Država će poljoprivrednicima, mlađim od 40 godina, uskoro ponuditi kredite za kupovinu oranica na 20 godina uz kamatu od dva odsto. Maksimalni iznos pozajmice biće između 50.000 do 60.000 evra, učešće neće biti obavezno, a garancija će biti hipoteka na kupljenu parcelu. Precizni uslovi biće definisani narednih dana, a vrlo brzo nakon toga u resornom ministarstvu očekuju i prve odobrene krediti.

"Prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali", rekao je resorni ministar Branislav Nedimović. Na ovaj način, kako dodaje, poljoprivrednici će moći da kupe zemljište samo u privatnoj svojini. Posle izmena zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih organica.

Istraživali smo koje poljoprivredne kulture je najisplativije gajiti i kada treba očekivati prvu zaradu.Sadnja jagoda donosi zaradu već prve godine, a početna ulaganja se brzo vraćaju sa trostruko većim prihodima. Za početnike je uvek savet da ne idu na veće parcele, jer je jedan hektar u prvoj godini već ozbiljan zalogaj.

Jagode

Da bi opremili jedan jagodnjak od pola hektara od navodnjavanja kap po kap, preko plastenika i mlač folija, do sadnica i đubriva, za pola ara vam treba oko 6.000 evra. No već prve godine možete da imate pun rod, nekih 12-15 tona, i ako vam otkupna cena nije ispod jedan evro, zaradićete od 10.000 do 13.000 evra. Već druge godine ulaganja u jedan jagodnjak od pola hektara padaju na oko 2.000 evra.

Lešnik

Poslednjih godina lešnik je doživeo ekspanziju na našem tržištu, sve je više zasada, a prema mišljenju stručnjaka, to je i dalje najisplativije voće na našim prostorima.

"Kada zasadite hektar lešnika, da biste dočekali pun rod potrebno je od pet do deset godina. Iako deluje mnogo vremena, to se višestruko isplati, jer kilogram lešnika na tržištu ne košta ispod hiljadu dinara - objašnjava Milovan Veličković, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i dodaje da je lešnik naročito zahvalan za održavanje, pošto nije neophodno mnogo novca, zaštita je manja, pa je i potrošnja mala.

Sa hektara lešnika možete dobiti oko tonu do tonu i po lešnika, a otkupna cena je od 500 do 800 dinara, pa se trud i više nego isplati.

Orah

Godišnje se u Srbiji proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agroekološke uslove za proizvodnju tog voća.

Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina.

Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.

Krastavci kornišoni

Početno ulaganje na 10 ari je 750 evra i ono podrazumeva sadni materijal, pesticide, žice za vezivanje, navodnjavanje, kolje.

Procena je da na 10 ari prinos bude šest i po tona, moguće i sedam–osam tona, a zarada je između 2.000 do 2.400 evra.

Za one koji bi ovo radili kao porodični posao nisu preporučljive velike površine jer iziskuju radnike, samim tim i veće troškove. Ako se proizvodnja svede na manje zasade koje mogu da oberu članovi domaćinstva, tu zarada može biti više nego zadovoljavajuća

Višnja

Bez obzira na početna ulaganja, višnja je i dalje isplativa voćka, jer je nema mnogo u Srbiji, a rod je oko 15 tona po hektaru.

Početna ulaganja za hektar višnje su od 10 do 15.000 evra, ako se voćar odluči za savremenu tehnologiju uzgajanja, što je u današnje vreme prioritet - navodi Veličković i dodaje da je naročito zahvalna jer se radi o jednokratnoj berbi, za razliku od maline. Cena joj raste tokom berbe, pa se svakako vrlo isplati i ima široku namenu.Dunja

Slično kao i višnja, početna ulaganja za hektar su od 10 do 15.000 evra, što je mnogo manje nego za jabuku koja zahteva i 50.000 evra početnih ulaganja, a mnogo manje se isplati.

"Da bi dunja, kao i višnja doživele pun rod potrebno je oko pet godina, a najveća isplativost sa dunjom dolazi od proizvodnje kvalitetne rakije - ističe Veličković koji dodaje da kada se kaže kvalitetna rakija misli se na na onu koja se može prodavati po minimalnoj ceni od 1.000 dinara, nikako manje.

Trešnja

Trešnja zahteva nešto veća početna ulaganja, oko 60.000 evra za hektar, ako je reč o savremenom zasadu.

