U Srbije je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom. To znači da se oko dve hiljade proizvođača bavi ovim vrstom uzgoja na približno 15.000 hektara. Ekipa RTS-a upoznala je jednog iz Male Vranjske kod Šapca, a on joj je otkrio kako se zaleteo u posao gajenja aronije i da li mu se isplatilo.Priča o aroniji može, ali prvo sok od nje. Jer kao i sve goste, Željko Dimitrić iz Male Vranjske dočekao nas je svojim proizvodom. Recept za sok isti je već šest godina, koliko i proizvodi aroniju. A evo šta se promenilo.

"Na dan kada smo sadili kilogram aronije je bio oko 1.000 dinara u prodaji, a danas nema otkupa ili je to neki otkup po 100 dinara koji je uopšte neisplativ totalno", kaže Željko.

Zato aroniju ne prodaju u svežem stanju, već je isključivo prerađuju. Nažalost, taj proces nismo mogli da snimimo, jer je aronija tek u cvatu. Ali zato možemo da vam pokažemo kako izgleda sok, rakija, slatko i čaj od ovog voća. I da Željka podsetimo kako je u avgustu, kada ima pune ruke posla.

"Taj dan koliko možemo da flaširamo toliko i beremo ploda. U toku dana se bere od 4-5 sati, plod se pere, suši, hladno cedi i pasterizuje. U toku noći prerađujemo i flaširamo sok i ujutru opet ispočetka. Za jedan litar soka, pošto imamo sistem za navodnjavanje, potrebno nam je 1,6 kilograma aronije, što je odličan rezultat", ističe proizvođač.

Odličan rezultat Željko je postigao i prošle godine kada je postao prvi sertifikovani proizvođač na teritoriji Šapca. Međutim, ni to mu, kako kaže, nije dovoljno da bi proizvode izlagao dalje od bazara.

"Problem je što mi kao poljoprivredna gazdinstva ne možemo da uđemo u neke velike markete. Iako imam sertifikovanu organsku aroniju, da je u mom soku ceđena sveža aronija, ja na ovaj sok ne mogu da stavim pečat ili amblem da je to organski proizvod, jer to mogu samo fabrike", objašnjava Željko.

"Čuli smo kako se pravi sok, a kako se gaji aronija? Kada smo posadili to je bila priča da se samo i obere i da nema posla ništa, ali sama organska proizvodnja iziskuje mnogo više posla nego kovencionalna proizvodnja gde mnoge poslove moramo da radimo ručno od kopanja i čupanja trave do kupljenja ručno rutave bube koja napada plod.

Na 70 ari Željko je zasadio 1.400 stabala aronije. Iako procenjuje da ova plantaža može da ima rod i do 15 tona godišnje, on ga još uvek nije dostigao. Maksimalna berba bila mu je protekle godine kada je obrao 3,5 tone ovog bobičastog voća.

"U organskoj proizvodnji ne može da se baca toliko mineralnog đubriva, tačnije uopšte, kao u konvencionalnoj proizvodnji. Imam tri puta manji rod nego neko ko u konvencionalnoj proizvodnji baca đubriva primenjuje čak i total, nema trave. Mi treba da imamo tri puta veću cenu ploda, a ne samo mizernih 10 ili 20 posto", kaže Željko.

Ovaj medicinski tehničar u Hitnoj pomoći još nije povratio uloženo, ali kaže da se profitu nada sledeće godine. Glavni saveznik u poslu mu je sunce od koga i zavisi koliko će njegovi proizvodi biti slatki. A kada smo kod slatkog, planira da aroniju čokoladira kao i da napravi žitni dezert sa njom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3495666/aronija-donosi-zdravlje-a-novac.html

Prinos trešanja biće smanjen u celoj Srbiji za 30 odsto zbog niskih temperatura i mraza krajem marta u periodu cvetanja ranih sorti trešanja, procenjuju stručnjaci. Proizvođači očekuju da će otkupna cena biti viša od prošlogodišnjih 220 do 250 dinara, dok cenu na pijacama teško mogu da prognoziraju.

Miloš Pavlović, poljoprivrednik i inženjer voćarstva, pod trešnjom ima 12 hektara u Gornjoj Vranjskoj i Lojanicama, nedaleko od Šapca, a ima i rasadnik sa sadnim materijalom ovog voća. Kaže da su zbog niskih temperatura i mraza u periodu cvetanja rane sorte trešnje pretrpele štetu između 20 i 30 odsto.

