Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je danas da je zbog povećane tražnje to voće počelo da poskupljuje.Takođe je rekao da otkupljivači nude akontnu (početnu) cenu od 215 dinara za kilogram.

"Smanjena proizvodnja malina u Srbiji zbog nevremena naterala je vlasnike hladnjača da ponude akontnu cenu od 1,83 evra po kilogramu ili 215 dinara, što udruženje traži već dve godine", rekao je Radović za Betu.Dodao je da je rod malina u Srbiji ove godine smanjen za oko 50 odsto i da je potražnja povećana i u svetu zbog smanjenog roda u Poljskoj i Čileu, zemljama najvećim proizvođačima tog voća u svetu.

Maline su, kako je rekao, postale sve traženije i zbog "C" vitamina koji sadrže, a koji je neophodan za imuni sistem u vreme pandemije virusa COVID-19.

On je rekao da berba kupina još nije počela, ali da se zbog smanjene proizvodnje i ponude očekuje da akontna cena bude jedan evro ili 120 dinara za kilogram.

Dodao je da "poljoprivrednici naporno rade od rane zore do kasno u noć da bi obezbedili hranu za građane i da i dokoni treba da se uzdrže od stvaranja neprilika u državi dok ne prođe ova agonija i da tada može da se razmišlja kuda i kako".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=15&nav_id=1707016

U Vojvodini žetva žita je u završnici. Prema podacima Poslovnog udruženja za unapređenje proizvodnje žita i uljarica "Žita Srbije" novi rod skinut je s oko 90 odsto površina pa se očekuje da tokom vikenda posao bude sasvim završen.

U centralnim delovima Srbije žito će se raditi još jer podaci ukazuju da je rod skinut s oko 60 odsto površina. Ovog leta, podsećamo, pšenica u našoj zemlji biće požnjevena s 570.000 hektara koliko je jesenas i posejano, piše Dnevnik.Vukosav Saković iz "Žita Srbije" kaže da se u pogledu prinosa nije ništa značajnije promenilo od očekivanih rezultata pred početak najvažnijeg posla u godini.

- Imaćemo oko 2,6 miliiona tona nove pšenice, s tim što imamo i neprodate pšenice od prošle godine, oko pola miliona tona – kazao je Saković, rekavši da će prosečan prinos ove godine, svi su izgledi, biti oko 4, 5 tona po hektaru. - U pogledu cene nema značajnijih pomaka - cena na tržištu još se nije formirala pa se kilogram novog zrna kreće u zavisnosti od toga ko kako plaća, a najviše do 19,5 dinara, odnosno između 17 i 18 dinara, bez PDV.

U okolini Novog Sada paori su završili žetvu i zadovoljni su prinosima. Ratar iz Kisača Jozef Fokman kaže da je dobio 5,3 tone po jutru i da je više nego zadovoljan, ne samo u pogledu količine već i kvaliteta zrna. – Primenio sam agrotehniku u potpunosti i rezulti su tu – rekao je Fokman, navodeći da su ratari u Rumenki, takođe zadovolji prinosima i kvalitetom jer su isto dobili od pet tona pa naviše po jutru novog zrna. -Sejao sam malo kasniju sortu pšenice i uz vremenske uslove, prvo sušu a potom kišu pšenica se lepo uklopila i rodila.Fokman kaže da mu cena kvari potpuni užitak, pa zato neće žuriti da je proda, već će je lagerovati u iščekivanju da poskupi.

I u južnom Banatu poljoprivrednici su završili setvu a, kako kažu, ovogodišnja žetva bila je osrednja, što znači da su prinosi i kvalitet bili neujednačeni, kako na čijoj njivi. – Trećine žita je dobra u pogledu oba parametra, trećina je osrednja, a na 30 odsto površina podbacili su i prinos i kvalitet – kazao je Nenad Manić iz Udruženja "Banatski paori".

Ono s čime se ratari posebno ne mire , kaže Manić, jeste cena.

