Radna grupa za malinu prvi put održala je sastanak izvan prostorija Ministarstvapoljoprivrede i to u čačanskom Institutu za voćarstvo.

Prema rečima državnog sekretara Velimira Stanojevića, sastanak je na dugoročan način rešio neke od probleme malinara.

“ Konačno smo došli do nekih kalkulativnih proizvođačkih cena vezanih za svežu malinu kao i kalkulaciju smrznute maline. Imali smo dobar sastanak gde smo donosili odluke kako na dugoročan način možemo rešiti probleme u malinarstvu i nastavićemo tako i u narednom periodu”, rekao je za RINU Velimir Stanojević.

On je dodao da očekuje rodnu godinu u kojoj će i proizvođači i prerađivači biti zadovoljni.

“ Nisu uvek na istim talasnim dužinama, ali godina će biti bolja od prošlogodišnje, zbog vremenskih uslova. Siguran sam da smo kao država uradili sve što smo mogli i što se tiče podsticaja i podizanja zasada”, dodao je Stanojević.On je napomenuo da je u završnoj fazi izrada rejonizacije voćarske proizvodnje u koju su uključene institucije poput Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Novom Sadu i Instituta za voćarstvo u Čačku, koja će na jedinstven način pokazati koja su područja najbolja između ostalog i za gajenje maline.

Na pitanje može li se utvrditi otkupna cena maline na sastanku Radne grupe, Stanojević kaže da to nije zadatak ove grupe, već stvar tržišta. Razgovora je bilo o kaklulacijama kako sveže tako i smrznute maline, dodao je Stanojević.

Asocijacija malinara Srbije zadovoljna sastankom

Danas, po prvi put , prema ocenama Dobrivoja Radovića, Radna grupa za malinu i Asocijacija malinara Srbije došla je do usaglašavanja cene koštanja kilograma maline.

“Najviše što zanima poljoprivredne proizvođače je to da smo dobili cenu koštanja maline koju su izneli najveći otkupljivači iz Srbije. Oni su izneli pre 20 dana cenu od 80 dinara, a danas su po prvi put Radna grupa i Nacionalni savet došli do usaglašavanja da je cena koštanja kilograma maline na osam tona po hektaru 139,3 dinara. Dve, tri godine su nas zamajavali i smatrali da imamo dobit a to nije tačno. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je država stala iza nas, poljoprivrednih proizvođača i odrađena je cena koštanja koja je prava i istinita. Cena koštanja od 80 dinara bila je lažna i prezentovali su je najveći izvoznici, cena na osam tona po hektaru je nepunih 140 dinara za kilogram maline , tako da cena maline ne sme biti ispod 1,45 evra jer niko neće raditi i to je jedini način da se ostvari dobit,”, kaže
Dobrivoje Radović za RINU.On dodaje da je bilo negodovanja od strane hladnjačara, ali veruje da će i naredni sastanci biti konstruktivni i da će sa ovom cenom koštanja maline u gajbici po kilogramu mnogi zasukati rukave u malinjacima.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest414457.html

Cena junećeg buta bez kostiju je 800 dinara za kilogram i na istom je nivou od prošlog leta.Kako piše Danas, time su se obistinile reči ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića iz decembra 2018. kada je rekao da junetina neće u domaćim trgovinama ići na 1.000 dinara. Tada je Nedimović najavio i okvirno dogovoren bescarinski izvoz 7.000 tona junetine za Tursku ove godine.

Srbija je prošle godine od marta, kada je krenuo izvoz, u Tursku plasirala 5.000 tona junećeg mesa, a plan je bio da se ove godine količina duplira. Pitanje je samo da li i koliko prostora za izvoz ima zemlja u kojoj se uzgaja 12.000 junadi i godišnje proizvede 70.000 tona junetine.

