Početak godine donosi snažan rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kukuruza, pšenice i soje, a rast cena je praćen povećanim obimom prometa na berzi, konstatuje se u prvom ovogodišnjem izveštaju "Produktne berze" u Novom Sadu.
U izveštaju za period od 4. do 15. januara navodi se da je vodeći po skoku cena bio kukuruz, kome je cena skočila za preko 12 procenata.Ukupan promet robe bio je 8.057 tona, u vrednosti od 215,1 miliona dinara.

Ugovori za kukuruz dostizali su 21,8 dinara za kilogram bez PDV-a, a veće cene posledica su dešavanja na inostranim tržištima.

Pšenicom se trgovalo u rasponu od 22 do 22,7 dinara za kilogram bez PDV-a, što je povećanje cene za 6,57 procenata.

Ugovori za soju su zaključivani u cenovnom rasponu od 54 do 57,5 dinara za kilogram bez PDV-a, što je rast od 7,49 posto.

Suncokretova sačma sa minimum 33 posto proteina je trgovana po jedinstvenoj ceni od 31 dinar po kilogramu bez PDV-a, a sojina sačma sa minimum 44 procenata proteina trgovana je po 61,5 dinara po kilogramu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/produktna-berza-rast-cena-kukuruza-psenice-i-soje_1198738.html

Svetske cene hrane su u decembru 2020. nastavile rast sedmi mesec zaredom, pri čemu su poskupele sve ključne kategorije namirnica, izuzev šećera, objavila je agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

FAO-v indeks, koji meri mesečne promene cena u korpi osnovnih prehrambenih proizvoda, koju čine žitarice, uljarice, mlečni proizvodi, meso i šećer, iznosio je u proseku 107,5 poena prošlog meseca u odnosu na novembarskih 105,2 poena, prenosi Rojters.

Podatak za novembar je revidiran naviše sa prvobitno procenjenih 105 bodova.

Na nivou cele 2020, FAO-v referentni indeks je iznosio prosečnih 97,7 poena, što je njegov trogodišnji maksimum i rast od 3,1% u odnosu na godinu ranije, ali je ipak za preko 25% niži od istorijskog rekorda zabeleženog 2011.

Cene biljnih ulja su u decembru nastavile nedavni snažan rast, skočivši za 4,7% na mesečnom nivou, nakon što su u novembru porasle za više od 14%.

Tokom cele prošle godine, cene biljnih ulja su zabeležile rast od 19,1% na godišnjem nivou, pod uticajem smanjene ponude palminog iz zemalja proizvođača i oštrog povećanja izvoznih dažbina u Indoneziji.

Žitarice su u decembru poskupele 1,1% na mesečnom nivou, usled povećanja izvoznih cena pšenice, kukuruza, sirka i pirinča zbog slabih izgleda roda u Severnoj i Južnoj Americi i Ruskoj Federaciji. U celoj 2020, cene žitarica su porasle 6,6%.

Cene mleka i mlečnih proizvoda su se takođe uvećale u poslednjem prošlogodišnjem mesecu za 3,2% u odnosu na novembar, dok su na nivou cele godine bile za oko 1% niže nego 2019. Decemabrsko poskupljenje mleka i mlečnih proizvoda bilo je podstaknuto snažnom uvoznom globalnom potražnjom, kao i unutrašnjom tražnjom u zapadnoj Evropi.

Meso je u decembru bilo skuplje za 1,7% u odnosu na novembar, ali je na nivou cele 2020. u proseku bilo za 4,5 odsto jeftinije nego godinu ranije. Najviše je u decembru poskupelo živinsko meso zbog izbijanja ptičjeg gripa u Evropi, dok su cene svinjetine blago skliznule usled suspenzije nemačkog izvoza u Aziju nakon pojave afričke svinjske kuge.