- Žito zemljoradnicima donosi prvi prihod u godini i svi bi da je prodaju, ali kilogram novog zrna malo vredi. Uglavnom se lageruje i čeka da poraste cena, a oni koji moraju da je prodaju za novi usev dobijaju najviše 18,5 dinara s uračunatim PDV-om.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/bice-zita-i-za-izvoz-paori-zadovoljni-prinosima-ocekuju-rast-cene/e00r97q

Na Produktnoj berzi protekle nedelje zabeležen je rast cena kukuruza zbog većeg interesovanja izvoznika i soje usled slabije ponude, navodi se u nedeljnom izveštaju.
Ukupan promet za ovu nedelju je iznosio 1.100 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 21,2 miliona dinara.Berzanski ugovor za kukuruz na paritetu je zaključen po ceni od 16,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, sa isporukom u junu i julu.

Terminska tražnja kukuruza ovogodišnjeg roda se kretala u cenovnom rasponu između 118 i 120 evra po toni bez PDV-a sa isporukom septembar-oktobar.

Za pšenicu prošlogodišnjeg roda nije zaključen nijedan kupoprodajni ugovor, a interesovanje je postojalo za novi sa isporukom robe do kraja jula po ceni od 145 evra po toni.

Početkom nedelje berzanski ugovor za soju je zaključen po ceni od 42 dinara po kilogramu bez PDV-a, a tražnja po višim cenama krajem nedelje nije rezultirala zaključenjem berzanskih ugovora.

Terminska tražnja sojinog zrna roda 2020. godine bila je na nivou od 325 do 327 evra po toni bez PDV-a.

Tražnja uljane repice sa isporukom robe u žetvi kretala se od 330 do 335 evra po toni, a suncokret novog roda se tražio po ceni od 285 do 290 evra po toni bez PDV-a.

Žetva ječma je u toku, a prvi ugovor zaključen je po ceni od 14,6 dinara za kilogram bez PDV-a.

 

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/prosle-nedelje-rast-cena-kukuruza-i-soje_1139315.html

Poslednjih dana jagode su postale pristupačnije mnogima u Srbiji. Cene na gradskim i kvantaškim pijacama pale su sa 400 na 150 do 200 dinara. Da li je na pad cene uticala velika ponuda slatkog ploda, njime zasađene veće površine, koronavirus ili zastoj u izvozu?Porodica Starčević u Žiči nadomak Kraljeva neguje jagode na četiri hektara. Zadovoljni su ovogodišnjim rodom i kvalitetom i očekuju da će ubrati oko 50 tona jagode."Cena se kreće od evro do evro trideset, videćemo na kraju koliko će biti. Mi u globalu smo uvek zadovoljni. Podigli smo zasad, radimo, trudimo se. Zasad je u fulu da bi imali dobar rod", kaže Milinko Starčević, proizvođač jagoda u Žiči.

"Ljudi koji se bave ovom proizvodnjom su izuzetno zadovoljni i prinosom i kvalitetom i cenom. Juče i danas ona je u padu na veliko ali i dalje je korektna cena", dodaje Boban Marković iz smederevske Poljoprivredne stručne službe.

Jagoda je na domaćim pijacama početkom berbe dostizala i 400 dinara, a u izvozu do i pet i po evra. Poslednjih dana cena je prepolovljena, a izvoz se usporio.

"Prirodno je da sa ponudom količina na tržištu dođe i do pada cena. Ako se pojavi nekakav problem sa jagodama, uključićemo se u rešavanje. Što se tiče izvoza, ide nesmetano za Rusiju. Problem se pojavio između izvoznika naših i Rusa u pogledu načina plaćanja. Svi su obazrivi na svakom tržištu i drugačije reaguju nego u prethodnom periodu", istakao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Za kvalitetnu proizvodnju jagode u Srbiji obezbeđeni su svi potrebni uslovi i ulaganja. Država je dala i subvencije, a tržište, tj. odnos ponude i tražnje, diktira cenu.

Očigledno je da su ova godina i specifičan period sa koronavirusom usporili i pooštrili procese trgovine i izvoza.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3960716/cena-jagoda-pijace-srbija.html

Proizvođači su na početku sezone jagoda bili zadovoljni cenom, koja se kretala i do 380 dinara za kilogram, što je bio drastičan skok u odnosu na prethodnu godinu. Berba u plastenicima je pri kraju, ovih dana jagode se beru na otvorenom, a zbog pada cene na koju, kako proizvođači kažu, utiču i brojni nakupci, na gubitku je i država.

