Pogon za prikupljanje i plasman meda Naš med u Rači otvoren je svečano danas, a crvenu vrpcu presekli su ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, predsednik opštine Rača Nenad Savković i premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je poručila da je nakon mnogo truda i rada ispunjeno obećanje i napravljena prva srpska kuća meda.
Pčelari su za gradnju donirali 12,8 miliona dinara, uzeli su i pozajmicu od sedam miliona dinara, a opština Rača je u saradnji sa državom izgradnju pomogla sa 80 miliona dinara, od čega su 30 miliona dinara sredstva opštine Rača, a sredstva Vlade Srbije 50 miliona dinara. Za plac od jednog hektara i potrebne komunalne priključke izdvojeno je još oko 18,5 miliona dinara, a Vlada Srbije finansirala je i izgradnju puta do carinskog terminala u Lapovu.
Do sada je pogon finansiran iz sopstvenih sredstva Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) od 64,7 miliona dinara, od čega je 53 miliona dinara iz kredita Poštanske štedionice i 11,7 miliona dinara od članarine. SPOS, inače okuplja 237 opštinskih udruženja pčelara sa gotovo 8.500 članova i ima tradiciju dugu 123 godine.
Brnabić je okpuljene pčelare podsetila na to kako je bilo na mestu gde se danas nalazi pogon 2018. godine kada je postavljen kamen temeljac i navela da je u taj projekat uloženo mnogo truda i rada. Takođe, podsetila je da je o tom projektu govorila i u svom espozeu u Skupštini i pojasnila da je pogom za prikupljanje meda ujedno za nju predstavljao primer kako država može da radi i pomogne zajendo sa Savezom i lokalnom samoupravom da se sačuva nešto što je deo naše tradicije, da se pomogne regionalni razvoj, poljoprivreda, zadrugarstvo.
"Sve je to kombinovano u ovom jednom projektu, u ovoj srpskoj kući meda", kazala je Brnabić i dodala da je ovaj projekat urađen od ideje do kompletne realizacije i puštanja u rad.
Kako je kazala, važno je što su preko Ministarstva poljoprivrede povećane subvencije po košnici na 800 dinara, ali su značajno povećane subvencije po broju košnica po domaćinstvu, nekada je bilo, kako je rekla, do 100 košnica, a danas do 1.000. "Potrudili smo da mnogo više uložimo u opremu, kako bismo podržali generalno poljoprivredu, ali i pčelarstvo i danas vas podržavamo da kupite opremu tako što mi preuzimamo između 50 i 65 odsto ukupne investicije u opremu", kazala je premijerka.
Istakla je da će se sigurno vraćati u srpsku kuću meda, kako bi videla kako napreduje osvajanje, kako kaže, svetskg tržišta srpskim medom.
"Osvajanjem svetskog tržišta i Srbiji otvarate vrata na tim tržištima. Kada imamo vas na stranim tržištima lako je i ostalima da vas prate , poručila je premijerka. Jedan kvalitetan projekat otvara ideje i put za druge, kazala je Brnabić i dodala da je na taj način nastala strateška saradnja Vlade i Opštine Rača.
Pohvalila je Opštinu Rača za to što su se, kako navodi, lavovski borili da ova investicija bude baš u Rači i dodala da se samim tim stvorila potreba da se izgrade novi putevi, nove saobraćajnice, da se približi srpska kuća meda Koridoru 10, ali i Rača investotorima.
Zbog toga, javila se potreba i da se napravi obilaznica za šta se trenutno radi projektno-tehnička dokumentacija, čime je uređeno i da ne mora da se carini u Kragujevcu, već u Lapovu.
"Drago mi je što na simboličan način privodim kraju svoj mandat ovim projektom za koji su mnogi smatrali da je nemoguć , kazala je Brnabić.
Zahvalila je pčelarima na tome što su se u okviru Saveza tokom borbe protiv virusa korona donirali nešto više od sedam tona meda, koji je doniran preko PKS pre svega najstarijim sugrađanima, pa socijalno ugroženima.
"Pokazali ste veliko srce, ogromnu solidarnost i prema građanima i državi , ukazala je Brnabić.
Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, istakao je da konačno pčelari mogu sami da plasiraju med na tržište, bez posrednika, što je važno za njih, ali i za sve poljoprivrednike, kako kaže, koji mogu da vide da je ovako nešto moguće.
"Prava ideja je da se med plasira u inostranstvo u malim pakovanjima , kazao je Živadinović.
Savković je ocenio da pogon veoma znači za privredu, pčelare i lokalnu samoupravu.
"Ovo je jedinstvena situacija, premijerka je danas obezbedila da teče med i to je učinila samo u Rači , kazao je Savković.
Tokom posete Rači, premijerka je obišla i radove na sanaciji puta gde se upoznala i sa planovima buduće obilaznice, a sa ministarkom za demografiju i populacionu politiku Slavicom Đukić Dejanović, obišla je i radove na rekonstrukciji vrtića Naša radost .

Izvor: Tanjug

ULAGANjE u prehrambenu industriju je važno za naš bruto društveni proizvod, za ekonomski rast, i država će dati podršku svakoj dobroj incijativi - istakla je u nedelju premijerka Ana Brnabić u razgovoru sa privrednicima iz Arilja.

Ona je obišla fabriku za preradu voća H&S Fruits, koja je nastala kao rezultat saradnje Srbije i Mađarske, a zajednička je investicija ariljske firme i preduzeća iz mađarskog Kečkemeta. Prema njenim račima, cilj je da se tu proizvode kvalitetni sokovi i džemovi, a da mađarski partner obezbeđuju tržište, i biće fokusirani na izvoz u Rusiju.