"Međutim, cena trešnje je uvek visoka, ne ide ispod 100 dinara, a prvi prihod možete dobiti već nakon pet godina - navodi Veličković i dodaje da ulaganja najviše odlaze na zaštitu, protivgradne mreže, koje su neophodne, jer je reč o krhkom rodu.

Borovnica

Borovnica ima stabilnu cenu, sa normalnim prosečnim prinosom mesečno po hektaru može da se zaradi oko 5.000 evra, ali uzgoj ove voćke nije jednostavan.

Borovnica je doživela bum, jer joj je već dve godine cena oko 720 dinara za kilogram, međutim, početna ulaganja nisu mala i kreću se od 30 do 50.000 evra po hektaru, a najveći deo odlazi na protivgradnu mrežu koja je neophodna i košta oko 17.000 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krediti-za-mlade-poljoprivrednike-kamata-manja-od-dva-odsto-a-evo-sta-ce-vam-doneti/xlcs8dg

Srpsko plavo zlato, kako zovu borovnice, sve više postaje popularni, ali i najtraženji srpski proizvod, pa njihova proizvodnja može da bude vrlo unosan posao.U Srbiji je uveliko počela berba borovnica. Porodica Đorđević iz Beograda podigla je prve zasade pre četiri godine, a danas imaju više od dva hektara borovnica, koje uglavnom plasiraju na inostrano tržište.

Veselin Đorđević je ekonomista. Nikada se ranije nije bavio poljoprivredom. A onda je pre četiri godine ušao u posao s borovnicama, sa idejom da se pomeri iz grada i sebi i svojoj porodici omogući boravak u zdravom okruženju i prirodi. U njegovom slučaju, zadovoljstvo i posao odlično su se uklopili."U tom trenutku smo procenili da bi borovnica mogla da bude izbor i da je borovnica nešto što će biti budućnost i budući srpski brend. U narednih desetak-petnaest godina, pošto smo po nekim procenama, na svega 1000 hektara borovnica u Srbiji, mislim da imamo veliki prostor za rast", kaže Veselin.

Borovnica je poslednjih godina doživela pravi bum u Srbiji. Iako ulaganja nisu mala, zbog dobre cene i sigurnog plasmana, sve više ljudi odlučuje se da zasadi ovo voće.

Veselin kaže da ima velikog interesovanja.

"Mislim da će se to u budućnosti još više od Srbije zahtevati, pošto mi nismo prepoznati kao zemlja koja ima borovnicu. Tako da treba raditi na toj promociji da Srbija bude sinonim za dobru borovnicu", priča on.

Sada već iskusni proizvođač borovnice poručuje da je u ovom poslu imperativ vrhunski kvalitet, za koji je potrebna maksimalna posvećenost. Samo u tom slučaju, plasman je zagarantovan. A o ukusu da ne govorimo.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=18&nav_id=1556159

Borovnice zbog njihovog nutritivnog kvaliteta i svojstava nazivaju plavim zlatom, i one polako postaju najpopularniji domaći brend, budući da naše rane sorte prispevaju u periodu kada borovnice nema nigde u svetu.

Sveži plodovi su deficitarni na evropskom tržištu u periodu od prve dekade juna do sredine jula, a klimatski uslovi u Srbiji baš tad pogoduju njenom zrenju.

Ono što uzgajivači ne smeju da previde jeste da se u proizvodnju borovnica ne ulazi samostalno. Jedini način koji omogućava da se obezbede dovoljne količine plodova ujednačenog i visokog kvaliteta jeste udruživanje. Zato u zemljama koje su veliki proizvođači borovnice postoje kooperative sa velikim brojem članova i koje posluju vrlo uspešno.

