U agrarnom budžetu za 2020. godinu, kako je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, trebalo bi da bude tri puta više novca za proizvođače organske hrane. Koliko god zvučalo pozamašno, cifre su ipak neumoljiv pokazatelj da smo još na samom početku, iako imamo bogomdanu zemlju za organsku hranu.

Sa proizvodnjom od oko šest miliona litara sirovog organskog mleka godišnje i hiljadu krava na muži, treća najveća farma organskog mleka u Evropi je ona koja se, verovali ili ne, nalazi u Čurugu. I jedina je u Srbiji. Taj primer najbolje govori gde smo sa organskom proizvodnjom i gde bismo mogli da budemo. Tim pre što je organska hrana postala deo globalnog trenda, a tržište organske hrane je najbrže rastuće u svetu. Samo u 2017. godini zemljište pod organskom poljoprivredom u svetu, kojom se bavi tri miliona ljudi, poraslo je 20 odsto.

I kod nas je primetno da se domaće tržište poslednjih godina razvija. Ipak, ove godine, od 51,7 milijardi dinara, koliki je ukupan agrarni budžet, za organsku proizvodnju bilo je izdvojeno tek 108 miliona dinara. Iz tih sredstava finansirani su podsticaji u organskoj biljnoj proizvodnji, koji su ove godine iznosili 11.400 dinara po hektaru, što je uvećanje od čak 120 odsto u odnosu na podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji. U stočarskoj organskoj proizvodnji su u odnosu na konvencionalnu uvećani za 40 odsto po grlu životinje.Šta bi za organsku proizvodnju u narednoj godini značila ta uvećana sredstva koja bi, prema najavama, trebala da budu oko 350 miliona dinara.„Mislim da se to uvećanje od dva i po do tri i po puta, koje je ministar najavio, najviše odnosi na organsku biljnu proizvodnju. U organskoj proizvodnji davanja idu na biljnu proizvodnju, na stočarsku proizvodnju, zajedno sa pčelarstvom, i na sertifikaciju organske proizvodnje, ali za to ne idu iz tog budžeta. Znači imamo mere koje su namenjene biljnoj i stočarskoj proizvodnji“, objašnjava za Sputnjik generalni sekretar Nacionalne organizacije za organsku proizvodnju „Serbia organika“ Ivana Simić.
Da u svakom zlu ima i nešto dobro pokazao je upravo naš slučaj, pošto je nedostatak sredstava za ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju učinio da dobar deo srpske zemlje bude slabo ili nikako hemijski tretiran i zato je pogodan za proizvodnju organske hrane.I u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) misle da nam je organska hrana šansa. Na konferenciji koju je pre dva meseca u Beogradu organizovala EBRD šef agrobiznis sektora za Srednju i Jugoistočnu Evropu u toj banci Miljan Ždrale je poručio da treba da se fokusiramo upravo na proizvodnju organske hrane i proizvode sa oznakom geografskog porekla, jer bi po tom kvalitetu bili prepoznatljivi i u Evropi i u svetu.Srbija trenutno organsku hranu proizvodi na svega 0,4 odsto obradivih površina, od ukupno oko 4,5 miliona hektara, od kojih je milion u parlogu. Sve što proizvedemo, čak 98 odsto organske hrane, ode u izvoz na svetsko tržište organske hrane.Po oceni Simićeve, ni u narednoj godini ne treba očekivati da će sredstva za organsku proizvodnju otići u investicije, nego u biljnu proizvodnju i stočarstvo.

„U tim merama imate direktna davanja u poljoprivredi. Ona su u biljnoj proizvodnji ono što ide po hektaru biljne površine, a direktna davanja u stočarstvu idu po grlu životinje. I imate mere koje se zovu investicije u proizvodnju, u nabavku raznih mašina, u preradne kapacitete. Tu do sada organska proizvodnja nije imala posebnu liniju“, napominje sagovornica Sputnjika.

