Promenljivo vreme s dosta kiše izuzetno je loše uticalo na prve udarne paše, ističu za RTV pčelari sa severa Bačke, a slična je situacija i u ostalim krajevima zemlje.Pčele su nektar prikupljale između dve kiše, a hladni talas je prekinuo cvetanje bagrema, te se ove godine očekuje izuzetno smanjen prinos meda sa ovih pčelinjih paša, ali i veća cena u prodaji.

Udarna bagremova paša je jedna od najlošijih u proteklih nekoliko godina ocenjuju pčelari ističući da će ovog meda po košnici biti oko pet kilograma. Uljana repica, koja je prethodila bagremu, dala je duplo veći prinos, ali daleko ispod očekivanja.

Za nas je ova situacija katastrofalna, jer nam je bagrem glavna paša i od njega imamo najveći prihod. Cena meda u maloprodaji biće oko 1.000 dinara i to će se prodavati uglavnom zalihe od prošle godine, koje su male, rekao je za RTV Rade Stevanović, pčelar i predsednik "DP Dunav Apatin".

Kako je za RTV kazao pčelar Đuro Kovačić, loše vremenske prilike uzrokovale su i jako loše medenje uljane repice, prve pčelinje paše, koju većina pčelara koristi za razvoj pčelinjih društava za glavnu pašu – bagrem.

Ne možemo da se toliko požalimo, jer smo ipak uspeli vrcati 10 kilograma po pčelinjem društvu, kazao je Kovačić.

Pčelari su očajni jer s takvom računicom nisu ni na pozitivnoj nuli. Suncokretova paša i medljika, uzdaju se pčelari, će popraviti katastrofalno stanje.

Prva ozbiljnija paša je suncokret, koja je i završna paša. Možemo očekivati nešto livade ili šume, ali to je sve nešto što je minimalno i što služi za održavanje pčelinjih društava, dodao je za RTV Kovačić.

U društvu pčelara "Dunav" Apatin ističu da je uz nedostatak nektara, veliki problem je korišćenje pesticida. Udruženje broji 190 pčelara koji raspolažu s preko 10.000 košnica.

Poslovanje je otežano, pa će oni pčelari s manje društava imati prilične gubitke, dok će pak oni sa preko 100 košnica izvući bar neku računicu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/kisa-obrala-bagrem-hiladarka-za-kilogram-meda-iz-rezervi-28-05-2019

Na zelenim pijacama širom Srbije trgovci spremno dočekuju veliki hrišćanski praznik - Vaskrs. Cena kokošijih jaja kreće se od 10 do 20 dinara. A, na tezgama mogu da se pronađu i ona obojena.

Lepo složena na tezgama mame kupce, koji uglavnom kupuju od deset do 50 jaja, a ima i onih s većim porodicama koji kupuju i do sto, rekli su Tanjugu prodavci.

Kupci kažu da su "jajca poskupela, od tri do pet dinara", a jedna starija gospodja tvrdi da su "državna jaja jeftinija" i objasnila da je mislila na prozvode koji se prodaju u supermarketima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=21&nav_id=1533282

Globalne cene hrane, koje prati Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) pale su u martu zbog velikih raspoloživih zaliha i očekivanja obilne žetve.FAO-ov indeks cena hrane, koji obihvata korpu pet osnovnih prehrambenih proizvoda, iznosio je u martu u proseku 171 poen, što je za 2,8 odsto manje u odnosu na prethodni mesec, navodi se u izveštaju objavljenom na zvaničnoj internet stranici te svetske organizacije sa sedištem u Rimu. Na godišnjem nivou, cene su u posmatranom mesecu i dalje više za 13,4 posto od nivoa u prethodnoj godini, dodaje se u dokumentu. Cene žitarica su prošlog mesaca oslabile za 1,8 posto u poređenju sa februarom, pri čemu su najviše pojeftinili pšenica i kukuruz, koje su sada otprilike na nivou iz marta 2016. Biljna ulja su zabeležila pad cene za 6,2 posto na mesečnom nivou, u čemu su prednjačile cene palminog i sojinog ulja zbog boljih izgleda proizvodnje. Zbog neočekivano velike ponude oslabile su i cene uljane repice i suncokretovog ulja. Najveće pojeftinjenje zabeleženo je kod šećera, čije su se cene strmoglavile za 10,9 procenata, na najniži nivo od maja 2016, usled slabe uvozne tražnje i očekivanih robusnih isporuka iz Brazila na svetsko tržište, zahvaljujući dobrom rodu. Obilne zalihe mleka oborile su u martu cene mleka i mlečnih proizvoda za 2,3 posto u odnosu na prethodni mesec, mada su one i dalje znatno iznad lanjskog nivoa. Jedino su cene mesa zabeležile rast u martu od 0,7 posto na mesečnom nivou, podstaknute čvrstom uvoznom tražnjom iz Azije za govedinom i svinjetinom, navodi se u izveštaju. FAO je, posebnom izveštaju o ponudi i tražnj žitarica, procenio da će proizvodnja žirtarica širom sveta u 2017. godini iznositi 2.597 miliona tona, što je samo za devet milona tona manje od rekorda ostvarenog u 2016. Iz ove svetske organizacije napominju da će pojedine važne kulture tek biti zasejane, što znači da će pouzdanost njihove procene zavisiti od klimatskih prilika u narednim mesecima, kao i od odluke farmera o tome koja će im poljoprivredna kultura biti cenovno isplativija za gajenje. Blagi pad procene proizvodnje žitarica u odnosu na 2016. godinu duguje se očekivanom smanjenju proizvodnje pšenice za 2,7 odsto na 740 miliona tona u 2017, uglavnom zbog opredeljenja farmera u Australiji, Kanadi i SAD da smanje površine pod tom kulturom. Proizvodnja žitarica koje se koriste za ishranu i ljudi i stoke, kao što je kukuruz, prema prvim procenama porašće u 2017. do novog rekordnog nivoa od 1.353 miliona tona, u najvećoj meri zahvaljujući skoku proizvodnje u Brazilu i Argentini i oporavku proizvodnje u Južnoj Africi nakon prošlogodišnje suše. FAO očekuje da će svetska proizvodnja pirinča ove godine biti za 1,0 posto veća i da će isnositi 504 miliona tona, zahvaljujući većim zasejanim površinama u Indiji i Indoneziji, koje bi zajedno s većim prinosima u Brazilu i Kini trebalo više nego da nadoknade pad u drugim zemljama, uključujuci i u sušom pogođenoj Šri Lanki. Izvor: Blic

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30