U Ivanjici je održan sastanak predstavnika Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije sa delegacijom Ministarstva poljoprivrede i Komisijom za zaštitu konkurencije. Povod je sumnja da postoji dogovor pojedinih otkupljivača o visini otkupne cene ovog voća što u znatnoj meri ugrožava konkurenciju.Zbog toga je po rečima predsednika Asocijacije, Dobrivoja Radovića, neophodno da Komisija za zaštitu konkurencije u narednim danima obiđe otkupna mesta i utvrdi da li se radi po zakonu.

Trenutna otkupna cena kupina je od 30 do 50 dinara dok se za kilogram malina plaća između 140 i 160 dinara. Zoran Stojanović predstavnik poljoprivrednih proizvođača i voćara iz Ražnja, kaže da već tri godine posluju sa gubitkom i da su izvozne cene duplo više od onoga što se nudi voćarima Srbije. Članovi Komisije za zaštitu konkurencije, po rečima Dobrivoja Radovića, narednih dana obilaziće otkupna mesta i utvrditi realno stanje. To će, nada se Radović, uticati da se izjadnači otkupna cena malina na teritoriji Srbije i ponudi realna otkupna cena kupina.

Izvor:https://infoliga.rs/2019/08/07/komisija-za-zastitu-konkurencije-obilazi-otkupljivace-u-ivanjici-i-okolini-video/

U Srbiji se u proseku godišnje baci oko 250.000 tona hrane, najviše voća i povrća, zatim piletine, ribe, mlečnih i pekarskih proizvoda, pokazuje izveštaj Svetske organizacije za prirodu (WWF).

Bacanje hrane predstavlja veliki socijalni i ekološki problem ne samo u našem regionu, već globalno, a podaci WWF pokazuju i da se u Evropskoj uniji baci čak 90 miliona tona hrane godišnje.

Predstavnica WWF Adria Milena Dragović za Tanjug kaže da oko 50 miliona tona bačene hrane u EU čini samo voće i povrće iz razloga što je, kako navodi, neodgovarajuće veličine i oblika.

„Reč je o ispravnoj hrani koja može da se iskoristi, ali veliki supermarketi i drugi trgovinski lanci žele da kupcima ponude voće i povrće pravilnog oblika misleći da će ga tako pre prodati. Zbog toga bacanje hrane predstavlja socijalni problem, jer, s jedne strane imamo ogromnu količinu hrane koja se baci, a s druge strane imamo milione ljudi širom sveta koji su i dalje gladni”, navela je Dragović.

Najnoviji izveštaj Ujedinjenih Nacija pokazuje da je u svetu oko 800 miliona gladnih ljudi.

Dragović ističe da bacanje hrane predstavlja i ekološki problem sa više stanovišta.

Pre svega, objašnjava ona, hrana koja završi kao otpad na deponijama predstavlja izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte, a istovremeno, navodi, zarad novih poljoprivrednih zemljišta krče se šume ili druge površine koje su prirodna staništa brojnih divljih životinja i biljaka.

„Takođe, za proizvodnju hrane koristi se ogromna količina vode i energije, štaviše, od ukupne potrošnje vode na svetu 70 odsto se potroši za navodnjavanje poljoprivrednih zemljišta”, ukazala je Dragović.Na pitanje da li u Srbiji postoji praksa doniranja hrane onima kojima je potrebna, Dragović objašnjava da je zakonska regulativa oko doniranja hrane u našoj zemlji vrlo komplikovana.

„U saradnji sa hotelima na novom projektu WWF Adria o sprečavanju bacanja hrane, saznali smo od hotelijera da ne postoji mogućnost da oni doniraju hranu koja im nije potrebna, jer su jako stroga sanitarna pravila i u Srbiji se time bavi isključivo Banka hrane”, navela je Dragović.

Navodi da je to zakonska regulativa koju bi trebalo menjati kako bi nadležne institucije pronašle način kako da preduzetnici višak hrane na najlakši način, a poštujući sve standarde bezbednosti hrane, doniraju onima kojima je najpotrebnija.

Posle sprovedenih istraživanja, WWF je izdala izveštaj u kojem je zaključila, kaže Dragović, da je potrebno menjati čitavu svetsku prehrambenu industriju, od proizvodnje hrane, do njene distribucije i skladištenja.

