Bundeva (lat. Cucurbita pepo) je jednogodišnja biljka puzavica iz familije bundeva. Naše bake su znale da od bundeve naprave najukusnije čorbe, a nema ko ne pamti ukus pite bundevare.  Bundeva zri u jesen, dugo zadržava svežinu pa je nezaobilazna na zimskoj trpezi. Plod se koristi u ishrani, a seme u fitoterapiji.

Korisna od ploda do korena

Postoje naučni dokazi da se bundeva koristila u ishrani 7.000 pre nove ere. U staroj Grčkoj i Rimu žene su pravile pomade od tucanog semena bundeve i maslinovog ulja koje su koristile za negu kože i uklanjanje pega na licu. U srednjem veku su hodočasnici nosili o pojasu posudu od tikve, umesto čuture. Pita od bundeve tradicionalni je i danas deo obroka za Dan zahvalnosti u Kanadi i SAD.

Najčešće se gaji u bašti ili na njivama međuusev u kukuruzu. Plod je loptastog ili cilindričnog oblika žute, bele ili narandžaste boje, s glatkom ili blago rebrastom korom. Unutrašnjost bundeve je intenzivno žuto - narandžaste boje sa semenkama i pulpom. Bundeva spada u lekovite biljke a od nje se može iskoristiti bukvalno sve. Nadzemni delovi biljke, stablo i listovi koriste se za ishranu stoke, meso bundeve u ishrani, dok se od semenki dobija ulje izuzetnog kvaliteta. A koren? I on se koristiti za kalemljenje lubenica i dinja. Prinos bostana je bolji jer dobija snažan i dobro razvijen korenov sistem, pa sam bostan postaje otporan na razne bolesti. Na našim prostorima se uzgaja nekoliko vrsta bundeve uglavnom u baštama ili kao međuusev  u kukuruzu. Plod tradicionalne bundeve obično je težak između 2,7 i 8,2 kilograma, dok plod krupnijih sorti može da dostigne težinu i više od 34 kilograma.

Bundeva je bogata vodom, vlaknima, proteinima i vitaminima a u ishrani se koristi za pripremu čorbi, pita, ukusnih umaka, sokova, džemova ili se jednostavno ispeče u rerni. Po hranljivoj vrednosti i dijetetskoj važnosti bundeva je vodeća biljka među povrćem. Malo je poznato da ima šest puta više vitamina nego jabuka i cvekla, bogata je vitaminima A, C, E i B, kao i gvožđe. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikroelemenata. Bundeva sadrži više od 60 odsto nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima, belančevinama, pektine, celulozu, kao i druga biljna vlakna, što je čini lako svarljivom. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija, pa je idealna za sve vrste dijeta. Međutim, treba napomenuti da seme bundeve ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i druge korisne i lekovite sastojke koje sadrži i plod.

 Lekovite semenke

Semenke su bogata masnim uljem, proteinima i mineralima i koriste se pečena kao poslastica ili za dobijanje ulja hladnim ceđenjem. Bundevino ulje je crvenkaste boje, kvalitetno, lako svarljivo. Posle brojnih izučavanja stručnjaci su došli do zaključka da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. Preporučuje se i kao efikasan i neškodljiv lek protiv dečjih glista i pantljičare. Seme bundeve mogu da jedu i trudnice, dojilje, stariji i osobe sa bolesnom jetrom, kao i muškarci koji imaju problema sa prostatom, jer zbog obilja cinka umanjuje tegobe ove bolesti.

Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. Kada se ljušti seme treba da vodite računa da ne uklonite tanku sivo-zelenkastu pokožicu, jer je u njoj najviše lekovitih sastojaka. Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osećaj sreće. U svakodnevnoj ishrani, tvrde stručnjaci, sprečava anksioznost i pojavu depresije. Bundeva sprečava prerano starenje organizma, nastanak kardiovaskularnih bolesti, degeneraciju tkiva oka, stvaranje katarakte… Zahvaljujući cinku pruža podršku gustoći kostiju pa se preporučuje osobama koje imaju problem sa steoporozom. Osim što reguliše varenje hrane, deluje i kao laksativ pa je korisna za suzbijanje zatvora.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Na jubilarnim 35. Danima ludaje u Kikindi, osim poslastica koje su pripremile domaćice i članice udruženja žena iz Kikinde i okoline, interesovanje je privuklo i pivo od ludaje koje je već drugu godinu u ponudi zanatske pivare Radice Panića iz Kikinde.

