Poslednjih godina u Šumadiji se povećavaju površine plantažnih zasada borovnice u intenzivnoj proizvodnji. Ovogodišnja berba borovnica je pri kraju dok je berba nektarina tek počela. Kvalitet i prinos roda obe voćne kulture je dobar a jedan od najvećih proizvođača voća u Šumadiji ,,Gruža agrar i pored situacije sa pandemijom uspešno i dalje izvozi voće prve klase za rusko tržište.
Berba borovnica djuk i blu krop koja se odvija na četiri hektara plantažnih zasada porodice Nikolić i koja je deo njihove velike voćarske proizvodnje ,,Gruže agrara’’ u Kniću je pri samom kraju. Iako su biljke zasađene pre tri godine i još uvek nisu u punom rodu prinos je oko dva do dva i po kilograma po saksiji. Celokupan rod prve klase odlazi na rusko tržište."Berba borovnica nije laka ni malo. Berači moraju dosta da vode računa o zrelosti ploda, ne smeju da beru zelene plodove. Isto tako i ako se oberu ne smeju da odu na tržište plodovi koji su prezreli i koji su oštećeni prilikom berbe. Veličina ploda se gleda, mora da bude preko 12 milimetara da bi bila u prvoj klasi. Pored veličine ploda gleda se i vizuelno stanje odnosno kako plod izgleda i ne sme da ima trulih borovnica, ne sme da ima oštećenih jer sve to utiče na prvu klasu. Kišni dani u maju su nam malo odložili početak berbe što je uticalo na tu najbolju cenu koju smo mogli da imamo ali generalno što se tiče kvaliteta tu nismo zaostali ni malo i možemo da se pohvalimo da je 99 % prve klase koju smo izvezli otišlo direktno za Rusiju" rekao je Dejan Pavlović iz ,,Gruža agrar’’,u opštini Knić

Za razliku od borovnice koja je već skoro obrana berba nektarina je tek počela. Sorta kaldezi stigla je na branje a očekuje se prinos i do 25 tona po hektaru zbog ovogodišnjeg dobrog roda.

"Specifična je što ima krupan plod koji je dosta sladak, na tržištu se ta sorta nektarine traži i mi smo sve to pratili i pre sadnje. Inače zasad je star 11 godina i sada je u punom rodu. Kada je reč o izvozu naravno da se osećao taj problem i strepnja šta će biti ako se zatvore granice ali roba mora da ide, ekonomija mora da funkcioniše i nadamo se da će sve to proći kako treba. Zahvaljujući firmi ,,Gruža agrar’’ koja se bavi podizanjem savremenih zasada voća dosta porodica se uključilo u krug i to se već sada raširimo na ceo Šumadijski okrug a naravno i šire. Podižu se sve više savremeni zasadi jabuke, nektarine, borovnice što daje neki drugačiji pogled na Šumadiju i ovo područje ovde", kaže Pavlović.

Više od 2 800 gazdinstava u opštini Knić bavi se voćarstvom a poslednjih godina primetan je i trend podizanja savremenih zasada.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/rastu-povrsine-pod-plantazama-borovnica-u-sumadiji_1149636.html

Postoji nekoliko podela među borovnicama, a zahvaljujući većem izboru sorti može se naći ono što najviše odgovara proizvođačima . Verovatno najznačajnija karakteristika sorte jeste vreme zrenja (postoje rane sorte, srednje i kasne). Pored vremena kada se mogu brati tu su još bitne osobine kao što su veličina plodova, kako podnose transport, njihov izgled i boja. Same sadnice borovnice na tržište dolaze kao jednogodišnje, dvogodišnje ili trogodišnje biljke.

Mogu biti golog korena ili se nalaziti u kontejnerima. Svaka od opcija ima svoje prednosti i mane, na proizvođačima je da odaberu šta im najviše odgovara.

Djuk (Duke) – veoma cenjena sorta jer njeni plodovi za berbu stižu u rasponu od mesec dana kad je manja ponuda na Evropskom tržištu. Velika je prednost što ima kasnije cvetanje, pa se umanjuje pretnja od kasnih prolećnih mrazeva. Za branje stiže polovinom juna i može se brati narednih mesec dana. Ne treba čekati sa branjem jer dolazi do gubitka arome.
Hana čois (Hannah’s Choice) – novija sorta borovnica na našem tržištu. Spada u grupu onih sorti čiji plodovi ranije sazrevaju, a plodovi su srednje veličine.
Eliot (Elliott) – Spada u veoma kasne sorte borovnice, a kao jedna od glavnih prednosti se navodi da plodovim sadrže najviše antioksidanasa. Plodovi su srednje veličine. Preporučuje se za mašinsku berbu i nakon toga za zamrzavanje.
Čantiklir (Chanticleer) – skoro se pojavila kod nas. Plodovi su srednje veličine, a cvetanje je malo kasnije nego kod drugih sorti. Plodovi borovnice dobro podnose manipulisanje sa njima nakon berbe.
Bluta (Bluetta) – Ima plodove koji su sitniji i tamnije su boje. Ne spada u cenjene kod kupaca, međutim dodatni plus joj je što dobro podnosi niske temperature.Spada u sorte borovnice koje rano dospevaju za branje. Slabije podnose kasniji transport.
Čendler (Chendller) – Plodovi se mogu početi brati u drugoj polovini maja meseca
Derou (Darrow) – relativno novija sorta na našim prostorima, plodovi su joj krupniji. Preporuka za
sadnju još jedne sorte radi boljeg oprašivanja.