Na kraju, cene šećera su ostale stabilne u decembru posle rasta od 3,3%u novembru uzrokovanog pogoršanim izgledima roda šećerne repe i trske u EU, Rusiji i na Tajlandu zbog loših vremenskih prilika. Šećer je 2020. u proseku poskupeo 1,1% u odnosu na pretodu godinu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3133804/svetske-cene-hrane-na-trogodisnjem-maksimumu-u-decembru

Praznici su sjajne prilike da se porodica okupi na jednom mestu, a po mišljenju sugrađana, korona tome ne bi trebalo da stane na put – Božić se slavi s ukućanima, a male tradicije prenose se s generacije na generaciju, dok lepi običaji, poput pijukanja, usrećuju najmlađe.Pijace i marketi poslednjih dana prepuni su kupaca, što je usrećilo i prodavce na Futoškoj pijaci, koji su kazali da uoči praznika na pijacama uvek vlada prava praznična atmosfera.

Cena badnjaka se kreće između 50 i 150 dinara, u zavisnosti od veličine i ukrasa, dok manje mlado žito košta 50, a veće 100, a žito sa svećom u sredini 150. Osim badnjaka i žita, može se naći i slama, koja se prodaje u većim kesama po 100 dinara, dok kesica košta 50.

Nezaobilazni deo trpeze za Badnji dan – pasulj, koji se obično priprema na posan način nakon čega se zapeče u rerni, košta od 300 do 400 dinara, a u ponudi na Futoškoj pijaci mogu se naći gradištanac, trešnjavac, sumporaš i tetovac. Uz pasulj dobro dođe i turšija, koja se prodaje u pakovanjima koja koštaju 120 dinara i šarena salata po 100.

Za one koje žele da se nakon večere zaslade pitom od bundeve, na pijaci je mogu kupiti sveže rendanu po 150 dinara, dok kilogram bundeve u kriškama košta 80. Kao zakuska uz pripremu kolača i trpeze za Božić, na stolu se često mogu naći orasi, koji koštaju 800 dinara kilogram, suvo grožđe, koje košta od 300 do 400, dok je za 100 grama kandiranog ananasa, đumbira, dinje i pečenih lešnika potrebno izdvojiti 100 dinara. Suve šljive s košticom koštaju od 300 do 350 dinara kilogram, dok su očišćene, bez koštice nešto skuplje – 500 dinara. Kilogram sušene brusnice košta 600 dinara, a kilogram suve smokve 300, a može se naći i smokva u šećeru u prahu, koja košta 350 dinara, dok domaći mleveni mak za pripremu makovnjače košta od 40 do 80 dinara.

U većini mesara u toku su akcije, te kilogram dimljene kolenice košta 250 dinara, a svinjski vrat bez kosti 500, a po istoj ceni može se kupiti i svinjski kare. Celi pilići koštaju od 170 do 250 dinara kilogram, patka 400 dinara kilogram, a po istoj ceni mogu se kupiti i pileći ćevapi i pljeskavice.

Ponuda ribe je bogata, te kilogram neočišćenog šarana košta 300 dinara, sveži smuđ 880, a kilogram šnicli od šarana 750. Som je nešto suplji i košta od 900 do 1.200 dinara, dok amur staje 550 kilogram. Filet lososa košta 1.600 dinara, a očišćena pastrmka 700, dok je za kilogram tolstolobika potrebno izdvojiti 500. U ribarnicama se može naći i pečena i grilovana riba, pogodna za one koji nemaju vremena ili prilike da je pripreme.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/potrosacko-cose-u-susret-badnem-danu-i-bozicu-05-01-2021

Poslednjeg dana prošle godine cena kukuruza bila je za 27 posto veća nego na kraju 2019. godine, pšenica je bila skuplja za 10 procenata a soja za 35,7 posto, objavila je Produktna berza.
Kako se navodi u nedeljnom izveštaju, u danima pred praznike na toj berzi prodato je tek 145 tona robe u vrednosti od 8,29 miliona dinara.Kukuruz je 2020. godinu završio sa cenom od 18,8 dinara po kilogramu bez PDV-a, poslednja registrovana cena pšenice u 2020. godini iznosila je 20,91 dinara za kilogram bez PDV-a a soje 52 dinara.

