Kruševački Rubin od pre desetak dana vrši otkup grožđa od poljoprivrednih proizvođača, po ceni od 1,6 dinara po procentu šećera za bele sorte, odnosno, 1,8 dinara za crne sorte. Otkup će trajati do kraja oktobra, po potrebi i duže.

Kako je portalu Kruševacgrad rečeno u toj fabrici, cene otkupa su na nivou prošlogodišnjih, 1,6 za bele i 1,8 dinara za crne sorte po procentu šećera, dok će se grožđe čije se loše zdravstveno stanje utvrdi tek prilikom istovara, plaćati 0,8 dinara, po procentu šećera.

U Rubinu kažu je prinos i kvalitet grožđa ove godine niži u odnosu na prethodnu, a da su razlog tome loši vremenski uslovi.

-U fazi cvetanja i oplođivanja bili su jako loši vremenski uslovi. Tokom jula i avgusta zabeležena je nadprosečna količina padavina, što je uticalo da prinos i kvalitet budu niži, ali ipak na zadovoljavajućem nivou. Berba crvenog grožđa još uvek nije startovala, pa su očekivanja vinogradara da će kvalitet ovog grožđa biti na novou prošlogodišnjeg, jer nam sunčani dani u ovom mesecu idu u prilog - navode u toj fabrici.

Otkup se vrši na prijemno preradnom mestu u fabrici, a obavezna dokumenatcija prilikom predaje grožđa je fotokopija poreskog rešenja, lična karta i kartica sa brojem tekućeg računa, fotokopija rešenja o registraciji poljoprivrednog gazdinstva, te fotokopija rešenja o upisu vinogradara u vinogradarski registar. Isplata proizvođačima vršiće se u roku od deset dana od prijema grožđa i to isključivo preko tekućeg računa poljoprivrednog proizvođača.

Inače, fabrika Rubin ima i svoje vinograde na 19 različitih lokacija, od Preševa do Pančeva, na oko 1.200 hekatara. Trenutno je na berbi angažovano oko 500 sezonskih radnika, manje nego ranije, jer se od 2018. godine u određenom broju Rubinovih vinograda berba obavlja mašinski, kombajnom.

U prošlog godini, Rubin je od poljoprivrednih proizvođača otkupio preko milion kilograma grožđa.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3005991/u-toku-otkup-grozdja-u-krusevackoj-fabrici-rubin

Vremenske prilike uticale su i na prinos jabuka i na prihode, ali najveći problem predstavlja što nema interesovanja za novi rod, a plasman na strana tržišta je neizvestan.

Berba jabuka počeće prvih dana septembra i voćari na severu Bačke nadaju se rodu između 30 i 40 tona jabuka po hektaru.

U voćnjaku Karolja Gajdača na Paliću rumene se jabuke u voćnjaku, ali zbog vremenskih prilika i jakog sunca kvalitetne jabuke koja odlazi na strana tržišta biće bar za 20% manje, kaže poljoprivrednik:

- Bilo je dovoljno padavina. Kada smo počeli, zalivali smo u aprilu, ali nakon toga bilo je dovoljno padavina. Sada smeta ovo neverovatno sunce koje je dobro oprljilo jabuke što proviruju iz lišća. Sada i za vikend očekuju 34 do 35 stepeni, kako sam čuo na radiju, i sada smo sa tim zaokupljeni, ali mislim da im je kvalitet jako dobar.

Kasni prolećni mraz desetkovao je pupuljke u voćnjaku Oto Kovača na Hajdukovu, i računa sa tek polovinom očekivanog roda. Još ne zna hoće li biti potražnje za ovogodišnjom jabukom.

- Nemam nikakvih informacija, nisam se raspitivao, šta se dešavalo u poslednje dve sedmice, ali rusko tržište ništa ne traži. Mi smo uglavnom na njega upućeni, u pogledu jabuka na rusko tržište. Nisu odneli ni kruške Sent Maria, tamo stoje u hladnjači, kao ni jabuku galu, kako vidim u okolini, mnogi su je ostavili na stablu jer nema potražnje. Bilo je malo tražnje iz Mađarske, ali za mene je neshvatljivo da sada kada nije zasićeno tržište, rusko tržište kao da se zatvorilo - kaže Kovač.