Pivo od bundeve popularno je u Americi, a sve su prilike, i Banaćanima je sve milije. Dobri poznavaoci piva kažu da je bundevino poteklo od engleskih kolonista iz 18. veka. Najstariji poznati recept je objavljen 1771. godine, a prvo komercijalno pivo sa bundevom je skuvano u pivari Bufalo Bil u Kaliforniji osamdesetih godina prošlog veka.

– Prvi put smo domaće pivo od ludaje pravili prošle godine za Dane ludaje. To je sezonsko pivo začinjeno bundevom koja se prvo ispeče u rerni i doda se receptu za redovno svetlo pivo. Zadovoljni smo jer ovo pivo dosta dobro ide, jer lane se popilo sve što smo napravili, a potražnja je dobra i na ovogodišnjoj manifestaciji – kaže Panić.

Sladoled sa ukusom ludaje prvi put je ponudila Smilja Francuski. Ona inače drži pokretnu sladoledžinicu, a sladoled sa ludajom je pripremila zbog Dana ludaje.

– Jedini recept sam pronašla na internetu i pravi se kao svi drugi voćni sladoledi, samo što je ludaja pečena tako da je ukus kao pita od bundeve. Kikinđani inače vole ukus bundeve, tako da su pohrlili da probaju sladoled – zadovoljna je Smilja Francuski.

Kikinda je poznata kao prestonica ludaje, pa Nikola Filipović iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača "Banatska lenija" smatra da šansu za prodor na tržište ima i sušena ludaja, koju su ponudili za degustaciju na štandu "Banatske lenije".

– Ovo je jedan proizvod sa dodatom vrednošću, što je jako bitna stavka i pravi je priroddni slatkiš kojim možete ponuditi goste kada vam dođu, ili kao poklon. Logično je da iz Kikinde se ponudi proizvod od ludaje u specifičnom sušenom obliku. Verujemo da će to u narednom periodu biti komercijalna priča, što rešavamo sa Gradskom upravom Kikinde, tako će se sušana ludaja ponuditi u maloprodajnim objektima. U prirpemi sušene ludaje moramo još da koristimo fruktozni šećer kao prirodni konzervans, što je jedini dodatak u ovom proizvodu, dovoljno dugo može da stoji i interesantan je za konzumiranje - objašnjava Nikola Filipović.

- Zbog velikog interesovanja hoćemo da uđemo u komercijalnu proizvodnju, pa ćemo prvo uraditi projekat koji treba da pokrije proizvodnju, ubiranje plodova u poljoprivrednim gazdinstvima i neophodnu infrastrukturu, a udruženje ili zadruga biće pravno lice koje će se baviti pripremom i plasmanom proizvoda na bazi sušene bundeve, da na najkvalitetniji način dođemo do korisnika na tržištu – zaključuje Filipović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3015316/pivo-i-sladoled-od-bundeve-u-banatu-idu-kao-alva

Tradicionalni "Dani ludaje" u Kikindi su održani pod merama kovid preporuka, ali to nije umanjilo interesovanje posetilaca za brojne zanimljivosti, kao i najtežu i najdužu ludaju ovogodišnje manifestacije. Sve uz prebogatu gastronomsku ponudu severa Banata, gde je i bundeva predstavljena na novi način.Doručak je u Banatu neizostavan, pa tako i na 35. "Danima ludaje" u Kikindi gde su se Udruženja žena, domaćice, ali i Banaćani predstavili svojim umećem u pripremi tradicionalnog "fruštuka".Tezge pune mirisa, boja i ukusa. A Radovan Hrkalović iz Kikinde kaže da je to najvažnija stvar, zato što je ljudima kada su radili u polju trebala jaka hrana.