„Tu dolazimo i do ličnog momenta, šta bismo mi kao pojedinci mogli da uradimo, tako da WWF osim insistiranja da se menja prehrambena industrija na nivou vlada država i velikih kompanija, insistiraju da pojedinci pametnije kupuju hranu i da je iskoriste pre isteka roka upotrebe”, rekla je Dragović.

Govoreći o projektu „Food waste”, koji WWF Adria sprovodi u regionu u saradnji sa jednim hotelom u Beogradu i jednim u Zagrebu, Dragović objašnjava da on ima za cilj smanjenje bacanja hrane u hotelima.

„Projekat se svodi na to da hoteli pametnije isplaniraju kako će pripremiti obrok, a da otpad svedu na minimum. Takođe, radimo i na tome da taj otpad ne završi na deponiji već da ga hoteli proslede kompanijama ili preduzetnicima koji njega mogu dalje da obrađuju”, navodi Dragović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434560/U-Srbiji-se-godisnje-baci-oko-250-000-tona-hrane

Krompir je najskuplji u Sremskoj Mitrovici i Beogradu, a jabuke najjeftinije u Vranju. Svake godine variranje cena postaje redovna pojava. Cena se formira na osnovu ponude i potražnje, transporta i kupovne moći stanovništva.Zavod za statistiku uporedio je cene poljoprivrednih proizvoda u prodavnicama i na pijacama i utvrdio da je najjeftiniji krompir u Vranju – 40 dinara, a u Beogradu je najskuplji – 80 dinara po kilogramu, prenosi RTS.

Cena crnog luka u Nišu je 60 dinara a najskuplji je u Sremskoj Mitrovici gde je 110 dinara po kilogramu.

Vlada Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da se cena formira na osnovu ponude i potražnje. Proizvodi su, pritom, jeftiniji tamo gde nastaju. Na to potom moraju da se dodaju troškovi transporta i ostali troškovi.

Uticaj na cenu ima i kupovna moć stanovništva. Tako je u južnim delovima Srbije niža kupovna moć, i očekivano je da i cene budu niže."Variranje cene u Srbiji je redovna pojava. Ukoliko uporedimo varijacije u Srbiji u odnosu na EU, primetićemo da su variranja na tim lokacijama izraženija, kao i vremensko variranje cene, ako pratimo u toku jedne godine", naveo je Kovačević.

Faktor koji utiče na cene je i struktura poljoprivrednih proizvoda i struktura gazdinstava.

"U Srbiji dominiraju mala gazdinstva, prosek je 5,4 hektara, koja najčešće nisu udružena. To je iscepkana ponuda, proizvođači proizvode malu količinu koju mogu izneti samo na lokalno tržište", ukazao je Kovačević.

U Vojvodini su nešto krupniji proizvođači i više su udruženi nego na jugu.

"Ukoliko je kooperativa kao u EU, vrlo lako se iskoristi cenovna razlika i brzo se dopreme proizvodi na tržište poput beogradskog, i tako se brzo izjednačavaju cene", rekao je Kovačević.

I cena jabuka varira, od 40 dinara u Vranju do 80 u Beogradu. Jedemo uglavnom domaće jer je Srbija značajan proizvođač jabuka, kaže Kovačević.

Izvor:http://mondo.rs/a1207530/Info/Ekonomija/Cene-povrca-i-voca-razlicite-po-Srbiji-zasto.html

Potrošači zaključuju da su cene više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo ako se uzmu u obzir troškovi koje imaju proizvođači. Cene povrća na prestoničkim pijacama u odnosu na prošlu godinu su znatno više. „Tezge pune, ali malo kupaca”, rečenica je kojom bi se moglo opisati stanje na beogradskim pijacama. Kilogram paradajza u proseku staje 120 dinara, dok je prošle godine prosečna cena iznosila 100 dinara. Van pijaca, ulični prodavci prodaju paradajz po istoj ceni kao na pijaci. Mnogi od kupaca pitaju zašto paradajz toliko košta, ali prodavci samo odmahuju glavom i odgovaraju: „Pa toliko košta, takve su cene.”