To što juneće meso nije poskupelo poslednjih meseci ne znači da nije skupo. Najbolja mera skupoće jeste prodaja koja, kako kažu trgovci, ide uobičajeno, što se tiče junetine – uobičajeno slabo. Nešto jeftinije od buta su juneće grudi i rebra koje koštaju 570 dinara za kilogram, dok je teleći but bez kostiju nekih 1.300 dinara. Cene su gotovo identične u malim marketima, velikim trgovinskim radnjama i mesarama, a juneće i teleće meso mnogo se manje kupuju od svinjskog i pilećeg, koje je i nekoliko puta jeftinije.

Nekoliko puta manje se i pojede. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, građani Srbije u proseku godišnje pojedu 13,9 kilograma goveđeg mesa. Prema anketi o potrošnji domaćinstava u 2017. u beogradskom regionu potrošnja govedine bila je nekih 20,8 kilograma po stanovniku, duplo manje ove vrste mesa jelo se te godine u Vojvodini, dok je prosek na jugu i istoku Srbije tek 8,5 kilograma po stanovniku.

U isto vreme u Srbiji svaki stanovnik u proseku pojede godišnje 45,4 kilograma svinjskog i čak 50 kilograma pilećeg mesa.

I dok ministar poljoprivrede tvrdi da imamo dovoljno junetine da zadovoljimo izvozne potrebe, pitanje je i da li imamo dovoljno da zadovoljimo sopstvene potrebe. Kao i da li bi te potrebe bile drugačije, odnosno da li bi potrošnja bila veća da je junetina u Srbiji jeftinija i da imamo mnogo više stoke.

"Najveći naš problem jeste što je stočni fond jako mali. Mi imamo subvencije od ove godine od 15.000 dinara po biku, ali nemamo teladi, a nemamo ih jer nemamo ni krave. To je ono što nam treba i o tome država treba da razmišlja, kako da uvezemo krave ili mušku telad. DŽabe nam subvencije i što je cena po kilogramu žive vage sada 2,2 ili 2,4 evra kad nemamo stočni fond", kaže za Danas Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika.

Kaže da postoje opcije da se uvozi telad i krave zajedno sa teladima, ali da je to dug, nimalo jednostavan proces. Da bismo dobili bika, kako kaže, potrebno je da se tele tovi bar deset meseci. "Bilo je nekih najava da će se uvoziti iz Rumunije ili Slovačke, ali od toga nije bilo još ništa jer je veliki problem i sigurnost, odnosno zdravlje tih životinja", ističe Jakšić.

Pre 30 godina u Srbiji smo imali dva miliona goveda, sada je manje od 800.000 grla. Za sadašnju Vladu, o čemu je Nedimović i govorio, cilj je da se dostigne upravo taj nivo iz 1989. i to u narednih pet godina.

Da li je to moguće ili ne teško je predvideti, ali je činjenica, kako za Danas kaže agroekonomski analitičar Branislav Gulan, da je stanje u srpskom stočarstvu katastrofalno. "U Srbiji je prema podacima RZS prošle godine bilo 878.000 goveda, što je istorijski minimum. Za 2,3 odsto manje nego 2017. godine. Imali smo prošle godine 12.000 junadi u tovu, ali je zbog izvoza sve poklano", ističe Gulan. On napominje da stočarstvo u Srbiji poslednje dve do tri decenije beleži pad od dva do tri odsto na godišnjem nivou.

Gulan napominje da je Turska prošle godine uvezla 54.000 tona govedine, nešto manje od 4.000 tone iz Srbije. Celokupan turski uvoz govedine iz Srbije prošle godine vredeo je 19,2 miliona evra, napominje Gulan, što je devet odsto od ukupnog uvoza ovog mesa. Više nego iz Srbije, Turska je uvozila goveđe meso samo iz Poljske i BiH.

Od prošlogodišnjeg poskupljenja od 20 do 30 odsto, cena junetine trenutno stagnira. Međutim, za nekoliko meseci, kako su najavili iz Ministarstva poljoprivrede, moglo bi doći do dodatnih pregovora o novim kvotama za izvoz junetine u Tursku, što bi ponovo moglo da dovede trgovce u iskušenje da zbog nedovoljne količine na domaćem tržištu razmisle o korekciji cena ovog mesa.

