Švajcarska pored podsticaja značajnu pažnju ima u smeru promocije svoji poljoprivrednih proizvoda kako na domaćem tako i na inostranim tržištima. Pored
države u ove poslove često ulaze i sami trgovci koji u želji da zadovolje potrebe kupaca formiraju i posebne odeljke sa domaćim proizvodima koje švajcarci
mnogo češće i ređe biraju od stranih. Razlog nisu ni cena ni kvalitet već to što je proizvod iz Švajcarske koja inače uvozi oko polovinu potreba za hranom tokom godine.
Srbija je neto izvoznik u poljoprivrednom sektoru ali nismo ni blizu kulturi kupovine švajcaraca jer nam je strano ipak draže, čak i kada je skuplje što je poražavajuća činjenica i prilično demorališuća za proizvođače. Ali treba se ugledati na one koji su sebi napravili jednu od najbogatijih i najrazvijenijih država na planeti. Tamo gde se jede najkvalitenija hrana i gde jedna kafa u proseku košta 5 franaka ili skoro 600 dinara. Švajcarski minimalac za poljoprivredu iznosi 3300 franaka i toliko retko koji radnik dobije, uvek je to barem 3500.
A možete radnika plaćati i po satu za minimum 20 franaka što je uglavnom retkost i bude oko 25 franaka.Vratimo se prodavnica sira u okviru marketa. Ovo je deo projekta trgovinskog lanca COOP koji je glavni u Švajcarskoj uz MIGORS oba su nastala kao kao zadružne prodavnice. Investirano je pola miliona franaka u šest ovih segmenata radnji u Bazelu, kojima se prodaju sirevi visokog kvaliteta. Imajući u vidu da su ovo specifični proizvodi koji imaju vrhunski kvalitet samo ako se čuvaju u posebnim uslovima zbog toga je u radnjama obezbeđen poseban, zatvoren prostor gde održavaju vlažnost na 90%, temperatura je 15 stepeni celzijusa i uslovi su idealni za čuvanje ovih sireva. Da bi to postigli imaju hlađenje i održavanje vlažnosti uređajima koji prskaju vodu u
vidu magle.
Ovu radnju smo posetili u okviru delegacije novinara iz 30 država koja je zasedala na izvršnom odboru IFAJ-a, a nakon sastanaka su pozvani iz COOP-a da posete objekat i vide kako i na koji način oni rade istovremeno pružajući društvu svoj deo mogućnosti i podrške. Srbija je već 10 godina aktivna u IFAJ-u i ima člana komiteta za Finansije, što je jedna od najvažnijih funkcija u izvršnom odboru. Koncept radnje je takav da sir dok stoji u radnji bude stabilan i da mu se omogući da se unapredi njegov kvalitet tokom čuvanja ili zadrži postojeći. Cena sireva u svetu se određuje i na osnovu njegove starosti, tako da stajanjem ovde sirevi dobijanu na vrednosti. U radnji se nalazi 300 različitih švajcarskih sireva. Sir je otvoren u većini slučajeva i čuva se kao da je u mestima gde se
proizvodio. Nekada su to u Švajcarskoj i pećine.
Pored sira sa malih farmi ima i sireva iz Udruženja ali nema iz velikih mlekara, oni se nalaze u drugom delu radnje. Najskuplji su ovčiji sireve ali i koziji. Ovo je
omiljeni sir prodavca i pravi se od mleka krava rase Džerzi. Probali smo sir zaista je odličan, prijatnog ukusa, arome i mirisa. Parče koje nam je posluženo bilo je 7,05 franaka i imalo je 178 grama. U dinarima to je oko 780 dinara. Svi smo se poslužili i zajedno konstatovali da je zaista odličan. Zaista veliki komplimen za proizvođača kada iz celog sveta dođu novinara i kažu da baš ima dobar sir. Naravno, svakodnevno se u radnji mogu promovisati sirevi i degustirati. Postoje i
sirevi na akciji. Najstariji sir koji se prodaje ima tri godine on nije i najskuplji jer je između ostalog kravlji. Cene se kreću od 1 franka za 100 grama do 7 franaka. Ovo je najskuplji sir, 100 grama košta 1.100 dinara. Radi se o ovčijem siru. Postoji mogućnost da vam se sir izrenda, vakumira, zapakuje kao poklon...
Prodavac je išao na obuku o prodaji i kvalitetu švajcarskih sireva. Dakle firma mu je omogućila obuku i no sa svojim kolegama. Njih 25 opslužuje šest objekata
koliko za sada postoji, a plan je da se razvija posao i dalje povećava broj radnji sa ovakvom uslugom i konceptom.