Kako se neke domaćice već pripremaju za pravljenje zimnice, oko tezgi s paprikama baburama, takođe je gužva. Babure staju po kilogramu 150 i 130 dinara, za razliku od prošle godine, kada je u ovo vreme kilogram ovog povrća mogao da se kupi za 120 dinara. Paprika šilja staje takođe 150 dinara po jednom kilogramu, što je za 50 dinara više nego prošle godine. Dok biraju tikvice, kojih na pojedinim prestoničkim pijacama i nema mnogo, kupci nervozno odmahuju glavom, jer kilogram tikvica iznosi 100 dinara, za razliku od prošle godine, kada je jedan kilogram u proseku koštao 70 dinara. Veliko i ne baš prijatno iznenađenje jeste i cena plavog patlidžana, koji se ove godine kreće od 100 do 150 dinara, dok je prošle mogao da se pazari za 100 dinara po kilogramu. Kupus je, za pravo čudo, na nekim prestoničkim pijacama jeftiniji nego što je bio prošle godine – umesto prošlogodišnjih 80 i 100 dinara, za jedan kilogram potrebno je izdvojiti 60 ili 70 dinara. Krastavci, primera radi, prošle godine u julu su koštali 70 i 80 dinara po kilogramu, dok su ove godine od 70 do 100 dinara. Cvekla se takođe može videti na tezgama i teško da se može naći po ceni nižoj od 100 dinara, dok je prošlog leta mogla da se pazari i za 80 dinara po kilogramu. I dok potrošači zaključuju da su cene drugačije, to jest više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo. Porast cena, prema njihovim rečima, može se objasniti razumnim razlozima. Na tezge, kako objašnjavaju, dolazi finalni proizvod, a sve ono što je potrebno da bi se posadilo povrće nije nimalo jeftino.

– Za porast cena postoji više razloga, ali jedan od njih je i cena repromaterijala, to jest svega što se potroši da bi se posadile i odnegovale sadnice. U tu cenu, recimo paradajza, ulazi grejanje i dogrevanje, pošto su april i mart bili hladni. Supstrati, semenke i sve drugo što je neophodno za zaštitu od korova, štetočina, sve to košta – kaže Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Da nam se nije učinilo da na tezgama ima nešto manje nekih namernica nego inače, što takođe utiče na cene, svedoči i sagovornik „Politike”. Došlo je do povećanja izvoza, prema rečima Ilina, a kada se to desi, opada ponuda, a cene rastu. Treći i možda glavni razlog, kako objašnjava on, jeste platežna moć stanovništva. Da su plate i penzije veće, voće i povrće ne bi bilo skupo jer, prema rečima Ilina, ono nije skupo, posebno kada se uzme u obzir to koliko je potrebno energije i materijala da bi ono bilo posađeno.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434137/Cene-povrca-nikako-da-padnu

Cene hrane i bezakoholnih pića u Srbiji bile su prošle godine 22 procenta niže od proseka u Evropskoj uniji, navodi evropska statistička služba - Evrostat.Naime, nivo cena uporedive korpe proizvoda, u kojoj su hleb i cerealije, meso, mleko, sir i jaja, iznosio je 2018. godine u Srbiji 78 odsto od proseka EU, pri čemu je 100 uzet kao bazni indeks, pokazuju rezultati istraživanja objavljeni na zvaničnoj internet-stranici Evrostata.

U poređenju sa zemljama u regionu, hranu i bezalkoholna pića smo plaćali jeftinije od građana Hrvatske i Slovenije, gde je nivo cena tih prozvoda iznosio po 97 odsto od proseka u EU, kao i od žitelja Albanije (79%), Mađarske (85%) i Grčke (106%).Međutim, ove namirnice su u Srbiji bile skuplje nego u Bosni i Hercegovini (76% od proseka EU), Severnoj Makedoniji (62), Bugarskoj (76) i Rumuniji (66 odsto), dok su u Crnoj Gori bile na istom nivou kao kod nas (78%).

Posmatrano po pojedinačnim proizvodima, lani smo jeli jeftiniji hleb i žitarice (indeks 70% u odnosu na EU) nego komšije u Crnoj Gori (74), BiH (71), Sloveniji (104), Hrvatskoj (103), Grčkoj (114) i Madjarskoj (77).

Još niže cene tih artikala nego kod nas imali su Makedonci (57%), Bugari (62) i Rumuni (54%).

U Srbiji je prošle godine meso, sa indeksom cena 67 odsto od EU-proseka, bilo povoljnije kupovati nego u Hrvatskoj (85%), BiH (69), Albaniji (71), Sloveniji (97), Madjarskoj (75) ili Grčkoj (91%), a najpovoljnije cene su imali Crnogorci i Makedonci (62%).