Poljoprivrednici kažu da očekuju da će berba jabuka početi 5. septembra.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2990209/nema-interesovanja-za-novi-rod-jabuka-u-okolini-subotice

Proizvođači predviđaju da će svinjsko meso poskupeti oko 20 dinara po kilogramu, a skok cena u maloprodaji bio bi od sedam do osam odsto, prenose mediji.Cene mesa na stočnim pijacama u našoj zemlji ostale su gotovo identične ako se uporede avgust ove i prošle godine. Ovo se može zaključiti ako se pogledaju izveštaji Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS) za 2019. i 2020. godinu.

Proizvođači, međutim, ističu da su cene prasadi čak i niže u odnosu na 2019, ali da će, prema svim predviđanjima, najpre poskupeti upravo svinjsko meso. Kako je za Politiku rekao Vukoje Muhadinović, vlasnik Industrije mesa "Topola", trenutno je na tržištu stagnacija cena."To mirovanje cena u poslednjih mesec i po dana rezultat je problema u trgovanju između EU i Kine. Koliko sam obavešten, ta situacija je nedavno razrešena. Očekuje se da krene izvoz pa tako i veći rast cena. To će se odraziti i na nas", kaže Muhadinović.

U prvoj polovini godine cena je bila izuzetno dobra za proizvođače. On očekuje da će zbog svih dešavanja na svetskom tržištu, u narednih mesec ili dva, doći do rasta cena svinja od dvadesetak dinara po kilogramu.

"Kako će se to odraziti na maloprodaju zavisi od marži, ali očekivano je da u maloprodaji to poskupljenja bude od sedam do osam odsto", smatra Muhadinović.

Kada je reč o domaćem tržištu, on kaže da je primetna manja tražnja za svinjskim mesom i prerađevinama. To je neuobičajeno jer je za proizvođače mesa upravo ovaj deo godine najprofitabilniji. To ukazuje da su pandemija i pad potrošnje imali uticaj i na ovaj sektor.

Prema njegovim rečima, na svetskom tržištu, po zvaničnim podacima, postoji manjak svinja za oko 25 odsto. Najvećim delom nestašicu je prouzrokovala afrička kuga svinja i desetkovanje stočnog fonda u Kini zbog pojave te bolesti.

Proizvođači u Srbiji se, ističe, nadaju da će i za nas uskoro biti otvoreno kinesko tržište budući da je s tom zemljom potpisan trgovinski sporazum i da se radi na usaglašavanju fitosanitarnih sertifikata.

"Kina bi za nas bila spas. To je veliko tržište i mi praktično imamo kapacitete da opskrbimo jedan njihov grad", smatra Muhadinović. Srbija, dodaje, ne može da utiče na cene svinjskog mesa jer zavisimo od toga koliko se trguje između EU i Kine.

Analize cena mesa trenutno su aktuelne i u Evropi. Kako je pre nekoliko dana objavio Evrostat, statistička agencija Evropske unije, cena mesa u EU u 2019. godini bila je najviša u Austriji. U toj zemlji je indeks nivoa cena za meso bio 145. Slede Luksemburg, Francuska, Holandija, Belgija i Finska, prenosi Tanjug.

Tako je cena mesa u Austriji bila gotovo 50 posto veća od proseka u Evropskoj uniji, dok su najnižu cenu plaćali Poljaci i Rumuni (obe države s indeksom cena od 63), a potom slede Bugarska (66) i Litvanija (71). Ovom statistikom, navodi se, obuhvaćene su govedina i teletina, svinjetina, jagnjetina, ovčije i kozje meso, perad, kao i mesne prerađevine.

