ПРОЦЕНА ЦЕНЕ У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУSEEDEV ПРОГНОЗА

АНАЛИЗА ПРОГНОЗИРАНИХ ЦЕНА

ПШЕНИЦА

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Род у свету 2019/2020 ће бити у границама промене последњих 5 година (+/- 2-3%)
  • У другом кварталу ће се укинути царине од 100% на српске производе за увоз на Косово

Процена цене пшенице је да ће просечна цена бити око 160 Еура по тони са унутаргодишњим варијацијама где ће највеће вредности достизати пред жетву, а најниже у време жетве. Очекивања су и да ће цена у пролеће прво почети да се снижава као и да ће у јесен имати раст.

КУКУРУЗ

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Род у свету 2019/2020 ће бити на нивоу од +/- 3% у односу на предходну
  • Приноси у Србији неће бити изузетно лоши

Цена кукуруза током 2019 би требала да буде већа од просечних претходних година пошто је потрошња у свету већа од производње и током 2019 године (продајне 2020) и што се залихе смањују. Просечно би цена била око 140 Еура по тони крећући се у интервалу од +/- 15 Еура. Неколико месеци пред жетву када стигну нови извештаји о светским билансима за 2020 цена ће да почне да заузма правац у зависности од њега.

СОЈА

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Род у свету 2019/2020 ће бити на петогодишњем минимуму
  • Кина ће наставити да „паузира“ са производњом свиња због АСФ
  • Царински рат измедју Кине и САД који ограничава промет сојом неће бити активиран
  • Као последица добре производне 2019 године, раста цена током 2019 и очекивања раста цена у 2020 Србија ће имати површине под сојом барем на нивоу предходне године
  • АСФ у Србији ће остати у границама контроле и неће значајније утицати на билансе сточне хране
  • Србија неће током 2020 укидати мере забрана увоза ГМО соје
  • ЕУ ће имати појачану потрошњу соје као последица задовољавања потреба за свињским месом у Кини

Процена годишње соје кретаће се од око 320 до 340 Еура. Имаће благи тренд раста до података о засејаности и очекиваних временских прилика у свету и код нас, када ће се формирати наредне процена за другу половину 2020. Ипак сва су очекивања да ће просечна цена бити благо већа него цена током 2019.

 

Р.

Бр.

Пољопривредни производ

Просечна процењена цена / 
јединица мере

Интервал

Тренд

1.

Пшеница

160 €/тона (18,8 дин/kg)

+/- 2-3%

Пролеће - пад / јесен - раст

2.

Кукуруз

140 €/тона (16,45 дин/kg)

+/- 10 %

У зависности од залиха

3.

Соја

33€/тона (38,77 дин/kg)

+/- 3 %

Очекује се благи раст

4.

Говеда и говеђе месо

1,9 €/кг (223,25 дин/kg)

1,86 - 1,95 €/кг

*

5.

Свиње и свињско месо

1,42 €/кг (166,85 дин/kg)

1,39 - 1,45 €/кг

Благи раст у првој половини године / пад због повећања произв.

6.

Кромпир

0.44 €/кг (52 дин/кг)

47 - 58 РСД

сезона

7.

Паприка

1.8 €/кг (213 дин/кг)

90 – 320 РСД

место продаје/ сезона

8.

Малина

делимично уговорена  производња аванс 1.22 €/кг

*

50 – 70% просечне извозне цене (0,8 – 1 евро)

9.

Боровница

на нивоу цена из периода 2017 – 2019. године.

*

*

10.

Шљива

откупна цена шљиве остати на нивоу од 0.4 0.5 €/кг

*

зависи од времена понуде, сорте, квалитета...

 

ГОВЕДА И ГОВЕЂЕ МЕСО

Процена годишње цене живе ваге говеда (као просек свих најважнијих откупних места у Србији) кретаће се од 1.86 до 1.95 Еура и просечно ће износити 1.9 Еура.

СВИЊЕ И СВИЊСКО МЕСО

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Производња ће се повећати као последица повећаних цена и очекивања
  • Оствариће се процена УСДА да ће Кина наставити раст увоза и да ће он достићи 3.5 милиона тона у 2020 (током 2019 био је 2,6 милиона тона)
  • Оставиће се претпоставка наставка раста извоза ЕУ у Кину
  • Извоз Србије у Кину се неће десити у 2020 години а и уколико се деси он ће бити мали пошто неће моћи да се компанзују високи транспортни трошкови.
  • Цена прасића у ЕУ ће остати на висока - преко 55 Еура/глави у првој половини године
  • Цена сточне хране је на константном средње ниском нивоу већ дужи низа година и очекује се да ће тако и остати
  • АСФ ће остати у границама контроле и Србија неће имати велике директне губитке као последица великог броја жаришта
  • Србија неће уводити потпуне мере забране увоза свиња, свињског меса из ЕУ
  • Наставиће се тренд ширења АСФ по Европи и нови региони ће бити обухваћени забраном увоза у Србију

Процена годишње цене живе ваге свиња кретаће се од 139 до 145 Еура и просечно ће износити 142 Еура. Имаће тренд раста у првој половини године. Повећаваће се производња због добре цене (али не претерано због скупих прасади) која ће довести до веће понуде него тражње (али не значајно да ће бити велик пад цене). Цена у ЕУ ће бити виша него у Србији али су очекивања да ће и у ЕУ да цена падне у последњем карталу а онда се очекује пад као последица стабилизације.