Cene mleka, sira i jaja u Srbiji su, prema rezultatima komparativnog istraživanja Evrostata kojim je bilo obuhvaćeno 37 evropskih zemlja, takođe bile niže u odnosu na evropski prosek (indeks 87%).

Ove namirnice smo plaćali jeftinije nego Bugari (98%), Hrvati (96), Grci (134), Mađari (93), Slovenci (102) i Albanci (94), a skuplje nego Crnogorci (83), Makedonci (71) i građani BiH (81).

Nivo cena alkohola u našoj zemlji iznosio je lani 84 odsto od proseka u EU, a duvana 42 procenta. U regionu su alkoholna pića najskuplja bila u Grčkoj (133%), a najjeftinija u Severnoj Makedoniji i BiH (72), dok su cene duvana u regionu najviše bile u Sloveniji (68), a najniže u Severnoj Makedoniji - 29 odsto od proseka u EU.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=27&nav_id=1559474

Cena hleba u Srbiji, poslednjih nekoliko meseci, porasla je od 10 do 20 odsto. Bela vekna, koja je u Srbiji i dalje najtraženija, uglavnom je skuplja za nekoliko dinara.

Najveće iznenađenje za potrošače su takozvane specijalne vrste hlebova napravljene od mešavine različitog brašna. Iako se uglavnom prodaju u pakovanju od 300 do 500 grama, kada se preračuna po kilogramu, cena ovog hleba pojedinih proizvođača (od 350 do 500 dinara) dostiže cenu svinjskog mesa.

Šta je dovelo do ovakve neuobičajene pojave na domaćem tržištu?

– Uzrok poskupljenja osnovne vrste hleba od belog brašna, takozvanog „sava”, može biti aktuelna cena pšenice. U julu prošle godine bila je 17,5 dinara po kilogramu a sada je i to već dugo 23 dinara. Takođe i ponuda pšenice je mala a kvalitet problematičan – kaže za „Politiku” Zdravko Šajatović, predsednik „Žitounije” i dodaje da je normalno da se takva situacija na tržištu žitarica odražava i na cenu brašna koja je (u poslednjih desetak meseci) povećana oko 30 odsto, za brašno „Tip-500”. Objašnjava da brašno prati cenu pšenice ali da ono ima relativno mali udeo, svega trećinu u ceni hleba.

– To bi značilo da je prihvatljivo da vekna poskupi pet do šest odsto. Kod specijalnih vrsta hlebova postoji suverenitet potrošača. Imamo one koji mogu ili ne mogu da plate hleb napravljen od mešavine brašna, produžene svežine i uz to isečen, spakovan u celofan. Svakako monopol u ovom sektoru ne postoji jer imamo oko 3.000 pekara pa će tržište regulisati cenu – ističe naš sagovornik i naglašava da ne veruje da je proizvođačka cena vekne veća od 30 dinara, kod većine proizvođača, što znači da bi preostalo mogla da bude trgovinska marža.

Podsećamo, prve naznake o poskupljenju hleba krenule su u februaru ove godine kada je država, posle devet godina, ukinula Uredbu o takozvanom socijalnom hlebu. Maloprodajna cena belog hleba sve to vreme bila je ograničena na 46 dinara što je dovelo do stagnacije cena. Zbog velike konkurencije mnoge pekare u Srbiji prodavale su veknu i znatno jeftinije od toga, što je ugrožavalo celokupan sektor. Trgovinske marže su, takođe, uredbom bile propisane na 8,2 odsto (za beli hleb) ali ni ova granica više nije na snazi. Sa trgovinskim sistemima uglavnom rade veće industrije hleba, koje mahom proizvode specijalne vrste hlebova. Da li ukidanje ove uredbe i rast marži može biti uzrok poskupljenja ovih proizvoda?

Zoran Pralica, iz Unije pekara, smatra da ukidanje uredbe nema nikakve veze sa cenom specijalnih vrsta hlebova jer je ona i ranije bila slobodna. Kako objašnjava, u međuvremenu je uveden pravilnik po kome za te vrste vekni ne mogu da se koriste smeše koje u osnovi najvećim delom imaju pšenično brašno.

