Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je juče da će sledeće nedelje biti održana sednica Saveta za maline, na kojoj će između ostalog biti izneti i podaci o troškovima proizvodnje.

"Nisam čarobnjak iz Oza da mogu da obećam cenu koja će sve zadovoljiti. Moj posao je da razgovaram i sa hladnjačarima i sa malinarima, da pokušam da te prirodno suprotstavljene stavove nekako približim", rekao je Nedimović.

Dodao je da prethodne dve godine za malinare nisu bile dobre, za razliku od ranijih godina.

"Činjenica je da smo 2011. godine imali 11.900 hektara maline, prošle godine 23.000 hektara maline, a tržišta su ista", rekao je Nedimović, napominjući da je trenutno situacija takva da je ponuda veća od potražnje.

On je dodao da je posao države da otvara tržišta za malinare i istakao da će uskoro razgovarati sa predstavnicima japanske privredne komore, te da je juče razgovarao sa delegacijom iz Egipta u kojoj su i vlasnici lanaca hotela, kako bi kupili neku količinu maline za svoje potrebe.

Nedimović je najavio da će sledeće nedelje biti održan Savet za malinu, na kojem će se izaći sa konkretnim pokazateljima koliko košta kilogram maline u proizvodnji, na plantažama do jednog hektara, kao i sa konkretnim merama.

"Mi imamo 59.000 gazdinstava koji imaju do jednog hektara maline, to je jako važan sociološki problem, sa aspekta populacione politike", rekao je Nedimović.

On kaže da je porast cene radne snage veliki problem jer proizvodnja kilograma maline košta 100 dinara.

"Ako ne rade samo članovi domaćinstva, ako tražite radnike sa strane, onda tu nema biznisa", rekao je Nedimović.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest370055.html

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Vlada Srbije u četvrtak doneti odluku o vraćanju subvencija na gorivo za poljoprivrednike. On je rekao da je odlučeno da se vrati mera subvencionisanja prilikom kupovine goriva za poljoprivrednike i da će tu odluku usvojiti Vlada Srbije u četvrtak. Predsednik je, obraćajući se građanima Vršca, obećao da će država u narednom periodu još više podržavati sektor agrara i ulaganje u poljoprivredu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/vlada-vraca-subvencije-na-gorivo-za-poljoprivrednike_990829.html

U jeku pripreme prolećne setve, poljoprivrednici uveliko računaju kako najjeftinije da nabave seme i repromaterijal. Plaćanje rodom nakon žetve se ne isplati. Zato mnogi rešenje vide u zaduživanju. Od 27 banaka, 12 ima ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede o subvencijama za kredite poljoprivredi, a svega njih sedam daje zajmove za agrar.

Prilikom nabavke repromaterijala, sa kešom u rukama, može da se dobije dobar rabat i druge pogodnosti, pa poljoprivrednici koji nemaju svoja sredstva uzimaju kredite iako su kamate od četiri do šest odsto.

"Da bi napredovali, neophodan je novac za ulaganja u dugoročna investiranja tako i u kratkoročna, gde banke izlaze u susret", kaže poljoprivrednik Vukašin Ristić.

"Gazdinstvo sa tim kreditom ne ide u neizvesnost ranijih modaliteta sklapanja ugovora na zeleno, gde se čekala cena u oktobru, gde je bila velika neizvesnost i obično je to išlo sve na njegovu štetu", kaže Nenad Grgić iz OTP banke. 

Kamate na kredite koje država subvencioniše jesu od jedan do tri odsto. Budući da su sredstva ograničena i da su poljoprivrednicima na raspolaganju samo šest meseci, dve trećine agrarnih kredita su komercijalni. Na njih su kamate daleko više, ali ne mogu svi da ih dobiju.

"Veliki broj učesnika u Srbiji – malih poljoprivrednika, koji često nemaju uknjižene ni sve nekretnine, ne mogu da stave hipoteku, ne mogu da daju neke garancije, zatim naša porodična gazdinstva ne vode knjigovodstvo", kaže Zorica Vasiljević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Minimalni uslov za kredit je da gazdinstvo ima makar jednu proizvodnu sezonu, kako bi banke znale s kim posluju i u odnosu na rizik odredile cenu novca koji pozajmljuju. Koliko god da je taj novac skup, modernoj poljoprivredi je neophodan.