КРОМПИР

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Тржиште кромпира се одликује великим осцилацијама и нестабилностима
  • Производња има негативне трендове који ће се наставити
  • Висока цена производње и велике неизвесности око кретања цене мотивише све више произвођача на прелазак у друге производње
  • Недостатак складишних капацитета је већ годинама један од доминантних проблема
  • Водеће земље произвођачи ЕУ су земље које имају највише складишног капацитета и оне углавном највећи профит остварују на крају периода чувања са очуваним високим квалитетом (пример Холандија)
  • Притисак малопродајних ланаца за поштовање строгих услова и обавезно укључивање у „акције“ доводи до нестанка средњих произвођача, а и велики све више напуштају ову производњу

Не може се прогнозирати јединствена цена кромпира, јер варијације постоје у зависности од места продаје. Процена годишње просечне цене кромпира на домаћем тржишту за наредних годину дана (фебруар 2020-фебруар 2021) износи 52 динара по килограму, односно 0.44 евра. Цена ће се кретати, у зависности од доба године од 47 динара у сезони до 58 динара ван сезоне.

ПАПРИКА

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Може се очекивати раст производње који је вођен високим ценама неколико претходних година
  • Растом понуде може доћи до мањег пада цене на домаћем тржишту, са друге стране тај утицај неће бити пресудан јер ће раст понуде проузроковати раст извоза
  • Србија све више заузима простор на регионалном тржишту који настаје падом извоза Македоније, Албанија се бори за исти простор са Србијом
  • Предност на извозним тржиштима је висока конкурентност квалитетом
  • Раст извоза замрзнуте паприке ће се наставити, важна извозна тржишта су Словенија, БиХ, Аустрија, Немачка
  • Раст тражње на домаћем тржишту вођен растом потрошње прерађевина, пре свега ајвара ће се наставити. Очекује се даљи раст броја малих и средњих прерадних капацитета. Пласман прерађевина је пре свега на домаће тржиште и регион

Код паприке се не може причати о јединственој цени на тржишту али за потребе ове прогнозе направљена је просечна цена за коју је прогнозирано кретање цене. Цена у великој мери зависи од места продаје (на зеленој пијаци, на кванташу, од куће, из њиве…), врсти паприке (бабура, шиља, ајваруша…), намени паприке (за свежу потрошњу, прераду, замрзавање, индустрију…).

Процена годишње просечне цене паприке на домаћем тржишту за наредних годину дана (фебруар 2020-фебруар 2021) износи 213 динара по килограму, односно 1.8 евра. Цена ће се кретати, у зависности од доба године од 90 динара у сезони до 320 динара ван сезоне.

МАЛИНА

 

На цену малине у 2020 највећи утицај ће имати 

  • Пад тражње замрзнуте малине у ЕУ 15 који има даљи тренд пада што се огледа у малим бројем упита за малином из Србије
  • Прецењена цена у 2019. која је била последица смањеног рода, различитих метода притиска МПШВ на откупљиваче, притиска произвођача и јавности. На основу просечне цене извоза у 2019., велике су шансе да ће сектор прераде бити на губитку и да је извесно да ће се поновити сценарио из претходних година кад нису имали простора да плате цену коју су платили претходиних година (у овом случају 2019).

Анализе показују да просечна откупна цена је 50 – 70% просечне извозне цене што би у тренутним вредностима извозне цене чинило 0.8 до 1 евро. У јануару 2020. одређене компаније које имају делимично уговорену и производњу и продају закључилвале су  уговоре на авансе од 1.22 евра/кг.

 

 

БОРОВНИЦА

 

Нема сигнала промене тј смањења тражње боровнице на глобалном или ЕУ15 тржишту. На основу тренутне тражње, цена ће остати на нивоу цена из периода 2017 – 2019. године тј. цене на  кванташкој пијаци су се кретале од 400 до 1000 динара. Цена откупа код хладњача је ишла од 190 до 300 динара.

ШЉИВА

 

Тренутно, нема индиција да ће се тражња за шљивом врсте П. доместица повећати, поготово на тржишту свеже шљиве на којој превладава врста П. инситита захваљујући врло конкуретним сортама које се стварају у приватним компанијама у оквиру риватних оплемењивачких програма и постају конкурентска предност на тржишту. Супер маркети тј продаја воћа у супермаркетима у највећој мери је допинела овој диверзификацији и сталним променама сорти које одговарају на захтеве и навике потрошача. С друге стране известан је добар тренд тражње замрзнуте шљиве. Очекивања су да ће просечна откупна цена шљиве остати на нивоу од 0.5 до 0.6  УСД. Наравно треба имати у виду да је производ под именом шљива као производ не постоји. Свака понуда шљиве на тржишту разликује се као што је поменуто у зависности дали се ради  о свежем воћу или прерађеном. Надаље, цена зависи ии од времена понуде, сорте, квалитета, канала продаје итд.

Извор: http://www.minpolj.gov.rs/ 

Vojvođanske oranice tri puta su skuplje od zemljišta na jugu, pokazuje statistika, a potvrđuju agronomi. Primera radi, poljoprivredno zemljište u okolini Novog Sada, Srbobrana, Bečeja ili Vrbasa košta između devet i 10 hiljada evra što je tri puta više nego u istočnoj i južnoj Srbiji. U okolini Beograda oranice koštaju u proseku pet hiljada evra po hektaru, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji četiri hiljade, dok je na jugu i istoku srednja vrednost oko tri i po hiljade po hektaru, piše Blic.