Iako su poslednjim istraživanjem analizirane samo države članice EU u izveštaju, iz juna ove godine, Evrostat je objavio i podatke za druge evropske države, među kojima je i Srbija. Kako se može videti, upoređivane su cene u 2019. za četiri grupe proizvoda prehrambene industrije. U kategoriji mesa Srbija je bila na 67,4 odsto evropskog proseka. Indeks za hleb i cerealije bio je 70,1, ribu 82,3, a za mleko, sir i jaja 86,7 odsto. Interesantno je da su, prema toj analizi, cene mesa bile najniže u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji (61,8 odsto evropskog proseka).

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=22&nav_id=1722751

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika u vreme cvetanja bagrema i slabije suncokretove i livadske paše, proizvodnja meda biće manja za čak 80 odsto.

To povlači i rast uvoza ali i cena koje su već skočile za 200 dinara po kilogramu.Da li nas očekuje poplava falsifikata ove dragocene namirnice u narednom periodu?

"Postoji mogućnost da će doći do nestašice meda, naravno ne odmah, sve zavisi od toga koliko će se meda izvesti", kaže za Prvu TV Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija.

"Mnogo je velika potražnja za medom u svetu, a svuda je slab prinos. Na primer, susedna Mađarska, koja je dominantni dobavljač bagremovog meda za Evropsku uniju, imala je najgoru sezonu u poslednjih 50 godina, praktično nemaju meda uopšte", objašnjava Živadinović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je bagremova paša bila jako loša, u nekim delovima zemlje nije ni bilo prinosa, u drugim znatno ispod proseka, ispodprosečna je bila čak i suncokretova paša koja je inače vrlo stabilna, livadska paša na visokim planinama totalno je podbacila – ukratko, izuzetno slaba godina.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=14&nav_id=1719357

Pčelari Srbije već su nekoliko šlepera meda prijavili za uzorkovanje, što je prvi korak ka izvozu preko pogona "Naš med" iza koga stoji Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović kaže da su šleperi težine 20 tona, a da uzorkovanje meda prijavljenog za izvoz počinje od ponedeljka."Posle uzorkovanja, uslediće analize, homogenizacija i plasman meda za izvoz. Cena meda je solidna, a na žalost meda ove godine nema dovoljno", rekao je Živadinović za Tanjug.

On kaže da je zahvaljujući pogonu Naš med u Rači, u koji je uloženo milion evra, sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda.

"Imamo pristojne cene. Kad smo ih javno ponudili bile su najbolje na tržištu, pa su se i pakerske firme prilagođavale. Sada pčelari mogu da vide koliko znači pogon Naš med jer zarade pakera meda idu na minimum, kao što i treba da bude", kaže on.Pčelari će med pogonu "Naš med" moći da prijavljuju tokom cele godine, a puna cena biće im isplaćivana pre nego što med izađe iz njihovih magacina.

Živadinović kaže da je godina zbog meteoroloških prilika izuzetno loša za pčelare."Ko god je izvrcao sav med morao je posle medom da prihranjuje pčele. Biljke su slabo medilo zbog prejakog sunčevog zračenja, pa je dnevna potrošnja meda po košnici za prihranu pčela bila povremeno i do jednog kilograma posle bagremove paše", rekao je on i dodao da su u tim prilikama dobro razvijena pčelinja društva pojela i do 30 kg meda tokom ovog leta.

Procena SPOS-a je da će prinos meda ove godine biti umanjen do 80 procenata u odnosu na neki prosek."Tržište je već odreagovalo, cene meda otišle su gore za stotinak, pa i do 200 dinara za kilogram", rekao je on.

Zbog manjeg prinosa on očekuje više falsifikovanog, i meda iz uvoza.

"Zbog centa razlike opet je neko spreman da žrtvuje svoju proizvodnju, svoje kooperante pčelare, zato smo i napravili ovaj pogon da se to ne bi dešavalo. Moramo da se borimo i protiv uvoza, i protiv falsifikata", rekao je Živadinović.Pogon "Naš med" ocenjuje kao rešenje problema jer pčelari sami plasiraju med koji su proizveli.