PKS: Imamo dovoljno junetine za sopstvene potrebe

U Privrednoj komori Srbije za Danas kažu da je Srbija prošle godine izvezla 6.474 tone goveđeg mesa u vrednosti od 29,1 milion evra, što je više nego duplo u odnosu na godinu ranije kada je ukupan izvoz govedine vredeo tek nešto više od 13 miliona evra. Izvoz je u 2016. vredeo 7,7 miliona evra, a 2015. pet miliona evra. Turska je ubedljivo najveći uvoznik goveđeg mesa iz Srbije, a daleko iza je Italija kojoj smo prošle godine prodali 500 tona govedine u vrednosti od 2,4 miliona evra.

U PKS kažu da smo 2018. Izvezli 110 tona telećeg mesa u vrednosti od 623.000 evra. "U Srbiji se proizvede oko 75.000 tona junećeg mesa i to predstavlja dovoljnu količinu za sopstvene potrebe, jer je prosečna potrošnja junećeg mesa svega oko četiri kilograma po stanovniku", napominju u PKS.

Izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/209999/Junetina-i-dalje-preskupa-za-gradjane-Srbije.html

Poljoprivrednici u Srbiji od danas mogu da računaju na subvencije na dizel gorivo, za šta su izdvojene dodatne dve milijarde dinara, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će 60 litara dizel goriva po hektaru biti subvencionisano sa po 20 dinara, prenosi Tanjug.

Nedimović je za RTS naglasio da će novca biti za sve poljoprivrednike.

On je objasnio da jedino što poljoprivrednici treba da urade je da u Upravama za trezor popune zahtev, a za dva-tri dana novac će biti na računu.

Nedimović je dodao da će novac dobiti samo aktivna poljoprivredna gazdinstva, kojih je oko 360.000, ističući da su netačni navodi da će i neaktivna gazdinstva dobiti subvenciju.

„To su priče za malu decu. I kada budemo povećavali mere, biće zamerki. Dobro je kad se vodi živa rasprava”, istakao je ministar.

Vlada Srbije nije produžila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „Tipa 500” koja je određivala maksimalnu cenu vekne od 46 dinara. Tako je juče prestala da važi odluka doneta još 2010. godine, zbog koje je Evropska komisija često imala primedbe jer je to bilo administrativno regulisanje cene nekog proizvoda. Kako je za „Politiku” izjavio Rasim Ljajić, ministar trgovine, ne očekuje povećanje cene hleba, jer i danas u prodavnicama ima hleba koji se prodaje za 30 ili 40 dinara po vekni.

– Ukoliko ovo proizvođači iskoriste ili dođe do bilo kakvih poremećaja na tržištu, spremni smo da uredbu vratimo – izjavio je Ljajić.

Građani Srbije u ishrani i dalje pretežno koriste beli hleb. Za ovom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne Srbije, muškarci i osobe s nižim obrazovanjem.

Integralni hleb konzumira tek 8,2 odsto anketiranih odraslih i samo 3,5 odsto dece, pokazalo je istraživanje o navikama u ishrani građana sprovedenog prošle godine. Prema ovom istraživanju, zdravije žitarice češće biraju žene koje žive u gradovima, višeg i visokog obrazovanja, kao i stanovnici Beograda i oni koji najviše zarađuju. Udruženje „Žitounija” bilo je jedan od inicijatora ukidanja ove mere za koju, kako su rekli, više nije postojala ekonomska opravdanost.

Zdravko Šajatović, predsednik ovog udruženja, ne očekuje da može da dođe do poremećaja na tržištu jer je u Srbiji, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, registrovano 3.000 proizvođača hleba. Koliko njih realno košta vekna belog hleba? On kaže da je učešće brašna u proizvodnji belog hleba svega 30 odsto što za pekare u ovom trenutku znači trošak od devet dinara. Ostali izdaci su energija, aditivi, radna snaga, transport...