- S idejom da okupimo što veći broj farmera koji će ujedinjeni plasirati ovo voće u svet, i mi smo osnovali zadrugu. Velikim evropskim kupcima interesantni smo samo ako nastupamo ujedinjeni, a želeli smo i da učimo zajedno, svesni da je sve mnogo teže kad si sam - napominje Dušan Dobrijević iz zadruge "Borovnica" iz Brestovika, u opštini Grocka. Proizvođačima okupljenim oko zadruge "Borovnica" na raspolaganju su Hladnjače Brestovik, moderan centar za skladištenje, pakovanje i plasman voća, kapaciteta 1.500 tona sa devet komora, koje su im obezbedile uslove kakve imaju njihovi evropski konkurenti.- Da bi odgovorile zahtevima kupaca po pitanju kvaliteta i pakovanja sveže borovnice, hladnjače se opremaju linijama za sortiranje i pakovanje plodova. Potrošači sve manje tolerišu nekonzistentan kvalitet, pa je od velike važnosti i primena Global Gap, BRC i drugih svetskih standarda u proizvodnji borovnica, koji predstavljaju važan preduslov za njihov plasman na EU tržište, objašnjava prof dr Jasminka Milivojević sa Katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Proizvođači preko Zadruge mogu da računaju i na garantovan otkup njihovih proizvoda, u saradnji sa Hladnjačama Brestovik, kao i da nabave sve što im je potrebno za zasad borovnica.- Tako smo u prethodnom periodu uspeli da animiramo proizvođače borovnice iz Vranja, Leskovca, Crne Trave, Užica, Bajine Bašte, Valjeva... da zajedno nastupamo i sveže plodove organizovano dopremamo do hladnjača, koje su u stanju da sav rod otkupe i plasiraju stranim kupcima - nabraja Dobrijević. On ističe da Zadruga u saradnji sa organizacijom USAID pokušava da za sve svoje komitente obezbedi sredstva za dobijanje neophodnog sertifikata - global gap.

Ljubiša Milijanović iz Mirosiljaca kod Arilja je 2006. digao prve zasade, a danas je, sa svojih 3,5 hektara najveći pojedinačni proizvođač borovnice u Srbiji.

- Borovnica je dugoročna investicija i nije za one koji očekuju brzu zaradu, jer uloženo počinje da se vraća posle tri-četiri godine, ali ne u velikim iznosima. Oni se mogu očekivati tek sedme ili osme godine, kada zasad donosi pun rod od 20 tona po hektaru - kaže Milijanović.Borovnicu gaji u zemlji, na otvorenom, a uzgoj u saksijama i vrećama, koji je takođe zastupljen kod nas, ne preporučuje jer je, kaže, borovnici kraći vek trajanja. Potrebno je kiselo i rastresito zemljište, po mogućstvu ne blizu šuma koje ga zaklanjaju od sunca. Voće isto uspeva i na strmim i na ravničarskim terenima, s tim što je ravnica lakša za obradu.

Koliko god borovnice zasadili, priča poljoprivrednik iz okoline Arilja, ona će vam doneti prihod.

- Na hektar ide 2.200-2.300 sadnica koje koštaju oko 3,5 evra po komadu. Dakle, za sadni materijal treba oko osam hiljada evra. Protivgradna zaštita preporučljiva za naše pobdneblje je 15.000 evra. Navodnjavanje, pod uslovom da imaš vodu na parceli, iznosi 2.000 evra, a znatno je skuplje ako vodu treba dovesti. Takođe 2.000 evra treba spremiti za osnovno đubrivo, plus 3.000 evra za đubrivo kojim se borovnica prihranjuje sistemom za navodnjavanje. Dve hiljade evra košta materijal za rad, hiljadu supstrati za razvoj korena, preko tri hiljade za piljevinu koja stvara humus. Zaštita je 30.000 dinara po jednom tretiranju, a potrebno je sedam-osam takvih godišnje - iscrpno će Milijanović.

Ipak, nastavlja on, ulaganje može koštati jeftinije ukoliko dobije subvencije države koje mogu i prepoloviti izdatke za sadni materijal i protivgradnu zaštitu.

U izdatke treba uračunati i troškovnik za berače. Njima se, uz hranu i obezbeđen smeštaj, plaća 2.100 dinara, a ako se zna da jedan berač prosečno ubere četrdesetak kilograma dnevno, da bi se obrao hektar treba platiti 500 dnevnica.Njemu borovnica, na njegovih tri i po hektara, mesečno donese dve solidne plate.Borovnica se uglavnom gaji u opštinama Arilje, Užice, Bajina Bašta, Čajetina i Grocka, a podignute su i nove površine na jugu Srbije i u Crnoj Travi. Na domaće i svetsko tržište - najčešće u Nemačku, Francusku, Veliku Britaniju, Holandiju, kao i na tržište Rusije, plasira se 95 odsto ubranih plodova u prerađenom i svežem stanju.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/borovnice-zarada-uzgajanje/fz9b69b