Agronom Marko Jović objašnjava da je razlog ovakve tržišne slike pre svega kvalitet zemljišta, ali tu su uključeni i drugi faktori, kao što je naseljenost, migracije, lokacija, prilaz i odnos ponude i potražnje.

"Vojvodina ima kvalitetno zemljište i dobru infrastrukturu. Naseljenost je gusta, privreda je razvijena i sve to utiče na formiranje cene. U Šumadiji, Mačvi, Pomoravlju, imamo zemljište koje je vrlo kvalitetno", objašnjava sagovornik Blica.

Na jugu i jugoistoku zemljište je mešovito, nije svugde isti proble, a i mladi se više iseljavaju i kupaca je malo. Najmanje napuštenog zemljišta nalazi se upravo u Vojvodini, i to svega četiri odsto, dok je na jugu i jugoistoku procenat napuštenog zemljišta koje se ne obrađuje nešto viši od 20 odsto.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/235792/Vojvodjanske-oranice-tri-puta-skuplje-od-zemljista-na-jugu.html

Cene kukuruza i pšenice su od početka godine povećane dok soja beleži najvišu cenu, kaže za Novosadsku televiziju direktor Produktne berze Miloš Janjić. Prema njegovim rečima, najavljeni uvoz visokokvalitetne pšenice o kom se polemisalo u javnosti se nije dogodilo jer su cene u inostranstvu više nego u Srbiji. 

Od početka godine je došlo je do povećanja cene kukuruza i pšenice a poslednjih nedelja međutim, cene stagniraju, kaže Miloš Janjić direktor Produktne berze. Miloš Janjić, direktor Produktne berze: Što se tiče konkretno pšenice, ona možemo da kažemo da miruje na 19 dinara bez PDV-a, prosečna pšenica. Naravno zavisi od kvaliteta samog zrna najviše utiče taj kvalitet. Što se tiče tržišta izvoz je dosta stao u odnosu na prethodnu godinu ako gledamo statistika neumoljivo govori o tome da je izvoz mnogo manji. Što se tiče domaćih kupaca znači mlinara, oni su se opskrbiili sa dovoljnim količinama tako da trgovanje značajno slabi a samim tim je dovelo i na nižu cenu u odnosu na prethodni period. Što se tiče kukuruza opet zavisi od pariteta koliko je udaljen od luke ali tržište, takođe, beleži, beleži blagi pad. Jedino je kod soje došlo do blagog rasta cena i ona je na 39,5 dinara bez PDV-a.

Cene van Srbije su više nego kod nas i najavljeni uvoz visokokvalitetne pšenice se nije desio, tvrdi direktor Produktne berze. Miloš Janjić, direktor Produktne berze: Mi smo deo svetskog tržišta tako da sjedne strane dobro je imati stav države odnosno mišljenje jedno o ceni koja se predviđa, s druge strane tu je tržište pa će se videti. 

Ministarstvo poljoprivrede najavljuje ranije objavljivanje otkupnog cenovnika što će umnogome olakšati računicu poljoprivrednim proizvođačima.

Istraživački institut za organsku poljoprivredu (FiBL) i IFOAM - Organics International predstavio je najnovije svetske podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta na vodećem svetskom sajmu organske hrane, BIOFAH u Nirnbergu u Nemačkoj. Prema raspoloživim podacima 2018. godina je bila još jedna rekordna godina za globalnu organsku poljoprivredu. Najnovije istraživanje FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, ukazuje da je organsko poljoprivredno zemljište  povećano za 2,0 miliona hektara, a organska maloprodajna prodaja je takođe nastavila rast, dostigavši još jedan maksimum, što pokazuju i podaci iz 186 zemalja (podaci na kraju 2018. godine).

Organska farma ovaca u Engleskoj

U 21. izdanju studije „Svet organske poljoprivrede“, koju su objavili FiBL i IFOAM - Organics International, pokazuje nastavak pozitivnog trenda koji je viđen poslednjih godina. Ovo godišnje istraživanje o organskoj poljoprivredi širom sveta podržavaju Švajcarski državni sekretarijat za ekonomska pitanja (SECO), Međunarodni trgovinski centar (ITC), Fond za održivost Coop Svitzerland i NurnbergMesse, organizatori sajma BIOFACH.

 

Širom sveta postoji 2,8 miliona organskih proizvođača

 

Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (1,149,000), a slijede je Uganda (210,000) i Etiopija (204,000). U 2018. godini prijavljeno je 2,8 miliona organskih proizvođača širom sveta. Globalno organsko tržište nastavlja da raste, prelazeći 100 milijardi američkih dolara.

Kompanija za istraživanje tržišta, Ecovia Intelligence, procenjuje da je globalno tržište organske hrane prvi put u 2018. godini premašilo 100 milijardi američkih dolara (gotovo 97 milijardi evra). SAD je vodeće tržište sa 40,6 milijardi evra, a slede Nemačka (10,9 milijardi evra) i Francuska (9,1 milijardi evra). U 2018. godini su mnoga velika tržišta nastavila da pokazuju dvocifren rast, a francusko organsko tržište poraslo je za više od 15%. Danski i švajcarski potrošači su najviše potrošili na organsku hranu (312 evra po glavi stanovnika u 2018. godini). Danska je imala najveći udeo na organskom tržištu sa 11,5% ukupnog tržišta hrane.