Blukrop (Bluecrop) –spada u veoma cenjene borovnice koje dospevaju sredinom sezone. Beba se može obavljati mehanizovano i dobro podnosi kasniji transport. Bobice su krupne i čvrste strukture, ostaju na peteljkama neko vreme nakon dozrevanja. Sam žbun dobro podnosi niže temperature.
Bludžej (Bluejay) – Dobro se razvija i treba je malo jače orezivati zbog bujnosti. Samooplodna sorta čiji se plodovi dobro drže na stablu i nakon što sazre. Plodovi su krupniji i imaju plavu boju, solidno podnose transport nakon branja. Žbun se dobro drži kada su niže temperature.
Blurej (Blueray) – Bobice ove sorte borovnica su krupne, svetloplave boje. Plodovi za branje stižu srednje rano u odnosu na sezonu. Nakon branja plodovi dobro podnose transport.
Patriot – ova borovnica spada u grupu niskožbunastih, što je svrstava u
grupu zanimljivih za gajenje u vrtovima. Plodovi su kod nje krupni i čvrste građe. Da bi se postigao maksimum, žbun treba dobro orezivati.

Ozarkblu (Ozarkblue) – Berba plodova počinje u drugoj polovini jula meseca. Spada među one koje vole toplije predele, za dobijanje boljih rezultata treba saditi dodatnu sortu radi oprašivanja.
Kovil (Coville) – sa ovom sortom se može očekivati umeren prinos. Ima dosta raširen grm koji se dodatno formira orezivanjem.
Spartan – Ima plodove sa dobrom aromom i krupne, svetloplave boje.
Nalazi se u grupi borovnica koje počinju da sazrevaju polovinom sezone i dosta dobro rađa. Plodovi se koriste na sve načine, a berba se može obavljati mašinski. Podnosi niže temperature, ali ne i one preko -25.

Toro – dobro podnosi niske temperature. Bobice su krupne i čvrste.
Mada se smatra samoplonom vrstom, ukoliko se posade druge sorte unutar plantaže prinosi će se povećati.

Meader – poseduje krupnije plodove ii ma dobar prinos. Neophodno je malo više orezivati žbun. Otporna sorta prema nižim temperaturama.
Berkli (Berkley) – Ova borovnica ima plodove svetloplave boje i vrlo krupne. Ima malo slabije izraženu aromu, koristi se u svežem stanju ili se zamrzava. Berba se uglavnom obavlja mehanizovano, ali treba biti pažljiv tokom operacije. Stablo spade u grupu osetljivijih na izrazito niske temperature.
Goldtraub (Goldtraube) – bobice ove sorte borovnice se mogu brati već u prvoj polovini jula meseca.
Herbert – ima krupne plodove, ali nije pogodna na duži transport. Dobro podnosi niske temperature do -25. Ova sorta borovnica za berbu stiže polovinom avgusta.
Erbliblu (Erbiblue) – plodovi su krupni i imaju plavu boju za berbu stiže tokom avgusta meseca.
Blugold (Bluegold) – Plodovi za berbu počinju dozrevati polovinom jula meseca.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/08/vocarstvo/za-koju-sortu-borovnice-se-odluciti/

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručio je povratnicima iz instranstva koji žele da ulažu u voćarstvo da se danas u Srbiji najviše isplati ulagati u proizvodnju borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešanja.Ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić i profesor Zoran Keserović podsećaju da se voćarstvo pokazalo kao dobar model povećanja standarda stanovništva i rešavanja ekonomskih, socijalnih i demografskih problema. Pored toga, voćarstvo je pokrenulo i druge grane privrede, a zapošljava 10-20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit.

U strukturi izvoza agrarnih proizvoda iz Srbije u 2018. godini voće i povrće se nalazi na prvom mestu sa 23 odsto.