Na osnovu poređenja podataka 2020. godine sa 2019. godinom na Produktnoj berzi su zaključili da je protekla godina na tržištu žitarica i uljarica bila cenovno izuzetno turbulentna i da je išla u korist poljoprivrednih proizvođača.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/znatan-medjugodisnji-skok-cena-kukuruza-soje-i-psenice_1194848.html

Na tržištu veštačkih đubriva u Srbiji od 806.000 tona iako cene rastu vladaju uslovi konkurencije", zaključila je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) i veletrgovcima preporučila da imaju transparentnu politiku rabata (popusta) kako bi poljoprivreda bila efikasnija.
Podsećanja radi, rabat je umanjenje prodajne cene koju prodavac odobrava kupcu ukoliko kupac kupi određenu količinu robe ili zadovolji određene uslove.KZK je veletrgovinu veštačkim đubrivom u Srbiji analizirala u periodu od 2017. do 2019. godine, a razlog je bio rast cena u prvoj polovini 2019. godine i stečaj vodećeg proizvođača HIP Azotare.

Kako se konstatuje proizvodnja veštačkih đubriva u trogodišnjem periodu (2017-2019) imala je rastući trend iako je u tom periodu jedan od najvećih proizvođača HIP Azotara otišla u stečaj.

Konstatovano da je uvoz đubriva u 2019. bio veći za 60 procenata u odnosu na 2018. godinu, kao i da su u Srbiju đubriva pretežno stizala iz Rusije.

U analizi se navodi da su u ukupnom uvozu azotna i složena đubriva činila do 90 procenata, kao i da je u posmtranom period povećan i izvoz đubriva.

Kako se navodi, u 2019. godini izvoz je bio veći za 29 procenata količinski, što je vrednosno 51 procenat veći izvoz u odnosu na 2018. godinu.

Istaknuto je i da je izvoz azotnih đubriva u trogodišnjem periodu prepolovljen.

Pokrivenost uvoza izvozom u ovom periodu povećana je sa 50 procenata 2017. godine na 65 procenata u 2019. godini, što je objašnjeno stabilnim rastom izvoza i promenljivom trendu uvoza.

Analizom je utvrđeno i da je prosečne uvozna cena u te tri godine povećana za 13 procenata, a izvozna cena za 16 procenata.

Ukupno tržište veštačkih đubriva u 2019. godini procenjeno je na oko 806.000 tona, a na njemu najveći promet ostvarili su Elixir Grupa, Promist i Phosagro.

Tržište azotnih đubriva od toga je iznosilo 390.000 tona, i to najviše uvoznog đubriva urea koja je činila 60 procenata tržišta azotnih đubriva.

Kao najveći uvoznici azotnog đubriva urea, navedeni su Phosagro, Eurochem i Agroglob.

Tržište složenih veštačkih đubriva Srbije procenjeno je na 400.000 tona, a oko 75 posto tog tržista su NPK đubriva.

Najznačajniji učesnici na tom segmentu tržišta bili su kompanije Elixir i Promist.

KZK navodi da je analizom potvrđena inicijalna hipoteza da je tokom tri posmatrane godine prosečna cena đubriva imala rastući trend.

Cena azotnih đubriva za tri godine porasla je za 13 procenata, a najzastupljenije Uree za ukupno 17 procenata.

U analizi je primećeno da je cena Uree posebno rasla u drugoj polovini 2018. godine kada je domaća Azotara prestala da je proizvodi.

Analiza je pokazala i da su procesečne cene složenih đubriva, za razliku od azotnih, imale negativan trend, što se objašnjava činjenicom da se ova đubriva u značajnoj meri plasiraju iz domaćih izvora.

U zaključku analize KZK naovodi da nisu identifikovane tržišne slabosti koje bi mogle ukazati na potrebu dodatne regulacije tržista veštačkog đubriva u Srbiji.

Trgovcima na veliko veštačkim đubrivom koji nemaju rabatnu politiku, pa cene određuju u direktnim pregovorima sa kupcima, preporučila je da usvoje rabatnu politiku u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije.

"Transparentnim i blagovremenim objavljivanjem rabatnih skala, poljoprivredni proizvođači bi bili u mogućnosti da donesu racionalnu odluku prilikom izbora dobavljača đubriva, te da smanje sopstvene troškove i povećaju efikasnost", konstatovala je komisija.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/kzk-cene-vestackog-djubriva-rasle-potrebni-javni-rabati_1191944.html

Eko agrar za narednu godinu planira povećanje kapaciteta i pojačanu proizvodnju, a najavljuje se i početak izgradnje postrojenja za novu mlekaru u Krivoj Reci. Dodatni podsticaj svemu biće i nedavno dobijanje žiga kvaliteta „Dobro sa Zlatibora“. Prvi proizvodi koji bi trebalo da ponesu ovaj žig su mlečni proizvodi mlekare „Naša Zlatka“.
Pandemija se odrazila i na lokalni sektor poljoprivrede, kako na rad poljoprivrednika, tako i na poslovanje „Zlatiborskog Eko agrara“, kaže direktor ovog privrednog društva, Marko Marić, s tim da su neželjeni efekti sanirani.