"Naš med na tržište stiže bez posrednika. A naš potrošač u Srbiji kada uskoro budemo počeli da punimo med u tegle, imaće punu kontrolu i uvid u to šta kupuje", rekao je on.

Dodaje da će srpski potrošač koji želi da jede pravi med biti po prvi put zaštićen.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/losa-godina-za-pcelare-cena-meda-solidna-ali-je-prinos-znatno-manji/w8m4btv

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je danas da je voće u Srbiji ove godine, osim višanja, najskuplje za poslednjih 15 godina, a razlog je što je promrzlo u skoro svim evropskim zemljama, najviše u Istočnoj Evropi.
 
On je za Betu rekao da je na povećanje cena voća delimično uticala i pandemija virusa COVID-19 jer je zbog sadržaja vitamina koji se preporučuju u borbi protiv te infekcije porasla i tražnja.
 
- U Srbiji su kajsije izmrzle na 85% površina, ostale su samo u brdskim predelima gde je bilo manje mraza i zato koštaju od 150 do 200 dinara", rekao je Keserović.
 
Dodao je da se to voće prošle godine prodavalo po ceni od 45 do 60 dinara po kilogramu a da je lošijeg kvaliteta za proizvodnju rakije koštalo 35 dinara, a ove godine je 60 dinara.
 
Visoku cenu, prema njegovim rečima imaju i jabuke koje se izvoze po 0,73 EUR po kilogramu ili za oko 85 dinara.
 
Proizvođači jagoda su ovog proleća zarađivali do 25.000 EUR po hektaru, zavisno od visine prinosa.
 
Najskuplja je, kako je rekao, borovnica, kilogram na domaćem tržištu košta od tri do četiri evra, a izvozi se po prosečnoj ceni od 5,5 do šest EUR.
 
- Ove godine se pokazalo da se ulaganja u savremene tehnologije u uzgoju voća isplate jer povećavaju prinose koji proizvođačima donose zaradu i popravljaju životni standard - rekao je Keserović.
 

Naša zemlja, očekivanja su, imaće ove sezone oko 6% manje voća nego lane zbog vremenskih neprilika tokom proleća, ali ćemo ga imati svakako i za domaće potrebe i za izvoz.

Zbog neodgovarajuće klime kod nas, ali i u Evropi, voće će biti skupo, ne samo na pijacama i u marketima već i u veleprodaji. Republički zavod za stastistiku nedavno je objavio da je cena voća, gledajući lanjski april i ovaj, u 2020. godini porasla 48,4%.

Stručnjak za voćarstvo iz Novog Sada prof. dr Zoran Keserović kaže da se očekuje rod od 1,2-1,3 milion tona i da će od izvoza naša zemlja zaraditi između 120 i 130 mil USD.

- Voće će biti skupo, zbog toga što će ga svuda biti manje, ali i zato što su se potrošači, zbog pandemije covid-19, okrenuli zdravijoj ishrani, pa ga, uz povrće, češće kupuju i ne pitaju za cenu - kaže Keserović.

Dodaje i da su zasadi trešanja iz godine u godine su brojniji:

- Ukoliko nastavimo da podižemo trešnjake ovim tempom, za sedam do devet godina postoji realna mogućnost da po proizvodnji budemo na trećem ili četvrtom mestu u Ervopi.

Navodi i da su voćari ove sezone postigli dobru cenu u veleprodaji - oko 2,5 EUR kilogram.

I zasadi višanja se uvećavaju, a Keserović kaže da naša zemlja godišnje dobije oko 65.000 tona i da će kilogram na veliko biti blizu 0,5 EUR.

Samo u prva tri meseca ove godine prodali smo u izvoz 57.000 tona jabuka po 0,7 evrocenti, a te količine su sada, izvesno je, i veće. Jabuke tek treba da sazru, ali sada odlično izgledaju, jer voćari primenjuju savremenu agrotehniku i imaju moderno podignute plataže. Godišnje naša zemlja ima oko 450.000 tona jabuka pa te količine Keserović i sada očekuje, upravo iz razloga što veliki proizvođači slušaju savete stručnjaka.