– Konkurencija je velika među proizvođačima. Imamo informacije sa terena da se vekna iz industrijskih pogona, u nekim gradovima Srbije, prodaje i za 22 ili 27 dinara. Jasno je da tu nema zarade. Ako je i ima, ona je skromna. Pekari to nadomešćuju kroz cene specijalnih vrsta hlebova i peciva koje nisu bile pod kontrolom – kaže Šajatović. Još neki od razloga zbog kojih hleb ne bi trebalo da poskupi su dovoljne količine pšenica i brašna na domaćem tržištu.

Pšenica je rekordno rodila i bez obzira na nešto slabiji kvalitet ima je dosta i za domaće potreba i za izvoz. Ista situacija je, dodaje, i sa brašnom. On naglašava da zakon o trgovini propisuje da se privremene mere mogu donositi samo kada postoji ozbiljan poremećaj na tržištu.

– To sada nije slučaj. Te 2010. godine uvođenje mere bilo je opravdano jer je zaista pretila opasnost da cena vekne dostigne 50 dinara. Zato se država i odlučila da cenu belog hleba propiše na 46 dinara i ograniči ukupnu maksimalnu maržu na 8,1 odsto u odnosu na proizvođačku cenu – kaže Šajatović.

Prema Uredbi o socijalnom hlebu, koja je poslednji put, pre ukidanja, objavljena u avgustu prošle godine, navedeno je da je proizvođačka cena hleba 38,68 dinara po vekni. Proizvođači su bili u obavezi da proizvedu i stave u promet najmanje 30 odsto belog hleba u odnosu na ukupnu dnevnu proizvodnju.

Naš sagovornik naglašava da je ovakvo ograničavanje bilo apsurdno jer je bilo proizvođača koji su imali veću potražnju za polubelim hlebom koji je nutritivno zdraviji, a pritom država nije propisala njegovo učešće u proizvodnji.

– Naše mišljenje je da hleb ne treba proglasiti za socijalnu kategoriju. Ako i jeste za deo stanovništva onda mere treba da donosi resorno ministarstvo, koje se bavi socijalnom zaštitom a ne da, kao do sada, sve ide na teret privrede – kaže on. Predstavnik „Žitounije” ističe da nijedna od država u okruženju ne ograničava cenu hleba koji je, po njihovim informacijama, najjeftiniji u Srbiji i Makedoniji. U Hrvatskoj je dvostruko skuplji a u Sloveniji čak četiri puta.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/421729/Koliko-pekare-kosta-bela-vekna