Porodica Pavlović u Tabanovićima kod Požege živi samo od poljoprivrede, a deo prihoda stiže od proizvodnje jagoda. U brdsko-planinskim krajevima berba počinje kasnije nego u ravničarskim područjima, ali su, kako kažu, te jagode zdravije."Očekujemo lepu cenu. Računam da u jagodi nema korone, a da je zdrava za ishranu, tako da trudim se da to pripremim da bude dobro, a i da kupci budu zadovoljni", kaže Goran Pavlović iz Tabanovića.

Početak berbe na otvorenom obeležio je pad otkupne cene jagoda. Proizvođači tvrde da na to utiču nakupci, koji netačnim informacijama o tržišnim kretanjima često prevare manje proizvođače, a na gubitku je, kako ističu, i država.

"Jednostavno država mora da odredi kolika može da bude razlika između cene po kojoj se otkupljuje i cene po kojoj se prodaje. To je najlakši način. Ne možete da kupite jagodu za sto dinara i da je prodate za trista. Mislim da to nigde u svetu ne postoji", priča Milomir Gavrović iz Jelen Dola.

Dobar deo zarade većina proizvođača investira u nove plastenike ili proširenje polja. Takav je slučaj i sa Prvom složenom zadrugom "Naši voćari" u Milićevom Selu.

U planu je i prerada voća, koja bi isključivanjem otkupljivača iz lanca prodaje omogućila i veću zaradu, o čemu se razmišlja i u drugim krajevima.

U kosjerićkom kraju sve više proizvođača shvata značaj udruživanja i povezivanja radi plasmana voća, ali za potrebe domaćeg tržišta.

Jagode sa polja komšije u Mionici, u etno-domaćinstvu "Gostoljublje" koriste za obogaćivanje turističke ponude jer gosti koji se odmaraju u tom kraju uglavnom traže domaće proizvode.

"Sremuš, zova, sve voće, sve povrće, samo da je iz ovih krajeva, gde nije bilo korone prvo, a s druge strane, ljudi prepoznaju da je ovo čist kraj, da ljudi dobro rade i vide kvalitet soka koji koriste ovde i kupuju, nose, ne samo soka nego svih proizvoda koji se ovde prave i prerađuju", rekla je Marija Luković Sredić iz "Gostoljublja".

Ne mogu sami, pa zato i oni planiraju zadružno povezivanje.

To i jeste model kojim bi proizvođači mogli da zarade bolje od nakupaca, a da jagoda i drugog voća bude dovoljno za viši stepen prerade i plasman proizvoda, a ne sirovina, na domaće i strana tržišta.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3955946/jagoda-cena-nakupci-drzava.html

Prvi plodovi jagode iz plastenika ove godine već su obrani, kvalitet ploda je zadovoljavajući, a cena kilograma ovog voća na početku sezone je 300 dinara. Sa plasmanom problema nema, jer su počele da rade i pijace.

I pored poznih mrazeva zbog čega je cvet jagode bio oštećen, a slabije je bilo i oprašivanje pčela, kvalitet ploda od krupnoće do boje, po rečima proizvođača, zadovoljavajući je, dok je, po prvim procenama, rod manji za oko 30 odsto.U plasteničkoj proizvodnji organska jagoda sazreva na porodičnom gazdinstvu Branković u Belom Polju, nadomak Valjeva. Sa oko 2.000 sadnica nadaju se da će ove godine ubrati blizu 1.500 kilograma, pošto je zasad u punom rodu.