- Za rane sorte, koje stižu između 10. i 25. maja, već sada možemo da konstatujemo da su oštećenja u procentima između 25 i 35 odsto, a one koje stižu u junu preživele su mraz. Iako je bilo hladnih dana, to nije smetalo kasnijim sortama, ali osetljivije voće kao što su rane sorte teško podnosi temperature od -4 i -5 stepeni, a moji profesori sa fakulteta kažu da je u okolini Šapca tih dana bilo i do -6 stepeni, pa je to uticalo da trećina roda propadne - kaže Miloš Pavlović.Slična situacija je i u Smederevu, Kruševcu, Loznici, Čačku i drugim delovima Srbije gde se gaji ovo voće, pa je procena stručnjaka da je zbog mraza uništeno od 20 do 30 odsto trešnje.

- Trešnjari koji su u kotlinama pretrpeli su i stopostotnu štetu, ali sve ono što je preko 150 metara nadmorske visine, nije bila prevelika šteta. Tako da može da se kaže da je na nivou cele Srbije oštećenje oko 30 odsto - kaže inženjer poljoprivrede Milorad Jocković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.Teško je prognozirati kako će to uticati na cenu, jer kako ističe mladi poljoprivrednik i inženjer voćarstva Miloš Pavlović, trešnje se u Srbiji i dalje smatraju deficitarnim voćem i nema ih u velikim količinama za izvoz. To važi i za Evropu.- Cena trešnje i izvoz zavise od izvoza jagode. Tako je bilo i prošle godine. Ako ide izvoz jagode, izvozi se i trešnja, jer veliki izvoznici ne mogu da izvoze samo jagode, već moraju da dodaju i određene količine drugog voća koje stiže u to vreme. Rane sorte zavise od izvoza jagoda i to diktira cenu. Prošle godine je u početku bila niska otkupna cena, ali su pozne junske sorte kasnije dostigle cenu od 220 do 230 dinara, što je na kraju bilo dobro za proizvođače - objašnjava Miloš Pavlović.

Milorad Jocković dodaje da je upravo zbog zajedničkog izvoza cena trešnje dobra kada je i cena jagode.

- Prošle godine, iako nije bilo dovoljno trešanja na tržištu, prodaja nije išla očekivano. Jednostavno, nije bilo kupaca. Mislim da će cena biti bolja nego prošle godine, ali je teško sada prognozirati koliko će to biti. Realna otkupna cena je 1,5 do 2 evra - kaže Jocković.Stručnjaci kažu da su veliku štetu pretrpele i kajsije, naročito u kotlinama.

- Na poziciji gde sam ja nije bilo velike štete. Međutim, tamo gde su kajsije na nižoj nadmorskoj visini, velika je šteta. Recimo, moj rođak je kajsije posadio na 127 metara nadmorske visine i tu je otišlo sve. Na nižim prostorima je drugačija situacija. To je rizična voćka i malo ko se odluči da podigne plantažu. Ja sam to odlučio, uz sav rizik koji postoji. Verujem da će to uticati na cenu, jer smo mi malo tržište i ona se veoma traži i nema rizika da će ostati neprodata, pod uslovom da je ne ošteti mraz kao ove godine - kaže voćar Milenko Vujković iz Culjkovića.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cena-tresanja-bice-paprena-prinos-desetkovan-zbog-mraza/xr7ljzp

Dolaskom poleća započeli su i radovi u poljoprivredi i sve je više sezonskih poslova koji se na njivama moraju obavljati. Kako stvari stoje, dobra je i ponuda poslova, kao i interesovanje onih koji traže posao. Budući da je poljoprivredna sezona na početku, za sada je još uvek malo poslova, uglavnom u voćnjacima i vinogradima, ali će uskoro uslediti i branje voća i povrća.

Zarada sezonskih radnika u poljoprivredi zavisi od poslodavca, vrste i težine posla koji se radi, kao i od toga da li se nadnica plaća po kilogramu ubranog voća ili na osnovu utvrđene satnice. Uglavnom se obračunava na osnovu satnice, koja se kreće od oko 180 dinara do oko 250, pa se uz angažman od deset sati, što je najčešći zahtev poslodavaca, dnevno može zaraditi oko 2.500 dinara, odnosno za deset dana oko 25.000.

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga
Iako bi se moglo reći da za obavljanje tih poslova ima dovoljno ljudi, sve je više poslodavaca koji se oslanjaju na radnike koje su već angažovali i koji znaju taj posao. Međutim, situacija se poslednjih godina značajno promenila – obučenih berača voća sve je manje pa je već polovinom marta, više od dva meseca pre početka branja malina, veoma izražena potraga za radnicima.

Malinari nude dnevnicu od oko 2.000 do 2.500 dinara, uz obezbeđen smeštaj i ishranu, a mnogi obezbeđuju i troškove prevoza. Budući da je potraga za radncima velika, zainteresovani su u prilici da izaberu najbolju ponudu.