Zato i smatra da se najava ministra o povećanju fonda za organsku proizvodnju odnosi na ta direktna davanja u biljnoj proizvodnji i stočarstvu.

Ona je ukazala da na te mere mogu da računaju svi poljoprivrednici, bez obzira da li su organski ili konvencionalni.„Organska proizvodnja je vezana za konvencionalnu, a Zakon o podsticajima kaže da u organskoj proizvodnji može da se dobije minimum 40 odsto više u odnosu na konvencionalnu. Taj procenat je, međutim, povećan. U 2017. godini on je iznosio ne 40 odsto, nego 70 odsto više, dok je ove godine organska dobila 120 odsto više. Znači ako vam je u konvencionalnoj podsticaj 4.000 dinara po hektaru, u organskoj proizvodnji je to 120 odsto više, kada je reč o podsticajima u biljnoj proizvodnji“, precizirala je Simićeva.Neke mere su svakako dale rezultate. Izvoz organske hrane u prošloj godini bio je 27,4 miliona evra i u odnosu na 2017. godinu bio je veći 18,6 odsto, a najviše smo izvozili u Nemačku, Holandiju i Italiju. Najzastupljeniji proizvod je bila smrznuta malina, potom smrznuta kupina, koncentrat jabuke i smrznuta višnja.U Srbiji trenutno postoje 433 sertifikovana organska proizvođača i još 5.719 kooperanata, dakle nešto više od 6.000 domaćinstava koja se bave organskom hranom. Prema očekivanju stručnjaka, koliko god uvećavali ulaganja, s obzirom na nisku startnu poziciju, i dalje ne možemo da očekujemo da će za pet do deset godina organska proizvodnja biti rame uz rame sa konvencionalnom.Daleko je Srbija od Danske. Samo u 2015. godini Danska je uložila više od 53 miliona evra da bi svoju poljoprivredu preusmerila sa konvencionalne na organsku i već je daleko odmakla u proizvodnji organske hrane.Akcioni plan koji je usvojila danska Vlada ima 67 tačaka koje propisuju šta im je činiti da bi ostvarili cilj da konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju uskoro u potpunosti zamene organskom. U tu svrhu se daju podsticaji za pretvaranje tradicionalnog zemljišta u organsko, država podržava i finansira sve one koji rade i ulažu u ovaj sektor, stimuliše se povećanje potražnje za organskim proizvodima, ulaže u razvoj novih ideja i tehnologija koje će pomoći promovisanje rasta organske proizvodnje.

Jedan od prvih ciljeva bio je da hrana u javnim ustanovama poput škola i bolnica bude u velikoj meri organska, ali da na takvu ishranu pređe i danska vojska.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201912011121247400-sta-ceka-proizvodjace-organska-hrana-2020/

Od ukupno 100 milijardi dinara subvencija za narednu godinu, 41,5 milijardi biće izdvojeno za davanja u poljoprivredi, što je za sedam milijardi dinara više nego što je budžetom bilo predviđeno za ovu godinu.Predlogom budžeta za 2019, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, najviše novca planirano je za Upravu za agrarna plaćanja – 37,2 milijarde dinara. Uprava je ove godine na raspolaganju imala 29,8 milijardi, a za „skok“ od sedam milijardi najzaslužnije su mere ruralnog razvoja za koje će u 2019. država izdvojiti osam milijardi (u 2018. bile 5,2). Za direktna plaćanja subvencije su 22 milijarde dinara, dok je za posebne podsticaje izdvojeno 250 miliona dinara. Iznosi za ove dve poslednje stavke nisu se mnogo menjale u odnosu na ovu godinu.

Ali zato jeste davanje za IPARD, prošle godine subvencije su za ovaj program bile 2,4 milijarde, a ove čak šest milijardi dinara.