- Plasman nas generalno sve brine, jer nas je ova situacija sa virusom poremetila, ali srećom pijace su počele da rade. Prošle godine celokupnu proizvodnju smo prodali na beogradskom tržištu. Cena od 300 dinara je donekle pristojna, a pošto mi porodično radimo ovaj posao, uz par dnevnica koje smo platili za čišćenje i pripremu zasada, nadam se da će nam se isplatiti uloženo. Dosta koštaju preparati za tretiranje sadnice, koji moraju biti za organsku proizvodnju, jer, pre svega, vodimo računa o kvalitetu robe zato što i naša deca konzumiraju te jagode, pa kako mora biti kvalitetna za njih tako i za prodaju - kaže Željko Branković.Predrag Radosavljević iz Pambukovice kod Uba, kaže da očekuje da će iz 11 plastenika ove godine nabrati oko pet tona jagoda, ali navodi da je zbog mraza rod možda manji za 30 odsto od očekivanog. I on je, kako kaže, zadovoljan dosadašnjom prodajom i cenom.

- Kada je reč o proizvodnji jagoda, iza nas su dva kritična perioda kada je zbog niskih spoljnih temperatura bilo oštećenja cvetnih pupoljaka pa i zametnutih plodova. Proizvođači koji imaju višegodišnje iskustvo navikli su se na takve probleme i u zaštiti koriste agril folije - ocenjuje Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/stigle-prve-jagode-a-evo-sta-je-uticalo-na-to-da-kilogram-kosta-300-dinara/nw929de

U okviru vrtoglavog pada cena nafte na svetskom tržištu, nezabeleženog još od Prvog zalivskog rata 1991. godine, ona tipa „brent“, koja se koristi u Srbiji, pre tri dana dostigla je najniži nivo od svega od 24,88 dolara dolara po barelu.U međuvremenu je došlo do njenog rasta pa je u petak cena završila na nekih 27 dolara po barelu.

Eksperti ističu da je osnovni razlog za niske cene manja potražnja „crnog zlata“ izazvana epidemijom korone virusa ali da uticaj ima i „natfni rat“ koje vode Saudijska Arabija i Rusija. Nezadovoljna odbijanjem Rusije da u dogovoru sa OPEK-om smanji svoju proizvodnju, kraljevina je smanjila cenu nafte koju izvozi kako bi se na taj način „osvetila“ Moskvi.

Tako je 6. marta cena barela bila 50 dolara da bi tri dana kasnije pala na 33,5 dolara po barelu, što je 26 odsto manje nego početkom godine. Od tada se pad dodatno nastavio i samo za desetak dana cena nafte je dostigla sadašnji nivo. Prognoze „Goldman Saksa“ predviđaju da će cena nafte u narednom periodu pasti na 20 dolara po barelu.

Generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Goran Radosavljević kaže za Danas da je reč o najvećem padu cena nafte na svetskom tržištu u poslednjih dvadesetak godina.

– Definitivno cena nafte nije bila ovako niska ni u vreme kada je startovala svetska ekonomska kriza i ne pamti se ovakav pad od 2000. godine. Isto tako sasvim je jasno da je pad izazvala epidemija korona virusa jer je došlo do smanjenja potrošnje nafte. Prvo se to desilo u Kini, sada je to aktuelno u Evropi a zahvatiće vrlo brzo i Sjedinjene Američke Države. Niska potrošnja automatski obara cene. Da bi se taj pad obuzdao potrebno je da epidemija korona virusa bude okončana što bi dovelo do većeg obima saobraćaja i otvaranja fabrika koje trenutno ne rade. Na taj način bi se povećala potražnja za naftom. Naravno, to ne bi bilo dovoljno, ako u međuvremenu ne dođe do dogovora o dodatnom smanjenju proizvodnje. Jer dok god se to ne dogodi nafta ne može naglo da raste čak ni u uslovima okončanja epidemije – objašnjava naš sagovornik.

On je kategoričan da zbog pandemije neće doći do nestašica ni sirove nafte ni goriva u maloprodaji u Srbiji.

– Jednostavno, došlo je do manje potražnje nafte zbog prekida privrednih aktivnosti u nekim sektorima što ostavlja dovoljne količine sirove nafte za proizvodnju goriva za maloprodaju. Zbog manje potražnje u privredi kompanije u Srbiji sad čak imaju i višak nafte koju mogu da izvoze u inostranstvo jer ona više ne može da stoji u skladištima – navodi Radosavljević.

Prema njegovim rečima maloprodajne cene goriva će svakako pasti.