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Među više desetina prehrambenih proizvoda u našoj zemlji, koji nose oznaku geografskog porekla, nalazi se futoški sveži i kiseli kupus. Početak novembra je vreme pripreme te namirnice za zimu. U proseku godišnje se u Srbiji proizvede i plasira na domaće i inostrano tržište oko sedam hiljada tona.Milan Jandrić je samo jedan od proizvođača čuvenog futoškog kupusa, čija je tradicija gajenja u tom bačkom selu duža od dva veka.Poslednjih desetak godina, ta povrtarska kultura gaji se na površini od šezdeset hektara.

"Gajim na oko dva i po hektara. Cena je trenutno do 45 dinara na malo, a 30 na veliko. Prinos je zadovoljavajući - oko 45 tona po hektaru", rekao je Milan.

Porodica Ćulum pune četiri decenije bavi se preradom kupusa, ne samo za potrebe domaćeg, već i inostranog tržišta.

"Mi ćemo za ovu godinu prodati oko 70 posto na domaćem tržištu, a 30 posto ćemo da izvezemo, to zavisi od više faktora. Izvozimo uglavnom u zemlje u okruženju, potom i u zemlje u Evropi, pa i preko okeana", rekao je Radivoj Ćulum.

Proizvođači iz Futoga se žale da gotovo svake jeseni na pijacama širom Srbije preprodavci nude razne vrste kupusa tvrdeći da je to baš iz Futoga. Kako kupci da ga prepoznaju?

"List futoškog kupusa je savitljiv, lako se mota u sarmu, mekan je i ne puca, dok hibrid pak nije ni savitljiv, više je za salatu", istakla je Nataša Ćupić iz Futoga.

U Futogu je 2007. godine osnovano Udruženje "Futoški kupus" koje danas okuplja četrdeset proizvođača.

Predsednik udruženja Uroš Puača kaže da je udruženje osnovano radi očuvanja tradicije i sorte futoškog kupusa.

U Futogu se gotovo svaka porodica bavi gajenjem kupusa. U selu ima šest pogona za preradu, pa su na ovaj način zaokružili proces proizvodnje od njive do trpeze.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3723213/futoski-kupus--dvesta-godina-srpskog-brenda.html

Prva destilerija otvorenog tipa u Srbiji, Belgrade Urban Distillery, pokrenuta pre 10 godina na Dorćolu, nedavno je otvorila i prvu srpsku Banku rakije.

- Srpska Banka rakije je zapravo mesto u okviru Beogradske destilerije na kojem svi zainteresovani pojedinci i kompanije zajedno sa nama mogu da naprave svoj rakijski "blend" i tako postanu klijent naše vesele banke – kaže za eKapiju Branko Neđić, vlasnik destilerije Branko Nešić, već poznate po proizvodnji rakija i likera.

To, objašnjava izgleda tako što kupažu destilata po sopstvenom izboru, klijenti uz pomoć zaposlenih u destileriji stavljaju u burad zapremine 50, 100 ili 220 litara, koju nakon punjenja pečatiraju i ostavljaju na čuvanje do određenog datuma.

- Burad je stalno na raspolaganju, a nakon odležavanja od minimum 6 meseci do maksimalno 36 meseci, klijent otvara bure i rakiju puni u flaše sa sopstvenom etiketom – ističe Nešić.On dodaje da je rakija na sigurnom mestu i dobija na vrednosti, a klijenti ove najveselije banke na svetu upoznaju se sa rakijskim zanatom, uz dobro druženje i mogućnost da samostalno kreiraju svoj proizvod.

Inače, Belgrade Urban Distillery, kako navodi naš sagovornik, u ponudi ima preko 20 vrsta voćnih rakija, medovina i likera koje proizvodi u ograničenoj seriji od svega par stotina do nekoliko hiljada boca po vrsti proizvoda.

- Imamo rakije od jabuke, višnje, maline, kruške, kajsije, dunje i šljive, travarice, ilkere od limuna, narandže, višnje, maline i oraha, medovine na bazi dunje i šljive sa lekovitim biljem, kuvane rakije i specijalne serije starih rakija – kaže Nešić.

Kao jedinstvene proizvode destilerije, on izdvaja medovine sa lekovitim i začinskim biljem, kajsijevaču odležalu u hrastovim buradima, kuvanu rakiju sa cimetom i Branko rakiju - prvu šljivovicu koja se pije isključivo sa ledom.Primarna proizvodnja rakija i likera, kao i zasadi voća u vlasništvu destilerije nalaze se na jugu Srbije, u Jelašnici, dok se završni deo proizvodnje – starenje destilata, kupažiranje, filtriranje i punjenje, obavlja u pogonu na Dorćolu.