Izvoz voća u 2018. godini iznosio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zarađuje više od 120 miliona dolara, saopšteno je iz Krkobabićevog kabineta.

Sveže voće se u proseku izvozilo sa cenom od 0,89 dolara, a prerađeno 1,82 dolara, što, kako se navodi da bi se trebalo orijentisati na proizvode veće finalne vrednosti.

Ministar je posebno naglasio da je šansa za veću zaradu u razvijanju višeg stepena prerade i udruživanju u specijalizovane voćarske zadruge.

"Činjenica da se Nacionalnom timu za preporod sela Srbije javilo na desetine povratnika iz inostranstva zainteresovanih da ulažu u voćarstvo svog zavičaja, jasno govori da su ljudi prepoznali tu granu poljoprivrede kao visokoprofitabilnu. Konsultujući struku, upućujemo ih da ulažu u najisplativije voćne kulture", naveo je Krkobabić.

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka, a Keserović smatra da pravac razvoja voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima.

Po profitabilnosti u Srbiji se izdvajaju borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja, a perspektivu imaju i višnja, posebno sorte koje imaju krupan plod, ali i kajsija, leska, orah i kruška, te druge vrste voća poput šljive, kupine i breskve.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3981245/boovice-jagode-isplativost-.html

Sok od borovnice je među prvim voćnim sokićima koje piju bebe, nosi se bolesnicima koji su u postelji jer se veruje da borovnica okrepljuje, popravlja krvnu sliku, pojačava imunitet i ubrzava oporavak bolesnih. Poslednjih godina na svetskom tržištu vlada jagma za ovim modro – plavim bobicama, pa zasadi ovo voća niču širom sveta. Srbija se već ustoličila kao jedan od najpriznatijih uzgajivača borovnice, koju zbog isplativosti zovu i srpsko plavo zlato.

Berba u jutarnjim satima
Borovnica je žbunasta biljka iz porodice vresova koja raste od 50 santimetara do 1 metar visine sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelenim, sočnim, jajolikim listovima. Cvetovi su viseći na kratkim drškama i pojedinačni. Raste obično u kolonijama, jedna pored druge, na obroncima planina ili brda. Voli sunce ali je i vrlo otporna biljka pa uspeva da odoli suši, mrazu i vetru. Međutim, zbog plitkog korena koji je odmah ispod površine zemlje ne podnosi sušu, pa je dobra vlažnost i zalivanje tokom letnjeg perioda neophodno. Borovnica najbolje uspeva na kiselom zemljištu (PH 4 - 5,2) odgovaraju joj topliji i osunčani položaji. Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom kako bi se odvijala stalna cirkulacija vazduha.
Plod je sjajna bobica koja je na početku zelena, kasnije crvena, a pred samo branje tamno teget ili crne boje. Sazreva od jula do početka septembra, a plod je vrlo privlačan po svom ukusu i izgledu. S obzirom na to da je u pitanju žbun borovnice su prilično nepristupačne za branje. Beru se ručno uz pomoć specijalnih „češljeva“ kako bi se bobice lakše svukle sa stabljike. Prilikom branja treba voditi računa da se plod ne ošteti, a obično se bere u ranim jutarnjim satima.

Preporučuje se šećerašima
Borovnica je jedan od najvećih prirodnih antioksidanata i u svom sastavu sadrži veliku količinu vitamina, minerala i oligoelemenata. Kao voće bogato tioksidantima, borovnica usporava starenje celog tela. Razna medicinska istraživanja pokazala su da je zbog obilja blagodeti na ljudski organizam može da se svrsta i u lekovite biljke. Bogata je vitaminima C, A, E, K, B6, B3, B1, sadrži pantenolsku kiselinu, gvožđe u većim količinama, kalijum, folnu kiselinu, cink, selen… Kada su u pitanju hranjiva svojstva borovnica ima vrlo nisku kalorijsku vrednost pa se preporučuje osobama na dijeti. Osim toga, naučno je dokazano da snižava povišen šećer u krvi, zbog čega je zovu i biljni insulin pa je prava blagodet za dijabetičare. Borovnica se može koristiti kao terapija kod velikog broja oboljenja i poremećaja. Kao sok ili čaj, sveža ili sušena ima efikasnu terapijsku osnovu i pomaže u borbi protiv različitih patoloških stanja. Borovnica se pokazala kao vrlo uspešna u jačanju imuniteta i sprečavanja stanja koja nastaju kao posledica narušene prirodne otpornosti organizma. Poslednjih godina vrše
se brojna istraživanja koja su pokazala da ova malena tamno plava bobica ima antikancerogeno dejstvo, pa se preporučuju kao dodatak ishrani osobama obolelima od malignih bolesti. Za to je zaslužan anticijan koji se nalazi u borovnicama i koji se aktivno bori protiv ćelija raka, napada ih i uništava. Ovo dragoceno voće pomaže i u borbi protiv karidovaskularnih bolesti, snižava loš holesterol, sprečava zakrečavanje krvnih sudova i pojavu tromba, reguliše pritisak i sprečava moždani i srčani udar. Borovnica blagotvorno deluje na crevnu floru i ceo digestivni sistem uključujući želudac, jetru i pankreas. Bogata je vlaknima kojima se hrane dobre bakterije u crevima pa se pokazala i kao odličan probiotik. Uz to je poznata i kao diuretik pa pomaže u čišćenju mokraćne bešike, kanala i bubrega. Borovnica jača kosti, poboljšava vid, održava koncentraciju, jača mozak, regeneriše kožu pa je s pravom zovu eliksirom zdravlja i mladosti.