– Do toga može da dođe i bez obzira da li su vlasnici pumpa istrošili rezerve naftnih derivata koje su kupili pre pada cena nafte na svetskom tržištu jer zbog manjeg obima saobraćaja opada potražnja za gorivom u maloprodaji te je pojeftinjenje u takvim uslovima logično rešenje. Koliko će ono iznositi u ovom trenutku teško je reći – kaže Radosavljević.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže za Danas da se snabdevanje gorivom u Srbiji odvija bez ikakvih problema.

– Čak s obzirom na izuzetno nisku cenu sirove nafte, u čitavom logističkom lancu od nalazišta i skladišta nafte, preko rafinerija i regionalnih trejdera, pa sve do benzinskih stanica, zalihe nafte derivata nafte su na veoma visokom nivou. Pored toga, smanjena je potrošnja goriva, zbog globalnog smanjenja mobilnost putnika i smanjenog transporta robe. Kada se obe ove stvari uzmu u obzir, možemo reći da je u Srbiji zagarantovano stabilno snabdevanje potrošača, što važi i na regionom i globalnom planu – kaže Mićović.

On dodaje da se uvoz i sirove nafte i derivata nafte odvija bez problema. Promene propisa kojima je izmenjen režim putničkog i teretnog saobraćaja preko državne granice, ni na koji način ne ugrožavaju uvoz nafte i derivata nafte, čime je očuvana stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta.

– Ovo je posebno važno kada se zna da oko 85 odsto goriva koje se potroši u Srbiji ili je dobijeno preradom sirove nafte iz uvoza ili je direktno uvezeno kao derivat nafte – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima cene goriva u Srbiji su nastavile trend pada i u odnosu na najviše maloprodajne cene ove godine, cena evrodizela je niža za oko 12 dinara, odnosno litar ovog goriva koji je sredinom januara koštao oko 164 dinara po litru sada košta nešto iznad 152 dinara po litru, a benzin BMB 95 je jeftiniji za oko 7,5 dinara po litru, odnosno cena je sa pala sa 164 na 152 dinara po litru.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/gorivo-pojeftinilo-12-dinara/

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je nedavno prognozu cena za 10 poljoprivrednih proizvoda u ovoj godini. Za malinu koja donosi značajan devizni priliv, preporučena avansna cena za kilogram je 1,25 evra.

Sa prvim lepim danima u malinjacima pod kojima je u užičkom kraju 1.000 hektara, počeli su prolečni radovi. U većini malinjaka tek ponekoliko ljudi bez nekadašnje gužve i radnika sa strane.

Dragan Bogdanović, Udruženje malinara Vilamet spas Arilje: "Od prilike se svelo da ukućani rade, što se radilo pre 30 godina, 40 to je sada malo radnika sa strane došlo".

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbjie: Mnogo posla ima, to radimo ne samo ja u suštini radi se porodično, vezivanje, krčenje, čišćenje, radnika sa strane nema ne dolaze za vezivanje.

I već na početku radova prvi put znaju šta mogu da očekuju, da li da ulaze u malinjak ili ne. I proizvođači i hladnjačari prognoziranu akontnu cenu ocenjuju kao koristan potez ali se razlikuju u njenoj visini i onom što sledi.

Rade Ljubojević, Sirogojno kompani: Mi to već radimo u zadnje 3, 4 godine i naši kooperantima dajemo neku garantovanu cenu na početku potpisivanja ugovora, to je novembar prethodne godine za sledeću sezonu. Ovo je jedan od dobri poteza Ministarstva, dobar je sa te strane što je realna cena, mislim da će biti svakako od koristi i da smiri tržište.

Dragan Bogdanović, Udruženje malinara Vilamet spas Arilje: "Proizvodnja maline je 8 tona po hektaru 140 dinara, mogu oni da pričaju šta god hoće, treba da bude malina evro 45. Rade Ljubojević, Sirogojno kompani: Svi moramo raditi poljoprivredni proizvođači naravno institucije, mislim da nije dovoljno jedino Ministarstvo poljoprivrede je krenulo da radi ali moraju se i drugi uključiti u taj problem".