Iz budžeta Ministarstva poljoprivrede naredne godine biće izdvojeno i 600 miliona dinara kreditne podrške za podsticanje poljoprivrede, za 200 miliona dinara više nego što je predviđeno za ovu godinu. Tri milijarde dinara namenjene su zaštiti zdravlja životinja kojim rukovodi Uprava za veterinu, dok će za subvencije u bezbednost hrane životinjskog porekla biti izdvojeno 100 miliona dinara. Za fitosanitarni sistem bezbednosti hrane planirano je 120 miliona, za unapređenje šumarstva 750 miliona i 110 miliona dinara za lovstvo.

Za podršku unapređenju poljoprivrednog zemljišta država će naredne godine izdvojiti 340 miliona, a za zaštitu i korišćenje zemljišta 40 miliona dinara, što je više nego ove godine kada je za obe stavke ukupno planirano 300 miliona dinara.

Ukupan budžet Ministarstva poljoprivrede za narednu godinu je 51,7 milijardi, opšti prihodi su 45,5 milijardi, dok je 4,8 milijardi pomoć od EU. Država je budžetom za 2019. planirala 100 milijardi dinara subvencija, nepunih 11 milijardi više nego ove, a najviše sredstava planirano je za poljoprivredu. Subvencije u privredu u 2019. biće 17,7 milijardi dinara, železnicu 14,6, puteve 9,4, za kulturu se izdvaja 3,1 milijarda, a 1,27 milijardi dinara za turizam. Na sve ostale subvencije biće potrošeno 12,5 milijardi dinara.

 

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/najvise-za-mere-ruralnog-razvoja-i-ipard/

Semberski poljoprivrednici poručili su da nemaju veće primedbe na nacrt Pravilnika o raspodeli podsticaja za razvoj poljoprivrede i sela za 2018. godinu.

Oni poručuju da su zadovoljni što je budžet sa 60 povećan na 71 miliona KM, ali smatraju da je trebalo izdvojiti više novca za ratarstvo. Kažu da traže i donošenje pravilnika o tehnološkim, odnosno otkupnim standardima pšenice.

Nadležnima institucijama zameraju što nisu bili pozvani na sastanak na kojem se raspravljalo o načinima raspodele novca agraru. Tako su ostali bez prilike da ukažu na svoje sugestije, koje bi poboljšale položaj poljoprivrednika.


Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije Boško Radić kaže da je svaki vid podrške agrarnom sektoru dobro došao. Kaže da iako su poljoprivrednici zadovoljni načinom raspodele planiranog novca određene stavke mogle su biti uvećane.

– Podsticaj do 200 KM po hektaru pšenice mogao bi biti uvećan na 250 KM. Sa druge strane, zadovoljni smo uvedenim podsticajem za proizvodnu soje, jer ćemo tako rešiti problem plodoreda i izbeći opasnost od pojave crvenila kukuruza - naglašava Radić.

Predsednik Skupštine udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije Branimir Andrić kaže da od resornog ministrastva semberski poljoprivrednici očekuju i donošenje pravilnika o tehnološkim, odnosno otkupnim standardima pšenice.

- Na osnovu sadržaja proteina i glutena određeno je pet tehnoloških grupa pšenice. Treća klasa je pšenica standardnog kvaliteta, druga klasa je pet odsto, a prva 10 odsto skuplja. Ipak, treba imati u vidu da se cene formiraju na osnovu tržišta. Ono što ratari traže je da se u pravilniku definišu otkupni standardi, odnosno vlaga, hektolitar i nečistoća. Mora se ustanoviti i ko će vršiti decidan nadzor otkupa i kvaliteta pšenice kako bi se izbegle bilo kakve malverzacije - naglasio je Andrić.

Udruženju poljoprivrednih proizvođača sela Semberije pridružila su se još dva udruženja poljoprivrednika. Zajedno će zastupati interese poljoprivrednika i nastojati da svojim aktivnostima poboljšaju položaj proizvođača u agrarnom sektoru.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika RS - Bijeljina Ljubo Maletić deli nezadovoljstvo ostalih predstavnika poljoprivrednih udruženja iz Semberije, koji nisu konsultovani prilikom izrade nacrta pravilnika o podsticajima.