"Samim tim su i ovi proizvodi što smo ih mi doneli jaki", dodaje Hrkalović.

Svaki put organizatori pripreme neko iznenađenje, ovog puta za posetioce i neobične đakonije: sladoled i pivo od ludaje.

"Isto kao i svi drugi sladoledi, mislim kao i bilo koji drugi voćni sladoled samo što je ludaja pečena. Eto!", hvali svoj sladoled Smilja Francuski iz Kikinde.

Radica Panić iz "Beer Kings" iz Kikinde je rešila da napravi pivo od ludaje.

"To je sezonsko pivo, onako puno sa začinimai, ide baš ludaja koju prvo pripremimo, ispečemo je u rerni i stavimo je u kuvanje i evo dobijemo to pivo," recept je Radice Panić.Najduži plod 35. "Dana Ludaje" u Kikindi je bundeva kikinđanina Gorana Lazića dužine 312 centimetara, dok je najteža odgajivača Dušana Jankova iz Čuruga koja je gajena pet i po meseci i dostigla je težinu od 588 i po kilograma.

"Potrebno je da se strefi dobro vreme, znači ujednačene temperature, voda, đubrivo, znači briga, zaštita, sve ono što je potrebno svakoj jednoj biljci tako isto i bundevi", objašnjava Lazić, odgajivač najduže ludaje.

Dušan Jankov, odgajivač najteže bundeve kaže da je generalno, bundeva po nekim svojim gabaritima bila na nivou one od prošle godine.

"Očigledno je, da je zbog možda manjka gustine mesa ili tanja je ta debljina mesa bila, pa je otišla malo u minus po toj nekoj tablici tako da eto smo dobili težinu koja je bar par desetina kila niža nego što je bila očekivana", procenjuje Jankov.

Dvodnevna tradicionalna manifestacija u čast ludaje održana je u Kikindi ovoga puta u nešto izmenjenim okolnostima zbog kovid preporuka.

Posetioce najveće turističko-zabavne manifestacije severa Banata dočekao je zanimljiv program i razne đakonije sa bogate vojvođanske trpeze.

Rekordi manifestacije najteže i najduže bundeve u Kikindi još uvek nisu oboreni.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4085169/dani-ludaje-kikinda-pobednik-.html

Različite vrste tikve u Evropu dospele su posle otkrića 'novog sveta' jer je njihova postojbina centralna Amerika. Reč je o toploljubivim vrstama koje mogu da se uzgajaju u zatvorenom prostoru ili na otvorenom polju. Setva na otvorenom se obavlja kada prođe opasnost od kasnog mraza. Tikve koje formiraju dugačke vreže, proizvođači orezuju kako bi dobili što krupnije plodove.Kako bismo uzgajali krupne plodove tikvenjača, potrebno je ispoštovati zahteve koje one imaju. Reč je o biljkama koje stvaraju veliku vegetativnu masu, krupne plodove i zbog toga za setvu treba odabrati kvalitetna, humusom bogata zemljišta. Na isto mesto ih možete posaditi tek posle nekoliko godina. Potrebno je sačekati između tri ili pet godina da bi opet došle na isto mesto. To najviše zavisi od kvaliteta zemljišta. Birajte osunčane terene.Ova povrtarska vrsta formira glavnu vrežu iz koje se bočno razvijaju dodatne vreže. Biljke koje se ne orezuju formiraće više manjih plodova, a neki od njih neće uspeti da sazru do kraja vegetacije. Kako bi dobili krupne, zrele plodove potrebno je obaviti rezidbu vreža. Broj plodova po biljci ne treba da prelazi šest. Uobičajeno da po jednoj tikvi proizvođači ostave četiri do pet plodova.