Slično je i kad je u pitanju branje jagoda, koje na otvorenom počinje u maju, u plastencima polovinom ovog meseca, a satnica se kreće od oko 180 dinara do oko 220. Vlasnik Plantaže „Jagode Miletić” iz Subotice Nikola Miletić kaže da već traži berače, kojih je poslednjih godina sve manje jer ili odlaze iz zemlje ili prestaju da se bave tim poslom. On ukazuje na to da je ranije bilo uobičajeno da se berači plaćeju po učinku, a za kilogram jagoda zarađivali su u rasponu od 18 do 25 dinara. pa je od toga koliko je berač vešt i brz zavisila i zarada, dok se sad mahom svi odlučuju za plaćanje po satu.

Berači traženi i u Evropskoj uniji

Jedan od razloga za nedostatak berača, pre svega ljudi obučenih za taj posao, jeste i to što su veoma traženi i u zemljama Evropske unije, gde su, naravno, zarade daleko veće. Tako će, po svemu sudeći, uz ogroman broj ugostiteljskih radnika, kao i građevinaca, put zemlja EU odlaziti i sve više onih koji znaju da rade na zemlji. Tako u Nemačkoj berači na sat mogu zaraditi od oko 8,50 evra do gotovo deset pa se dnevno u yep može smestiti i do 100 evra. U Slovačkoj se za kilogram ubranih jagoda nudi zarada i do 40 evrocenti, za razređivanje jabuka i bresaka oko tri evra na sat, a ponude za angažman berača stižu i iz Italije, Španije, Danske...

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga. Po rečima direktora Studentske zadruge „Omega dil” Zorana Vranješevića, poslova u poljoprivredi ima, a proteklih dana bilo je aktuelno skidanje stareži u jagodama, za šta je satnica bila 250 dinara, te čišćenje voćnjaka i vinograda posle orezivanja, a na tom poslu moglo se zaraditi 180 dinara na sat. On kaže da zainteresovanih za rad u poljoprivredi ima, ali da nisu svi svesni da to nije lako pa je najveći odziv prvog dana.

– Imamo ugovore s nekoliko poljoprivrednih gazdinstava i već godinama dobro sarađujemo, tako da u sezoni poljoprivrednih radova posla uvek ima – od sadnje različitih poljoprivrednih kultura na njivama, preko održavanja do branja – kaže Vranješević. – Uskoro će krenuti značajniji sezonski poslovi u poljoprivredi, a satnica će se kretati u istom rasponu kao i sada – od 180 dinara do 250.

„Omega dil” nudi mogućnost zarade i onima koji nisu raspoloženi da rade u poljoprivredi, pošto ima ugovore s nekoliko velikih trgovinskih lanaca. Za popunjavanje rafova, sortiranje voća, deklasiranje... što su najčešći poslovi u radnjama, na sat se može zaraditi 180 dinara, a u ponudi su i promotivni poslovi – za šta je dnevnica oko 1.200 dinara.

D. Mlađenović

www.dnevnik.rs 

Država ne može nikome da garantuje cenu maline, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da sa aspekta tržišta ove godine situacija po tom pitanju neće biti bolja nego što je bila prethodne.

Nedimović je u Skupštini Srbije na sednici gde članovi Vlade odgovaraju na pitanja poslanika kazao da je država preuzela sve u prethodnom periodu da sa repromaterijalom, mineralnim đubrivom, preko nabavke goriva, smanji troškove za poljoprivrednu proizvodnju.

"Ove godine nameravamo da usvoijimo dva zakona koji bi trebalo da pomognu u razrešavanju ovog problema, to je zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda i da izmenimo zakon o podsticajima", naveo je Nedimović komentarišući da od sektora malinara nema teže muke u ovom trenutku.

Objasnio je da je u Srbiji 2011. godine bilo 13.500 hektara pod zasadima malina, uglavnom na prostoru zapadne Srbije, dok 2018. godine imamo 23.000 hektara pod zasadima malina, gotovo dva puta više.

Kako je kazao, 2013, 2014, 2015. godina bile su dobre za malinarski sektor, u smislu da je postojala dobra cena, dobra tražnja, ali zbog masovnog podizanja zasada u onim krajevima i od onih lica koji se time nisu bavili, došlo je do toga da na današnji dan postoji 59.000 gazdinstava koje imaju manje od jednog hektara pod zasadima malina.

"Ove godine sa aspekta tržišta situacija neće biti ništa bolja nego prethodne godine. Vlada Srbije nikada neće bežati od ovog problema, ali tržište je jedino koje opredeljuje cenu", kazao je Nedimović.