Do berbe u junu ostaje još dovoljno vremena i za dogovore i za procenu roda, ono što ohrabruje je da je u ovom trenutku malina iz Srbije tražena na svetskom tržištu.

Izvor: www.rts.rs 

U januaru ove godine u poređenju s istim mjesecom lani broj zaklanih goveda povećan je za 208,6 odsto, a ovaca za 82,6 odsto, podaci su Zavoda za statistiku RS. Istovremeno je smanjen broj zaklane živine za jedan odsto, a broj zaklanih svinja je ostao na istom nivou. "Zabilježeno je povećanje neto težine zaklanih goveda za 316,8 odsto, ovaca za 69,1 odsto i živine za 6,4 odsto, kao i smanjenje neto težine zaklanih svinja za 2,6 odsto", podaci su Zavoda za statistiku RS. Stojan Marinković, predsjednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, rekao je da je važan razlog povećanja broja zaklanih goveda u januaru ove godine izvoz junećeg mesa u Tursku. "Prema ovim podacima možemo vidjeti koliko je to značajno za naše poljoprivrednike i sve one koji se bave ovom djelatnošću da izvoze meso u Tursku. Ipak, moram naglasiti i da je otkup junećeg mesa po ko zna koji put zloupotrijebljen od pojedinaca i doveden u pitanje", kazao je Marinković za "Nezavisne". Podsjećamo, proteklih dana je bio privremeno obustavljen izvoz mesa u Tursku zbog, kako su rekli nadležni, određenih malverzacija kod dva preduzeća, ali je odlučeno u ponedjeljak da će izvoz biti nastavljen pod pojačanim mjerama inspekcijskog nadzora od strane Kancelarije za veterinarstvo BiH. Marinković je istakao da u Savezu apeluju da se omogući da domaće stanovništvo jede domaću junetinu koja je svježa, a ne meso sumnjivog kvaliteta koje je uvezeno i zamrznuto nekoliko mjeseci ili čak nekoliko godina. "Predlažemo da otkupljivači i klaničari otkupljuju domaću junad i tu junad izvoze, te da se konačno počne sprovoditi ova mjera u skladu sa postignutim sporazumom, što će sigurno povećati proizvodnju junećeg mesa", naglasio je Marinković. Dodao je da kada je rađen sporazum o otkupu, cijena je bila od 4,20 do 4,60 KM po kilogramu žive mjere, dok su otkupljivači meso sumnjivog kvaliteta plaćali po kilogramu 3,80 KM. Ranko Sarajlić, poljoprivrednik iz Laminaca, kod Gradiške, istakao je da je osnovni razlog povećanja broja zaklanih goveda i ovaca interventni otkup junadi koju je do 31. januara subvencionisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS. "Ministarstvo je subvencionisalo otkup junadi sa 70 feninga po kilogramu žive mjere, tako da su otkupljivači kupovali junad po 3,90 KM, a klaničari dobili junad po 3,20 KM, štonema nigdje da je tako jeftino", kazao je Sarajlić. On je istakao da je pomenuti statistički podatak zabilježen samo u januaru ove godine i da je već od februara ovaj broj smanjen. "Firma 'Tareks', koja je zadužena za otkup, otkupljuje meso od mesoprerađivača klaničara umjesto da kupuje žive životinje, pa da im onda oni uslužno kolju i pakuju. Problem junećeg mesa u BiH je zaštita domaće proizvodnje koju nadležne institucije treba da urede", naglasio je Sarajlić. Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS ističu da regularni kanali otkupa zahtijevaju i poznato porijeklo životinja, odnosno njihovih polutki koje su predmet izvoza. "Pored toga, i interventni otkup junadi je rezultirao povećanim brojem klanja goveda. Uošteno gledajući, Republika Srpska je veći proizvođač mesa u odnosu na Federaciju i najveći dio mesa koje je na tržištu Republike Srpske je domaćeg porijekla, posebno u manjim mesnicama. Tako i kada je u pitanju izvoz, roba koja dolazi sa prostora Republike Srpske je poznatog porijekla. S druge strane, FBiH više uvozi te se stoga dešavaju situacije kao što je nedavno bilo u preduzećima 'Bajra' iz Travnika i 'Šišović' Rakitno", naveli su iz Ministarstva. Budžet za poljoprivredu RS je ove godine veći za 15 miliona u odnosu na prethodnu, a upravo proizvođači tovne stoke su jedan od korisnika povećanja budžeta. Postoji nekoliko mjera kojima se pomaže proizvođačima. "U redovne spadaju premija po grlu, a u vanredne mjere spada interventni otkup junadi. Tu je podrška išla po kilogramu otkupljene proizvodnje", naveli su oni.