 

Indija ima najvi[e proiyvo]a;a organske hrane 

 

 

Stali rast organskih poljoprivrednih površina širom sveta   

Na kraju 2018. godine organski je gajeno na 71,5 miliona hektara, što predstavlja rast od 2,9 procenata ili dva miliona hektara u odnosu na 2017. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,7 miliona hektara), a sledi Argentina (3,6 miliona hektara) i Kina (3,1 miliona hektara). Zbog velike površine organskog poljoprivrednog zemljišta u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je u Okeaniji (36,0 miliona hektara). Evropa ima drugu najveću površinu (15,6 miliona hektara), a sledi je Latinska Amerika (8 miliona hektara). Organska poljoprivredu je poraširena na svim kontinentima u odnosu na 2017. godinu. Deset ili više poljoprivrednih površina je organsko u 16 zemalja.

U globalu, 1,5 odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće učešće. Zemlje s najvećim organskim udjelom u svom poljoprivrednom zemljištu su Lihtenštajn (38,5 posto), Samoa (34,5 posto) i Austrija (24,7 posto). U čak šesnaest zemalja 10%  ili više od celokupnog poljoprivrednog zemljišta je organska proizvodnja.

Austrija je jedna od država sa najvećim učešćem organske poljoprivrede 

Globalna organska statistika pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Prema dr. Moniki Rubiolo iz SECO-a, „pristup kvalitetnim podacima o organskoj poljoprivredi ne samo da pomaže u merenju uspeha ka ostvarenju ciljeva održivog razvoja, već i da orijentiše donosioce odluka i ostale zainteresovane strane duž celog lanca vrednosti.“ Joseph Vozniak iz ITC veruje da „Ova publikacija pruža ključni uvid onima koji pridaju značaj okolinskim uslovima za proizvode proizvedee u njihovim zemljama ili koji se prodaju u prodavnicama njihove zemlje.“ „Globalna organska statistika pokazala se korisnom za razvojne programe i strategije za organsku poljoprivredu i tržišta. Ona je presudna za praćenje uticaja ovih aktivnosti smatraju ugledni stručnjaci.

 

Organska malina u Srbiji sve više zauzima površine u Valjevu i okolini

Ova publikacija pokazuje naš stalni angažman u pogledu transparentnosti u organskom sektoru “, kažu Louise Luttikholt, izvršna direktorica IFOAM-a - Organics International i profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a.

Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako u Srbiji.

Čile je, uz Srbiju, poslednjih decenija među najvećim proizvođačima i izvoznicima malina u svetu, pa se nestašica odražava na poskupljenje. Ako se taj trend nastavi, nezvanične su procene da bi naredna sezona mogla da bude profitabilnija i za domaće proizvođače.

U 2019. otkupna cena maline na domaćem tržištu bila je od 140 do 180 dinara, u zavisnosti od sorte. Procenjuje se da će ove godine, ako proizvodnja bude stabilna, otkupljivači za „miker” plaćati minimalno 220 dinara, a za „vilamet” od 190 do 200.

– Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima. Zbog toga će se nastaviti tendencija pada proizvodnje, što je već dovelo do porasta cena. Inače, njihova najzastupljenija sorta „heritidž” plaćana je u otkupu 1,5 dolara, što je znatno povećanje u odnosu na prošlogodišnju cenu od 1,2 dolara po kilogramu. Malina je u ovom trenutku veoma tražena, ali je na svim tržištima ima malo – izjavio je Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak za malinu u Srbiji.

Leposavić je istakao da je prošle godine u našoj zemlji proizvedeno oko 53.000 tona ovog voća i da je i kod nas zastupljen trend pada proizvodnje. Napomenuo je da će ova godina biti na neki način prelomna kad je reč o opstanku domaćih malinara. Ako se, kaže, nastavi dosadašnji odnos prema proizvođačima i najvećem broju hladnjačara, to neće biti dobro za očuvanje već poljuljane pozicije srpskog malinarstva. Međutim, dodaje, sadašnje prilike i kretanja na tržištu ukazuju da „za naše malinare dolaze bolja vremena i da treba intenzivirati ulaganja u ovu proizvodnju”.

– Slično je i u drugim državama. Recimo, Bosna i Hercegovina imale su prinos oko 9.000 tona, što je veliki pad naspram 22.000 tona, koliko su proizvodili ranije. Manju proizvodnju beleže i Ukrajinci. Kao i svi veći proizvođači, osim Meksika, koji i dalje proizvodi 112.000 tona, ali se malina iz te zemlje prodaje sveža, što znači da se naši izvoznici na svetskoj tržnici ne susreću sa njihovom robom – rekao je Leposavić za naš list.

Kako je prenela agencija Rina, Čileanci se do sada nisu susretali sa ovako drastičnim vremenskim prilikama, koje izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline, ali i drugog voća. To predstavlja najveći problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje. Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji trajala je veoma kratko i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 procenata po kilogramu. Ta agencija prenosi da je berba druge po zastupljenosti sorte „miker” takođe kratko trajala, zbog čega je i cena bila za 35 procenata viša.

