjenja količine ali i rasta cene mleka uticaće upravo - poskupljenja stočne hrane.

- Ukoliko seljak nema sredstava da prehrani stoku, ili će je prodati ili poslati u klanicu. To automatski smanjuje broj grla a samim tim smanjuje se i količina mleka - objasnio je dr Janković.

Ako bi se to desilo, mogao bi nas zadesiti scenario iz sušne 2012. godine, kada su mleko i mlečni proizvodi domaćih proizvođača poskupeli za dva odsto.

Izvor: www.naslovi.net

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 10. 07. DO 16. 07. 2017. GODINE.

 

NEDELJNI PROMET LUBENICE PREKO 1.000 TONA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.749 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: lubenicom (1.016 t), krastavcem (259 t), dinjom (197 t), breskvom (181 t), tikvicom (169 t), paprikom (153 t), paradajzom (140 t), kupusom (121 t), krompirom (115 t), crnim lukom (80 t), šargarepom (64 t), jabukom (31 t), kukuruzom (28 t) i kajsijom (24 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenice (678 t → 1.016 t), tikvice (130 t → 169 t), paprike (142 t → 153 t), paradajza (132 t → 140 t) i kukuruza (27 t → 28 t), dok je promet: krastavca (428 t → 259 t), dinje (207 t → 197 t), breskve (187 t → 181 t), kupusa (160 t → 121 t), krompira (188 t → 115 t), crnog luka (85 t → 80 t), šargarepe (345 t → 64 t), jabuke (103 t → 31 t), i kajsije (34 t → 24 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 30 din; prošle nedelje 20 - 45 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     35 - 70 din.

krastavac                    15 - 35 din.

paprika                       20 - 100 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       60 - 70 din; prošle nedelje 90 - 100 din.

jabuka                        25 - 50 din.

breskva                      25 - 80 din.

kajsija                         40 - 70 din.

lubenica                     13 - 18 din; prošle nedelje 15 - 20 din.

dinja                           15 - 25 din; prošle nedelje 25 - 40 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 03. 07. DO 09. 07. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.698 tona robe.

 

NEDELJNI PROMET LUBENICE PREKO 600 TONA

               

Najviše se trgovalo: lubenicom (678 t), krastavcem (428 t), šargarepom (345 t), dinjom (207 t), krompirom (188 t), breskvom (187 t), kupusom (160 t), paprikom (142 t), paradajzom (132 t), tikvicom (130 t), jabukom (103 t), crnim lukom (85 t), kajsijom (34 t) i kukuruzom (27 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenice (561 t → 678 t), šargarepe (80 t → 345 t), dinje (149 t → 207 t), breskve (182 t → 187 t), paprike (129 t → 142 t) i kukuruza (17 t → 27 t), dok je promet: krastavca (475 t → 428 t), krompira (190 t → 188 t), kupusa (201 t → 160 t), paradajza (198 t → 132 t), tikvice (190 t → 130 t), jabuke (166 t → 103 t), crnog luka i (120 t → 85 t) i kajsije (43 t → 34 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   20 - 45 din.

tikvica                         15 - 30 din.

paradajz                     40 - 70 din; prošle nedelje 60 - 90 din.

krastavac                    15 - 35 din.

paprika                       40 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       90 - 100 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      25 - 80 din; prošle nedelje 40 - 100 din.

kajsija                         40 - 80 din.

lubenica                     15 - 20 din; prošle nedelje 30 - 50 din.

dinja                           25 - 40 din; prošle nedelje 50 - 60 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Za dve marke (jedan evro) u Republici Srpskoj se može kupiti oko sedam kilograma kupusa, kelja, tikvica, luka, krastavaca i uz to malo mrkve, paprika ili paradajza.

Isto toliko košta i litar benzina, odnosno tabla od 100 grama bolje čokolade ili kafa u gradskom kafiću.