Osim iz sopstvenih voćnjaka, destilerija voće nabavlja i od dugogodišnjih kooperanata iz Šumadije i istočne Srbije, kako bi, kaže Nešić, za svaki proizvod imali maksimalno kvalitetnu sirovinu.

Belgrade Urban Distillery, iako je karakteriše moderan enterijer, odličan dizajn proizvoda i visok kvalitet ambalaže, zadržala je, ističe sagovornik našeg portala, tradicionalni pristup proizvodnji.

- Tradicionalan način proizvodnje podrazumeva dvostruku destilaciju na malim, ručno proizvedenim bakaranim destilacionim aparatima, bez dodavanja boja i aroma, kao i starenje rakije u buradima od srpskog hrasta. Nakon toga, uz kreativan pristup i smele kombinacije ukusa dobijamo jedinstvene recepture za naše proizvode – navodi on.

Nešić napominje da kupci mogu kupiti rakiju u okviru destilerije, direktno iz proizvodnje, iz buradi i inoks cisterni sa jasno istaknutim hemijskim anlizama, koje garantuju ispravnost i kvalitet proizvoda.

- Osim kupovine rakija, u destileriji svakodnevno organizujemo i degustacije i rakijske ture za domaće i strane goste, na srpskom ili engleskom jeziku. Rakija ture obavljaju se u terminima od 17 i 19 sati i obuhvataju degustaciju nekoliko različitih rakija i predavanja o istorijatu, načinu proizvodnje i zanimljivostima vezanim za rakiju kao srpsko nacionalno piće – kaže naš sagovornik.Interesovanja, kaže, ima, jer ljudi cene kvalitetne rakije, a posebno se iznenade kada probaju Branko šljivovicu, jer je u pitanju zaista jedinstven proizvod.

- Zato smo, iako svoje proizvode najviše prodajemo na licu mesta, u destileriji, Branko šljivovicu počeli da izvozimo i u Australiju, Austriju i Nemačku, a uskoro očekujemo početak izvoza i u SAD.

Kada je reč o daljim planovima Belgrade Urban Distillery, Nešić ističe da su oni vezani za podizanje kapaciteta proizvodnje.

- Verujemo da kvalitetna rakija, pre svega šljivovica, ima mesto na svetskom tržištu pića. Pored toga, u planu nam je i da sledeće godine nastupimo na nekoliko manifestacija u inostranstvu, ali i Srbiji, na kojima ćemo predstaviti svoje proizvode – zaključio je Nešić u razgovoru za eKapiju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2664734/otvorena-prva-srpska-banka-rakije-u-belgrade-urban-distillery-mozete-da-napravite

Porodica Milutinović iz Tečića jedna je od samo dvadesetak koje se aktivno bave poljoprivredom od oko 200 njih u ovom rekovačkom selu. Prvi su i jedini u Pomoravlju koji imaju svoj brend - vakumirani kiseli kupus. Pod povrćem imaju dva i po hektara u potesu Rotiće, udaljenom dva kilometra od sela. Najbrojnija su porodica u selu u kojoj svi rade na imanju, a angažuju i sezonske radnike. Glava porodice je Zoran, a pomažu mu majka Živadinka, otac Dragan, supruga Snežana, sin Lazar i ćerka Milica.

- Povrtarstvom smo počeli da se bavimo silom prilika pre 10 godina, kada me je drvo, koje je palo na mene, povredilo u šumi. Najpre smo uzgajali kornišone, ali smo ubrzo prešli na papriku, paradajz, plavi paradajz, kupus i karfiol, ali sadimo i lubenice i dinje - kaže Zoran.Milutinovići imaju najveći zasad kupusa. Ove godine zasadili su 50.000 stabljika. Prvi su i još uvek jedini u Pomoravlju koji ga kisele i vakumiraju i prodaju na veliko.MILUTNOVIĆI složno uređuju i svoje dvorište, koje je puno raznobojnog cveća. Ove godine je proglašeno za najlepše dvorište u opštini, a lane je bilo treće u regionu.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:812442-Od-kiselog-kupusa-napravili-brend

U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara već desetak godina uzgajaju se malina i kupina bez upotrebe pesticida. Voće proizvedeno na organski način ima veću cenu, a i plasman je zagarantovan.
 