Proizvođači voćnih sokova i uvoznici sirovina plaćaju za oko pet odsto manju carinu za koncentrisani sok od pomorandže. Zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, uvozna dažbina smanjena je sa 20 na 15,2 odsto, a procenjuje se da će privreda u ovoj oblasti uštedeti više od 200.000 evra godišnje saopštava PKS.
„Grupacija proizvođača mineralnih voda, voćnih sokova i bezalkoholnih pića PKS, prošle godine pokrenula je inicijativu da se smanje carinske stope na uvoz koncentrisanog soka od pomorandže. Zahvaljujući kvalitetnom dijalogu sa ministarstvima poljoprivrede i finansija, uspešno je realizovan ovaj predlog i carinska stopa na uvoz koncentrisanog soka od pomorandže smanjena je za 4,8 odsto. Procene su da će ušteda za industriju proizvođača sokova u 2019. godini iznositi nešto preko 200.000 evra“, rekao je Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS.
Ovu pogodnost, osim proizvođača, koristiće i uvoznici sirovine što će obezbediti veću konkurentnost domaćih proizvoda na našem i stranom tržištu, dodao je Ivanović.
„Kao domaća kompanija i najveći prerađivač voća u Jugoistočnoj Evropi, pozdravljamo sve napore da se uvedu carinske olakšice i pomogne konkurentnost domaćih proizvođača. Ukus pomorandže je među top tri ukusa na srpskom tržištu prema tržišnom učešću i ocenama potrošača. ‘Nektar’ uvozi kvalitetnu brazilsku pomorandžu i do sada je bila podložna carinskoj stopi od 20 odsto u odnosu na 12,2 odsto koliko je standard EU. Pozdravljamo značajan napredak koji je napravljen i stratešku inicijativu Privredne komore Srbije u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvom finansija da se carinske stope smanje na 15,2 odsto. Ovo je svakako benefit i za potrošače, jer i najkvalitetnije sirovine sveta postaju dostupnije. Nadamo se da će se napori u tom pravcu nastaviti do nivoa standarda EU“, izjavio je Mihailo Janković, direktor Nektar grupe.
Svetislav Parežanin, direktor kompanije AFC, koja uvozi sirovinu iz Brazila, ocenjuje da je delimično ispravljena nelogičnost u našoj Carinskoj tarifi gde je uvoz gotovih sokova od pomorandže bio oslobođen plaćanja carine, a uvoz sirovina za proizvodnju soka od pomorandže bio opterećen stopom carine od 20 odsto, za razliku od zemalja EU gde je stopa carine za uvoz tih istih sirovina 12,2 procenta ili zemalja u okruženju koje nisu članice EU gde stopa carine iznosi od nula do pet odsto.
„Pošto je strateški cilj naše vlade priključenje EU očekujemo da će uskoro doći do daljeg sniženja stope carine na nivo stope carine u EU od 12,2 odsto na uvoz tih istih sirovina i time omogućiti dalje povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača u domaćoj i međunarodnoj trgovini“, rekao je Parežanin.
Savetnik u Udruženju za prehrambenu industriju PKS Saška Biorčević navodi da se u Srbiji godišnje prosečno uveze između 2.500 do 3.000 tona koncentrisanog soka od pomorandže. Više od 70 procenata navedenog proizvoda koji se koristi kao sirovina za sokove od pomorandže se uvozi iz Brazila, zemlje koja predstavlja lidera po količini i kvalitetu proizvodnje ove vrste proizvoda. U svetu, potrošnja soka od pomorandže je na prvom mestu, dok je kod nas na trećem, posle soka od jabuke i breskve.
Međutim nismo saznali da li će ovo značiti za potrošače koji plaćaju izuzetno visoke cene za sokove prepune šećera i drugih dodataka, a u kojima je sve manje voća. Nedavno je kompanija "Knjaz Miloš" na tržište plasirala sok pod nazivom TUBE sa svega 8% voćnog sadržaja. Proizvođači kao da se utrkuju ko će više šećera, a manje voća staviti u "sokove" komentariše Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina i podseća na nedavno usvojenu uredbu koja uređuje ovu oblast. "Očekujem da će se ipak popraviti situacija i da ćemo znati šta konzumiramo, a da će ti proizvodi biti zdravstveno bezbedni, hranljivi i po fer cenama, a poželjno je da budu od domaćih sirovina" zaključuje Đaković koji je inače zbog odbijanja da odgovore na pitanja Agrobiznis magazina u vezi sa poreklom sirovina zatražio vanredni inspekcijski nadzor. Taj nadzor do danas nije izvršen. Kako smo nezvanično saznali kompanija Coca Cola je na planu za kontrolu samo nam nije rečeno kada. Do tada piti ili ne piti pitanje je sad!

 

Novim pravilnikom broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja.

Od prvog januara iduće godine stupa na snagu nova odredba Pravilnika o kvalitetu sirovog mleka. Tako ubuduće otkupljivači ovu sirovinu stočarima neće isplaćivati po procentu mlečne masti, kao što je to do sada bilo, već će se vrednovati broj prisutnih somatskih ćelija i mikroorganizama u mleku. Novim Pravilnikom, broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja.

Ako se utvrdi da u mleku ima više od 400.000 somatskih ćelija, to je znak da neko grlo stoke, koje se muze, boluje od mastitisa, odnosno upale vimena. Ukoliko se u zbirnom uzorku mleka uzetog sa nekog sabirališta nađe od 500.000 do million somatskih ćelija po mililitru, to ukazuje na činjenicu, da je ova bolest rasprostranjena na 30% muznih krava.