Kad brati list borovnice?
Borovnica svoje mesto ima i u narodnoj medici, a osim ploda u lekovite svrhe se koristi i list. Listovi se beru pred sazrevanje plodova, jer kasnije gube svoja lekovita svojstva, a suše se na suvom mestu ili promaji. Čaj od listova borovnice pomaže u suzbijanju mučnine i stomačne kiseline, povraćanja, proliva, grčeva u stomaku i kašlja. Međutim, posebno treba istaći da čaj od listova borovnice ne sme da se pije bez nadzora, pa je najbolje konsultovati lekara ili apotekara pre upotrebe ovog čaja. Bobice mogu da se jedu sveže, sušene ili natopljene u rakiji. Za ispiranje grla koristi se neobrađen sok od borovnice, dok marmelada od ovog voća rashlađuje bolne upale usta i grla. Sušene bobice se koriste i za lečenje hemoroida, jer zaustavlja krvarenje, a utiče i na poboljšanje lošeg varenja i slab apetit. Osim marmelade, soka i džemova, od borovnice se verovali ili ne pravi i vino. Dobija se fermentacijom plodova borovnice, ima nizak sadržaj alkohola, a pravi se još od antičkih vremena kada se ovo vino upotrebljavalo kao lek.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Tokom vanrednog stanja, Sandra i Ivan Petković iz Jagodine su marljivo radili oko 3.900 sadnica borovnica sorte djuk, koje su na 90 ari posadili krajem marta prošle godine. Za njihovu kupovinu su iskoristili subvencionisani kredit Ministarstva poljoprivrede, koji će sebe početi da otplaćuje već ove godine.

Pritom, lane su ubrali oko 100 kilograma, a sada očekuju oko tri i po tone jer bi svaka sadnica trebalo da im donese 700 grama voća. Maksimum od tri kilograma očekuju za tri godine...

- Kada sam shvatio da butici sa garderobom, kojima se bavim već dve decenije, više nemaju razvojni potencijal, te video da su mnogi sportisti, političari i bankari počeli da se bave uzgajanjem borovnica, odlučio sam da se posvetim ovom voću. Odlučio sam se za borovnice u saksijama, jer je to nova tehnologija - objašnjava Ivan Petković, koji je kupio imanje u selu Međureč.

Sadnice je uvezao iz Holandije i zasadio ih u saksije od po 26 litara, te obezbedio navodnjavanje iz sistema "kap po kap". Potom je postavio protivgradnu mrežu, a kupio je i košnicu sa oko 400 bumbara, koji baš ovih dana oprašuju cvet borovnice.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:866654-Borovnice-iz-saksije-i-za-izvoz-Kako-se-cetvoroclana-porodica-Petkovic-iz-Jagodine-se-uspesno-posvetila-vocarstvu