Pošto leto tek počinje, očekuju se da će u naredna dva meseca cene pojedinih proizvoda biti desetkovane u odnosu na sadašnje. Za ovakav trend, koji preti da uništi proizvođače povrća, neki okrivljuju nekontrolisani uvoz i evropske regulative, dok drugi smatraju da je svemu kumovali veliki tržni centri.

Semberski povrtlar Mićo Živić je, prilagođavajući se trendovima, prepolovio proizvodnju i posvetio se otkupu povrća i voća, kako bi i lakše prodao i svoje proizvode. Tvrdi da je ove godine cene oborila konkurencije iz Albanije.

Albanija je pristupila CEFTA sporazumu i sada ima pristup našem tržištu pod istim uslovima kao i mi, ali oni imaju bolju klimu i mnogo su uložili u tehnologiju proizvodnje – kaže Živić i predviđa crne dane za domaće povrtlare.

Nenad Makivić, dugogodišnji trgovac voćem i povrćem, tvrdi da cene diktiraju tržni centri, kao jedini veći otkupljivači.

Robu uzimaju na odgođeno plaćanje na 90 dana, pri tome još malo zakasne, umanje cenu za 10 do 20 odsto zbog navodno lošeg kvaliteta, a neretko i ovako mizernu zaradu povrtlari moraju ganjati sudom. Zato su spremni da povrće, inače sklono brzom kvarenju, prodaju za keš po principu „daj šta daš“ – kaže Makivić.

Tvrdi da je povrće u RS „relativno jeftino“ jedino u banjalučkoj regiji, gde se sudara ponuda iz Lijevča i Semberije.

Trgovci takođe ističu da je u tržnim centrima povrće jeftino, ali lošijeg kvaliteta nego na pijacama, ali da potrošači, pritisnuti besparicom, o tome ne vode računa.

Nedeljka Ilijić iz Udruženja potrošača „Oaza“ Trebinje, međutim, tvrdi da su kupci uglavnom spremni da domaće sveže povrće plate nekoliko pfeniga više do uzvoznog iz hladnjače. Tvrdi da su cene realne, ali po onoj narodnoj: uvek je onom ko prodaje jeftino, a onom ko kupuje skupo.

Izvor: www.blic.rs

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 29. 05. DO 04. 06. 2017. GODINE.

 

KUPUS NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.263 tone robe. 

               

Najviše se trgovalo: kupusom (560 t), paradajzom (256 t), jabukom (251 t), krompirom (175 t), tikvicom (168 t), krastavcem (134 t), šargarepom (125 t), crnim lukom (121 t), trešnjom (72 t), jagodom (51 t), paprikom (44 t) i bananom (25 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (204 t → 256 t), tikvice (138 t → 168 t), krastavca (125 t → 134 t), šargarepe (123 t → 125 t), trešnje (70 t → 72 t), jagode (45 t → 51 t) i banane (20 t → 25 t), dok je promet: kupusa (657 t → 560 t), jabuke (252 t → 251 t), krompira (291 t → 175 t), crnog luka (169 t → 121 t) i paprike (52 t → 44 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

mladi krompir              30 - 40 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   20 - 60 din.

tikvica                         15 - 30 din.

paradajz                     90 - 100 din.

krastavac                    30 - 50 din.

paprika                       120 - 130 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 70 din.

jagoda                        90 - 140 din.

trešnja                        80 - 150 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                            120 - 150 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12. 

Loše vremenske prilike ovog proleća nikako nisu išle na ruku povrtarima. Međutim, mnogo više od vremena naštetile su im niske otkupne cene.

Naime, cene domaćih proizvoda drastično su oborene zbog višestruko jeftinijih proizvoda iz uvoza, a potražnja voća i povrća iz Srbije sve je manja. Spas posrnule poljoprivrede stručnjaci vide u udruživanju po reformisanom zadružnom principu, u čemu bi, kažu, morala da posreduje država.

Koja je razlika između srpskog i makedonskog paradajza? Zvuči kao vic, iako srpskim povrtarima svakako nije do šale. Jer razlika je u ceni.