Upitan za protivgradnu zaštitu, ministar je kazao da je Srbiji neophodan zakon o protivgradnoj zaštiti i dodao da su 2018. godine primenjene dve vrste mera dok se zakon ne usvoji.

Prva mera je nabavka automatizovanih protivgradnih stanica, od kojih je prvih 28 izgrađeno, a vrednost radova je 308 miliona dinara i nalaze se na prostoru koji su najizloženiji gradonosnim oblacima, kazao je Nedimović.

"Ali, to ne garantuje potpunu bezbednost, pa smo izmenili i pravilnik o podsticajima za osiguranje od grada, tako da najugroženiji okruzi imaju povrat od 70 odsto od premije na osiguranje", kazao je ministar poljoprivrede.

Izvor: www.kurir.r

Radna grupa za malinu prvi put održala je sastanak izvan prostorija Ministarstvapoljoprivrede i to u čačanskom Institutu za voćarstvo.

Prema rečima državnog sekretara Velimira Stanojevića, sastanak je na dugoročan način rešio neke od probleme malinara.

“ Konačno smo došli do nekih kalkulativnih proizvođačkih cena vezanih za svežu malinu kao i kalkulaciju smrznute maline. Imali smo dobar sastanak gde smo donosili odluke kako na dugoročan način možemo rešiti probleme u malinarstvu i nastavićemo tako i u narednom periodu”, rekao je za RINU Velimir Stanojević.

On je dodao da očekuje rodnu godinu u kojoj će i proizvođači i prerađivači biti zadovoljni.

“ Nisu uvek na istim talasnim dužinama, ali godina će biti bolja od prošlogodišnje, zbog vremenskih uslova. Siguran sam da smo kao država uradili sve što smo mogli i što se tiče podsticaja i podizanja zasada”, dodao je Stanojević.On je napomenuo da je u završnoj fazi izrada rejonizacije voćarske proizvodnje u koju su uključene institucije poput Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Novom Sadu i Instituta za voćarstvo u Čačku, koja će na jedinstven način pokazati koja su područja najbolja između ostalog i za gajenje maline.

Na pitanje može li se utvrditi otkupna cena maline na sastanku Radne grupe, Stanojević kaže da to nije zadatak ove grupe, već stvar tržišta. Razgovora je bilo o kaklulacijama kako sveže tako i smrznute maline, dodao je Stanojević.

Asocijacija malinara Srbije zadovoljna sastankom

Danas, po prvi put , prema ocenama Dobrivoja Radovića, Radna grupa za malinu i Asocijacija malinara Srbije došla je do usaglašavanja cene koštanja kilograma maline.

“Najviše što zanima poljoprivredne proizvođače je to da smo dobili cenu koštanja maline koju su izneli najveći otkupljivači iz Srbije. Oni su izneli pre 20 dana cenu od 80 dinara, a danas su po prvi put Radna grupa i Nacionalni savet došli do usaglašavanja da je cena koštanja kilograma maline na osam tona po hektaru 139,3 dinara. Dve, tri godine su nas zamajavali i smatrali da imamo dobit a to nije tačno. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je država stala iza nas, poljoprivrednih proizvođača i odrađena je cena koštanja koja je prava i istinita. Cena koštanja od 80 dinara bila je lažna i prezentovali su je najveći izvoznici, cena na osam tona po hektaru je nepunih 140 dinara za kilogram maline , tako da cena maline ne sme biti ispod 1,45 evra jer niko neće raditi i to je jedini način da se ostvari dobit,”, kaže
Dobrivoje Radović za RINU.On dodaje da je bilo negodovanja od strane hladnjačara, ali veruje da će i naredni sastanci biti konstruktivni i da će sa ovom cenom koštanja maline u gajbici po kilogramu mnogi zasukati rukave u malinjacima.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest414457.html

Cena junećeg buta bez kostiju je 800 dinara za kilogram i na istom je nivou od prošlog leta.Kako piše Danas, time su se obistinile reči ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića iz decembra 2018. kada je rekao da junetina neće u domaćim trgovinama ići na 1.000 dinara. Tada je Nedimović najavio i okvirno dogovoren bescarinski izvoz 7.000 tona junetine za Tursku ove godine.

Srbija je prošle godine od marta, kada je krenuo izvoz, u Tursku plasirala 5.000 tona junećeg mesa, a plan je bio da se ove godine količina duplira. Pitanje je samo da li i koliko prostora za izvoz ima zemlja u kojoj se uzgaja 12.000 junadi i godišnje proizvede 70.000 tona junetine.