Biljke koje se tradicionalno koriste u tretmanu dijabetesa a čija je efikasnost potvrđena jesu preparati na bazi hmelja, borovnice, koprive, maslačka praziluka i cimeta.
Najveću efikasnost uz najmanje neželjenih dejstava, pokazali su preparati na bazi lista borovnice i koprive.
Ovo je saopšteno nedavno na 25. Savetovanju o biotehnologiji na Agronomskom fakultetu u Čačku. Autori rada jesu akademski stručnjaci i njihovi mlađi istraživači sa Škole strukovnih studija „Visan”, „Biounik”, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.Dijabetes je među najčešćim bolestima endokrinog tima i u stalnom je porastu. U lečenju šećerne bolesti koriste se nekoliko pristupa: insulin u kombinaciji sa djetom, lekovi i medicinska sredstva, promene životnih navika. Važnu ulogu u prevenciji i lečenju drže i brojne i biljne vrste za koje je potvrđeno da poseduju hipoglikemijsko dejstvo.
U rad ovih istraživača bili su uključeni pacijenti koji boluju od dijabetesa 2. Anketa je trajala tri nedelje, a uzorkom je bilo obuhvaćeno 100 pacijenata koji su, pored redovne terapije, propisane od lekara specijaliste, koristili preparate na biljnoj osnovi, uz save doktora i farmaceuta. Prilikom anketiranja pacijenata ispoštovana su etička načela. Uzorak na kojem je sprovedeno istraživanje činilu su pacijenti oba pola, sgarasni grupa 35-60 godina, koji su dobrovoljno prihvatili da popune anketni upitnik. Listić je, pored pitanju o kvalitetu života obolelih od šećerne bolesti, sadržao i druga koja su se odnosila na učinak primene biljnih aparata, uz redovnu terapiju: koji biljne preparate koristite, koji preparat smatrate najdelotvorniji, koje su vrednosti glukoze u krvi pre i posle primene preparata.
Ispitanici su, pored redovne terapije koju je prepisao specijalista, koristili biljne preparate na osnovu hmelja, borovnice, koprive, maslačka, zelenog praziluka i cimeta. Najveći korisnici bili su ubedljivo ispitanici u dobi 55-65. Ishrana pacijenata obuhvatala je namirnice sa smanjenim procentnom ugljenih hidrata i skroba. Gojaznost je bila prateći progran. Pojedini pacijenti imali su genetskih predispozicija za dijabetes dok je kod ostalih uzrok bio nepoznat.
Pacijenti su najviše koristili preparat sa listom borovnice (90%) a najmanje sa prazilukom (10%) i hmeljom (15%) jer su pokazali izvesna neželjena dejstva. Pre svega izazvali su slabost i umor, povećanje krvnog pritiska. Preparat od lista borovnice se pokazao kao efikasan i nisu zabeležene nikakve kontraindikacije, a isto važi i za koprivu.
Istraživači u svom radu navode:
„U sprovedenoj anketi preparati na bazi lista borovnice pokazali su značajne efekte na smanjenje nivoa šećera u krvi i opšte zdravstveno stanje ispitivanih pacijenata. Ekstrakti lista borovnice tradicionalno se koriste u narodnoj medicini kao sredstvo za lečenje šećerne bolesti.”
Poznato je više od 400 biljnih vrsta koje se tradicionalno koriste u tretmanu dijabetesa, ali samo mali broj dobio je naučnu i medicinsku overu o delotvornosti. Tradicionlni tretmani biljem nisu zaustupljeni u razvijenim zapadnim društvima, ali neki od njih se sprovode od strane praktičara alternativne medicine, ili ih pacijenti uzimaju kao dodatak uobičajenoj terapiji. Međutim, primena biljaka je i danas glavni način lečenja u nerazvijenim zemljama.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/932638/Naucni-rad-iz-Cacka:-Borovnica-i-kopriva-najznacajnije-u-prevenciji-i-lecenju-secerne-bolesti/

Ivan Petković (42) iz Jagodine više od 20 godina bavio se trgovinom, a onda je prošle godine rešio da butike sa garderobom zameni poljoprivrednom proizvodnjom. Nakon konsultacije sa prijateljima koji su već u toj oblasti i poljoprivrednim stručnjacima, odlučio je da počne sa uzgojem borovnica.

Kupio je parcelu u selu Međureč, na pet kilometara od Jagodine. Zbog dobre provetrenosti, područje je dobro za uzgoj borovnica. Krajem marta prošle godine posadio je borovnicu sorte djuk i ova godina će biti prva rodan godina. Ima 3.900 sadnica u saksijama na 90 ari, sa sistemom za navodnjavanje kap po kap i protivgradnom mrežom.

- Za kupovinu sadnica sam koristio subvencionisani kredit Ministarstva poljoprivrede. Bio je povoljan, na tri godine, sa grejs periodom od godinu dana. Kada budem imao pun rod, taman će početi da se otplaćuje. Prošle godine smo imali oko 100 kg borovnica, a sada očekujem oko 3,5 tone. Računao sam da će biti 700 grama po sadnici. Maksimum po sadnici je oko tri kilograma, i to očekujem 2023. godine - kaže Petković.

Ivan se odlučio za uzgoj borovnica u saksijama umesto tradicionalne sadnje u bankovima.

- Kod borovnica u bankovima ima više posla, biljka duže traje i veći je rod, ali meni sadnja u saksijama deluje lakše. Saksije su od 26 litara. Sadnice sam uvezao iz Holandije gde se sadi u saksijama od 20-25 litara. Posla ima tokom cele godine. Najteži posao je čupanje trave iz saksije i to se radi ručno. Biljka se budi krajem marta. Pre toga se radi zimska rezidba - kaže sagovornik Agrokluba i dodaje da je ove godine platio stručne ljude koji su to radili i smatra da će već sledeće godine uglavnom sam to da radi.