"Vrlo je jasna težnja da stalno investiraju, dakle gde god da se pojavi zemlja koja je na prodaju, oni pokušaju da dođu do nje, takođe vrlo su voljni da obnavljaju mehanizaciju", kaže Zoran Ristić iz Unikredit banke.

"Primetno je da se kod mnogih beleži rast, da su njihove proizvodnje sada i raznovrsnije i više okrenute ka izvozu", Đorđe Radulović iz Banke Inteza.

Na zajam za investiranje u agraru banke naplaćuju kamatu od tri do četiri i po procenta godišnje.

Poljoprivrednici su veoma poželjni klijenti, kažu bankari. Dugove vraćaju na vreme, a često i pre isteka roka, kreditnu sposobnost nikada ne koriste do kraja. Zadužuju se samo onoliko koliko je neophodno. 

Izvor: RTS

Autor: Marija Miladinović Lisov 

Početak nove godine obeležile su primene novih pravilnika i uredbi koje stupaju na snagu od prvog januara. Među njima je i ona koja se odnosi na mleko o čemu smo ranije pisali. Ovome treba dodati novi pravilnik koji se odnosi na subvencionisanje tova. Uprkos činjenici da postoje svega dve registrovane farme činčile u Srbiji pažnja koju su pokazali mediji u Srbiji pretvorila je ovu perifernu temu u "sudbonosnu". Eh, gde bismo bili kada bismo se ovako temeljno edukovali kao o farmama činčila. 

U ovom broju mi se, ipak, bavimo važnijim temama kao što su uništavanje korova uz pomoć vrele vode i smanjenje upotrebe pesticida u poljoprivredi. Za vas smo istražili kakva su iskustva proizvođača oraha, na primer kod turske sorte ČENDLER. Predstavljamo vam, ovom prilikom, mlado ali ambiciozno gazdinstvo VOŽDOVE JAGODE, iz Stojnika kod Aranđelovca. 

I u ovom izdanju čitajte savete našeg stručnjaka Ninoslava Stevanovića, iz oblasti navodnjavanja. Predstavljamo i dobitnike nagrada Intesa Farmer za 2018. godinu. Za prvo izdanje Agrobiznis magazina u 2019. godini govori i potpredsednik Delta agrara sa kojim smo razgovarali na skupu Hrana za Evropu.

Nadamo se da ste lepo proveli praznike i da se polako pripremate za narednu sezonu. 

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

 

PRETPLATITE SE I UŠTEDITE!

 

Konditori i proizvođači dečje hrane i sladoleda uštedeće 700.000 evra u ovoj godini, vest je koju su preneli svi mediji. Proizvođači dečje hrane u Srbiji, kao i proizvođači sladoleda i konditori, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, od 1. januara oslobođeni su dažbine za mleko u prahu, što će im u 2019. godini doneti uštede veće od 700.000 evra.

Međutim nameće se pitanje, da li je ovakva odluka i zaslužena imajući u vidu da su isti ti konditori smanjli gramažu svojih proizvoda. Tako sada umesto nekadašnjih 100 grama, čokolade u Srbiji, u većini slučajeva iznose 80 i 90 grama, a pakovanja od 200 grama sada nisu veća od 160 grama. Nameće se realno pitanje zašto su konditorima odobrene ove pogodnosti sem za potrebe proizvodnje hrane za decu?

Proveravali smo na policama Evropske Unije gramaža čololada ne samo da je 100 grama za čokolade već se sada po istoj ceni može dobiti i dodatnih 20 grama gratis. Mi smo našli primere čokolada od 93 grama pa čak i 75 grama!

U obrazloženju odluke navedeno je da se mera preduzima radi povećanja konkurentnosti domaće industrije. Nameće se konkretno pitanje: hoće li konkurentniji konditori sada sniziti cene proizvoda pošto im je država izašla u susret zahtevu.

Setimo se samo činjenice da je, jedna od glavnih sirovina u ovoj industriji, šećer jeftiniji duplo nego pre 5 godina kada je cena bila preko 100 dinara. Da li ste od tada do danas videli da je i jedan slatkiš pojeftinio? Ako uzmemo za primer krem banana kompanije SOKO ŠTARK pre dve godine u većini radnji bila je 10-11 dinara danas je možete kupiti eventualno na akciji za manje od 15 dinara.

Ako bi smo bili šaljivi možda konditori vode računa o našem zdravlju i vitkom stasu takoda sada snižavaju gramažu ali ne i cene.