Proteklih decenija naši zemljaci su odlazili „trbuhom za kruhom“ ili kako bi neki rekli „preko bare“ kako bi ostvarili svoj američki san. Ređi primer jeste povratak iz Amerike i život u Srbiji kao u američkom snu. Takav život vode dva brata blizanca Marko i Luka Maksimović, koji su se odrekli života u Los Anđelesu i nastanili sa svojim ocem Časlavom, u Božurnju kod Topole. Na nekoliko lokacija u Božurnji i okolini ovi vredni momci zasnovali su proizvodnju borovnice. Najstariji zasad je u četvrtoj godine a najmlađi tek podižu. Pored proizvodnje Maksimovići se bave i uvozom sadnica i repromaterijala ali i plasmanom borovnica i to uglavnom na holandsko tržište. Za svaki uspešan biznis pa i borovnicu treba imati i ulagati u marketing što će u budućnosti doneti i nova tržišta. Svoj prvi zasad podigli su 2015. godine. Njegova površina je 1,5 h i 3.300 sadnica. Sada imaju dva hektara, a podižu nova tri hektara. Luka Maksimović zajedno sa mladim inženjerima poljoprivrede radi rezidbu na najstarijem zasadu. I sam kaže da je tokom vremena učio i naučio rezidbu borovnice koja nije komplikovana ali zahteva značajno iskustvo:

„Mislim da smo prošle godine zasad opteretili sa previše roda tako da sam za ovu godinu odlučio da rezidbom dostignemo prošlogodišnji nivo tako da
biljci damo vremena da se lepo formira i da imamo plodove dobre krupnoće“.Dok smo razgovarali o stanju na tržištu i aktuelnim radovima, Marko Maksimović
je koordinirao uvoz repromaterijala a po završetku nastaviće da sa bratom orezuje zasad. On smatra da značajnu ulogu u proizvodnji borovnice ima prihrana i zbog toga je odlučio da prihranu nabavi iz Engleske: „Sistem smo programirali tako da se zasad zaliva četiri puta dnevno po petnaest minuta“. Proizvodnja borovnice dobija sve više na značaju tim pre jer je potrošnja ovog voća u Evropi daleko ispod američkog proseka. To daje razloga za optimizam u razvoj
tržišta ali i za dobru zaradu i narednih godina. Pitali smo naše domaćine zašto oni preporučuju borovnicu i dobili zanimljiv odgovor: „Da je sreće imali bismo više ovakvih proizvoda po kojima bismo bili prepoznatljivi kao što nas prepoznaju po Novaku Đokoviću. Mi smatramo da proizvođači borovnice na najbolji način reprezentuju Srbiju i proizvode voćku milenijuma-borovnicu”.
Srbija ima pogodnu klimu za gajenje voća, naročito tamo gde su zemljišta kisela. Imamo dobar geografski položaj, nekoliko stručnih ustanova i otvoreno tržište EU od petsto miliona ljudi kao i sto devedeset dva miliona stanovnika evroazijske unije.
„Sve ovo predstavlja izuzetan potencijal za plasman naših borovnica. Mi smo obezbedili sve što je neophodno za proizvodnju i to ne samo na repromatrerijal već i na iskustvo, logistiku i tržište” zaključuje Marko Maksimović. Da je život u Šumadiji lep to su njih dvojica svakako odavno otkrili a odnedavno
pored zabave na teniskom terenu i bazenu odlučili su se da svoj život obogate i druženjem sa prelepom belom kobilom Leposavom, koja im predstavlja novo
zadovoljstvo i razonodu a od koje mogu i ponešto da nauče: „Lepa je zasada više privržena meni jer provodim nešto više vremena sa njom nego brat, ali se odllično slažemo i ako je manje od mesec dana kod nas uz obaveze oko borovnica ovo je jedna nova, ništa manje zahtevna ali i lepa kao što joj samo ime kaže”.
Prema informacijama koje smo dobili od Maksimovića, samo oni su kroz rad u udruženju ŠUMADIJSKA BOROVNICA i ličnim angažovanjem na tržište Srbije za
godinu dana plasirali sto sedamdeset hiljada sadnica što je više od 55 hektara plavog voća na našim njivama. Ako se ima u vidu da je cena u otkupu već nekoliko godina na nivou oko 5 evra može se računati na značajne prihode u ovom voćarskom sektoru a samim tim i za dalji razvoj proizvodnje borovnice u Srbiji.
Okvirna cena podizanja zasada na površini od jednog hektara je 50.000 evra. Ukoliko vam je lakše da računate, jedno sadno mesto košta 8,5 evra tako da možete sami za svoju površinu da proračunate okvirne troškove koji variraju u zavisnosti od gustine sadnje i sistema uzgoja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Proteklih decenija naši zemljaci su odlazili “trbuhom za kruhom” ili kako bi neki rekli “preko bare” kako bi ostvarili svoj američki san. Ređi primer jeste povratak iz Amerike i život u Srbiji kao u američkom snu. Takav život vode dva brata blizanca Marko i Luka Maksimović koji su se odrekli života u Los Anđelesu i nastanili sa svojim ocem Časlavom u Božurnju kod Topole. Na nekoliko lokacija u Božurnji i okolini ovi vredni momci zasnovali su proizvodnju borovnice. Najstariji zasad je u četvrtoj godine a najmlađi tek podižu. Pored proizvodnje Maksimovići se bave i uvozom sadnica i repromaterijala ali i plasmanom borovnica i to uglavnom na holandsko tržište. Za svaki uspešan biznis pa i borovnicu treba imati i ulagati u marketing što će u budućnosti doneti i nova tržišta. Svoj prvi zasad podigli su 2015. godine. Njegova površina je 1,5 h i 3300 sadnica. Sada imaju dva hektara, a podižu noav tri hektara.