 

Higijena sirovog mleka garantuje kvalitet

Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u PSSS Vranje, ističe da prisustvo mikroorganizama u mleku pokazuje koliko su stočari vodili računa o higijeni mleka, počevši od same pripreme za mužu, pa do trpeze.

- Mikroorganizmi u mleku su bakterije, kvasca i plesni. Neki od njih utiču na loš kvalitet mleka, jer mu menjaju osobine. Ispitivanja su pokazala da je prisutnost visokog broja mikroorganizama u mleku posledica grešaka u ishrani, neodgovarajućeg držanja i smeštaja životinja, zasušenja krava, nepravilne ručne i mašinske muže i manipulacije mlekom. Najveća zagađenja mleka dešavaju se upravo usled neadekvatnog držanja opreme za mužu i hlađenja mleka - smatra Širtov.

 

Neophodna kontrola transporta mleka od proizvođača do prerađivača

 

Donošenje novog Pravilnika o otkupu sirovog mleka pozdravlja i Nenad Jovanović, jedan od proizvođač mleka iz Donjeg Neradovca kod Vranja. On već tri meseca ne predaje mleko otkupljivaču, jer su mu krave steone.

- Mleko koje sam do sada predavao uvek je bilo dobrog kvaliteta i na osnovu toga sam ostvarivao najbolju zaradu. Sa kvalitetom mleka nikada nisam imao problema, jer krave redovno pregledaju veterinari. Uz njihovu pomoć rešavam sve zdravstvene probleme koji se tokom godine jave kod stoke. Staju u kojoj držim krave svakodnevno čistim i po potrebi dezinfikujem. Prilikom muže, kravama dobro operem vimena, a potom ih obrišem peškirom. Mleko do predaje otkupljivaču držim na hladnom mestu i to u sudovima koje sam prethodno ispario vrelom vodom. Tokom leta na to pogotovo obraćam pažnju. Kada vrelina pritisne, mleko držim u frižideru i zato mi se nikada nije desilo da predam prokislo mleko - prenosi svoja iskustva Jovanović.

 

On tvrdi da svi proizvođači mleka, koje poznaje, strogo vode računa o higijeni prilikom muže i zdravstvenom stanju stočnog fonda, ali da nadležni koji pišu ovakve i slične pravilnike moraju da kontrolišu i otkupljivače mleka, naročito deo koji se odnosi na transport mleka od proizvođača do prerađivača.

 

Sa novom godinom praksa je da na snagu stupaju određene zakonske odredbe. Tako je ove godine započela registracija od strane poslodavaca koji su dužni da prijave i odjave sezonske radnike. Ovo će ujedno biti i osnov za formiranje poreske prijave za angažovane radnike. Agrobiznis magazin istražuje šta će ovo zapravo značiti, kako za firme tako i za poljoprivredna gazdinstva.  Prijava treba da sadrži jedinstveni matični broj građana(JMBG), ime i prezime a sistem je napravljen tako da se automatski pravi poreska prijava. Kako saznajemo, jedina obaveza poslodavca je da navede kada će radnik biti angažovan dok radnici neće imati nikakve obaveze. Na ovaj način zaboravićemo na klasične ugovore u pisanoj formi a radnik će moći da zahteva od poslodavca da mu se izda potvrda o radu. Na ovom poslu pored državnih organa radili su i predstavnici NALED-a koji su realizovali projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“. Za Agrobiznis magazin govorila je Tisa Čaušević, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u:

Koliko će koštati porezi i doprinosi po jednom danu angažovanja?

Analize pokazuju da trenutno 95% sezonskih radnika u poljoprivredi radi „na crno“ bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava koja proističu iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povrede na radu. Pre uvođenja elektronskog sistema prijave sezonskih radnika, za proceduru prijave i odjave jednog sezonskog radnika poslodavac je trošio 5 sati mesečno, Takođe, mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku su u proseku iznosili 10.200 RSD. Novim zakonskim rešenjem ukupna cena poreza i doprinosa po radniku po danu računa se u odnosu na minimalnu zaradu koja se određuje svake godine. To trenutno iznosi nešto manje od 300 dinara, odnosno oko 6.000 dinara mesečno za jednog radnika.