Za razliku od jabuka, čiji rod se tek iščekuje, kajsije upravo stižu, ali Keserović kaže da su početkom marta izmrzle, i to čak 85% stabala, te da ćemo imati svega 25.000 do 30.000 tona, a možda ni toliko. Zbog toga što ih neće biti u veleprodaji, on se nada da će se kilogram na veliko prodavati između 1,5 EUR i 2 EUR.
Jagode su polako na izmaku, ali se to po ceni ne bi moglo reći jer se kilogram i dalje prodaje po 250 dinara pa i više. Naša zemlja godišnje proizvede oko 35.000 tona jagoda i od te količine oko 3.000 tona završi kod inokupaca.

Proizvođač iz Rumenke, nadomak Novog Sada, Milan Marinković kaže da su ove sezone jagode dobro rodile i da su proizvođači zadovoljni cenom.

- Kilogram jagoda na veliko za inotržište koštao je od 1,7 EUR do 1,8 EUR, što je najbolja cena u proteklih pet godina, oko 30% viša - rekao je Marinković, dodajući da se rusko tržište smanjuje, a da se otvaraju veće mogućnosti za plasman u Nemačkoj, Litvaniji i Slovačkoj.

Marinković je naveo da su, u nameri da lakše dođu do kupaca, prilagodili pakovanje, pa sada jagode nude u plastičnoj ambalaži od pola kilograma, što znatno bolje prolazi kod potrošača, ali i u marketima, koji traže baš tako upakovano voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2920016/ove-sezone-manje-voca-ali-dovoljno-i-za-domace-potrebe-i-za

ПРОЦЕНА ЦЕНЕ У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУSEEDEV ПРОГНОЗА

АНАЛИЗА ПРОГНОЗИРАНИХ ЦЕНА

ПШЕНИЦА

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Род у свету 2019/2020 ће бити у границама промене последњих 5 година (+/- 2-3%)
  • У другом кварталу ће се укинути царине од 100% на српске производе за увоз на Косово

Процена цене пшенице је да ће просечна цена бити око 160 Еура по тони са унутаргодишњим варијацијама где ће највеће вредности достизати пред жетву, а најниже у време жетве. Очекивања су и да ће цена у пролеће прво почети да се снижава као и да ће у јесен имати раст.

КУКУРУЗ

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Род у свету 2019/2020 ће бити на нивоу од +/- 3% у односу на предходну
  • Приноси у Србији неће бити изузетно лоши

Цена кукуруза током 2019 би требала да буде већа од просечних претходних година пошто је потрошња у свету већа од производње и током 2019 године (продајне 2020) и што се залихе смањују. Просечно би цена била око 140 Еура по тони крећући се у интервалу од +/- 15 Еура. Неколико месеци пред жетву када стигну нови извештаји о светским билансима за 2020 цена ће да почне да заузма правац у зависности од њега.

СОЈА

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Род у свету 2019/2020 ће бити на петогодишњем минимуму
  • Кина ће наставити да „паузира“ са производњом свиња због АСФ
  • Царински рат измедју Кине и САД који ограничава промет сојом неће бити активиран
  • Као последица добре производне 2019 године, раста цена током 2019 и очекивања раста цена у 2020 Србија ће имати површине под сојом барем на нивоу предходне године
  • АСФ у Србији ће остати у границама контроле и неће значајније утицати на билансе сточне хране
  • Србија неће током 2020 укидати мере забрана увоза ГМО соје
  • ЕУ ће имати појачану потрошњу соје као последица задовољавања потреба за свињским месом у Кини

Процена годишње соје кретаће се од око 320 до 340 Еура. Имаће благи тренд раста до података о засејаности и очекиваних временских прилика у свету и код нас, када ће се формирати наредне процена за другу половину 2020. Ипак сва су очекивања да ће просечна цена бити благо већа него цена током 2019.