Kako ovaj članak samo može da iznervira već revoltirane potrošače ne ostaje nam niša drugo do da čitamo deklaracije i nosimo digitrone tako da znamo ko je povoljniji.

 

Izvor informacija o cenama pojedinih artikala www.cenoteka.rs 

Kao i svi proizvođači i poljoprivrednici se sreću sa izazovom - kako formirati cenu proizvoda koji prodaju? Iako izgleda lako, odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Ukoliko podcene svoj proizvod poljoprivredni proizvođači mogu imati gubitne, a opet ako ga precene nastaje problem kako robu plasirati na tržište, odnosno kako je prodati? Po definiciji cena je iznos novca za proizvod koji je ponuđen na prodaju. Uključuje baznu, odnosno osnovnu cenu proizvoda i sve privremene ili trajne troškove ka krajnjem kupcu. To što imate kvalitetan proizvod nije garancija da ćete ga i prodati, ukoliko nemate dobro određenu cenu. Kako tvrde stručnjaci tajna uspeha svakog biznisa leži upravo u određivanju prave cene proizvoda.

Na osnovu koji parametara se određuje cena, šta savetuju stručnjaci i kao se to radi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Padavine ovog leta najteže podnose poljoprivrednici. Čak i oni koji imaju dobar rod, teško dolaze do svojih njiva i voćnjaka. Nestašice pojedinih kultura su, međutim, kratkrotrajne, kao i skokovi cena. Iako je pijaca građanima uvek skupa, i prodavci i nadležni tvrde da se cene ne razlikuju od prošlogodišnjih.

Obilne kiše i grad nisu ubili samo kvalitet, već i zaradu. Tako se jedino roba koja je izdržala vremenske prilike prodaje po punoj ceni. A ona se, kažu prodavci, ne razlikuje od prošlogodišnje.

"Niže su cene i kvalitet nije dobar uopšte", kaže jedna prodavačica na pijaci.

Prodavci kažu da je kiša unazadila sve u poljoprivredi.

"Ovo pod najlonom što ima, od toga će biti nešto, a na otvorenom slabo", navodi prodavačica.

Voću i povrću nisu prijali ni kasni prolećni mrazevi, što se videlo u berbi jagode i kajsije. Iako su prinos i kvalitet bili manji, u Privrednoj komori tvrde da kupce to ne pogađa.

"S jedne strane, imamo negativne efekte u određenim regionima, ali s druge strane imamo nove površine koje daju nove prinose, tako da u količinama nema velikih oscilacija – tako da ni cena nije drastično varirala", kaže Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.

Varira vreme koje traži svakodnevnu primenu agrotehničkih mera, jer vlaga i česte smene sunca i kiše pogoduju bolestima i štetočinama.

"Na primer, sad jabuke treba da se štite posle svake kiše, i onda rokne pljusak i nema ništa", navodi prodavac.

"S druge strane, imate velike probleme u jagodarskoj proizvodnji, ne možete da priremate zasade za narednu godinu, kada je reč konkretno o sadnji i postavljanju folija", rekao je Goran Đaković iz Agrobiznis magazina.

Problema neće biti u ratarskoj proizvodnji. Njen najveći neprijatelj je suša.

"Kukuruza će biti verovatno u izobilju, suncokreta, soje. Na interentu možete videti fotografije naših poljoprivrednika koji su maltene niži nego što je njihova soja", dodaje Đaković.

Očekuju se i rekordi u prinosu šljive i jabuke. 

"Po pravilu, kada imate povećan prinos cena je niža ali to će tržište definisati i videćemo u septembru, oktobru", navodi Bogunović.

Kupci će tada osetiti i kako klima utiče na cenu zimnice.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3217030/kako-klima-utice-na-rod-i-cenu-voca-i-povrca.html

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 2.042 tone robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (474 t), krastavcem (316 t), dinjom (223 t), krompirom (153 t), breskvom (149 t), paradajzom (144 t), crnim lukom (98 t), kupusom (69 t), jabukom (58 t), paprikom (50 t), humusom (49 t), tikvicom (43 t), kukuruzom (31 t), šljivom (27 t) i šargarepom (24 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenica (249 t → 474 t), crnog luka (75 t → 98), kupusa (68 t → 69 t), humusa (46 t → 49 t), šljive (12 t → 27 t) i šargarepe (18 t → 24 t), dok je promet: krastavca (422 t → 316 t), dinje (297 t → 223 t), krompira (225 t → 153 t), breskve (188 t → 149 t), paradajza (181 t → 144 t), jabuke (74 t → 58 t), paprike (78 t → 50 t), tikvice (110 t → 43 t) i kukuruza (40 t → 31 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              30 - 60 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                35 - 45 din; prošle nedelje 40 - 60 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    30 - 50 din.

paradajz                      40 - 60 din.

tikvica                          60 - 80 din.

paprika                        30 - 80 din.