- Dobili smo obrazloženje da su na sastanke pozivana samo udruženja od republičkog značaja, ali ne i regionalna poput našeg. Trebalo je saslušati i naše zahteve i sugestije, s obzirom da je semberska regija izrazito poljoprivredni kraj - kaže Maletić.

Poljoprivrednici su istakli i da je sudski spor sa bivšim predsednikom Udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije Savom Bakajlićem dobio epilog. Okružni sud u Bijeljini odbio je njegove žalbe kao neosnovane i tako dao legitimitet sadašnjem rukovodstvu ovog udruženja. Podsećamo, Bakajlić se žalio jer je tvrdio da je aktuelno rukovodstvo udruženja na nelegalan način postavljeno na čelo udruženja.


Poljoprivrednici su izrazili i zabrinutost za sudbinu bijeljinske šećerane.

- Vreme je da se zna da li će i kako ovaj gigant početi sa radom kako bi poljoprivrednici mogli da poseju šećernu repu. Stiče se utisak da nikome nije u interesu da ova fabrika počne sa radom. Ne smemo uništavati poljoprivredne potencijale pogotovo one koji su od strateškog značaja ne samo za regiju nego i celu RS - kaže Maletić.

 

izvoz : https://www.blic.rs 

Opština Knić kroz različite programe podrške pomaže razvoj i opstanak poljoprivredne proizvodnje, koja je i osnovna delatnost stanovništva u ovome kraju. Kroz lokalni budžet samo prošle godine izdvojeno je 60 miliona dinara, a kada se dodaju i subvencije opština Knić je uložila oko milion evra u poljoprivrednu proizvodnju.
Porodica Jovanović u selu Čestin kod Knića generacijski se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Izvor prihoda na njihovom gazdinstvu je tov bikova. Stočnu hranu sami obezbeđuju tako što se bave i ratarstvom pa je proizvodnja na ovom imanju već godinama održiva.

Aca Jovanović, poljoprivrednik iz sela Čestin kaže: "Radimo oko 20 hektara zemlje da bi imali dovoljno hrane za stoku, pravimo silažu a imamo i zob, kukuruz, detelinu. Subvencije dobijamo i to 10 000 dinara po grlu, za krave je više 25.000. Malo se kasni sa isplatom, ali ipak stiže. Mislim da treba da nam daju novac za gorivo i đubrivo. Za gorivo nema povraćaja. Sin mi je ostao na selu, a nadam se da će i unuk kad poraste da pomogne dedi i tati, videćemo. Budućnosti na selu ima ali treba svakim danom da se radi sve više da bi moglo da se opstane."

Najviše novca odlazi na mehanizaciju i priključne mašine pa pomoć lokalne samouprave svake godine dobro dođe kako bi se proizvodnja na ovom gazdinstvu i dalje razvijala.

Vladan Jovanović, takođe poljoprivrednik iz sela Čestin napominje: "Prvo bi trebala cena nafte da bude jeftinija. Nafta je mnogo skupa, na nju dosta novca odlazi. Ostalo i nije toliko skupo počev od semena, zaštite, kropljenja kukuruza i pšenice, đubrivo je skuplje ali nije kao nafta. Treba nam u proizvodnji sigurno i više traktora ali evo sada smo uzeli tanjiraču preko opštine Knić koja nam je pomogla."

Opština Knić ima nešto više od 13.000 stanovnika. Poljoprivreda je osnovna delatnost u ovome kraju pa ne čudi što su ulaganja u nju za prošlu godinu bila i preko milion evra. Subvencije kroz fizičku imovinu u vidu priključnih mašina dobilo je 555 domaćinstava.