– To brašno, koje sada treba da bude dominantno, poput raži, heljde, spelte, ječma… jeste skuplje. I sam proces proizvodnje je skuplji a došlo je i do rasta cena drugih inputa poput energenata – objašnjava moguće razloge poskupljenja Zoran Pralica iz Unije pekara. Na pitanje da li je bilo rasta trgovačkih marži on kaže da u većim industrijama najčešće nerado govore o ovoj temi jer je smatraju poslovnom tajnom.

– Ono što mogu da kažem jeste da su previsoke trgovinske marže bile glavni povod kada smo 2009. godine inicirali uvođenje uredbe o hlebu. Tada je proizvođač zarađivao dinar do dva po vekni a trgovci od 14 do 17 dinara. Da bi cena hleba bila niža tada smo morali da sputamo trgovce – kaže Pralica.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430600/Kilogram-hleba-kao-kilogram-mesa

Ko želi da pripremi ručak samo od svežeg povrća i voća za dve osobe, mora da izdvoji od 150 do 600 i više dinara.

Rano voće i povrće i dalje drži visoku cenu na pijacama, pa je tako, recimo, kilogram mladog krompira od 160 do 250 dinara, tek 30 odsto jeftiniji od svinjetine, koja je oko 350 dinara.

Ko želi da pripremi ručak samo od mladog voća i povrća, mora da pripremi podebeo novčanik. Na primer, ako se odlučite za jednu zelenu salatu koja u proseku košta 40 dinara, jednu vezu luka od 40, vezu rotkvice od 30 dinara, miks vezu za supu, koja je 70 dinara, i najjeftiniji mladi krompir od 160 dinara, potrebno je 340 dinara.U slučaju da hoćete ručak od prvog paradajza, koji je 200 dinara, krastavaca od 70 i boranije od 300, potrebno vam je ukupno 570 dinara.

Najjeftinija varijanta je salata i luk, uz spanać ili tikvice od 80 dinara, za šta je potrebno 150 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/rucak-za-dvoje-600-dinara-paprene-cene-na-pijacama-mladog-povrca-i-voca/418bg25

Za domaće uzgajivače jabuke 2019. dolazi kao konačno otrežnjenje jer Rusija za njih više nije obećana zemlja odakle su godinama ubirali milionske prihode.

Cena jabuka najniža je u poslednjih 13 godina, a uz to će nažalost i velike količine ovog voća završiti u industriji za oko četiri dinara – što je jeftinije od plastične kese u supermarketima. Šta je uzrok ovakve krize koja je mnoge proizvođače naterala da krče voćnjake u cvatu jer od prodaje ne mogu da izvuku ni za troškove proizvodnje?

– Dosta je niska cena za industrijsku klasu. Proizvođači su uplašeni. Uredba o izvozu voća i povrća na rusko tržište takođe je dosta doprinela tome jer sada imamo značajno manji broj izvoznika. Možda treba razmišljati o suspendovanju tog propisa. Sa druge strane, ni proizvođači nisu vodili računa o strukturi sortimenta i kvalitetu jabuka – kaže profesor Zoran Keserović, s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Još prošle godine se moglo naslutiti da dolaze promene u trgovanju sa Rusijom. U odnosu na 2017. izvoz svežih jabuka pao je sa 166.522 tone na 124.371 tonu. Prihod od 103 miliona evra oboren je na oko 78 miliona. Negde u to vreme zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila i revidira spisak izvoznika.

Istovremeno, Rusija je rešila da smanji zavisnost od uvoznih jabuka tako što će podizati sopstvene zasade u Krasnodarskoj oblasti. Iako postoje i mišljenja da zbog klimatskih uslova ne mogu da dostignu najviši kvalitet jabuke, njihova prednost su niska cena zemljišta i energenata tako da svoj cilj polako ostvaruju i uvoz je već gotovo prepolovljen.

– I pored toga što se tako nešto naslućivalo niko nije očekivao da će se ovo dogoditi. Moramo da otvaramo nova tržišta, naše institucije moraju ozbiljno da rade na tome – ističe naš sagovornik.

Ova godina još je karakterističnija jer smo u januaru izvezli više jabuka u Rusiju nego u istom mesecu prošle godine. Problem je što je ostvareni prihod bio značajno niži. Rusko tržište je godinama bilo jedini cilj domaćih proizvođača gde je naša jabuka postizala cenu i 60 do 70 evrocenti, a sada je od 22 do 25 evrocenti u proseku. Sortiment će, kaže Keserović, biti ključan u budućnosti ali i ispunjavanje standarda kvaliteta država Evropske unije.