 

Izvor: http://www.poslovnojutro.com

Ostao je još mesec do početka prolećene setve jarih kultura, ali se već sada zna da će, kao i svaka, biti malo skuplja u odnosu na prošlu.

U Poslovnom udruženju "Žita Srbije" nisu još pravili računicu, dok u Zadružnom savezu Vojvodine smatraju da će zemljoradnike seme, đubrivo i zaštitna sredstva koštati sedam do deset odsto više nego prošle godine, piše Dnevnik.

Takvu računicu izveo je i Agrarni savez Srbije. Nenad Manić iz tog saveza kaže da će setva kukuruza koštati zemljoradnike oko 65.000 dinara po hektaru, računajući seme, veštačko đubrivo i gorivo.

– To je desetak odsto više nego prošle godine – kazao je Manić. – Setva suncokreta koštaće između 65.000 i 70.000 dinara u zavisnosti od toga koji hibrid paori budu sejali, dok će setva soje u odnosu na te dve kulture biti jeftinija, kretaće se oko 55.000 dinara po hektaru ukoliko zemljoradnici budu koristili svoje seme, odnosno 60.000 dinara ako ga budu kupovali.

U tom cenovniku nije računat rad poljoprivrednika ni amortizacija poljoprivrednih mašina. Iz Zadružnog saveza Vojvodine apelovali su uoči setve na paore koji obrađuju manje posede da ne kukaju već da, ukoliko žele dobre prinose, kvalitetan rod i solidnu zaradu krenu konačno da se bave vrhunskom poljoprivredom.

– Cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda stalno padaju dok je svaka setva skuplja od prošle pa tako opstaju i računa imaju da se bave zemljoradnjom oni koji se bavi vrhunskom poljoprivredom, a drugi iz godine u godinu idu u gubitke i na granici su da dignu ruke od obrade oranica – kaže stručni saradnik u Zadružnom savezu Vovodine Petar Radić. – Zato bi ratari koji obrađuju manje posede, a kojih je najviše, morali da se okrenu stvaranju vrhunskih prinosa jer u suprotnom neće opstati.

U pogledu zastupljenosti poljoprivrednih kultura očekivanja su da će kukuruz ove godine zauzeti veće površine i biti posejan na milion hektara, dok je prošle setve zauzeo 970.000.

– Interesovanje poljoprivrednika u pogledu osnovnih kultura ostalo je na nivou lanjskog, uz neznatna odstupanja – kazao je direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković. – Soje će biti posejano između 230.000 i 240.000 hektara, ali su očekivanja da ćemo suncokreta imati manje nego u setvi 2019. godine. Lane ratari nisu bili zadovoljni otkupnom cenom, i to je razlog zašto će ovog proleća ta uljarica zauzeti manje površina od 220.000 hektara, koliko je bilo prošle godine. Jedino suša u aprilu može naterati ratare pa poseju suncokret umesto soje i kukuruza, ili pak ponuda prerađivača o većoj otkupnoj vrednosti novog roda.

Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da će posejati suncokret jer ima računa da se suncokretom bavi i ove godine, gledajući cenu kukuruza tokom lanjske berbe – 14,2 dinara, a suncokret je tokom žetve bio 31 dinar.

– Zato postoje razlozi da se suncokret nađe na njivama i ove godine umesto kukuruza, čija je cena sada 16 dinara – navodi Šoti.

Jesenas je pšenica posejana na oko 570.000 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2812439/za-prolecnu-setvu-potrebno-spremiti-oko-500-eur-po-hektaru

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31