Selo Žuč, sa oko stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, u gotovo netaknutoj prirodi, maline i kupine ovde se proizvode bez upotrebe pesticida.
 
Milorad Lazić, proizvođač malina iz sela Žuč kaže da ne koriste hemiju, najviše Slavol.
 
- U svakom selu se proizvodi ekološki zdrava hrana i mi se tretiramo kao eko proizvođači - kaže Slobodan Urošević, poljoprivrednik iz sela Igrišta.
 
Nadmorska visina od oko hiljadu metara idealna je za organsku proizvodnju.
 
- Mi Sagonjevci imamo prirodnu vodu, doveli smo je iz planine, tako da proizvodimo kvalitetnu malinu - kaže Vučeta Aranđelović iz sela Sagonjeva.
 
- To je nešto što je idealno, prvenstveno za proizvodnju maline i jedan od uslova da sama, organska proizvodnja, poljoprivreda, ima neki prioritet ovde - kaže Jovica Đinović iz poljoprivredne stručne službe Opštine Kuršumlija.
 
Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju izdvajajući iz budžeta 20 miliona godišnje za podizanje novih zasada i izgradnju mini hladnjača. Mnogi su otišli i korak dalje, jer su finasijsku isplativost videli u zaokruživanju proizvodnje.
 
- Pravimo džem od malina, slatko, likere najviše, kompote, prelive za kolače, torte, sapunčiće, kreme, maske, kozmetiku - kaže Biljana Lazić iz sela Žuč.
 
Malina bi mogla da postane brend kuršumlijskog kraja, pa se tako devetu godinu za redom organizuje malinijada, gde se razmenjuju iskustva i ocenjuje kvalitet proizvoda.

Regionalna smotra prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu, pripremljenih po tradicionalnim receptima, na tradicionalni način. Reč je o nacionalnim specijalitetima, proizvodima karakterističnim za uža geografska područja, najčešće ručne izrade i od organski gajenih sirovina.

Manifestacija afirmiše tradicionalne proizvode kao prvorazredne tržišne i izvozne artikle, koji treba da postanu i nezaobilazni element turističke ponude. Radi se o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom ili onima čija se zaštita preporučuje.

Cilj je utemeljenje robne marke etno proizvoda, odnosno brendiranje tradicionalnih proizvoda.

Zadružni savez Srbije, uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, organizuje Konferenciju o međuzadružnoj saradnji zemalja regiona, koja će se održati u okviru manifestacije Međunarodni sajam Etno hrane i pića u Beogradu. 

Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/projekti/nacionalna-konferencija/item/3340-strucnjaci-imaju-rec-za-vocarstvo-zadrugarstvo-dizajn

 

Iz Valjevske pivare put Sjedinjenih Američkih Država krenuo je novi kontejner Valjevskog piva od 24 tone. To je četvrta isporuka za godinu dana i druga u poslednja tri meseca za distributera Valjevskog iz Čikaga. Preko okeana ovoga puta je otpremljeno tzv. malo Valjevsko pivo od 0,33 litra, u brendiranim kartonskim pakovanjima.
 
- Nije problem prodati jednu količinu robe, ali ako se kupac više nikada ne pojavi, to je već problem - rekao je direktor Aleksandar Rajevac pre godinu dana kada je krenula prva veća isporuka za američko tržište.
 
Uprkos činjenici da u Čikagu, pa i drugim gradovima, ima skoro svih poznatijih pivskih brendova iz Srbije, Valjevsko pivo je očigledno naišlo na dobar prijem. Osim u Čikagu i državi Ilinois zastupljeno je i u nekoliko susednih država. Većoj potražnji u letnjim mesecima svakako su doprineli tradicionalni skupovi potomaka naših iseljenika.
 
Tačno pre godinu dana je preko okeana iz Valjevske pivare krenuo šleper sa 23 palete sa skoro 30.000 boca 0,33 i tzv. velikog piva od 0,5 litara.
 
Tada je direktor Aleksandar Rajevac rekao da je prva isporuka sadržala oko 10.000 flaša i bila je neka vrsta testa, da se vidi kako će probirljivo američko tržište prihvatiti naš proizvod.
 
- Dobrom prodajom potvrdili smo kvalitet Valjevskog piva, a potvrda kvaliteta je i ova nova porudžbina, koja je tri puta veća od prve isporuke - rekao je Rajevac pre godinu dana.
 
Iz Valjevske pivare najavljuju da će sledeće nedelje krenuti i prva isporuka limenki za kupca u Kanadi.
 
Izvor: www.ekapija.com
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30