„Iz tog razloga smo kasnili sa sprovođenjem programa mera, koji sada finaliziramo, a ranije smo to završavali još u jesenjim mesecima. Ipak, uspećemo da budžet koji je na raspolaganju našim proizvođačima raspodelimo prema planu. S obzirom da smo mi tretirani kao nerazvijeno područje, što naša nadmorska visina podrazumeva, naši proizvodni kapaciteti su daleko skromniji nego npr. u Vojvodini. Kada govorimo o neželjenim efektima epidemije, svakako su najviše pogođeni ljudi koji su bili najveći u svom poslu. Svakako su i naši poljoprivrednici osetili posledice, s tim da su uz podršku „Eko agrara i opštine uspeli da to u velikoj meri prevaziđu“, kaže Marić.

Kada je u pitanju otkup mleka, u planu je dupliranje otkupnih kapaciteta. Prema Marićevim rečima, radovi na tom polju su već u toku i opštinski budžet je planiran u skladu s tim, tako da, što se tiče kooperanata, niko nema razloga za bojazan.

Izvor:https://zoomue.rs/nova-mlekara-u-krivoj-reci/

Kupovna moć stanovništva u Srbiji prošle godine je bila za polovinu ispod proseka Evropske unije. Preciznije, stvarna individualna potrošnja domaćinstava u našoj zemlji, kojom se meri materijalno blagostanje, iznosila je 49 odsto od evropskog proseka.
Ovo pokazuju podaci evropske statističke službe "Evrostat", koji se odnose na lanjsku potrošnju po stanovniku. Gotovo ista situacija, za jedan procenat manja vrednost, kod nas je zabeležena i u 2017. i 2018. godini.

Među članicama EU najniži nivo stvarne potrošnje lane su, kao i prethodnih godina, imale Bugarska, Hrvatska i Mađarska, između 57 i 67 odsto od evropskog proseka. Najveću kupovnu moć imaju građani Luksemburga, Nemačke i Austrije, od 18 do 35 procenata iznad proseka EU.

Kada su u pitanju rashodi domaćinstava, podaci "Evrostata" za prošlu godinu pokazuju, da porodice u Srbiji najviše troše na hranu i bezalkoholna pića, 23,6 odsto, dok u EU gotovo upola manje odlazi za ovu kategoriju, svega 13 procenata od kućnog budžeta. Oni najviše izdvajaju za stanovanje i račune, 23,5 odsto, a za naše građane je ova stavka na drugom mestu, sa udelom od 20,1 procenat u ukupnim ličnim troškovima. Na začelju srpskih izdataka su restorani i hoteli koji učestvuju sa 3,2 procenta, dok je ova kategorija na četvrtom mestu u potrošnji Evropljana sa 8,7 odsto. Slični podaci zabeleženi su i prethodnih godina.Žarko Malinović, iz Privredne komore Srbije, ističe da "Evrostatov" model u kome izvlače prosek za EU predstavlja mešanje "jabuka i krušaka", jer su razlike među članicama velike, ali da su podaci koji se odnose na pojedinačne zemlje korisni. Kada je u pitanju struktura potrošnje srpskih domaćinstava u odnosu na evropska, on naglašava da na to utiču brojni faktori, u koje spadaju i potrošačke navike i kulturološke razlike.

- Zna se kakve su naše prosečne plate i činjenica je da imamo nisku platežnu moć, ali kada su u pitanju troškovi za hranu, oni su kod nas dominantni, jer se mi uglavnom hranimo kod kuće - navodi Malinović. - Zato su naši rashodi za restorane manji, dok je na Zapadu situacija drugačija, oni više obroka konzumiraju van svojih domova. Kod njih je hrana u ugostiteljskim objektima neuporedivo skuplja.