- Ova investicija je važna ne samo za Arilje i Zlatiborski okrug, već za celu Srbiju - istakla je Brnabićeva. - Za našu zemlju je značajno da ima takve pogone, gde se dobijaju poluproizvodi, a u ovom slučaju finalni proizvodi. To je mnogo veća dodata vrednosti, mnogo veći prihodi naših kompanija, što će uticati na BDP.

Predsednik Opštine Arilje Miloš Nedeljković rekao je da očekuje da će fabrika početi da radi do jeseni. On je ocenio da će tada problem s preradom malina biti rešen, kao i da će plasman "crvenog zlata" biti bolji. Kompanija će imati između 25 i 30 zaposlenih, a njen kapacitet je 12 tona na sat i oko 120.000 teglica džemova nedeljno.

Memorandum o saradnji potpisan je 2018. godine u Budimpešti, nakon zajedničke sednice srpske i mađarske vlade. Brnabićeva je istakla da će pokrenuti inicijativu da se ponovo sastanu predstavnici dveju zemalja. Ocenila je da to strateško partnerstvo treba da se nastavi i da je potrebno što više primera saradnje, kao što je to u ovoj opštini.

Ona je najavila i izgradnju regionalnog inovacionog startap centra u Arilju, kao i da će poziv za izvođača radova biti raspisan sledeće nedelje, što je, kako navodi, veoma dobar signal za sve mlade u toj opštini.

ARILjE će do kraja godine biti priključeno na gas, što će za privredu ovog kraja biti mnogo jeftinije, lakše i efikasnije - istakla je Ana Brnabić.

Ona je nakon razgovora sa ariljskim privrednicima i direktorom "Srbijagasa" Dušanom Bajatovićem kazala da je napravljen dogovor da se ova opština do kraja godine poveže na gas i ocenila da će zahvaljujući tome i zaštita životne sredine biti u znatno boljoj poziciji.

 

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:869162-U-izvoz-sa-Madjarima-Ana-Brnabic-u-Arilju-sa-privrednicima

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da će "srpske oranice moći da kupuju stranci koji imaju prebivalište u našoj zemlji, i to samo do dva hektara, a da bi iskoristili to pravo, moraće da prođu kroz rigorozne kontrole mehanizma države". U intervjuu za "Blic" Nedimović je ovako najavio rešenja iz radne verzije zakona o poljoprivrednom zemljištu koji mora da bude usvojen do 1. septembra kao obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) s EU. Na pitanje "da li to znači da do 2027. nema prodaje zemlje strancima" ministar poljoprivrede odgovara potvrdno. "Upravo to, ali i ispunjavanje naših briselskih obaveza, kako su Ana Brnabić i Aleksandar Vučić rekli u ekspozeima. Oranice nećemo lako dati zbog nacionalnog interesa", kazao je Nedimović.Na konstataciju novinarke da "Srbija ipak mora da dozvoli otkup, iako ne zna kada će i da li će postati članica EU" i pitanje "pod kojim uslovima" će on biti obavljen, Nedimović navodi da će uslovi biti "strogi". "Rokove u pogledu prebivališta produžili smo sa početnih sedam na deset godina. Ljudi će za to vreme biti pod posebnim sistemom kontrole kako bi se dokazalo da nisu samo u prolazu. Moraće da imaju i opremu za poljoprivredu, ali i da budu upisani u registar aktivnih poljoprivrednih gazdinstava", rekao je on. Ministar poljoprivrede je na pitanje "šta će biti sa pravnim licima, odnosno stranim firmama" odgovorio da je "Ustavom definisano da je stranim firmama koje se ne evidentiraju ovde zabranjena kupovina zemlje". Nedimović je ocenio da "ima vremena" da se zakon usvoji do 1. septembra. "Vlada će ga usvojiti ovih dana, a nakon toga ide na raspravu u Skupštinu", rekao on. Na konstataciju da bi "zlobnici rekli da zakon i nije potreban jer su mnoge srpske oranice već završile u rukama stranaca", Nedimović je odgovorio da pojedini iz opozicije "privatizacijom od 2002. godine zakonom omogućili da se kupuju i poljoprivredna dobra". "Mi vadimo kestenje pokušavamo da zaštitimo jedan od najvažnijih srpskih resursa - zemlju", kazao je Nedimović. Na konstataciju da je "nemački 'Tenis' dobio prve hektare državne zemlje pod zakup" i pitanje "da li ih je dobio neko od srpskih veleposednika", ministar poljoprivrede je odgovorio da "srpski tajkuni nisu dobili zemlju niti će je dobiti jer su promašili temu u pogledu domaćeg zadatka". "Oni su hteli zemljište radi zemljišta, a mi nismo davali oranice za nešto što nema prerađivački karakter", naveo je Nedimović. Upitan da li ima "zvučnih imena među njima", on je kazao da se radi "o svima koji su označeni kao tajkuni, uključujući i Miroslava Miškovića i Matijevića i još neka poznata lica". Na pitanje "šta sde dešava sa PKB, da li je vlada definisala model privatizacije", Nedimović je odgovorio da je "izabran privatizacioni savetnik" i da "postoji radna grupa u Ministarstvu privrede". "Mora da se zadrži stočarska proizvodnja, jer 30 odsto najkvalitetnijeg mleka dolazi iz PKB", rekao je Nedimović i dodao da će država "apsolutno" insistirati na strateškom partnerstvu kako bi zadržala uticaj u PKB. Izvor: RTV

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31