"Osamdeset odsto su iznosile subvencije lokalne samouprave dok su pojedinačne investicije išle do 300.000 dinara preko kojih su poljoprivredni proizvođači bili u mogućnosti da konkurišu za sve ono što im je neophodno u oblasti poljoprivredne. Moram i da napomenem da smo finansirali u potpunosti efektivnu kamatnu stopu naših poljoprivrednih gazdinstava gde je pravo na kredit ostvarilo preko 300 gazdinstava, pa je na ovaj način plasirano preko 60 miliona investicija u poljoprivredu, a ako dodamo na to i program subvencija mi onda govorimo sigurno o iznosu od preko milion evra direktnih mera podrške poljoprivredi", ističe Zoran Đorović, predsednik opštine Knić.

Razvoj ove male opštine u Šumadiji zavisi od poljoprivredne proizvodnje pa će lokalna samouprava i ove godine izdvojiti značajna sredstva iz budžeta i to više od 15 odsto kroz različite programe podrške poljoprivrednim proizvođačima.

 

izvor : http://www.rtv.rs

Poljoprivredni budžet će naredne godine iznositi 44,109 milijardi dinara što je za oko 5,4 milijarde više nego ove godine kada je iznosio 38,7 milijardi dinara.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i odoprivrede Velimir Stanojević je na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu gde je razmatran Predlog republičkog budžeta za 2018. godinu rekao da će 90 odsto budžeta za poljoprivredu, 34,3 milijarde dinara, biti iskorišćeno za subvencije i kapitalne izdatke.

"Od ukupnog budžeta za poljoprivredu za podsticaje će biti iskorišćeno 30,6 milijardi dinara, od čega za direktna plaćanja 21 milijardu, dok je za ruralni razvoj opredeljeno 5,25 milijardi, a ove godine je za tu namenu bilo izdvojeno 3,8 milijardi dinara", rekao je Stanojević. 

Dodao je da je planirana gradnja kapitalnih objekata za vodosnabdevanje i atarskih puteva, a 300 miliona dinara je namenjeno kupovini ledolomca. 

Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković rekao je da će poljoprivrednici koji poseduju više od dva hektara zemlje moći da konkurišu krajem ove i početkom sledeće godine za bespovratna sredstva iz IPARD programa EU za kupovinu traktora. 

"Srbija je za 2015. godinu iz IPARD programa dobila bespovratnih 15 miliona evra koja mora da iskoristi do kraja sledeće godine, pa je zbog kratkog roka u Ministarstvu poljoprivrede odlučeno da to bude kupovina mehanizacije", rekao je Živković. 

Za bespovratna sredstva iz IPARD programa za kupovinu mehanizacije, gradnju hladnjača, silosa i drugih kapaciteta poljoprivrednici će, prema njegovim rečima, moći da konkurišu u junu sledeće godine i imaće rok od dve godine da realizuju te projekte. 

Skupštinski odbor za poljoprivredu prihvatio je Predlog budžeta Srbije za 2018. godinu.

Izvor: www.naslovi.net

 

Nedimović: "Neophodna komunikacija države sa preduzetnicima"

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3387-nedimovic-neophodna-komunikacija-drzave-sa-preduzetnicima

 

Počelo je špekulisanje medija o tome ko će koliko dobiti novca u budžetu za 2018. godinu, ali je i ovom prilikom sve dosta paušalono i nagađanje. Kako Agrobiznis magazin saznaje, od dobro obaveštenog izvora bliskom ministarstvu finansija, za poljoprivredu će naredne godine biti izdvojeno više od 40,5 milijardi dinara, što je značajno povećanje ako se ima u vidu da u tom resoru više nije životna sredina koja je sada posebno Ministarstvo.