Luka Maksimović zajedno sa mladim inženjerima poljoprivrede radi rezidbu na najstarijem zasadu. I sam kaže da je tokom vremena učio i naučio rezidbu borovnice koja nije komplikovana ali zahteva značajno iskustvo: “Mislim da smo prošle godine zasad opteretili sa previše roda tako da sam za ovu godinu odlučio da rezidbom dostignemo prošlogodišnji nivo tako da biljci damo vremena da se lepo formira i da imamo plodove dobre krupnoće”.

Dok smo razgovarali o stanju na tržištu i aktuelnim radovima, Marko Maksimović je koordinirao uvoz repromaterijala a po završetku nastaviće da sa bratom orezuje zasad. On smatra da značajnu ulogu u proizvodnji borovnice ima prihrana i zbog toga je odlučio da prihranu nabavi iz Engleske: “Sistem smo programirali tako da se zasad zaliva četiri puta dnevno po petnaest minuta”.

Više u Agrobiznis magazinu koji izlazi 15. aprila 2019. godine 

Informapcije o pretplati na 0692211049 

Borovnica ima perspektivu, a interesovanje, naročito među mladima je veliko, zaključeno je na skupu o ovoj vrsti voća koji je organizovala mlada Zemljoradnička zadruga "Borovnica" iz Brestovika. Na ovoj konferenciji govorilo se o sortimentu, problemima uzgoja, plasmanu borovnice i brojnim pitanjima koja su zanimala početnike, ali i one koji već imaju zasade ovog voća. Gostujući predavač bio je Tadeuš Husibaba, koji se bavi proizvodnjom sadnog materijala u Poljskoj.

Profesor doktor Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu je istakla da je proizvodnja borovnice od 2013. godine uvećana pet puta. Računa se da danas ima oko 1.000 hektara zasada borovnice, a i dalje je dominantna sadnja borovnice u u zemljiše iako ima i onih koji se opredeljuju da ovu voćku gaje u saksijama. Koju tehnologiju će odabrati poljoprivrednici zavisi od uslova zemljišta.

Opširnije u Agrobiznis magazinu

Izvor.Agrobiznis magazin

Srbija se upisuje na mapu po jedinstvenoj tehnologiji proizvodnje borovnice. U proizvodnji borovnica u saksijama kreirali smo našu tehnologiju koja daje odlične rezultate

Zasad sa borovnicama u saksiji nalazi se u Gruži i predstavlja pravo proizvođačko blago. Star je sedam godina a borovnice su visoke 160 centimetara, a broj grana se kreće do 15.

Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu objašnjava da su borovnice posađene u saksijama od 113 litara. Saksije su karakteristične, nemaju dno i otvorene su, a na dno je stavljena mreža kao zaštita od štetočina.

Projektovani prinos je od 1, do 1,5 kg po mladom žbunu, a kod starijih biljaka i dva kilograma. Jasminka veruje da će sve više proizvođača borovnice uvideti blagodeti ove proizvodnje koja donosi odlične prinose ovog bobičastog voća. 