 

Р.

Бр.

Пољопривредни производ

Просечна процењена цена / 
јединица мере

Интервал

Тренд

1.

Пшеница

160 €/тона (18,8 дин/kg)

+/- 2-3%

Пролеће - пад / јесен - раст

2.

Кукуруз

140 €/тона (16,45 дин/kg)

+/- 10 %

У зависности од залиха

3.

Соја

33€/тона (38,77 дин/kg)

+/- 3 %

Очекује се благи раст

4.

Говеда и говеђе месо

1,9 €/кг (223,25 дин/kg)

1,86 - 1,95 €/кг

*

5.

Свиње и свињско месо

1,42 €/кг (166,85 дин/kg)

1,39 - 1,45 €/кг

Благи раст у првој половини године / пад због повећања произв.

6.

Кромпир

0.44 €/кг (52 дин/кг)

47 - 58 РСД

сезона

7.

Паприка

1.8 €/кг (213 дин/кг)

90 – 320 РСД

место продаје/ сезона

8.

Малина

делимично уговорена  производња аванс 1.22 €/кг

*

50 – 70% просечне извозне цене (0,8 – 1 евро)

9.

Боровница

на нивоу цена из периода 2017 – 2019. године.

*

*

10.

Шљива

откупна цена шљиве остати на нивоу од 0.4 0.5 €/кг

*

зависи од времена понуде, сорте, квалитета...

 

ГОВЕДА И ГОВЕЂЕ МЕСО

Процена годишње цене живе ваге говеда (као просек свих најважнијих откупних места у Србији) кретаће се од 1.86 до 1.95 Еура и просечно ће износити 1.9 Еура.

СВИЊЕ И СВИЊСКО МЕСО

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Производња ће се повећати као последица повећаних цена и очекивања
  • Оствариће се процена УСДА да ће Кина наставити раст увоза и да ће он достићи 3.5 милиона тона у 2020 (током 2019 био је 2,6 милиона тона)
  • Оставиће се претпоставка наставка раста извоза ЕУ у Кину
  • Извоз Србије у Кину се неће десити у 2020 години а и уколико се деси он ће бити мали пошто неће моћи да се компанзују високи транспортни трошкови.
  • Цена прасића у ЕУ ће остати на висока - преко 55 Еура/глави у првој половини године
  • Цена сточне хране је на константном средње ниском нивоу већ дужи низа година и очекује се да ће тако и остати
  • АСФ ће остати у границама контроле и Србија неће имати велике директне губитке као последица великог броја жаришта
  • Србија неће уводити потпуне мере забране увоза свиња, свињског меса из ЕУ
  • Наставиће се тренд ширења АСФ по Европи и нови региони ће бити обухваћени забраном увоза у Србију

Процена годишње цене живе ваге свиња кретаће се од 139 до 145 Еура и просечно ће износити 142 Еура. Имаће тренд раста у првој половини године. Повећаваће се производња због добре цене (али не претерано због скупих прасади) која ће довести до веће понуде него тражње (али не значајно да ће бити велик пад цене). Цена у ЕУ ће бити виша него у Србији али су очекивања да ће и у ЕУ да цена падне у последњем карталу а онда се очекује пад као последица стабилизације.

КРОМПИР

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Тржиште кромпира се одликује великим осцилацијама и нестабилностима
  • Производња има негативне трендове који ће се наставити
  • Висока цена производње и велике неизвесности око кретања цене мотивише све више произвођача на прелазак у друге производње
  • Недостатак складишних капацитета је већ годинама један од доминантних проблема
  • Водеће земље произвођачи ЕУ су земље које имају највише складишног капацитета и оне углавном највећи профит остварују на крају периода чувања са очуваним високим квалитетом (пример Холандија)
  • Притисак малопродајних ланаца за поштовање строгих услова и обавезно укључивање у „акције“ доводи до нестанка средњих произвођача, а и велики све више напуштају ову производњу

Не може се прогнозирати јединствена цена кромпира, јер варијације постоје у зависности од места продаје. Процена годишње просечне цене кромпира на домаћем тржишту за наредних годину дана (фебруар 2020-фебруар 2021) износи 52 динара по килограму, односно 0.44 евра. Цена ће се кретати, у зависности од доба године од 47 динара у сезони до 58 динара ван сезоне.