Početkom aprila borovnici se dodaje đubrivo, a zatim i početkom maja.

- Trenutno je borovnica u fazi cvetanja. Nakon cvetanja znaćemo koliko se oplodilo i kakav će biti rod, koliko su bili vredni insekti. Oprašivanje obavljaju bumbari koji su u tome znatno efikasniji od pčela. Kupio sam košnicu sa 300-400 bumbara. Cvet borovnice je okrenut na dole i to umanjuje efikasnot pčela, dok jedan bumbar zamenjuje od 50-100 pčela. Bumbari inače nisu opasni - objašnjava.
Ivan često posećuje seminare i razne edukacije kako bi što više naučio o uzgoju borovnica. Član je udruženja Šumadijske borovnice iz Kragujevca, koje okuplja borovničare i iz Topole, Aranđelovca, Požarevca, Jagodine i Niša.

- Naše udruženje sarađuje sa otkupljivačima iz Holandije. Trebalo je da Holanđani dođu u Šabac, koji je najveće područje za borovnicu u Srbiji, i da imamo edukaciju za rezidbu, ali ništa od toga nije bilo zbog korone - kaže Ivan.

Naš sagovornik se nada da će i ove godine glavno biti holandsko tržište.

- Otkupni centar je bio u Orašcu, verovatno će biti i ove. Sve što otkupe Holanđani ide u svetske markete, za konzumnu prodaju, ne preradu. I zato traže dobar kvalitet. Ova situacija neće uticati na cenu, biće verovatno ista. U Holandiji se radi testiranje zrelosti, kvaliteta, nakon toga stiže obaveštenje u kojoj klasi je borovnica i cena. Prošle godine je bila 6 EUR, pa je posle pala na 4,5 EUR - podseća jagodinski proizvođač i dodaje da prednost uzgajanja borovnica u Srbiji je što stižu pre poljske i rumunske.Sagovornik Agrokluba kaže da ukoliko se želi dobar kvalitet borovnica, ulaganja su prilično velika, od 40.000 EUR do 50.000 EUR po hektaru, u zavisnosti od toga koliko se oprema.

Inače, Ivan je i u postupku za dobijanje Global GAP standarda, koji su propisali evropski marketi.

Berba borovnica je početkom juna. Kao kaže ovaj voćar, borovnica nije osetljiva za branje, ali su potrebni radnici koji znaju da beru zrele plodove, pa se zato i plaća do 3.000 dinara dnevno.

Na teritoriji Jagodine ima oko 15 hektara pod borovnicom. Sve je veće interesovanje poljoprivrendih proizvođača za uzgajanjem ovog voća kako u Pomoravskom okrugu tako i u celoj Srbiji pa broj hektara stalno raste.

- Srbija je 2017. godine imala oko 600 hektara pod borovnicom, prošle godine bilo je 1.200 hekatra, a ove više od 2.500 hektara. Mi još uvek nemamo kulturu korišćenja borovnica, kao što je to u Nemačkoj ili Americi gde je godišnja potrošnja nekoliko kilograma po čoveku - kaže Ivan.Veliku podršku proizvođačima borovnica u Pomoravskom okrugu pruža Poljoprivredna savetodavna i stručna služba iz Jagodine. Igor Andrejić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, kaže da se pomoć ove službe, osim savetodavne, zasniva i na ostvarivanju subvencija poljoprovrednih proizvođača od strane Ministarstva poljoprivede.

- Proizvođači mogu da konkurišu za nabavku sadnog materijala, pa kasnije kada kada podignu zasad tu su subvencije za mašine, traktore, protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje - objašnjava Andrejić, a jagodniski proizvođač dodaje da se zahvaljujući državnim subvencijama oko 35% uloženog ukupnog novca vraća.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2867433/borovnicu-iz-srbije-jedu-u-holandiji-kvalitet-trazi-ulaganja-i-do-50000