To što juneće meso nije poskupelo poslednjih meseci ne znači da nije skupo. Najbolja mera skupoće jeste prodaja koja, kako kažu trgovci, ide uobičajeno, što se tiče junetine – uobičajeno slabo. Nešto jeftinije od buta su juneće grudi i rebra koje koštaju 570 dinara za kilogram, dok je teleći but bez kostiju nekih 1.300 dinara. Cene su gotovo identične u malim marketima, velikim trgovinskim radnjama i mesarama, a juneće i teleće meso mnogo se manje kupuju od svinjskog i pilećeg, koje je i nekoliko puta jeftinije.

Nekoliko puta manje se i pojede. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, građani Srbije u proseku godišnje pojedu 13,9 kilograma goveđeg mesa. Prema anketi o potrošnji domaćinstava u 2017. u beogradskom regionu potrošnja govedine bila je nekih 20,8 kilograma po stanovniku, duplo manje ove vrste mesa jelo se te godine u Vojvodini, dok je prosek na jugu i istoku Srbije tek 8,5 kilograma po stanovniku.

U isto vreme u Srbiji svaki stanovnik u proseku pojede godišnje 45,4 kilograma svinjskog i čak 50 kilograma pilećeg mesa.

I dok ministar poljoprivrede tvrdi da imamo dovoljno junetine da zadovoljimo izvozne potrebe, pitanje je i da li imamo dovoljno da zadovoljimo sopstvene potrebe. Kao i da li bi te potrebe bile drugačije, odnosno da li bi potrošnja bila veća da je junetina u Srbiji jeftinija i da imamo mnogo više stoke.

"Najveći naš problem jeste što je stočni fond jako mali. Mi imamo subvencije od ove godine od 15.000 dinara po biku, ali nemamo teladi, a nemamo ih jer nemamo ni krave. To je ono što nam treba i o tome država treba da razmišlja, kako da uvezemo krave ili mušku telad. DŽabe nam subvencije i što je cena po kilogramu žive vage sada 2,2 ili 2,4 evra kad nemamo stočni fond", kaže za Danas Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika.

Kaže da postoje opcije da se uvozi telad i krave zajedno sa teladima, ali da je to dug, nimalo jednostavan proces. Da bismo dobili bika, kako kaže, potrebno je da se tele tovi bar deset meseci. "Bilo je nekih najava da će se uvoziti iz Rumunije ili Slovačke, ali od toga nije bilo još ništa jer je veliki problem i sigurnost, odnosno zdravlje tih životinja", ističe Jakšić.

Pre 30 godina u Srbiji smo imali dva miliona goveda, sada je manje od 800.000 grla. Za sadašnju Vladu, o čemu je Nedimović i govorio, cilj je da se dostigne upravo taj nivo iz 1989. i to u narednih pet godina.

Da li je to moguće ili ne teško je predvideti, ali je činjenica, kako za Danas kaže agroekonomski analitičar Branislav Gulan, da je stanje u srpskom stočarstvu katastrofalno. "U Srbiji je prema podacima RZS prošle godine bilo 878.000 goveda, što je istorijski minimum. Za 2,3 odsto manje nego 2017. godine. Imali smo prošle godine 12.000 junadi u tovu, ali je zbog izvoza sve poklano", ističe Gulan. On napominje da stočarstvo u Srbiji poslednje dve do tri decenije beleži pad od dva do tri odsto na godišnjem nivou.

Gulan napominje da je Turska prošle godine uvezla 54.000 tona govedine, nešto manje od 4.000 tone iz Srbije. Celokupan turski uvoz govedine iz Srbije prošle godine vredeo je 19,2 miliona evra, napominje Gulan, što je devet odsto od ukupnog uvoza ovog mesa. Više nego iz Srbije, Turska je uvozila goveđe meso samo iz Poljske i BiH.

Od prošlogodišnjeg poskupljenja od 20 do 30 odsto, cena junetine trenutno stagnira. Međutim, za nekoliko meseci, kako su najavili iz Ministarstva poljoprivrede, moglo bi doći do dodatnih pregovora o novim kvotama za izvoz junetine u Tursku, što bi ponovo moglo da dovede trgovce u iskušenje da zbog nedovoljne količine na domaćem tržištu razmisle o korekciji cena ovog mesa.

PKS: Imamo dovoljno junetine za sopstvene potrebe

U Privrednoj komori Srbije za Danas kažu da je Srbija prošle godine izvezla 6.474 tone goveđeg mesa u vrednosti od 29,1 milion evra, što je više nego duplo u odnosu na godinu ranije kada je ukupan izvoz govedine vredeo tek nešto više od 13 miliona evra. Izvoz je u 2016. vredeo 7,7 miliona evra, a 2015. pet miliona evra. Turska je ubedljivo najveći uvoznik goveđeg mesa iz Srbije, a daleko iza je Italija kojoj smo prošle godine prodali 500 tona govedine u vrednosti od 2,4 miliona evra.