Na Zapadu je kod radno aktivnog stanovništva trend, kako navodi, da iznajmljuju stanove. Naši građani, kada su u mogućnosti, odlučuju se na dugoročno zaduživanje i kupovinu nekretnina, koje su ovde znatno jeftinije nego kod njih.- U Srbiji postoje i razlike među generacijama, starije su lakše sticale stanove , dok su mlađe prinuđene da uzimaju kredit i onda imaju veća izdvajanja za tu kategoriju, a onda sve to ulazi u prosek - precizira Malinović.

Među zemljama EU, Rumuni najviše troše za hranu i bezalkoholna pića, čak 26 odsto, Hrvatska i Bugarska za osam procenata manje, a najmanje Irska, svega 8,6 odsto. U regionu, građani Bosne i Hercegovine najveći deo kućnog budžeta izdvajaju za ovu stavku, 28,8 procenata, a Crna Gora 24,5 odsto.

Domaćinstva u Srbiji najmanje troše za obrazovanje, 1,2 procenta, a takva je situacija i u EU, gde ova kategorija čini tek 0,9 odsto ukupnih troškova.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/947392/srpski-standard-pola-proseka-evrostat-kupovnoj-moci-rashodima-domacinstava-svim-zemljama-starog-kontinenta

Proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda više su u odnosu na 2019. za 10,9 odsto, kada se uporede podaci iz oktobra ove i prošle godine. Najveći uticaj na ovakvo stanje na tržištu hrane imali su rast cena žitarica (21,1 odsto), industrijskog bilja (12,6 procenata) i voća (21,6 odsto), pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Cene žitarica vrtoglavo su rasle tokom pandemije u celom svetu, ali trenutno stanje na berzama ukazuje da se polako nazire usporavanje, ako ne i kraj tim poskupljenjima. Prema izveštaju Produktne berze iz Novog Sada, proteklu nedelju obeležili su pad cena pšenice, kukuruza i soje.

Kako se navodi, na domaćem tržištu došlo je do smirivanja cena, pa tako i do pada prometa. Kukuruz je kao i protekle nedelje nastavio da beleži negativne trendove. Na to su, ističu, uticali smanjena aktivnost izvoznika i logistički problemi. Kukuruzom se trgovalo po ceni od 18,2 dinara po kilogramu, bez PDV-a. U odnosu na prethodnu nedelju, cena je bila niža za 4,2 odsto.

Istovremeno, napominje se da je pad cene pšenice na berzi omogućio da domaće žito bude konkurentno na stranim tržištima. Na nekonkurentnost naše pšenice nedavno je ukazalo i udruženje „Žita Srbije”, ističući da je izvoz proteklih meseci zbog više cene bio usporeniji kao i da je Srbija imala značajno bolje rezultate s prodajom kukuruza na stranim tržištima.

I u Novosadskoj berzi potvrđuju da je plasman na strana tržišta, u prethodnom periodu, sprečavala visoka cena domaćeg žita. Ističu da su kompanije sada bili više zainteresovane za izvoz u Italiju. Pšenicom se trgovalo od 20 do 20,8 dinara po kilogramu, bez PDV-a, što je za 5,2 odsto niža cena u odnosu na nedelju dana ranije. Kako napominju, soja je i dalje bila najinteresantnija roba u trgovanju, iako je i kod nje došlo do pada cene za četiri odsto.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/469022/Zitarice-skuplje-za-vise-od-20-odsto-u-odnosu-na-lane

Cene u Srbiji su u novembru mirovale. Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da su je inflacija na mesečnom nivou - jednaka nuli. Za godinu dana cenovnici su veći za 1,7 odsto.

Potrošačke cene su u novembru, u odnosu na decembar 2019.godine, povećane u proseku za 1,2 posto.U novembru su na mesečnom nivou poskupeli odeća i obuća za 0,8 odsto, zatim stan, voda, električna energija, gas i druga goriva, komunikacije i zdravstvo za po 0,2, te hrana i bezalkoholna pića, nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana za po 0,1 procenat.

Pad cena je zabeležen u grupi transport za 0,6 posto.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/944235/zavod-statistiku-novembru-cene-mirne-mesecna-inflacija-nuli

Cene voća u Srbiji trenutno su u laganom padu, ali u poređenju sa prošlom godinom, u proseku smo voće plaćali skuplje čak za više od 30 odsto.