– Sorta gala i dalje se visoko kotira kao i „crveni” i „zlatni delišes”. Treba da se skoncentrišemo i na klupske sorte, kao što je „pink lejdi”. Problem je što kod pojedinih proizvođača i 50 odsto roda odlazi u industrijsku proizvodnju, a tu su cene izuzetno niske – smatra on.

Sada se pokazalo da je problem što je proteklih godina svega petina ukupnog izvoza plasirano u regionu i pojedine zemlje Evropske unije. Do 2017. najveći kupci srpskih jabuka na evropskom tržištu bili su: Mađarska, Nemačka i Italija ali prošle godine i ovde smo imali pad prodaje. Izvoz u Nemačku je sa 6.918 tona pao na 538 tona. Interesantno je da smo manje količine jabuka izvozili i van evropskog tržišta (Maldivi, Malezija, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija, Kina). Jasno je da je favorizovanje isključivo ruskog tržišta bila greška koju su svojevremeno skupo platili i Poljaci. Kada su, zbog embarga, iznenada ostali bez šanse da svoj najvredniji poljoprivredni proizvod prodaju Moskvi. Sorte jabuka koje su namenski gajili za rusko tržište nisu imale prođu u Evropskoj uniji. Među stručnjacima nema ni malo optimizma da će u narednim godinama biti bolje. Profesor Zoran Keserović već neko vreme zastupa stav da bi marokansko tržište za nas moglo da bude dobra prilika. Ističe da je došlo vreme i da se prilagođavamo evropskom tržištu i da s konvencionalne prelazimo na integralnu, organsku proizvodnju kao što radi cela Evropa.Nikola Kotarac, iz zemljoradničke zadruge „Voćar” iz Slankamena, kaže da su domaći proizvođači jabuka u ogromnom problemu i da se ova sezona može smatrati propalom zbog drastičnog pada cena ovog voća i slabijeg izvoza za Rusiju.

– Uredba je uvedena za izvoznike a ne i za uvoznike, čime je napravljena velika greška. Oko 70 odsto izvoznika je eliminisano, a oni koji sada imaju dozvolu za izvoz u Rusiju fizički ne mogu da postignu. Cene su drastično pale u odnosu na prošlu godinu tako da je ova sezona upropaštena za proizvođače jabuka – kaže Kotarac i ističe da sada imamo apsurd da se u našim radnjama prodaju jabuke iz Poljske i drugih država dok naša jabuka, koja je prošle godine išla za Rusiju po ceni od 50 ili 60 evrocenti za prvu klasu, nema plasman.

– Prvu klasu nakupci sada plaćaju 30 do 40 dinara. Izvoznici su se udružili i plaćaju na 90 do 120 dana. U velikim smo problemima. Država je proteklih godina uložila u subvencije, navodnjavanje, mehanizaciju i mreže i sada se postavlja pitanje zašto je to rađeno – ističe naš sagovornik i dodaje da su voćari, koji su se zadužili, izvukli najdeblji kraj.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/428644/Ko-ce-kupovati-srpske-jabuke

Krompir skuplji od banana! Ovo zvuči neverovatno, ali je istinito. I to u zemlji Srbiji, nekada čuvenoj po proizvodnji ovog povrća, koji se godinama prodavao džab džabe, ili su proizvođači, nemajući kome da ga prodaju, bacali krompir na smetlište. Zato ga sada nema dovoljno - proizvođači su odustali od gajenja ovog povrća, a Srbija je prinuđena da ga uvozi.

U marketima širom zemlje cena prošlogodišnjeg ili starog krompira ide do neverovatnih 150 dinara za kilogram. I u zemljama poznatim po proizvodnji ovog povrća, kao što su Holandija, Poljska, Nemačka, rod je lane drastično podbacio, čak i do 30 procenata, pa ga gotovo i nema na tamošnjem tržištu, ili je papreno skup. Zato, prvi put u istoriji, Srbija ovih dana uvozi krompir iz Rusije, ali i Belorusije i Litvanije. Da nije tog uvoznog krompira, plaćali bismo ga i po znatno višim cenama.

"Neverovatno zvuči, ali kilogram krompira u Rusiji je sada oko 35 dinara, upola jeftinije nego kod nas. U Srbiji se krompir na veliko prodaje po 45, a u trgovinama u zapadnoj Srbiji ide i do 80 dinara", kaže jedan od najvećih proizvođača krompira.