Da li se pod obavezom prijavljivanja podrazumeva i volonterski rad odnosno pomoć komšije –komšiji i kako se to tretira?

Zakon se primenjuje samo na sezonske poslove za koje se naplaćuje novčana naknada u sektoru poljoprivrede, ribarstva i šumarstva. Komšijska ispomoć, narodne-seoske mobe i ostale vrste pomoći koje ne podrazumevaju novčanu naknadu, ne podležu ovom zakonu.

 

Da li su ovim propisom obuguhvaćeni članovi porodice i familije?

Svi članovi porodice ili familije, koji obavljaju sezonske poslove koji ne podrazumevaju novčanu naknadu,  nisu obuhvaćeni ovim propisom.  

Detaljnije u narednom izdanju Agrobiznis magazina.

Informacije o pretplati: 0692211049

Konditori i proizvođači dečje hrane i sladoleda uštedeće 700.000 evra u ovoj godini, vest je koju su preneli svi mediji. Proizvođači dečje hrane u Srbiji, kao i proizvođači sladoleda i konditori, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, od 1. januara oslobođeni su dažbine za mleko u prahu, što će im u 2019. godini doneti uštede veće od 700.000 evra.

Međutim nameće se pitanje, da li je ovakva odluka i zaslužena imajući u vidu da su isti ti konditori smanjli gramažu svojih proizvoda. Tako sada umesto nekadašnjih 100 grama, čokolade u Srbiji, u većini slučajeva iznose 80 i 90 grama, a pakovanja od 200 grama sada nisu veća od 160 grama. Nameće se realno pitanje zašto su konditorima odobrene ove pogodnosti sem za potrebe proizvodnje hrane za decu?

Proveravali smo na policama Evropske Unije gramaža čololada ne samo da je 100 grama za čokolade već se sada po istoj ceni može dobiti i dodatnih 20 grama gratis. Mi smo našli primere čokolada od 93 grama pa čak i 75 grama!

U obrazloženju odluke navedeno je da se mera preduzima radi povećanja konkurentnosti domaće industrije. Nameće se konkretno pitanje: hoće li konkurentniji konditori sada sniziti cene proizvoda pošto im je država izašla u susret zahtevu.

Setimo se samo činjenice da je, jedna od glavnih sirovina u ovoj industriji, šećer jeftiniji duplo nego pre 5 godina kada je cena bila preko 100 dinara. Da li ste od tada do danas videli da je i jedan slatkiš pojeftinio? Ako uzmemo za primer krem banana kompanije SOKO ŠTARK pre dve godine u većini radnji bila je 10-11 dinara danas je možete kupiti eventualno na akciji za manje od 15 dinara.

Ako bi smo bili šaljivi možda konditori vode računa o našem zdravlju i vitkom stasu takoda sada snižavaju gramažu ali ne i cene.

Kako ovaj članak samo može da iznervira već revoltirane potrošače ne ostaje nam niša drugo do da čitamo deklaracije i nosimo digitrone tako da znamo ko je povoljniji.

 

Izvor informacija o cenama pojedinih artikala www.cenoteka.rs 

Nedavno je u Beogradu održan skup o kvalitetu sirovina za prehrambenu industriju o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu. Tom prilikom govorilo se i o kafi. Jedan od učesnika skupa bio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe, koji je ukazao na činjenicu da postoji veliki broj propisa koji uređuju ovu oblast i izrazio čuđenje kako kafa u Lidlu može biti 120 dinara pakovanje od 200g te da njegova kompanija ne može da kvalitet koji ima prodaje za manje od 220 dinara. Međutim ispostavilo se da još jedan brend kafe svima dobro poznat takođe ide po sličnoj ceni. Ovih dana je u FORTUN-i iz Aranđelovca bilo moguće kupti za oko 65 dinara 100g brend C kafa, a zatim se pojavila kafa istog brenda po ceni blizu 150 dinara za 200 grama.