Epidemija virusa korona poskupela je život u Srbiji, cene hrane otišle su gore, a najviše razlike plaćalo se prilikom kupovine voća. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku od januara do septembra 2020. godine, poredeći isti period prošle godine, najveći rast cena kod naših proizvođača zabeležio je voće 32,7 odsto i industrijsko bilje 8,3 odsto. Tako je u ukupnoj ceni hrane voće najinflatorniji element, a najveći uticaj na rast cena voća imale su jabuke, limun i pomorandže, pokazuju podaci RZS.

- Limun smo u jednom momentu plaćali i 300 dinara po kilogramu. Staviš dva komada na vagu i već ti nije dobro. Sada su malo cene pale, ali i dalje je to dosta skupo za naš džep. Jabuke su oko 80 dinara, banane 120, grožđe od 100 do 200 dinara, mandarine i kruške oko 120 dinara, a narandže oko 200 dinara. Ukratko, svaki dan sam na ovoj pijaci i mogu reći da se voće ove godine kupovalo kad se moralo - rekla nam je penzionerka Mila koja nas je upoznala sa cenama na Ribljoj pijaci u Novom Sadu.Prema podacima RZS, cene voća su trenutno u padu, za razliku od prošlog meseca, ovaj ih plaćamo oko 10 odsto manje. Kada se gleda čitava godina, na beogradskom pijacama kilogram pomorandži 2019. godine mogli ste kupiti za 170, a ove godine prosečno je koštala oko 200 dinara, cene jabuka su sa 40 do 100 dinara na nekim tezgama otišle i na 120 dinara, mandarine sa 170 skočile su na 200 dinara. Drastična je razlika i u ceni jagoda, koje se mogu naći za 250, ali i za 500 dinara.Profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je povećanju cene kumovao pre svega uvoz.

- Skok cena na proleće kod nas se osetio isključivo zbog uvoza. Kamioni su čekali na granicama, transport je bio zaustavljen ili se obavljao usporeno, a to košta. Dakle, pre svega poskupelo je voće pa i povrće iz uvoza. Povrću je posle pala cena, a voće je ostalo skuplje zbog loše godine kod nas, imali smo mrazeve u proleće. Kajsija uopste nije bilo, jabučaste i koštunjičave voćne vrste imale su dosta problema, zato je voće i sad skuplje - rekao je Ilin sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo.Dalje po podacima RZS cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u septembru 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019. godine, povećane su za 8,1 odsto. U odnosu na isti mesec prethodne godine najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama voća, 19,3 odsto, industrijskog bilja 12,5 odsto i žita 6,9 odsto.

- Svi smo očekivali proletos da će biti katastrofa sa cenama voća, ali to se na sreću ipak nije desilo. Slabiji je bio rod, ali predviđanja su bila da će cene biti svakako veće nego sada. Grožđe je, recimo, rodilo za 20 do 30 odsto više, iako je ove godine slaba prodaja vina, vinari su opet sve pokupovali. Vino se ove godine prodavalo za oko 30 do 50 odsto manje nego prošle. S druge strane, usporen je uvoz grožđa iz Makedonije, pa vinogradari nemaju razlog za nezadovoljstvo. U septembru obično dođe do pada cena grožđa, ali to se ove godine nije desilo, ostala je jača cena, malo skuplja nego prošle godine - rekao je doc. dr Dragoslav Ivanišević direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu PF NS.Cena povrća tokom drugog kvartala bila je jedini deflatorni element kada se gleda ukupno povećanje cena hrane. No proletos i ono je koštalo papreno. Kilogram crnog luka skočio je sa 60 u nekim momentima i na 100 dinara, šargarepa je bila 60, a proletos i 100 dinara po kilogramu. Najskuplji paradajz bio je 140 dinara, a u jednom momentu prodavao se i za 250 dinara po kilogramu. Uz to, prema podacima RZS, ove godine poskupelo je i svinjsko meso, potom sušeno, dimljeno, usoljeno i druge vrste mesa, sem goveđeg, čije su cene pale.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/stavis-dva-limuna-na-vagu-i-nije-ti-dobro-papreno-poskupljenje-voca-zbog-korone-ali/3gngxg4

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31