šargarepa                   45 - 90 din.

kukuruz                       70 - 80 din.

pečurke šampinjoni    80 - 100 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 90 din.

breskva                       60 - 100 din.

šljiva                            50 - 70 din.

dinja                            25 - 30 din.

lubenica                      13 - 20 din; prošle nedelje 20 - 30 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          140 - 200 din.

 

Republika Srbija po broju direktnih stranih investicija u top 15 zemalja u Evropi

 

  • Republika Srbija privukla rekordni broj stranih direktnih investicija u 2017. godini – rast od 157% u odnosu na 2016. godinu
  • Srbija je popravila svoju poziciju na rang listi Evrope po broju direktnih stranih investicija, za 8 mesta i sada je 14. rangirana zemlja za 2017. godinu
  • Iz direktnih stranih investicija u Republici Srbiji u 2017. godini stvoreno više od 20,000 novih radnih mesta

 

Beograd, 12. jun 2018. godine -  Prema  rezultatima istraživanja o atraktivnosti evropskog tržišta („European Attractiveness Survey 2018“) koje je sprovela revizorsko – konsultantska kompanija EY, direktne strane investicije (SDI) upućene ka Evropi dostigle su rekord 2017. godine sa 6,653 zabeleženih SDI projekata (godišnji porast od 10 odsto). U Republici Srbiji za 2017. godinu zabeležen je rast u broju direktnih stranih investicija, pa se tako Srbija po prvi put nalazi na listi top 15 zemalja u Evropi po broju SDI. U protekloj godini, iz SDI u Evropi otvoreno je 353,469 novih radnih mesta (19 odsto više u odnosu na prethodnu godinu), od čega je 20,103 u Republici Srbiji, što čini 6 odsto od ukupno novostvorenih radnih mesta u Evropi za 2017. godinu.

 

„Rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija EY ukazuju na to da je region Centralne i Istočne Evrope drugi najpoželjniji region po broju direktnih stranih investicija u Evropi. Rast od 157 odsto u odnosu na prethodnu godinu predstavlja najveći rast od svih zemalja koje su bile predmet analize. Uz navedeni rast Republika Srbija se po prvi put našla na listi top 15 zemalja u Evropi po broju SDI“, izjavio je Ivan Rakić, rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

Velika Britanija (1,205), Nemačka (1,124) i Francuska (1,019) su tri najpopularnije evropske zemlje kojima je tokom 2017. godine upućena polovina (50 odsto) priliva evropskih SDI, što gotovo u potpunosti preslikava sliku od prethodne godine.  Francuska je napredovala i zabeležila spektakularan rast od 31 odsto u odnosu na prošlu godinu sa 1.019 projekata SDI u 2017. godini, zatvarajući jaz između Nemačke i Velike Britanije, jer su investitori odgovorili na reformski program Francuske vlade.

Zemlje Centralne i Istočne Evrope i dalje privlače više direktnih stranih investicija od svojih partnera iz Zapadne Evrope članica Evropske Unije. Tako je na primer, Rusija napredovala i sada se nalazi na petom mestu, beležeći solidnu stopu rasta direktnih stranih investicija od 16 odsto. Među svim evropskim zemljama, Srbija, koja se prvi put pridružuje ovoj rang listi, zabeležila je rast od preko 150 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U zemljama Zapadne Evrope, nakon veoma pozitivnog učinka u 2016. godini, Španija je za  jednu poziciju niže i na šestom mestu, beležeći negativan rast SDI od -23% u odnosu na isti period prošle godine. Holandija (-17%), Irska (-4%) i Rumunija (-5%) takođe su se pridružile grupi zemalja koje su zabeležile negativan rast među prvih 15 zemalja po SDI.