Podsećanja radi, kada su dva ministarstva bila u jednom, budžet je bio 43 milijarde dinara, od čega je na poljoprivredu otišlo 38,5, a 4,5 milijarde dinara na životnu sredinu. Tako se može očekivati da poljoprivreda raspolaže sa dodatne dve i po milijarde dinara. Da će za poljoprivredu biti više novca nije teškoko utvrditi, jer ako bude realizovana najava resornog ministra Branislava Nedimovića, da će se već u decembru raspisati prvi pozivi za IPARD sredstva, a već je i aktuelan deo sredstava iz ABU DABI fonda to će značiti da će investicije u poljoprivrednom sektoru biti najveće do sada.

Na ruku resornom ministru ide i činjenica da je kurs evra sve niži, odnosno da raste vrednost dinara, te će se tako lakše kalkulisati oprema i materijali koji dolaze iz uvoza, poput poljoprivredne mehanizacije, sadnog materijala, priplodne stoke i sl.

Ako bismo računali na današnji dan po srednjem kursu NBS koji je 118,7676, budžet poljoprivrede Srbije bi bio 341.000.000 milion evra. Tako da je povećanje vredno više od 21 milion evra.

Ova opština će u revitalizaciju vodnog sistema i uređenje atarskih puteva, odvodnjavanje uložiti oko sto miliona dinara, a preko konkursa su dobili i sredstva od Pokrajine za ove projekte.

Budžet Bačke Topole iznosi 1,5 milijardi dinara za ovu godinu, a preneta sredstva rebalansom budžeta iznose 30 miliona dinara, kaže predsednik Opštine Bačka Topola Gabor Kišlinder za Dnevnik i dodaje da će lokalna samouprava ove godine ulagati u revitalizaciju i navodnjavanje, odnosno program poljoprivrede, jer se većina stanovništva i bavi ovom delatnošću.

„Kapitalne investicije su vezane za poljoprivredni plan, i podrazumevaju uvođenje vodnog sistema, odnosno navodnjavanje, izmuljavanje rečice Krivaje kroz 250 metara u Bačkoj Topoli i povezivanje na Novom Orahovu rečice Čeker, što je manja investicija, kao i izmuljavanje Bajše tokom reke tri kilometra, a za ove projekte smo dobili sredstva od Pokrajine“, kaže Kišlinder i dodaje da je vrednost investicija oko 7 miliona dinara i 6,5 miliona je obezbeđeno iz sopstvenih sredstava.

Prema njegovim rečima, izmuljavanje je rađeno i prošle godine, ali sa manje sredstava u ukupnoj vrednosti od 2,4 miliona dinara. Sa ovim projektom, plan je da se poboljšaju uslovi za poljoprivrednike.

Pročišćavanjem kanala dobiće se čista jezera, najpre Zobnatičko jezero, ali i na Krivaji i Panoniji, Pobedi, koja su sva za kupanje, što je dobro i za turizam, u koji se nakon poljoprivrede takođe ulaže.

Pošto se većina stanovnika bavi poljoprivredom, pretežno pšenicom i ječmom, plan je da se okrenu i drugim povrtarskim kulturama.

"Plan je da imamo i dosta staklenika, što za sada nije slučaj, a za te projekte ćemo da konkurišemo za sredstva kod Pokrajine", kaže Kišlinder.

Ova opština nije imala problema sa izdavanjem i uzurpacijom državnog zemljišta.

"Dešavalo se da neko uđe metar u atarske puteve, ali u startu smo dobro isparcelisali zemljište, te nije bilo nekih većih problema", kaže Kišlinder i dodaje da opština u ovoj godini planira i popravku dva mosta, ali i popravku puteva.

Izvor: www.dnevnik.rs

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, uručio je u petak (2. juna 2017. godine) novih 100 ugovora poljoprivrednicima iz Vojvodine koji su dobili bespovratna sredstva za sufinansiranje nabavke opreme za navodnjavanje i izgradnju eksploatacionih bunara. Ukupna vrednost današnjih investicija u sisteme za navodnjavanje je 65,5 miliona dinara, od čega je iz pokrajinskog budzeta obezbeđeno 39,4 miliona dinara, prenosi sajt Pokrajinske vlade.