ПАПРИКА

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Може се очекивати раст производње који је вођен високим ценама неколико претходних година
  • Растом понуде може доћи до мањег пада цене на домаћем тржишту, са друге стране тај утицај неће бити пресудан јер ће раст понуде проузроковати раст извоза
  • Србија све више заузима простор на регионалном тржишту који настаје падом извоза Македоније, Албанија се бори за исти простор са Србијом
  • Предност на извозним тржиштима је висока конкурентност квалитетом
  • Раст извоза замрзнуте паприке ће се наставити, важна извозна тржишта су Словенија, БиХ, Аустрија, Немачка
  • Раст тражње на домаћем тржишту вођен растом потрошње прерађевина, пре свега ајвара ће се наставити. Очекује се даљи раст броја малих и средњих прерадних капацитета. Пласман прерађевина је пре свега на домаће тржиште и регион

Код паприке се не може причати о јединственој цени на тржишту али за потребе ове прогнозе направљена је просечна цена за коју је прогнозирано кретање цене. Цена у великој мери зависи од места продаје (на зеленој пијаци, на кванташу, од куће, из њиве…), врсти паприке (бабура, шиља, ајваруша…), намени паприке (за свежу потрошњу, прераду, замрзавање, индустрију…).

Процена годишње просечне цене паприке на домаћем тржишту за наредних годину дана (фебруар 2020-фебруар 2021) износи 213 динара по килограму, односно 1.8 евра. Цена ће се кретати, у зависности од доба године од 90 динара у сезони до 320 динара ван сезоне.

МАЛИНА

 

На цену малине у 2020 највећи утицај ће имати 

  • Пад тражње замрзнуте малине у ЕУ 15 који има даљи тренд пада што се огледа у малим бројем упита за малином из Србије
  • Прецењена цена у 2019. која је била последица смањеног рода, различитих метода притиска МПШВ на откупљиваче, притиска произвођача и јавности. На основу просечне цене извоза у 2019., велике су шансе да ће сектор прераде бити на губитку и да је извесно да ће се поновити сценарио из претходних година кад нису имали простора да плате цену коју су платили претходиних година (у овом случају 2019).

Анализе показују да просечна откупна цена је 50 – 70% просечне извозне цене што би у тренутним вредностима извозне цене чинило 0.8 до 1 евро. У јануару 2020. одређене компаније које имају делимично уговорену и производњу и продају закључилвале су  уговоре на авансе од 1.22 евра/кг.

 

 

БОРОВНИЦА

 

Нема сигнала промене тј смањења тражње боровнице на глобалном или ЕУ15 тржишту. На основу тренутне тражње, цена ће остати на нивоу цена из периода 2017 – 2019. године тј. цене на  кванташкој пијаци су се кретале од 400 до 1000 динара. Цена откупа код хладњача је ишла од 190 до 300 динара.

ШЉИВА

 

Тренутно, нема индиција да ће се тражња за шљивом врсте П. доместица повећати, поготово на тржишту свеже шљиве на којој превладава врста П. инситита захваљујући врло конкуретним сортама које се стварају у приватним компанијама у оквиру риватних оплемењивачких програма и постају конкурентска предност на тржишту. Супер маркети тј продаја воћа у супермаркетима у највећој мери је допинела овој диверзификацији и сталним променама сорти које одговарају на захтеве и навике потрошача. С друге стране известан је добар тренд тражње замрзнуте шљиве. Очекивања су да ће просечна откупна цена шљиве остати на нивоу од 0.5 до 0.6  УСД. Наравно треба имати у виду да је производ под именом шљива као производ не постоји. Свака понуда шљиве на тржишту разликује се као што је поменуто у зависности дали се ради  о свежем воћу или прерађеном. Надаље, цена зависи ии од времена понуде, сорте, квалитета, канала продаје итд.