Rezidba vreža obavlja se iz dva razloga:

1. Da se reguliše njihov rast i formiranje biljka
2. Da se podstakne formiranje krupnih plodova.
Za obavljanje rezidbe biće vam potrebne vrtne rukavice i makaze. Dezinfikujte makaze pre svake upotrebe kako biste sprečili prenošenje biljnih bolesti. Rezidba se obavlja nakon što se plod formira. Na ovaj način omogućavamo mu da usvaja sva hraniva koja se crpe iz zemlje i stvaraju fotosintezom. Kod orezivanja potrebno je obratiti pažnju da se posle poslednjeg ploda ostave četiri ili pet listova koji će doprineti njegovoj boljoj ishrani. Sam rez se pospe zemljom kako bi rana što pre zarasla. Bočne vreže se otklanjaju što pre kako ne bi trošile hraniva i iscrpile biljku.

Prilikom rezidbe možemo ostaviti jednu, dve ili tri vreže po biljci. Broj plodova zavisi od broja vreža.Kod orezivanja na jednu vrežu, uklanjaju se sve one bočne. Ostaje jedna, glavna, na kojoj pustimo da se formiraju dva do četiri ploda. Nakon formiranja poslednjeg ploda ostave se četiri lista, a vreža se prekrati. Ovakav način je najpogodniji kada tikvenjače uzgajamo na siromašnijem i zemljištu lošeg kvaliteta.

Rezidba biljke sa dve vreže se obavlja na taj način što se ostavi glavna i najrazvijenija bočna vreža. Na svakoj od njih se formiraju dva do tri ploda. Prekraćivanje vreža se obavlja na isti način kao i u prvom slučaju.

Ako se odlučite da formirate tri vreže, ne ostavlja se više od dva ploda po jednoj vreži.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/kako-pravilno-orezati-tikve/61123/