Aleksandar Leposavić nedavno je na konferenciji Regionalnog saveta za jagodičasto voće upozorio da skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je 2016. proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona maline.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445971/Svetske-nestasice-pogurale-cenu-maline

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio je danas opštinu Kovačica tačnije gazdinstva u Padini i Debeljači i zemljoradničku zadrugu „Plugarul“ u Uzdinu. On je razgovarao sa poljoprivrednicima o merama agrarne politike i ponovio da će vakcinacija na svinjsku kugu biti ukinuta.
"Od ponedeljka više nema vakcinacije na klasičnu svinjsku kugu. Krećemo jednim putem gde više nema nazad, otvaramo evropsko tržište, ulazimo u monitoring od strane Evropske komisije i mislim da smo zatvorili ovu stranicu jednom za svagda. Naravno, obezbeđena su sredstva za slučaj vanrednih okolnosti. Ima još jedna dobra stvar, mi ćemo verovatno u toku sledeće nedelje odjaviti afričku kugu svinja i objavićemo da Srbija više nije ugrožena od te bolesti", rekao je ministar Nedimović.

Ministar je sa poljoprivrednicima iz Opštine Kovačica razgovarao o aktuelnim problemima i pogodnostima koje mogu ostvariti. Kovačica je poljoprivredna opština, i to je glavna privredna grana. Oni su i jedni od najvećih korisnika državnih subvencija.

"Iz opštine Kovačica 2900 zahteva je predato za državne subvencije u toku 2019. godine i oko 3 miliona evra će biti isplaćeno poljoprivrednicima iz opštine Kovačica. Mislim da je to velika cifra", saopštio je Nedimović.

Poljoprivrednicima su najveći problem cene poljoprivrednih proizvoda.

"Male su cene poljoprivrednih proizvoda, visoke cene repromaterijala, semena, nafte i to nas najviše muči. Što se tiče subvencija za mehanizaciju sa tim smo zadovoljni. Ministar nam je obećao da će se od iduće godine znati kad krenemo sa setvom koje će biti cene poljoprivrednih proizvoda pa se nadamo da će to biti bolje", rekao je Jan Mikulaš, poljoprivrednik iz Padine.

"Saznali smo dosta toga, izneli smo problem koji imamo, imamo obećanje da će se raditi na tome pa ćemo videti šta će biti", izjavio je Jan Pavel poljoprivrednik iz Padine.

Ministar je istakao da je u narednom periodu važno regulisati status poljoprivrednih proizvođača kao i rešiti problem dugovanja za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nedimovic-sa-poljoprivrednicima-u-kovacici-o-aktuelnim-problemima-i-pogodnostima_1075912.html

U Hrvatskoj je svinjetina poskupela zbog afričke svinjske kuge koja je pogodila stočare u Kini, koja je najveći proizvođač svinja i ujedno i najveći potrošač te vrste mesa.Pretpostavlja se da će u Hrvatskoj, kao članici EU, cena svinjetine i dalje ići naviše jer izvoz za Kinu iz zemalja EU ide u velikim količinama. A čim raste potražnja, skaču i cene proizvoda.

Dešavanja na tržištima susednih država obično se vremenom odraze i na domaće prilike, a kako i kada, ostaje da vidimo. Vlasnik Industrije mesa „Đurđević” Milenko Đurđević kaže da je u Sremu kilogram žive vage svinja trenutno 170 dinara, što je, kako navodi, 20 odsto više nego u ranijem perodu. Paralelno s poskupljenjem živih svinja, i meso je u maloprodaji skuplje, što je, kako naglašava Đurđević, dovelo do pada prometa od deset odsto.

Po njegovim rečima, rastu cena svinja doprinela je afrička svinjska kuga u Kini, gde sada idu ogromne količine svinjetine iz EU, koja, srazmerno potražnji, diže cene svinjskog mesa.

– Videćemo u narednom periodu kakve će biti cene na domaćem tržištu jer se ukida vakcinisanje svinja protiv klasične svinjske kuge i treba da krene izvoz naše svinjetine Kinezima, pošto je naša zemlja nedavno potpisala sporazum o tome. Do sada je naša zemlja imala prolaznost u okolnim zemljama koje nisu članice EU – kaže Đurđević.U Industiriji mesa „Matijević” ističu da je domaća svinjetina jeftinija 15 odsto nego u EU, ali direktor „Agrara Matijević” Zoran Matijević naglašava da se to poskupljenja neće značajnije odraziti na domaće tržište jer su cene, gledajući decembar 2018. i decembar 2019, već više deset do 15 odsto. Kilogram žive vage svinja othranjenih na farmi sada košta oko 165 dinara, dok kilogram svinje utovljene u poljoprivrednim domaćinstvima staje 150 dinara.

– Domaći stočari se nadaju da će tokom decembra svinje biti skuplje, ali se to neće desiti, već će u januaru biti i jeftiniji – smatra Zoran Matijević.

Agrarni analitičar Milan Prostran navodi da se na domaćem tržištu već godinama pojavljuju ciklusi u pogledu cena svinja, kada kilogram žive vage svinja varira od 110 do 190 dinara.– Jedino bi izvoz mogao pogurati skok cena domaće svinjetine, ali do trgovanja na drugim tržištima pa i kineskom, treba da prođe vremena jer Kinezi treba da kod nas urade proveru domaće klanične industrije, izdaju sertifikate pa da tek onda naše svinje krenu za Kinu – objašnjava Porstran.