Američki investitori i dalje predstavljaju najveće investiture u Evropi

Sa izvedenih 1,381 investicionih projekata (21 odsto ukupnih investicija), kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država potvrdile su svoje mesto kao najveći investitori u Evropu u 2017. godini. Projekti direktnih stranih investicija iz SAD-a u 2017. godini porastao je za 8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Ipak, najveći deo direktnih stranih investicija upućenih Evropi je domaćeg karaktera (unutar evropski), a Evropske zemlje čine 56 odsto projekata SDI u 2017. godini. Rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija EY, pokazali su da su nemačke kompanije vodeće, naročito u proizvodnji  gde su projekti SDI porasli za 17 odsto u odnosu na prošlu godinu. Pored toga, strana ulaganja britanskih kompanija porasla su za 35 odsto prošle godine, posebno u Nemačkoj (110 projekata, 83%) i Francuskoj (79 projekata, 46%). Strane investicije u finansijski sektor od strane britanskih kompanija porasle su za 93 odsto, uz 54 projekta.

Digitalna ekonomija se javlja kao ključni pokretač budućeg rasta

Više od jedne trećine (34 odsto) investitora veruje da će  digitalna ekonomija u narednim godinama biti najznačajniji pokretač ekonomskog rasta u Evropi. Sa 1,172 projekta SDI, digitalni sektor je već u vođstvu kao najviše rangiran između 10 najboljih evropskih sektora za projekte SDI, čineći 18 odsto udela tržišta. Ovaj rezultat predstavlja godišnji rast od 33 odsto i drugi je najbrže rastući sektor, odmah iza farmaceutskog, koji ostvaruje 78 odsto godišnjeg rasta. Digitalni sektor takođe je drugi po rangu u odnosu na broj radnih mesta nastalih usled SDI sa više od 37,000 kreiranih poslova.

Top 15 zemalja prema SDI projektima

2016

2017

Promena u rangu vs. 2016

Udeo (2017)

% Promena

Broj radnih mesta

% Poslova/
zemlja

 

Ujedinjeno Kraljevstvo

1,138

1,205

-

18%

6

50,196

14%

 

Nemačka

1,063

1,124

-

17%

6

31,037

9%

 

Francuska

779

1,019

-

15%

31

25,126

7%

 

Holandija

409

339

-

5%

-17

8,541

2%

 

Rusija

205

238

+2

4%

16

25,788

7%

 

Španija

308

237

-1

4%

-23

13,685

4%

 

Turska

138

229

+3

3%

66

13,078

4%

 

Belgija

200

215

 

3%

8

5,838

2%

 

Poljska

256

197*

 

3%

-

24,000

7%

 

Finska

133

191

+1

3%

44

4,300

1%

 

Irska

141

135

-2

2%

-4

8,961

3%

 

Republika Češka

110

134

+1

2%

22

14,490

4%

 

Rumunija

132

126

-1

2%

-5

16,490

5%

 

Srbija

46

118

+8

2%

157

20,103

6%

 

Mađarska

107

116

-1

2%

8

17,017

5%

 

Ostale zemlje Evrope

876

1,030

-

15%

18

74,819

21%

 

Ukupno

6,041

6,653

-

100%

10

353,469

100%

Napomena: ovi rezultati odražavaju viđenje onih koji su intervjuisani, a ne odražavaju nužno stavove kompanije EY.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 2.105 tona robe.    

Najviše se trgovalo: krastavcem (444 t), paradajzom (423 t), krompirom (246 t), tikvicom (173 t), crnim lukom (122 t), jabukom (115 t), šargarepom (100 t), trešnjom (100 t), breskvom (79 t), kupusom (76 t), lubenicom (62 t), paprikom (56 t), pomorandžom (38 t) i dinjom (35 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: krastavca (300 t → 444 t), paradajza (394 t → 423 t), krompira (214 t → 246 t), tikvice (145 t → 173 t), crnog luka (74 t → 122), trešnje (83 t → 100 t), breskve (30 t → 79 t), lubenica (6 t → 62 t), paprike (40 t → 56 t), pomorandže (33 t → 38 t) i dinje (3 t → 35 t), dok je promet: jabuke (139 t → 115 t), šargarepe (227 t → 100 t) i kupusa (79 t → 76 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              30 - 60 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                50 - 70 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    25 - 35 din.

paradajz                      60 - 120 din.

šargarepa                   40 - 80 din.

tikvica                          25 - 35 din.

paprika                        50 - 140 din.

pečurke šampinjoni    80 - 100 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

breskva                       60 - 100 din.

dinja                            50 - 70 din.

lubenica                      45 - 55 din.

trešnja                         60 - 120 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          100 - 140 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31