Radojević je kazao da će se realizacijom tih investicija na teritoriji Vojvodine navodnjavati novih 557 hektara, i to većim delom - 532 hektara - vodom iz bunara, a 25 hektara vodom iz kanala.

- Ova podsticajna mera naišla je na posebno interesovanje poljoprivrednika mlađih od 40 godina, zatim žena nosioca poljoprivrednih gazdinstava, te onih koji se bave poljoprivredom u otežanim uslovima rada. Svi oni su od ove godine prepoznati u koncipiranju mera Sekretarijata za poljoprivredu - kazao je Radojević, dodajući da su po tom osnovu sredstva dobila 63 poljoprivrednika.

Kako je Radojević još napomenuo, zaključno sa ovim potpisivanjem ugovora, dodeljeno je ukupno 307 ugovora za nabavku sistema za navodnjavanje. Ukupna vrednost investicija je 251 milion dinara, od čega je Pokrajina obezbedila sredstva u visini od 146 miliona dinara. To je omogućilo da od početka 2017. godine pod sistemima za navodnjavanje bude novih 1.676 hektara.

- Uveren sam da ćemo ovim tempom nastaviti, jer ćemo nakon rebalansa pokrajinskog budžeta raspisati novi konkurs za nabavku sistema za navodnjavanje - kazao je Radojević.

Pred poslanicima Skupštine Srbije uskoro će se, po hitnom postupku, naći predlozi izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju da bi naredne godine poljoprivrednici dobijali veće podsticaje, pre svega u stočarstvu, ali i u drugim poljoprivrednim delatnostima.

Naime, usvajanjem izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, između ostalog, stvoriće se uslovi za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju na širi krug korisnika, s obzirom na to da predloženi akt uključuje nove kategorije korisnika kroz izmenu postojećih šema podrške u okviru direktnih plaćanja i uspostavljanje novih, i to podsticaja u stočarskoj proizvodnji, odnosno za krave za uzgoj teladi za tov. Od naredne godine podsticaji će se davati za kvalitetne priplodne mlečne krave, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, krave za uzgoj teladi za tov, krave dojilje, kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarce, priplodne krmače i neraste, tov junadi, tov jagnjadi i tov svinja. Tu su i košnice pčela, kao i roditeljske kokoške teškog i lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice šarana i pastrmke i proizvodnja konzumne ribe.

Izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju su nužne da bi se ispoštovala pravila i rokovi postavljeni sporazumom koji je Srbija potpisala s Evropskom komisijom u okviru Instrumenata za pretpristupnu pomoć. Sticanjem statusa kandidata 2012. godine, Srbija je dobila mogućnost da koristi komponente IPA fondova namenjene poljoprivredi i ruralnom razvoju, pri čemu je nužni uslov akreditovanje decentralizovanog sistema upravljanja, a deo operativne strukture tog sistema čini Uprava za agrarna plaćanja. Da bi se uredila procedura rada te uprave, neophodno je izmeniti postojeći zakon da procedure njenog rada ne bi bile u suprotonosti s njim. Zapravo se predloženim izmenama uređuje postupak rada Uprave u pogledu dodeljivanja novca iz IPARD fondova.

Tek kada se izmeni postojeći zakon, Uprava za agrarna plaćanja moći će da radi nesmetano i blagovremeno, što je osnovni preduslov za korišćenje IPARD fondova. Pošto će korišćenje tih para našim poljoprivrednicima biti omogućeno od naredne godine, potrebno je što pre izmeniti postojeći Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju jer će u suprotnom taj novac i dalje biti nedostupan.

Lj. Malešević

Najveća korist za poljoprivrednike

Od izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojima se stvaraju pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, najveću korist će imati srpski poljoprivrednici, koji će moći da koriste novac za razvoj. No, za primenu tog zakona potrebna su i buyetska sredstva koja se moraju obezbediti za kofinansiranje projekata iz IPARD programa.

 

dnevnik.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31