Dok se to ne dogodi, on kaže da će tokom decembra kupovina svinjetine opasti zbog sviljokonja te da će taj pad prodaje svinjskog mesa potrajati do marta, pa je realno očekivati da cene svinjetine na domaćem tržištu do tada miruje.U mesarama cena svinjskog mesa je razičita. Kilogram svinjskog buta može se kupiti za 509 dinara, ali može i za 569. Svinjski kare košta od 409 dinara, pa i do stotinu više – 509. Svinjski vrat s kostima staje 479 dinara, ali ima mesara koje ga nude kupcima i za 519.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/naslovi/svinetina-malo-poskupela-tu-ce-i-stati-07-12-2019

Novi zakoni iz oblasti poljoprivrede regulisaće, između ostalog, cene poljoprivednih proizvoda, odrediti ko su profesionalni poljoprivredni proizvođači, referentne cene proizvoda, a Izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu prvi put, posle 20 godina, stočari će moći da dobiju zemlju na deset godina.
O svemu ovome ministar poljoprivede Branislav Nedimović razgovarao je jutros s poljoprivrednicima u gazdinstvima u Opštini Bečej, zajedno sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu Vukom Radojevićem."Mi ćemo prvi put da izađemo sa očekivanim cenama u 2020, 2021. i 2022. godini za 20 kultura koje se najčešće sreću u srpskoj poljoprivredi. To je na bazi istraživanja tržišta u okruženju, tržišta Evropske unije, ali i tržišta Ruske Federacije, kada je, na primer, u pitanju voćarstvo. To će biti cene ispod kojih ne bi trebalo da budu“, rekao je Nedimović.

On smatra da je najveći problem domaćih poljoprivrednika to što nemaju iskustva da istražuju tržište, primećujući da je takav stav "zaostavština od 1945. do 1990. godine, kada je država u poljoprivedi garantovala za sve, pa se izgubio preduzetnički duh“.

Nedimović je naglasio da je izuzetno važno odrediti ko je profesionalni poljoprivrednik.

"Nama je neophodan propis koji će reći ko je to profesionalni poljoprivrednik, ko se poljoprivredom ne bavi usput, već se njom aktivno bavi. To je važno zbog različitog tretmana poreskog, bankarskog sistema i sistema subvencija, da bi ti ljudi imali neku vrstu prednosti i nagrade u odnosu na one koji mogu svoja prava da ostvare na drugi način, poput penzijskog i invalidskog osiguranja. Kad ste zaposleni, vama su ti doprinosi plaćeni, ne morate to da plaćate od profita iz poljoprivrede. Ovi ljudi koji se 24 sata bave poljoprivredom, moraju od svega što zarade da izdvoje i za to“, kaže Nedimović.

On kaže da je neophodno definisati ko su otkupljivači, formirati registar otkupljivača.

"Kada budemo imali registar otkupljivača, onda će svaki poljoprivrednik znati s kim može da sarađuje. Ako odluči da prodaje nekome ko nije u javnom registru, sam će morati da snosi posledice, ako ih bude“, kaže Nedimović.

Govoreći o izmenama zakona o PIO, dugovanjima i saradnji sa Svetskom bankom u vezi sa tim, on je ocenio da je u tom smislu, što se tiče dugovanja, "situacija danas nenormalna“.

"Mi trenutno radimo kako da rešimo problem od 1,8 milijardi evra dugovanja, da napravimo sistem za budućnost. Nenormalna je situacija danas. Da imaš jedan ili sto hektara i plaćaš iste doprinose. To je relikt drugog nekog sistema i moramo ući u reformu, zato smo zatražili pomoć Svetske banke. Poljski sistem nam je blizak. To je najbolnija stvar koju ćemo morati da uradimo, da menjamo filozofiju postupanja prema poljoprivrednicima u vezi s tim ko će imati penzijsko i invalidsko osiguranje“, rekao je Nedimović.

Ministar kaže i da će prvi put, posle 20 godina, stočarima biti data zemlja na deset godina.

"Moraćemo ograničiti maksimalne količine zemlje koje će stočari moći da dobiju da bi bilo zemlje za sve. Da ne mogu veliki kombinati dobijati ogromnu količinu zemlje sa različitim eskiviranjem propisa. To ćemo rešiti izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu“, rekao je Nedimović tokom posetu domaćinstvu u Bačkom Petrovom Selu, nakon kojeg je bio i u poseti firmi "Agropolje“ Pavla Gučunskog u Bačkom Gradištu.

Nedimović i Radojević obišli su poljoprivredna gazdinstva Tibora Soboa u Bačkom Petrovom Selu i Pavla Gucunskog u Bačkom Gradištu, u opštini Bečej.

Poljoprivredno gazdinstvo porodice Sabo, u čijem posedu je 100 hektara obradive zemlje i farma ovaca, bavi se povrtarstvom, voćarstvom i vinogradrstvom, a gazdinstvo i firma „Agropolje“ porodice Gucunski, raspolaže sa 700 hektara zemljišta i bavi se ratarstvom i voćarstvom.

Reč je o reperezentativnim poljoprivrednim gazdinstvima koja svoju proizvodnju zasnivaju na modernim tehnologijama, a uz punu primenu stručnog znanja, što im obezbeđuje odličan kvalitet, saopštila je Pokrajinska vlada.

Radojević je istakao , nakon obilaska ovih porodičnih gazdinstava, da je razgovor sa poljoprivrednicima na terenu, najbolji način da se uoče njihove potrebe i nađu prava rešenja u okviru prilagođavanja i poboljšanja mera agrarne politike.

Radojević je rekao da su ove posete ujedno prilika da se pošalje poruka o tome da su agrarni podsticaji resornog sekretarijata dostupni svim poljoprivrednicima i da oni treba iskoriste tu šansu.