Bundeva (lat. Cucurbita pepo), je jednogodišnja biljka puzavica iz familije bundeva. Naše bake su znale da od bundeve naprave najukusnije čorbe, a nema ko ne pamti ukus pite bundevare. Bundeva zri u jesen, dugo zadržava svežinu, pa je nezaobilazna na zimskoj trpezi. Plod se koristi u ishrani, a seme u fitoterapiji.
Korisna od ploda do korena
Postoje naučni dokazi da se bundeva koristila u ishrani 7.000 pre nove ere. U staroj Grčkoj i Rimu žene su pravile pomade od tucanog semena bundeve i maslinovog ulja, koje su koristile za negu kože i uklanjanje pega na licu. U srednjem veku su hodočasnici nosili o pojasu posudu od tikve, umesto čuture. Pita od bundeve tradicionalni je i danas deo obroka za Dan zahvalnosti u Kanadi i SAD. Najčešće se gaji u bašti ili na njivama među usev u kukuruzu. Plod je loptastog ili cilindričnog oblika žute, bele ili narandžaste boje, s glatkom ili blago rebrastom korom. Unutrašnjost bundeve je intenzivno žuto - narandžaste boje sa semenkama i pulpom. Bundeva spada u lekovite biljke, a  od nje se može iskoristiti bukvalno sve. Nadzemni delovi biljke, stablo i listovi koriste se za
ishranu stoke, meso bundeve u ishrani, dok se od semenki dobija ulje izuzetnog kvaliteta. A koren? I on se koristiti za kalemljenje lubenica i dinja. Prinos bostana je bolji jer dobija snažan i dobro razvijen korenov sistem, pa sam bostan postaje otporan na razne bolesti. Na našim prostorima se uzgaja nekoliko vrsta bundeve uglavnom u baštama, ili kao među usev u kukuruzu. Plod tradicionalne bundeve obično je težak između 2,7 i 8,2 kilograma, dok plod
krupnijih sorti može da dostigne težinu i više od 34 kilograma.
Bundeva je bogata vodom, vlaknima, proteinima i vitaminima, a u ishrani se koristi za pripremu čorbi, pita, ukusnih umaka, sokova, džemova, ili se jednostavno ispeče u rerni. Po hranljivoj vrednosti i dijetetskoj važnosti bundeva je vodeća biljka među povrćem. Malo je poznato da ima šest puta više vitamina nego jabuka i cvekla, bogata je vitaminima A, C, E i B, kao i gvožđe. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa, kao i
mnogih oligo i mikroelemenata. Bundeva sadrži više od 60 odsto nezasićenih masnih kiselina i bogata je biljnim proteinima, belančevinama, pektine, celulozu,
kao i druga biljna vlakna, što je čini lako svarljivom. Masnoća gotovo da nema, jer se u 100 grama bundeve nalazi samo tridesetak kalorija, pa je idealna za sve vrste dijeta. Međutim, treba napomenuti da seme bundeve ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i druge korisne i lekovite sastojke koje sadrži i plod.
Lekovite semenke
Semenke su bogate masnim uljem, proteinima i mineralima, i koriste se pečena kao poslastica, ili za dobijanje ulja hladnim ceđenjem. Bundevino ulje je crvenkaste boje, kvalitetno, lako svarljivo. Posle brojnih izučavanja stručnjaci su došli do zaključka da bundevino ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Istraživanja su potvrdila da ovo ulje smanjuje rizik od pojave nekih vrsta kamena u bubrezima. Preporučuje se i kao efikasan i neškodljiv lek protiv dečjih glista i pantljičare. Seme bundeve mogu da jedu i trudnice, dojilje,
stariji i osobe sa bolesnom jetrom, kao i muškarci koji imaju problema sa prostatom, jer zbog obilja cinka umanjuje tegobe ove bolesti.
Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. Kada se ljušti seme treba da vodite računa da ne uklonite tanku sivo-zelenkastu pokožicu, jer je u njoj najviše lekovitih sastojaka. Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina u organizam, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osećaj sreće. U svakodnevnoj ishrani, tvrde stručnjaci, sprečava anksioznost i pojavu depresije. Bundeva
sprečava prerano starenje organizma, nastanak kardiovaskularnih bolesti, degeneraciju tkiva oka, stvaranje katarakte. Osim što reguliše varenje hrane, deluje i kao laksativ, pa je korisna za suzbijanje zatvora.
Festival u čast bundeve
Plod i seme su od davnina poznati u narodnoj medicini i koristili su se za izbacivanje suvišne vode iz organizma, lečenje crevnih oboljenja, prostate. Danas se u mnogim delovima Srbije i sveta koriste kao ukras na različite načine i postaju lepi suveniri. U čast bundeve, odnosno ludaje kako je zovu u Vojvodini, već 35. godina druge nedelje oktobra u Kikindi se održava tradicionalni festival posvećen bundevi. Između ostalog organizuje se izbor za najtežu i najdužu ludaju, dok se brojni posetioci tradicionalno služe banatskim fruštukom, specijalitetima koje domaćice pripremaju od bundeve i raznim drugim slatkim i slanim đakonijama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Na edukativnoj radionici u srednjoj „Poljoprivrednoj školi“ koja je održana u Bijeljini Kompanija „Dunav osiguranje“ predstavila je poljoprivrednim proizvođačima, profesorima i učenicima značaj osiguranja u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji i brojne pogodnosti osiguranja za poljoprivrednike, pre svega za osiguravajuće pokriće useva, plodova i duvana, osiguranje životinja, ali i za osiguranje imovine.