Ova ampelotehnička mera pravilno izvedena balansira produkciju snažnih, novih prirasta i održava visoku proizvodnju plodova. Uzgojni oblik u proizvodnji visokožbunaste borovnice podrazumeva grm ili žbun.Rezidba borovnice se treba sprovoditi svake godine, počev od momenta sadnje biljaka. Kada grmovi borovnice dostignu adekvatnu veličinu, tada rezidba služi da poveća prinos i poboljša kvalitet ploda, kao i da reguliše željenu visinu i širinu grmova. Najmanje prve dve godine nakon sadnje biljkama borovnice ne bi trebalo dozvoliti da plodonose (ovo je jedna od grešaka koju proizvođači prave). Najbolje je prve dve godine ukloniti sve cvetne pupoljke sa biljaka borovnice za stimulisanje razvoja prirasta i korena. Cvetovi i plodovi borovnice crpe značajnu energiju od biljke, i prinos plodova u idućim godinama može biti značajno smanjen prvenstveno zbog lošeg razvoja biljaka koje postaju zakržljale. Kako bi se to postiglo preporuka je da se cvetni pupoljci na posađenim i mladim biljkama uklone pre cvetanja. Možem ih ukloniti na dva načina : rezidbom (cvetni pupoljci kod borovnice su smešteni u vršnom delu jednogodišnjih prirasta, te njihovim prikraćivanjem za jednu trećinu do jednu polovinu uklanjamo cvetne pupoljke) ili otkidanjem rukom.

Orezivanje mladih sadnica omogućava pravilno formiranje žbuna borovnice. Jedan žbun treba da ima od tri do pet glavnih grana koje nose rod. One se orezuju tako da celom svojom dužinom imaju dvogodišnje grane sa pupoljcima.Treba znati da jedan cvetni pupoljak ima 8-12 cvetova u grozdu (gronji), te jedna grančica sa četiri-pet takvih pupoljaka daje potencijal za 50-70 plodova po dva grama, što je 100-140 grama plodova.

Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilagođena rodnom potencijalu i stanju svakog žbuna ponaosob.

Kako bi pravilno izveli rezidbu potrebno je da znamo da imamo dve vrste jednogodišnjih prirasta u grmu borovnice i to: one koji se razvijaju odozdo i koji za jednu vegetacionu godinu mogu da izrastu i do 1m, i one koji su na grmu i nose rodne pupoljke na svojim vrhovima.U prvim godinama su nam potrebniji ovi koji rastu iz baze jer trebamo da formiramo žbun i ujednačimo vegetativni i generativni prirast.

Sam čin rezidbe možemo reći da ide po fazama:tako da prvo uklanjamo do osnove one izdanke koji su izbili iz osnove tj .supstrata,koji rastu horizontalno ka drugim saksijama, zatim izmrzle,oštećene i one koje su prethodne godine donele rod. Zatim treba eliminisati one koje se dodiruju i zaklanjaju unurtašnjost krune.

Oštra rezidba borovnice se ne preporucuje, sem u slučajevima jače regeneracije i obnavljanja žbunova. Bujniji žbunovi daju krupnije plodove i veći prinos, te zbog toga treba slabije orezati.

Veoma je bitno da prilikom rezidbe redovno vršimo i dezinfekciju alata kojim režemo.

Značaj ove mere se ogleda u tome što se redovnom rezidbom reguliše provetravanje, prinos, kvalitet plodova i vreme sazrevanja.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/01/15/vocarstvo/pravilna-rezidba-borovnice/

U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75.000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta!

Tokom boravka srpskih novinara u Tirskoj u novembru prvo stajalište novinara bili su voćnjaci i proizvodno postrojenje poljoprivrednog preduzeća Oragro koje je osnovano na poljoprivrednoj površini od 350 hektara gde se bave uglavnom gajenjem trešanja i borovnica. Mehmet Čiček, vlasnik kompanije Oragro Agriculture objasnio je za Agrobiznis magazin da je on inženjer mašinstva ali da se bavi voćarskom proizvodnjom i da zna dosta o stanju u Srbiji.