Sekretar je naveo da su gazdinstva u opštini Bečej, koja je danas posetio sa republičkim ministrom, primeri dobre prakse jer se pored ekstenzivne ratarske proizvodnje bave i intenzivnim linijama poljoprivredne proizvodnje.

Radojević je podseti da je upravo gazdinstvo Sabo iskoristilo na konkursu bespovratna sredstva u okviru startap programa za mlade poljoprivrednike, dok je porodica Gucunski u protekle tri godine podsticaje Pokrajine, u visini od 7,6 miliona dinara, iskoristila za nabavku opreme za navodnjavanje, protivgradne mreže, mehanizaciju i opreme za hladnjače.

„Za tri godine od kako je formirana ova Pokrajinska vlada, imamo zajednički realizovano preko 210 miliona dinara investicija sa poljoprivrednicima sa teritorije opštine Bečej. Značajno je bilo interesovanje kada je reč o mlađim poljoprivrednicima od 40 godina, kojima je po tom osnovu opredeljeno blizu 42 miliona dinara. Pored toga, najveće interesovanje je bilo za nabavku sistema za navodnjavanje, takođe preko 40 miliona dinara, kao i po blizu 30 miliona dinara za nabavku nove mehanizacije i opreme za hladnjače“, podsetio je Radojević prilikom ove posete.

Radojević je istakao izuzetnu saradnju Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu sa opštinom Bečej u okviru koje je u istom periodu realizovano blizu 400 miliona dinara investicija u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, uređenje atarskih puteva i otresišta, uređenje kanalske mreže i uklanjanje divljih deponija sa državnog poljoprivrednog zemljišta.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/nedimovic-u-beceju-pripremaju-se-novi-zakoni-o-poljoprivredi_1058628.html

Američka vlada treba da nametne tarife u vrednosti od 7,5 milijardi dolara (6,1 milijarda funti) na izvoz hrane iz EU i Britanije u eskalirajućem trgovinskom ratu. Spor se vodi oko subvencija Evropske unije vazduhoplovnom gigantu Airbusu koji ima proizvodna sredstva u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Velikoj Britaniji. Predsednik Donald Tramp tvrdio je da su subvencije u suprotnosti sa trgovinskim pravilima i dobio je podršku STO (Svetske trgovinske organizacije) za nametanje godišnjih tarifa po stopi od 25%. Od Velike Britanije se očekuje da preuzme veliki deo ukupnog iznosa ako se tarife primene 18. oktobra, kako je planirano. Trampova administracija našla je široku paletu britanske robe, uključujući: svinjetinu, sir, jogurt,  puter, keks, a tu su i vuneni proizvodi, voće povrće, viski.

Prema Nacionalnoj asocijaciji za svinje (NPA), SAD je drugi najveći proizvođač svinjskog mesa koji nije iz EU, nakon Kine. U prvih sedam meseci 2019. godine, Velika Britanija je izvezla 6.768 tona svinjetine u SAD i tarife će britanskim proizvođačima dodati neželjene troškove, navodi NPA. Škotski viski takođe je ciljan u onome što se smatra potezom "tit-for-tat" posle tarifa EU na američki burbon prošle godine. Tramp tarifa će biti uvedena za viskije proizvedene u Škotskoj, na koje se godišnje u SAD troši oko 370 miliona funti od ukupnog izvoza od 1,2 milijarde funti. Industrija podržava stotine uzgajivača škotskog ječma, a NFU Škotska (NFUS) izrazila je zabrinutost zbog potencijalnih posledica. Predsedavajući sindikata, Ian Sands, rekao je da je prolećni slad ječam najveća kultura koja se uzgaja u Škotskoj i ključni sastojak industrije viskija.

"Prošle godine, sladari su kupili skoro 850.000 tona škotskog ječma od slada, od čega je 96% bilo jesenjeg ječma, a ekvivalentno proizvodnji od oko 150.000 ha", rekao je g. Sands.

„S obzirom na to da su SAD najveće pojedinačno tržište viskija, neophodno je da se ovi štetni tarifni predlozi ukinu  u narednih nekoliko nedelja“, upozorio je Sand. Predsednik odbora za svinje NFUS-a Jamie Villie dodao je: „Ovo izgleda kao loša vest za škotsku industriju svinja. Izvoz iz Velike Britanije u SAD je skoro u potpunosti sveža svinjetina, ali većina je vrhunskog, visoko vrednog porekla “ Gospodin Villie sugerisao je da iako je količina izvoza u SAD činila samo 5% ukupnog izvoza svinjskog mesa, vrednost bi bila nesrazmerno veća zbog kvaliteta. „Glavne kompanije koje su uključene u trgovinu sa SAD-om su su pretežno iz Škotske i vlada velika zabrinutost da bi ukoliko ne bude dogovora u vezi trgovinskog spora, ova situacija mogla uticati na ceo sektor svinjarstva.