Podećanja radi Financial Times je još u septembru pisao o tome da je cena kafe dostigla je najnižu vrednost u poslednjih dvanaest godina, tačnije od kraja 2005. godine jer je kafa arabika pojeftinila na manje od jednog dolara po funti (0,453 kg), što je značajno niže od proizvodne cene velikih proizvođača. U Kolumbiji prosečna cena kafe iznosi oko 1,20 dolara, a u Salvadoru – 1,50 dolara po kilogramu preneo je DANAS.

Kao glavni razlozi za pad cena su navedeni hiperprodukcija, složena ekonomska situacija u Brazilu koji je dugi niz godina najveći proizvođač kafe i devalvacije nacionalne valute u zemlji. Brazilski real je izgubio 22 odsto svoje vrednosti od početka 2018. godine, prenosi Seebiz.

Probleme sa niskim cenama kafe imaju i drugi veliki proizvođači, kao što su Kolumbija i Gvatemala. U Kolumbiji, zbog niskih cena, sve više poljoprivrednika okreće se rastućoj koki, čiji se listovi koriste za proizvodnju kokaina. U Gvatemali sve više poljoprivrednika odustaje od kafe i iseljava se u susedne zemlje gde traže bolje plaćene poslove.

Međunarodno veće za kafu (ICC) strahuje da bi zbog svega ovoga proizvođači kafe polako mogli da počnu da se povlače iz uzgoja ove kulture.

Većina proizvoda u prodavnicama u Srbiji je bezbedna i dobrog kvaliteta, ali nemaju ispravnu deklaraciju i sve potrebne podatke o sastavu, rekao je danas savetnik za bezbednost hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Dolovac i dodao: “Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će  uskoro pokrenuti metode kojima će se ispitivati prevare u proizvodnji hrane”.

 

 

 

U medijima se danas i juče provukla priča o tome kako će za nekoliko decenija pivo da poskupi! Evo samo što nije… ne zna se baš za koliko decenija, ali je jedan naučnik u Kini utvrdio da će se sve to desiti zbog klimatskih promena. Ostaje nejasno da li treba da pravimo zalihe ječma ili piva? Da li da krenemo da to radimo  odmah ili za koji dan, možda za koju deceniju? Ili da jednostavno prekinimo sa konzumacijom piva?

Izgleda da je svet medija toliko posustao ili ostao bez kvalitetnih informacija koje zaista mogu da budu od korsiti savremenom čoveku. Umesto da se bavimo tekućim problemima i rešavamo ih na kvalitetan način, mi se bavimo pričama šta bi bilo kad bi bilo. Tako je ova tema zauzela prostor u medijima, umesto recimo one da je u toku setva pšenice, te saveta koje sorte i kako sejati. Takođe ni reči nema o stanju na tržištu jabuke, da li će izraelske kompanije početi svoje investivcije u poljoprivredu i kada.

Kada smo već kod ove teme, kako Agrobiznis magazin saznaje, prvi investitori očekuju se na proleće da počnu sa realizacijom projekata. Resorni ministar Branislav Nedimović najavio je da se radi o sektorima proizvodnje voća, cveća i mesa. Dakle to je ono što nam omogućava bolji i kvalitetniji život. Naravno da je očuvanje životne sredine važno i da će uticati na sve pa i na proizvodnju ječma. Sada se nameće pitanje, da li treba da čuvamo životnu sredinu da bi nam bila na korist i očuvana ili da ne poskupi pivo?

Što rekao Dragan Marković Palma 2000 za naučnika i 3000 za kolege koje su prenele ovu bizarnu vest. Niko se nije čak ni setio da će možda neki naučnik selekcionisati sortu otporniju na sušu, rodniju, kvalitetniju. Neki su to već uradili prethodnih decenija, njima nije bilo mesta ni u vodećeim svetskim medijima a ni domaćim jer je to dobra i pozitivna stvar. Danas je očigledno negativnost ono što ima prednost. Videćemo dokle!

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31