Tako se makedonski ili albanski paradajz prodaje po ceni od 90 dinara, dok cena domaćeg ide i do 160. Nešto je manja razlika između španske i domaće paprike, 100 prema 120 dinara, a drastična je kad je reč o uvoznom belom luku, koji stiže čak iz daleke Kine po ceni od 360 dinara, naspram 550 koliko košta onaj proizveden u Srbiji.

Kada je kupovna moć niska, cena diktira potražnju - kaže ekonomski zakon. Poljoprivrednici kažu da su im zato tezge krcate, a kantari najčešće prazni. Baš kao i džepovi.

"Mi koji proizvodimo nešto ili ovi što više proizvode od mene ovde ljudi nemaju neki ekonomski interes kad dođu na pijacu ovde, nema ovde neke velike dobiti zarade, ovo je preživljavanje čisto", kaže Zoran, povrtar iz Obrenovca.

Preživljavaju, kažu i drugi, iako su, tvrde njihovi plodovi i bolji i lepši od stranih.

"Jel vidite vi boju koju ovo mora da ima. To je domaće".

A domaće se bere svaki dan, dok konkurencija danima putuje do srpskih tezgi.

"To su hladnjače, znači treba to odlediti i osposobiti. Znači treba da mu daju veštačko disanje, što kažu, vodom da tuširaju. To je ritual. A ovo se seče svako jutro pre sunca u tri", navodi povrtar Miroslav Dragićević.

Do toga da uvozno jedemo, a domaće bacamo, došlo je zbog malih subvencija poljoprivredi i bescarisnkog uvoza, kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran.

"Morali smo biti svesni u vremenu kada smo zaključivali sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama u okruženju u okviru CEFTE, kada smo zaključili sporazum sa Turskom, sa još nekim zemljama u okruženju i naravno kada smo zaključili sporazum sa EU 2008. godine da će nam bescarinski uvoz pre svega stvoriti ozbiljnu konkurenciju domaćim proizvođačima", navodi Prostran.

Jedini načiin da se oživi posrnula poljoprivreda je ukrupnjavanje male proizvodnje, uz zdušnu podršku države. Tako kažu u nacionalnoj asocijaciji voćara i povrtara.

"Mi sad ponovo pričamo da treba da revitalizujemo zadruge, koje su propale neizostavno i sad pričamo da u svakom selu treba da bude zadruga. Ne može da opstane u svakom selu zadruga i ne može da bude kao što su nekad bile da rade i voće i povrće i sir i kajmak i šta ja znam. Nego moraju biti kooperative, usko specijalizovane, gde će im biti tesne i regije pa i cela Srbija. Kao što su holandske operative. A nikako da u svakom selu pravimo zadruge, da pravimo biznis na ekonomskom groblju, tamo može biti parastos, a ne biznis", smatra predsednik Upravnog odbora Nacionalne asocijacije voćara i povrtara "Plodovi Srbije" Ratko Vukićević.

A bez reforme, uveren je Vukićević, parastos će se uskoro držati i većini domaće proizvodnje u poljoprivredi.

Izvor: www.naslovi.net

Rezultati najnovijeg istraživanja DLG (Nemačko poljoprivredno društvo) pokazuju znake poverenja ne samo u trenutnoj ekonomskoj situaciji, ali i u pogledu očekivanja daljeg rasta poslovanja. A tu je i obnovljena spremnost da investiraju u poljoproprivrednu proizvodnju opšti je zaključak upravo objavljenog istraživanja.

Evropski farmeri konačno vide svetlo na kraju tunela, što ukazuje da je osećaj očajanja koja je vladao u 2016. godini prošao. Trenutna ekonomska klima i očekivanja poslovnog rasta se posmatraju u mnogo pozitivnijem svetlu nego u jesen 2016. Ovo su glavni rezultati istraživanja koje je sprovedeno među farmerima u kojima je učestvovalo po 700 nemačkih i francuskih poljoprivrednika kao i 500 poljskih i 350 britanskih poljoprivrednika.