U PKS kažu da smo 2018. Izvezli 110 tona telećeg mesa u vrednosti od 623.000 evra. "U Srbiji se proizvede oko 75.000 tona junećeg mesa i to predstavlja dovoljnu količinu za sopstvene potrebe, jer je prosečna potrošnja junećeg mesa svega oko četiri kilograma po stanovniku", napominju u PKS.

Izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/209999/Junetina-i-dalje-preskupa-za-gradjane-Srbije.html

Poljoprivrednici u Srbiji od danas mogu da računaju na subvencije na dizel gorivo, za šta su izdvojene dodatne dve milijarde dinara, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će 60 litara dizel goriva po hektaru biti subvencionisano sa po 20 dinara, prenosi Tanjug.

Nedimović je za RTS naglasio da će novca biti za sve poljoprivrednike.

On je objasnio da jedino što poljoprivrednici treba da urade je da u Upravama za trezor popune zahtev, a za dva-tri dana novac će biti na računu.

Nedimović je dodao da će novac dobiti samo aktivna poljoprivredna gazdinstva, kojih je oko 360.000, ističući da su netačni navodi da će i neaktivna gazdinstva dobiti subvenciju.

„To su priče za malu decu. I kada budemo povećavali mere, biće zamerki. Dobro je kad se vodi živa rasprava”, istakao je ministar.

Vlada Srbije nije produžila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „Tipa 500” koja je određivala maksimalnu cenu vekne od 46 dinara. Tako je juče prestala da važi odluka doneta još 2010. godine, zbog koje je Evropska komisija često imala primedbe jer je to bilo administrativno regulisanje cene nekog proizvoda. Kako je za „Politiku” izjavio Rasim Ljajić, ministar trgovine, ne očekuje povećanje cene hleba, jer i danas u prodavnicama ima hleba koji se prodaje za 30 ili 40 dinara po vekni.

– Ukoliko ovo proizvođači iskoriste ili dođe do bilo kakvih poremećaja na tržištu, spremni smo da uredbu vratimo – izjavio je Ljajić.

Građani Srbije u ishrani i dalje pretežno koriste beli hleb. Za ovom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne Srbije, muškarci i osobe s nižim obrazovanjem.

Integralni hleb konzumira tek 8,2 odsto anketiranih odraslih i samo 3,5 odsto dece, pokazalo je istraživanje o navikama u ishrani građana sprovedenog prošle godine. Prema ovom istraživanju, zdravije žitarice češće biraju žene koje žive u gradovima, višeg i visokog obrazovanja, kao i stanovnici Beograda i oni koji najviše zarađuju. Udruženje „Žitounija” bilo je jedan od inicijatora ukidanja ove mere za koju, kako su rekli, više nije postojala ekonomska opravdanost.

Zdravko Šajatović, predsednik ovog udruženja, ne očekuje da može da dođe do poremećaja na tržištu jer je u Srbiji, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, registrovano 3.000 proizvođača hleba. Koliko njih realno košta vekna belog hleba? On kaže da je učešće brašna u proizvodnji belog hleba svega 30 odsto što za pekare u ovom trenutku znači trošak od devet dinara. Ostali izdaci su energija, aditivi, radna snaga, transport...

– Konkurencija je velika među proizvođačima. Imamo informacije sa terena da se vekna iz industrijskih pogona, u nekim gradovima Srbije, prodaje i za 22 ili 27 dinara. Jasno je da tu nema zarade. Ako je i ima, ona je skromna. Pekari to nadomešćuju kroz cene specijalnih vrsta hlebova i peciva koje nisu bile pod kontrolom – kaže Šajatović. Još neki od razloga zbog kojih hleb ne bi trebalo da poskupi su dovoljne količine pšenica i brašna na domaćem tržištu.

Pšenica je rekordno rodila i bez obzira na nešto slabiji kvalitet ima je dosta i za domaće potreba i za izvoz. Ista situacija je, dodaje, i sa brašnom. On naglašava da zakon o trgovini propisuje da se privremene mere mogu donositi samo kada postoji ozbiljan poremećaj na tržištu.

– To sada nije slučaj. Te 2010. godine uvođenje mere bilo je opravdano jer je zaista pretila opasnost da cena vekne dostigne 50 dinara. Zato se država i odlučila da cenu belog hleba propiše na 46 dinara i ograniči ukupnu maksimalnu maržu na 8,1 odsto u odnosu na proizvođačku cenu – kaže Šajatović.