„Imamo 150 hektra trešnje, a takođe imamo sopstveno postrojenje za pakovanje trešnje i hladnjaču. Odnosno, proizvode sakupljamo iz voćnjaka, pakujemo i utovaramo ih direktno u kamione kako bismo ih spremili za izvoz. Danas kao Oragro izvozimo oko 7.000 tona godišnje u celu Evropu, na Bliski i Daleki Istok. Osim ovoga, uprkos tome što smo ove godine prvi put imali niže prinose trešnje smo izvezli u 4 grada Kine, ali sigurni smo da će se povećati izvoz sledeće godine. To je bila simbolična brojka prošle godine, ali poenta je bila da uđemo na ta tržišta, što smo i uspeli“ zaključuje naš domaćin. Kako nam je Mehmet objasnio pored Kine radi se na tome da naredne godine počnu izvoz u Južnu Koreju.
Kada je reč o borovnicama Simsek je dodao: „Za uzgoj borovnica smo radili istraživanje i razvoj tokom 3 godine i prvi put smo postigli proizvodnju od 100 tona ove godine. Izvezli smo 70 tona, a ostatak je potrošen na domaćem tržištu. Postigli smo cenu 8,3 evra na Bliskom istoku i nešto više od 6 evra u Evropi. Kako su naša stabla trenutno vrlo mlada očekujemo da našu proizvodnju i broj izvoznih zemalja povećamo u godinama koje dolaze. Izvodimo studije za proizvode sa potencijalnim izvoznim tržištima i dodatnim vrednostima. Već sada vidimo da nema razloga da ne ostvarimo prihod od turske poljoprivrede isto koliko i od turizma.“
Naši domaćini su nam se pohvalili izuzetnom rodnošću borovnica koje su već u prvoj godini imale prinos 3 kg po žbunu. Zasad je očigledno visoke bujnosti, biljke se nalaze u saksijama jer je pH vrednost zemljišta neutralna ili slabo bazna. Sadni materijal su nabavili iz SAD odakle su i preuzeli tehnologiju gajenja.
Plan je da se proizvodnja dalje širi. Kada se pogleda zasad i uporedi sa onim koje imamo u Srbiji nema neke velike razlike sem što su mreže za protivgradnu zaštitu bele boje. Ovde kažu često imaju pojavu grada i nevremena tako da se osiguranje ne isplati već je neophodno imati mreže. Kada je u pitanju investicija kao i u Srbiji država finansira 50% bez pdv-a opremu i sadni materijal.
Da bi se kupilo zemljište u regionu Antalije potrebno je čak 30.000 evra jer se vlasnici retko odlučuju da prodaju. Posedi su veoma usitnjeni, a najam godišnje po hektaru iznosi 200 do 300 evra. Osvajanje kineskog tržišta trešanja je bilo olakšano zbog sankcija koje je Kina uvela proizvođačima iz SAD u okviru mera
koje se sprovode u trgovinskom ratu koji uveliko traje. Već naredne godine očekuju u Turskoj još veći rast, a tokom 2019. godine taj rast izvoza iznosio je 10%.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Voćarstvo je kroz istoriju igralo važnu ulogu, a danas se ponovo vraća i zauzima mesto koje zaslužuje. Pojedine voćne kulture, kao borovnica i orah su trenutno najisplativije za uzgoj, a kod nekih voćnih vrsta postoje problemi koji mogu da se reše savremenom tehnologijom i udruživanjem.

- U Srbiji postoji veliko interesovanje za podizanje zasada voća. Kod nekih voćnih vrsta gde nismo očekivali da će biti interesovanje pre 3-4 godine, a to je borovnica, ovo je dokaz da, kada se uvedu savremene tehnologije koje su praćene fertirigacijom, dobar sortiment, znači da se može uspeti - rekao je dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

Prema njegovim rečima, sve je više interesovanja za ovu voćnu vrstu, koja je perspektivna u Srbiji. On se nada da će proizvođači borovnice shvatiti da treba da se udruže, da imaju svoje hladnjače gde će čuvati robu dok se ne proda.

Prema njegovim rečima, veliko je interesovanje i za podizanjem zasada oraha. Kako sam kaže, orah je deficitaran u Evropi, a kod nas još uvek nije dovoljno urađeno na savremenoj tehnologiji proizvodnje oraha, to jest, na inteziviranju proizvodnje, na gustoj sadnji 7 x 5m, odnosno, 8 x 4m, i uvođenju sorti koje imaju lateralnu rodnost, kao što je Čendler, Pedro Ferned i ostale sorte.

- Čak i naša sorta Rasna je jako dobra - istakao je profesor Keserović.

Takođe, veliko je interesovanje za podizanje zasada kajsije i jagode.

Međutim, kod nekih voćnih kultura postoje evidentni problemi.

- Tamo gde nismo nismo uradili dovoljno, gde postoji, zapravo, jaz između proizvođača i prerađivača - to je kod proizvodnje maline i kod proizvodnje višnje. Da nateramo male proizvođače i višnje i maline, da oni imaju svoje hladnjače i svoje prerađivačke kapacitete - ukazao nam je naš sagovornik.

Što se tiče šljive, profesor ističe da je veliki problem bio sa cenom šljive, da je bila izuzetno niska u centralnoj Srbiji, i to ne samo za šljivu već i za višnju.

- Ja sam rekao proizvođaču u centralnoj Srbiji, da bi bili konkurentni moraju povećati proizvodnju po jedinici površine i moraju smanjiti troškove proizvodnje. Ni jedan veći zasada u Vojvodini nije bez savremenih tresača za mehanizovanu berbu, čak postoje i kombajni, a oni dole pojedinačno ne mogu to uraditi, nego se moraju udružiti i nabaviti savremene tresače, koji smanjuju troškove proizvodnje - zaključio je profesor Keserović.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2707663/borovnica-i-orah-najprofitabilnije-kulture-u-srbiji

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31