– Procenat osiguranja useva i plodova i dalje je vrlo nizak, a mi želimo da organizovanjem ovakvih radionica povećamo taj procenat kako bi naši poljoprivredni
OSIGURANJE – zaštita savremene poljoprivredne proizvodnje Predavači izazvali pažnju i medija i učesnika radionice Marija Nikolić, v.d. direktorka Filijale Dunav osiguranja u Bjeljini
– Klimatske promene koje uslovljavaju vremenske nepogode sve češća su pojava i nanose velike štete na poljoprivrednim kulturama. U prilog tome ide i činjenica da je „Dunav osiguranje“ u 2018. isplatilo više od 200.000 KM štete, a u poslednje tri godine isplaćeno je oko 390.000 KM – pojašnjava v. d. direktora Filijale „Dunava“ u Bijeljini i dodaje da je naveći deo osiguranih kultura oštećen gradom, što pored požara i groma spada u osnovne rizike,
pored kojih naša kompanija pruža osiguravajuća pokrića i za dopunske rizike kao što su oluja, poplava i prolećni mraz.
proizvođači bili sigurni u svoje prihode, rekla je v. d. direktora Filijale „Dunav osiguranje“ u Bijeljini Marija Nikolić i dodala:
– „Dunav osiguranju“ kao lideru u osiguranju poljoprivrednih kultura na području Semberije, Posavine i dela Federacije BiH i u 2019. godini poverenje je ukazao veliki broj poljoprivrednih proizvođača, tako da je na ovom području osigurano oko 1.800 ha različitih kultura, među kojima prednjače duvan, pšenica i uljana repica. Na području Gradačca, koji je poznat kao voćarski kraj, osigurano je oko 20.000 sadnica šljive, kruške i jabuke – naglasila je Nikolić.Navodeći da je godišnja premija za osiguranje jednog hektara duvana s prosečnim prinosom od 1.500 kg/ha i cenom od 3,3 KM/kg premija iznosi 369 KM, dok je za
osiguranje 1 ha pšenice s prosečnim prinosom od 5.000 kg/ha i cenom od 0,35 KM/kg premija iznosi 40,95 KM, Nikolić je učesnike radionice podsetila da poljoprivredni proizvođač na početku plaća samo 10 % premije, dok ostatak plaća najkasnije do 30. septembra, kada ističe rok za podnošenje zahteva za podsticaj koji Vlada RS isplaćuje u iznosu do 50 %, a najviše do 25.000 KM.
Veliki poljoprivredni proizvođač žitarica Branimir Andrić, koji obrađuje oko 300 hektara, naglasio je da je za sve koji se ozbiljno bave ovim poslom i ulažu uagrotehniku osiguranje, iako nije obavezno – obaveza. Moja iskustva s Kompanijom „Dunav“ su odlična, kao i 99,9 odsto svih poljoprivrednika s ovog područja koji su zaključili osiguranje u „Dunavu“, kaže Andrić. On je podsetio da su u ovom kraju posedi dosta usitnjeni i da su njihovi vlasnici uglavnom stariji ljudi što utiče da osiguranih bude manje.Osigurana celokupna proizvodnja bundeve i prerada Niko Sjerić, koji je s porodicom pre deset godina razvio proizvodnju bundeva na desetak hektara, ali i njihovu dalju preradu do proizvoda za široku potrošnju, ocenio je da je za ovakav tip proizvodnje osiguranje neophodno i dodao da od početka sarađuje s „Dunav osiguranjem“.
Niko Sjerić, proizvođač i prerađivač bundeve iz okoline Bjeljine i Proizvodnja od bundeve do gotovih proizvodaKako je naglasio, osiguranje ukupnog biznisa od proizvodnje, preko prerade, do mašina osnov je mirnog sna i sigurnog posla u oblasti koju on sa porodicom razvija.
Domaćin radionice, direktor i profesor poljoprivredne škole Zoran Despotović istakao je da učenicima tokom školovanja, a naročito kroz predmet preduzetništvo nastavnici prenose značaj osiguranja kao jednog od važnijih faktora savremene poljoprivrede.Zoran Despotović, direktor Poljoprivredne škole u Bjeljini.
– Mi kao škola imamo i 100 hektara koje obrađujemo. To smo, kao i ostala osiguranja učenika i profesora, dogovorili s „Dunav osiguranjem“, kompanijom s kojom dugo i uspešno sarađujemo – rekao je on.
Na radionici su se meštani podsetili i grada koji je udario prošle godine 3. septembra i naneo velike štetu duvanu, a kako se čulo, „Dunav osiguranje“ je one koji su bili osigurani obeštetilo već sredinom septembra. Kadar s radionice u Poljoprivrednoj školi u BjeljiniRadionica u Bijeljini bila je osmi u nizu
edukativnih skupova u organizaciji „Dunav osiguranja“ i Agropress-a, koji se tradicionalno održavaju na teritoriji Srbije, a odskora i u Republici Srpskoj, gde
„Dunav“ ima svoje filijale.