Prema Uredbi o socijalnom hlebu, koja je poslednji put, pre ukidanja, objavljena u avgustu prošle godine, navedeno je da je proizvođačka cena hleba 38,68 dinara po vekni. Proizvođači su bili u obavezi da proizvedu i stave u promet najmanje 30 odsto belog hleba u odnosu na ukupnu dnevnu proizvodnju.

Naš sagovornik naglašava da je ovakvo ograničavanje bilo apsurdno jer je bilo proizvođača koji su imali veću potražnju za polubelim hlebom koji je nutritivno zdraviji, a pritom država nije propisala njegovo učešće u proizvodnji.

– Naše mišljenje je da hleb ne treba proglasiti za socijalnu kategoriju. Ako i jeste za deo stanovništva onda mere treba da donosi resorno ministarstvo, koje se bavi socijalnom zaštitom a ne da, kao do sada, sve ide na teret privrede – kaže on. Predstavnik „Žitounije” ističe da nijedna od država u okruženju ne ograničava cenu hleba koji je, po njihovim informacijama, najjeftiniji u Srbiji i Makedoniji. U Hrvatskoj je dvostruko skuplji a u Sloveniji čak četiri puta.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/421729/Koliko-pekare-kosta-bela-vekna

Proizvođači voćnih sokova i uvoznici sirovina plaćaju za oko pet odsto manju carinu za koncentrisani sok od pomorandže. Zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, uvozna dažbina smanjena je sa 20 na 15,2 odsto, a procenjuje se da će privreda u ovoj oblasti uštedeti više od 200.000 evra godišnje saopštava PKS.
„Grupacija proizvođača mineralnih voda, voćnih sokova i bezalkoholnih pića PKS, prošle godine pokrenula je inicijativu da se smanje carinske stope na uvoz koncentrisanog soka od pomorandže. Zahvaljujući kvalitetnom dijalogu sa ministarstvima poljoprivrede i finansija, uspešno je realizovan ovaj predlog i carinska stopa na uvoz koncentrisanog soka od pomorandže smanjena je za 4,8 odsto. Procene su da će ušteda za industriju proizvođača sokova u 2019. godini iznositi nešto preko 200.000 evra“, rekao je Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS.
Ovu pogodnost, osim proizvođača, koristiće i uvoznici sirovine što će obezbediti veću konkurentnost domaćih proizvoda na našem i stranom tržištu, dodao je Ivanović.
„Kao domaća kompanija i najveći prerađivač voća u Jugoistočnoj Evropi, pozdravljamo sve napore da se uvedu carinske olakšice i pomogne konkurentnost domaćih proizvođača. Ukus pomorandže je među top tri ukusa na srpskom tržištu prema tržišnom učešću i ocenama potrošača. ‘Nektar’ uvozi kvalitetnu brazilsku pomorandžu i do sada je bila podložna carinskoj stopi od 20 odsto u odnosu na 12,2 odsto koliko je standard EU. Pozdravljamo značajan napredak koji je napravljen i stratešku inicijativu Privredne komore Srbije u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvom finansija da se carinske stope smanje na 15,2 odsto. Ovo je svakako benefit i za potrošače, jer i najkvalitetnije sirovine sveta postaju dostupnije. Nadamo se da će se napori u tom pravcu nastaviti do nivoa standarda EU“, izjavio je Mihailo Janković, direktor Nektar grupe.
Svetislav Parežanin, direktor kompanije AFC, koja uvozi sirovinu iz Brazila, ocenjuje da je delimično ispravljena nelogičnost u našoj Carinskoj tarifi gde je uvoz gotovih sokova od pomorandže bio oslobođen plaćanja carine, a uvoz sirovina za proizvodnju soka od pomorandže bio opterećen stopom carine od 20 odsto, za razliku od zemalja EU gde je stopa carine za uvoz tih istih sirovina 12,2 procenta ili zemalja u okruženju koje nisu članice EU gde stopa carine iznosi od nula do pet odsto.
„Pošto je strateški cilj naše vlade priključenje EU očekujemo da će uskoro doći do daljeg sniženja stope carine na nivo stope carine u EU od 12,2 odsto na uvoz tih istih sirovina i time omogućiti dalje povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača u domaćoj i međunarodnoj trgovini“, rekao je Parežanin.
Savetnik u Udruženju za prehrambenu industriju PKS Saška Biorčević navodi da se u Srbiji godišnje prosečno uveze između 2.500 do 3.000 tona koncentrisanog soka od pomorandže. Više od 70 procenata navedenog proizvoda koji se koristi kao sirovina za sokove od pomorandže se uvozi iz Brazila, zemlje koja predstavlja lidera po količini i kvalitetu proizvodnje ove vrste proizvoda. U svetu, potrošnja soka od pomorandže je na prvom mestu, dok je kod nas na trećem, posle soka od jabuke i breskve.
Međutim nismo saznali da li će ovo značiti za potrošače koji plaćaju izuzetno visoke cene za sokove prepune šećera i drugih dodataka, a u kojima je sve manje voća. Nedavno je kompanija "Knjaz Miloš" na tržište plasirala sok pod nazivom TUBE sa svega 8% voćnog sadržaja. Proizvođači kao da se utrkuju ko će više šećera, a manje voća staviti u "sokove" komentariše Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina i podseća na nedavno usvojenu uredbu koja uređuje ovu oblast. "Očekujem da će se ipak popraviti situacija i da ćemo znati šta konzumiramo, a da će ti proizvodi biti zdravstveno bezbedni, hranljivi i po fer cenama, a poželjno je da budu od domaćih sirovina" zaključuje Đaković koji je inače zbog odbijanja da odgovore na pitanja Agrobiznis magazina u vezi sa poreklom sirovina zatražio vanredni inspekcijski nadzor. Taj nadzor do danas nije izvršen. Kako smo nezvanično saznali kompanija Coca Cola je na planu za kontrolu samo nam nije rečeno kada. Do tada piti ili ne piti pitanje je sad!