Predstavljajući rezultate istraživanja, dr Ahim Šafner iz Nemačkog poljoprivrednog društva, objasnio je do poboljšanja došlo zbog bolje situacije na tržištu za žitarice, mleko i svinjetinu. Naime, prema njegovim podacima cene žitarica su ponovo veće posle krize u 2016. mada su i dalje na skromnom nivou u poređenju sa proteklim godinama. Nemački stručnjaci kroz ovo istraživanje ukazuju na nedostatak svinja u odnosu na prethodnu godinu, u međuvremenu, je nastavljena snažna potražnja za svinjama. Zaključak istraživanja je da poljoprivrednici širom EU mogu očekivati jake cene svinja uz to zarada u svinjarstvu je značajnije poboljšana. Ukupna profitabilnost proizvodnje svinja u EU raste jer je otkupna cena povoljna a praćena je padom troškova za proteinska hraniva i sa umerenim cenama žita.


Nemački istraživači konstatuju da se oporavlja tržište mleka što se ogleda kroz rast izvoza sira i maslaca. Međutim, treba imati u vidu da raste izvoz mleka sa Novog Zelanda i da su vodeće države u proizvodnji mleka bile ispod njihovog nivoa prodaje.

 

Francuzi ojačali zahvaljujući izvozu u Kinu

Dok se kod nas neki sa podsmehom odnose sa informacijama o potpsanim sporazumima o izvozu mesa u Kinu, francuski, poljski i britanski farmeri, baš kao i njihove nemačke kolege, imaju koristi od povoljnijeg ambijenta i trenutnu ekonomsku klimu vide u mnogo pozitivnom svetlu nego u jesen 2016. godine. U prilog ovome govori i činjenica da su francuski svinjari uspeli da značajno povećanju izvoz svinja u Kinu i to u vreme kada im se zalihe smanjuju, a rezultat takve situacije je da raste nivo cena što je stabilizovalo poslovnu situaciju poljoprivrednika u zemlji i dalo više optimizma. Poljoprivrednici u Francuskoj se takođe nadaju da će nedavno uvođenje obeležavanja porekla mleka i mesa povećti domaću prodaju. Takođe očekuju bolji rod žitarica nego prošle godine.

Poljoprivrednici u sve četiri zemlje gde se radilo istraživanje - Nemačke, Poljske, Francuske i Velike Britanije, imaju znatno više samopouzdanja kada je u pitanju poslovni rast u narednih 12 meseci.
Istraživači konstatuju da je i Međunarodni monetarni fond predvideo uzlazni trend u globalnoj ekonomskoj proizvodnji, što će biti od posebne koristi za zemlje u razvoju.

Britansiki seljaci očekuju da će im biti bolje bez EU birokratije

Uprkos istupanju iz EU poljoprivrednici u Velikoj Britaniji su takođe optimisti i očekuju poslovni rast u narednih 12 meseci. Oni se nadaju da će izlazak iz EU smanjiti birokratiju i dati kompanijama veću slobodu u odlučivanju te očekuju da bi to moglo da ojača konkurentnost proizvođača. Pored ovih srednjoročnih očekivanja, povoljniji finansijski uslov i slaba futa mogu se dodati u set povoljnih uslova za britansku poljoprivredu. U svetlu povoljnijeg privrednog ambijenta, britanski farmeri se pripremaju za njihov izlazak iz EU i jačanje konkurentnosti kroz investicije.


Kada su u pitanju investicije, u Nemačkoj, 42 odsto poljoprivrednika planira da investira u narednih 12 meseci (to je +10 procentnih poena u odnosu na jesen 2016), 45 procenata u Poljskoj (+7 procentnih poena), 50 posto u Velikoj Britaniji (+16 procentnih poena) i 22 posto u Francuskoj (+8 procentnih poena). Međutim, uprkos trenutnom rastu, spremnost da ulažu u Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj ostaje ispod prosečnog nivoa za poslednjih 10 godina. Nasuprot tome, spremnost da investira u Velikoj Britaniji je sada na istom nivou kao periodu od 2010. do 2014. godine.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30