Izvor: Agroboznis magazin

Od septembra do novembra jesenja berba širom Srbije donosi pregršt mirisinih i sočnih plodova, koji su bogomdani saveznici dobrog zdravlja. Dolaskom hladnijih dana dolazi do pada imuniteta, pa je veoma važno da znamo kako da ga ojačamo. Najbolji način za to je da obogatimo ishranu zdravim namirnicama, koje su ovih dana svuda oko nas. Da bi ste dobili najbolje od onoga što se nudi na bogatim, šarenim jesenjim pijacama, napravili smo za vas listu najkvalitetnijih i najlekovitijih proizvoda u seprtembru.

A, koji su to proizvodi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor:Agrobiznis magazin

Porodica Sjerić iz semberskog sela Ljeljenča pre osam godina krenula je u proizvodnju bundeve, čime su pokazali da i kod nas mogu uspeti alternativne kulture, za koje se može obezbediti i tržište.

Podršku u ovoj organskoj proizvodnji imaju od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva RS, grada Bijeljina, ali i međunarodnih organizacija. Na svom porodičnom imanju organizovali su i „Dane bundeve” gde je predstavljen širok asortiman proizvoda u kojima se koristi bundeva, koju nazivaju i kraljicom zdrave hrane.

Prvu setvu bundeve porodica Sjerić imala je 2010. godine, iako je početak u proizvodnji bio težak prvenstveno zbog nedostatka odgovarajuće mehanizacije. Niko Sjerić kaže da su ove godine posejali bundevu na od šest hektara, tikvu golicu, koja se proizvodi zbog semena, muskantnu tikvu od koje se prave kašasti sokovi i hokaido tikvu koja se koristi u ugostiteljstvu.

- Semberija ima kapacitete za proizvodnju bundeve, a zdrava hrana je naša budućnost. Ova proizvodnja je zahtevna, treba uložiti dosta u nabavku mehanizacije, dosta truda, ali može lepo da se živi - kaže Sjerić.

Sa obiljem dragocenih lekovitih svojstava bundeva je nezaobilazna namirnica na trpezi, istakla je Milena Sjerić.

- Od bundeve može da se pravi sve. Slatki, slani i kiseli program. Prave se sokovi, slatka, kolači, pite i čorbe. Kombinuje se sa jabukom, mrkvom i dunjom. Bundeva pomaže ljudima sa obolelom prostatom, ulje od bundeve je odlično za kožne bolesti poput psorijaze. Dokazano je da bundeva poseduje antiupalna, antikancerogena i antidijabetička svojstva - kaže ova domaćica.

Dragan Zarić iz Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi ističe da iako organska proizvodnja nije uobičajena, Ministarstvo poljoprivrede RS kroz svoje pravilnike o podsticajima podržava ovaj način proizvodnje. On je rekao da je organski način proizvodnje za 30 odsto skuplji u odnosu na tradicionalni trend u Evropi i svetu. Pojašnjava da organska proizvodnja zahteva da se vodi računa o nivou đubrenja, o vrsti đubrenja i zaštiti.

Koordinatorka za prekogranični region „Drina- Sava” Mirela Čaušević kaže da podršku u razvoju malih gazdinstava pružaju i međunarodne organizacije.

– Pomažemo nabavku mehanizacije do 10.000 evra, organizujemo obuku za poljoprivredne proizvođače i na druge načine podstičemo ovu proizvodnju - istakla je Čauševićeva.

Gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić kaže da očekuje da se više poljoprivrednika u Semberiji počne baviti ovom proizvodnjom jer je sudeći po svemu proizvodnja bundevom isplativija od ratarskih kultura.

Proizvodnji zdrave hrane

Gradonačelnik Bijeljine Mićo Mićić kaže da kroz Agrarni fond ovog grada se podstiče poljoprivredna proizvodnja i to pre svega zdrave hrane.

- Proizvodnja bundeve, iako je pionirski posao na našem području ima odličnu perspektivu - rekao je Mićić.

Na „Danima bundeve” posetioci su mogli probati razne slane i slatke specijalitete, te upoznati se sa njenim lekovitim svojstvima i proizvodima koji se sve više koriste u ishrani.

Izvor: www.naslovi.net

 

Uzgajanje višnje po organskim principima - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3275-uzgajanje-visnje-po-organskim-principima-saveti

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31