Извор: http://www.minpolj.gov.rs/ 

Vojvođanske oranice tri puta su skuplje od zemljišta na jugu, pokazuje statistika, a potvrđuju agronomi. Primera radi, poljoprivredno zemljište u okolini Novog Sada, Srbobrana, Bečeja ili Vrbasa košta između devet i 10 hiljada evra što je tri puta više nego u istočnoj i južnoj Srbiji. U okolini Beograda oranice koštaju u proseku pet hiljada evra po hektaru, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji četiri hiljade, dok je na jugu i istoku srednja vrednost oko tri i po hiljade po hektaru, piše Blic.

Agronom Marko Jović objašnjava da je razlog ovakve tržišne slike pre svega kvalitet zemljišta, ali tu su uključeni i drugi faktori, kao što je naseljenost, migracije, lokacija, prilaz i odnos ponude i potražnje.

"Vojvodina ima kvalitetno zemljište i dobru infrastrukturu. Naseljenost je gusta, privreda je razvijena i sve to utiče na formiranje cene. U Šumadiji, Mačvi, Pomoravlju, imamo zemljište koje je vrlo kvalitetno", objašnjava sagovornik Blica.

Na jugu i jugoistoku zemljište je mešovito, nije svugde isti proble, a i mladi se više iseljavaju i kupaca je malo. Najmanje napuštenog zemljišta nalazi se upravo u Vojvodini, i to svega četiri odsto, dok je na jugu i jugoistoku procenat napuštenog zemljišta koje se ne obrađuje nešto viši od 20 odsto.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/235792/Vojvodjanske-oranice-tri-puta-skuplje-od-zemljista-na-jugu.html

Cene kukuruza i pšenice su od početka godine povećane dok soja beleži najvišu cenu, kaže za Novosadsku televiziju direktor Produktne berze Miloš Janjić. Prema njegovim rečima, najavljeni uvoz visokokvalitetne pšenice o kom se polemisalo u javnosti se nije dogodilo jer su cene u inostranstvu više nego u Srbiji. 

Od početka godine je došlo je do povećanja cene kukuruza i pšenice a poslednjih nedelja međutim, cene stagniraju, kaže Miloš Janjić direktor Produktne berze. Miloš Janjić, direktor Produktne berze: Što se tiče konkretno pšenice, ona možemo da kažemo da miruje na 19 dinara bez PDV-a, prosečna pšenica. Naravno zavisi od kvaliteta samog zrna najviše utiče taj kvalitet. Što se tiče tržišta izvoz je dosta stao u odnosu na prethodnu godinu ako gledamo statistika neumoljivo govori o tome da je izvoz mnogo manji. Što se tiče domaćih kupaca znači mlinara, oni su se opskrbiili sa dovoljnim količinama tako da trgovanje značajno slabi a samim tim je dovelo i na nižu cenu u odnosu na prethodni period. Što se tiče kukuruza opet zavisi od pariteta koliko je udaljen od luke ali tržište, takođe, beleži, beleži blagi pad. Jedino je kod soje došlo do blagog rasta cena i ona je na 39,5 dinara bez PDV-a.

Cene van Srbije su više nego kod nas i najavljeni uvoz visokokvalitetne pšenice se nije desio, tvrdi direktor Produktne berze. Miloš Janjić, direktor Produktne berze: Mi smo deo svetskog tržišta tako da sjedne strane dobro je imati stav države odnosno mišljenje jedno o ceni koja se predviđa, s druge strane tu je tržište pa će se videti. 

Ministarstvo poljoprivrede najavljuje ranije objavljivanje otkupnog cenovnika što će umnogome olakšati računicu poljoprivrednim proizvođačima.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30