“Mlečni sektor će takođe biti pogođen, a vreme i trud u uspostavljanju tržišta za sir sada bi mogli biti izgubljeni, izjavio je menadžer za politiku NFUS-a Stuart Martin „Vreme, novac i trud uloženi su u uspostavljanje tržišta visokih vrednosti za škotski sir do Severne Amerike. „Vođen Škotskim odborom za rast mlečnih proizvoda [SDGB], atributi zemlje porekla, priče o brendu i jedinstvene tačke razlike bili su od presudne važnosti za otvaranje vrata ciljnim zemljama koje konzumiraju sir kao što su SAD.“ U međuvremenu, Odeljenje za međunarodnu trgovinu (DfIT) saopštilo je da radi na ublažavanju situacije. "Vlada Velike Britanije je jasna da pribegavanje tarifama nije u interesu Velike Britanije, EU ili SAD", rekao je portparol DfIT-a. „Blisko sarađujemo sa američkim i evropskim partnerima da podržimo nagodbu. „Takođe tražimo potvrdu od STO-a da se Velika Britanija u potpunosti pridržavala presuda STO-a u vezi sa podrškom Airbusu i da zbog toga ne bi trebale biti obuhvaćena tarifama“, dodao je portparol.

Generalni sekretar Copa-Cogece Pekka Pesonen rekao je: „Duboko žalimo što poljoprivredni sektor još jednom plaća račun za političku odluku o trgovini koja nema nikakve veze sa poljoprivredom. „Stvaranje nestabilnosti u međunarodnoj trgovini moglo bi biti kratkovidno i kontraproduktivno - ne samo za međunarodnu trgovinu, već i za ključne izazove sa kojima će se poljoprivredne zajednice EU i SAD morati suočiti u borbi protiv klimatskih promena i za bezbednost hrane. „Poljoprivrednicima sa obe strane Atlantika potrebna je stabilnost i poverenje kako bi dugoročne investicije ostale konkurentne i atraktivne. Pozivamo donosioce odluka da stvore predvidivije trgovinsko okruženje, u korist poljoprivredne zajednice i potrošača širom sveta. “

Prolamaju se i crvene ovih dana tezge na gradskim pijacama od paprika i paradajza. „Smeše” se iz kamiona, kutija i džakova buduće „članice” tegli – „kurtovke”, „amande”, „somborke”... ali i predstavnici čuvene voćne vrste dospele iz južne Amerike koju kod nas već uveliko smatraju povrćem – paradajz. Iz gajbica viri – „novosadski jabučar”, „volujsko srce”, „roma”, „maraton”, „medeno srce”...

Zavodnički izazivaju domaćice da što pre otvore novčanik i izbroje i poslednji dinar za zimnicu.

– Ove godine paprika je dosta dobra. Jeste bilo suše, bilo je doduše i grada, ali srećom to nije puno uticalo na rod. Paprika je dosta dobra, mesnata, zdrava, nije vodena, a i cena je prihvatljiva. Robe ima za svakog, a cena za svačiji džep – kaže Nenad Stanković iz Prokuplja koji već 15 godina sa Nikolom Dragičevićem iz Velikog Drenova prodaje na vidikovačkoj pijaci.

Kod njega se može naći „kurtovka-dugme” jedna od paprika najviše traženih za ajvar. Mogu se pazariti na kutiju, ali i na biranje.

Na kamionu do njega komšija Đorđe iz Trstenika prodaje između raznih vrsta i papriku „amandu”. Reč je žućkastoj paprici „protkanoj” ljubičastim tragovima. Odlična je, kaže Đorđe, za barenje, turšiju, za peglanu papriku. Njena cena je 70 dinara po kilogramu na veliko.

Za one koji ne žele samo da ih peku, već hoće da prave ajvar i to ljuti na svakom ćošku ima i papričica. Ljute kao otrov, tvrde prodavci, mogu se kupiti na kilogram ili na komad.

One male crvenkaste i žućkaste prodaju se na meru, dok one duguljaste mogu i na komad.

– Ove male su ljuće. Neke su toliko ljute da para izlazi na uši kad je zagrizete – kaže jedan od prodavaca.

I kao što svaki muškarac ima svoj tim za fudbalsku reprezentaciju tako svaka domaćica ima svoj recept za ajvar. Naravno najbolji. Dok mnoge pod ajvarom podrazumevaju smo onaj pripremljen isključivo od pečenih paprika ima i onih koje ajvaru od barenih paprika daju prednost.

I u jedan i u drugi, može da se stavi patlidžan. Njegova cena slična je uglavnom na svim pijacama, ali boje nisu. I dok su jedni navikli samo na „ljubičasti” patlidžan ima i poljoprivrednika koji pomeraju granice. Jedan od njih je iz Velikog Sela, 13 kilometara udaljenog od centra Beograda.

On na svojoj tezgi na Zelenom vencu prodaje rozikasti i beli patlidžan.

– Ovaj beli prodajem već pet, šest godina. Seme uvozim, a domaćice ga baš traže. On ne gorči, mekan je i ukusan, ko piletina – kaže ovaj palilulski poljoprivrednik.

Poslednji je voz da se pazare šljive. Na pijacama ima onih krupnijih poput „stenlejki”. Bidon sa smesom za džem od drenjina košta 800 dinara, od šipurka 600, kajsije 700, a šumskog, bobičastog voća 800 dinara. Litar i po paradajz sosa košta 250 dinara.

Za one domaćice koje ne žele da prave ajvar na tezgama može da se nađe gotov. Tegla ajvara od mlevenih paprika je 600 dinara, a od cepkanih 700.

Cene paprike po kilogramu:

* Manja i stnija od 50 do 60 dinara

* Na kutiju ili džak 70 do 80 dinara

* Leskovačka kurtovka 90 dinara

* Paprika na biranje od 100 do 150 dinara

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438804/Tezge-pucaju-pod-paprikama

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30