Posle niza godina gubitaka, bacanja krompira čuvanih u skladištima, proizvođači su ove godine prvi put ostvarili ekstra profit. Ipak, prethodne godine, koje su bile nepovoljne po krompiraše, ostavile su nesagledive, kobne posledice, na proizvodnju ovog povrća, jer su mnogi ili odustali od uzgoja, ili su smanjili zasade pod krompirom.

Nekada su zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90.000 hektara, a danas se on gaji na oko 45.000 hektara, odnosno upola manje. Te količine, sa prosečnim prinosima od osam do 12 tona po hektaru, nažalost, ne mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta, pa je Srbija svake godine morala da uvozi krompir, i to najviše iz zemalja Beneluksa, Nemačke...U brdskim krajevima sve je manje ljudi, pa tako nema ni onih koji hoće da se bave ovom proizvodnjom, a pored toga proizvođači su, vođeni ranijim iskustvom, destimulisani.

"Ratari u Evropi uskoro će krenuti u novu setvu na znatno većim površinama, privučeni dobrom zaradom, i zbog toga će doći do velikog uvećanja proizvodnje. Deo te robe preliće se kod nas i ugroziti domaće ratare. Ili čak uništiti domaću proizvodnju. Mi ne tražimo zabranu uvoza, već samo da nas naša država zaštiti od dampinških cena."

Mladi krompir koji ovih dana stiže na tezge u marketima ili na pijace, dostigao je cenu i do 350 dinara po kilogramu. Ta cena je kratkog daha, pa će se uskoro, objašnjavaju proizvođači, stabilizovati. Neverovatno je da se u ruskim prodajnim objektima mladi krompir prodaje za oko 115 dinara, a on stiže čak iz Egipta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krompir-skuplji-od-banana-uvoz-iz-rusije-obara-srpske-cene/vjzhzwy

Dok cene zeleniša vrtoglavo rastu, voće je jeftinije 12 odsto u odnosu na 2018, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Većina vrsta povrća, u odnosu na isti period prošle godine, skuplja je od 20 do 30 odsto dok su cene nekih poljoprivrednih proizvoda i udvostručene, pokazuje istraživanje „Potrošača”.

Među rekorderima su krompir koji je pre tačno godinu dana koštao 35 dinara, a sada ga na Kvantaškoj pijaci u Beogradu prodaju za 60 dinara po kilogramu, kao i krastavac koji je tada bio 110, a sada košta 160 dinara. Verovatno je najveće iznenađenje praziluk koji je prošle godine mogao da se pazari za 55 dinara dok mu je trenutna cena čak 160 dinara. Interesantno je da su cene mladog povrća koje je u ovo doba godine najtraženije (luk, zelena salata, rotkvice) gotovo jednake kao početkom proleća 2018. Na ove veleprodajne cene treba dodati još najmanje 20 do 30 odsto, koliko je povrće skuplje na pijacama i u radnjama.Informacije s najveće gradske tržnice potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji daju širu sliku o kretanjima potrošačkih cena. Prema poslednjoj statistici, za februar, povrće u Srbiji bilo je 33,7 odsto skuplje nego u istom periodu 2018. U isto vreme voće je pojeftinilo 12 procenata.

Šta je tačno uzrok ovolikog rasta cena na pijacama, koji iznenađuje i istraživače? Stručnjaci ističu da cena semena u samoj proizvodnji nikako nije mogla da utiče na povećanje cena povrća. Gledajući na količinu semena u prometa, može se zaključiti da se domaća proizvodnja smanjuje i to može biti deo razloga za rast cena. Takođe, sagovornici „Politike” kažu da je i sve teže naći proizvođače koji su spremni da uđu u semensku proizvodnju. Uticaj na rast cena povrća sigurno ima i problem s nedostatkom radne snage. Značajni broj poljoprivrednika ima probleme da nađe radnike posebno u Vojvodini, mada je slično i u centralnoj Srbiji. Iako je sve ovo na kraju moglo dovesti do poskupljenja povrća, većina naših sagovornika prst upire i u uvoznički lobi koji diktira visoke cene, ali i to što su značajne količine poljoprivrednih proizvoda izvezene dok je potražnja ostala na istom nivou.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425847/Ekonomija/Povrce-i-do-30-odsto-skuplje-nego-prosle-godine

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31