 

Novim pravilnikom broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja.

Od prvog januara iduće godine stupa na snagu nova odredba Pravilnika o kvalitetu sirovog mleka. Tako ubuduće otkupljivači ovu sirovinu stočarima neće isplaćivati po procentu mlečne masti, kao što je to do sada bilo, već će se vrednovati broj prisutnih somatskih ćelija i mikroorganizama u mleku. Novim Pravilnikom, broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja.

Ako se utvrdi da u mleku ima više od 400.000 somatskih ćelija, to je znak da neko grlo stoke, koje se muze, boluje od mastitisa, odnosno upale vimena. Ukoliko se u zbirnom uzorku mleka uzetog sa nekog sabirališta nađe od 500.000 do million somatskih ćelija po mililitru, to ukazuje na činjenicu, da je ova bolest rasprostranjena na 30% muznih krava.

 

Higijena sirovog mleka garantuje kvalitet

Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u PSSS Vranje, ističe da prisustvo mikroorganizama u mleku pokazuje koliko su stočari vodili računa o higijeni mleka, počevši od same pripreme za mužu, pa do trpeze.

- Mikroorganizmi u mleku su bakterije, kvasca i plesni. Neki od njih utiču na loš kvalitet mleka, jer mu menjaju osobine. Ispitivanja su pokazala da je prisutnost visokog broja mikroorganizama u mleku posledica grešaka u ishrani, neodgovarajućeg držanja i smeštaja životinja, zasušenja krava, nepravilne ručne i mašinske muže i manipulacije mlekom. Najveća zagađenja mleka dešavaju se upravo usled neadekvatnog držanja opreme za mužu i hlađenja mleka - smatra Širtov.

 

Neophodna kontrola transporta mleka od proizvođača do prerađivača

 

Donošenje novog Pravilnika o otkupu sirovog mleka pozdravlja i Nenad Jovanović, jedan od proizvođač mleka iz Donjeg Neradovca kod Vranja. On već tri meseca ne predaje mleko otkupljivaču, jer su mu krave steone.

- Mleko koje sam do sada predavao uvek je bilo dobrog kvaliteta i na osnovu toga sam ostvarivao najbolju zaradu. Sa kvalitetom mleka nikada nisam imao problema, jer krave redovno pregledaju veterinari. Uz njihovu pomoć rešavam sve zdravstvene probleme koji se tokom godine jave kod stoke. Staju u kojoj držim krave svakodnevno čistim i po potrebi dezinfikujem. Prilikom muže, kravama dobro operem vimena, a potom ih obrišem peškirom. Mleko do predaje otkupljivaču držim na hladnom mestu i to u sudovima koje sam prethodno ispario vrelom vodom. Tokom leta na to pogotovo obraćam pažnju. Kada vrelina pritisne, mleko držim u frižideru i zato mi se nikada nije desilo da predam prokislo mleko - prenosi svoja iskustva Jovanović.

 

On tvrdi da svi proizvođači mleka, koje poznaje, strogo vode računa o higijeni prilikom muže i zdravstvenom stanju stočnog fonda, ali da nadležni koji pišu ovakve i slične pravilnike moraju da kontrolišu i otkupljivače mleka, naročito deo koji se odnosi na transport mleka od proizvođača do prerađivača.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31