 

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2018&mm=11&dd=01&nav_id=1463917

Od ove godine  naši radnici potpuno legalno mogu da rade u Nemačkoj na sezonskim poslovima u poljoprivredi. Pored atraktivne zarade,  za ovakve poslove se odlučuju  jer su uslovi rada kod nemačkih poljoprivrednika u najmanju ruku korektni. Radnici su smešeni uglavnom u zidanim ili montažnim objektima sa kvalitetnim higijenskim uslovima. Smeštaj se plaća, kod domaćina koje smo posetili oko šest  evra,  a radnik sam obezbeđuje hranu. Za te potrebe ima na raspolaganju kuhinju sa svim uređajima. Ovde se zna svaki red, a nemci izuzetno cene vredne radnike i kada to zapaze kod nekoga odmah mu povećaju  zaradu i produžavaju ostanak, ili pozivaju da dođe ponovo.

Radnica iz poljske na berbi jagoda radi od početka sezone (april 2018.)

Osnovna cena radnog sata je propisana državnom odlukom i iznosi 8,84 evra na sat. Za one koji imaju bolji učinak mogu da računaju, 10 do 11  evra na sat. Kod nemaca je veoma bitno da se pokaže dobra volja za rad, ne vole kada vide da su radnici „mrzovoljni“, mada bi bilo nefer i reći da to nije pošteno,  jer su i sami navikli na rad, stalno su uz radnike i nikada ne možete biti sigurni kada će se gazda pojaviti i uočiti šta se dešava na imanju.

Savremena proizvodnja jagoda u stakleniku uz dogrevanje

Lično sam prisustvovao situacijama kada je vlasnik radnicima iz Poljske objašnjavao da pogledaju odakle vetar duva i ako je iz lošeg smera ili jak da zatvore vrata na plasteniku, bez obzira da li je to njihov posao ili ne. Svakako to je razumljivo jer temperaturni režim u plastenicima određuje brzinu sazrevanja plodova. Domaćin koga smo posetili tačno u dan zna koju će njivu ili koji plastenik odnosno staklenik taj dan brati, koliko nabere prosečno svaki radnik i gde će plasirati voće. Većina proizvođača u Severnoj Rajni prodaje svoje proizvode na lokalnom tržištu, u posebnim objektima za prodaju voća. Danas ubrane jagode najkasnije do podne narednog dana moraju biti prodate,  jer se radi o savršeno zrelim plodovima, za koje nemci daju sedam evra za kilogram. Ukoliko bi plodovi duže stajali, počeli bi da propadaju i da gube na kvalitetu.

Tomas Marinkovic i poljoprivrednik iz mesta Gilten Danny Lohse 

Da pojasnim, ove jagode se jedu sveže, bez dodatka šećera i ne morate čak ni da ih operete. Zajedno sa vlasnikom, nekoliko puta smo bili u različitim plastenicima i bez ikakvih problema degustirali jagode koje su sočne i slatke. Poređenja radi, poput naših nešto su svetlije boje, jer stižu ranije, ali im je boja ujednačena i plod je potpuno crven. Svaki plod je identičan kod pakovanja prve klase, kakva se prodaju sveža, dok ostalo odlazi u preradu. Takođe se prodaje na „kioscima“ u vidu soka i džema, odnosno pekmeza.

Kod njih je dominantna rana sorta Clary, a sortiment se prilagođava želji tržišta, svakih pet godina dođu neke nove sorte. Kada je u pitanju borovnica, ona će se brati oko 20. juna i popularna je sorta Djuk.

Ono što smo mogli videti kod nemaca je da u podnom sistemu u plasteniku, jagoda stiže 15 dana ranije. Ako se gaji u stakleniku uz zagrevanje bere se početkom aprila, u stakleniku na podu oko 1. maja ove godine, inače desetak dana ranije, jer je vegetacija kasnila kao i kod nas. Za uspešnu prozvodnju jagoda potrebni su plastenici koje većina kupuje kod Axela Hochstädtera koji je i sam proizvođač jagoda. Najviše ih je prodao od svih jer kaže njegovi plastenici su efikasni i stabilni. Cena po kvadratnom metru se kreće od 8 do 15 evra u zavisnosti šta sve od opreme želite da montirate. Centralni sistem za navodnjavanje snabdeva biljke prihranom.

Kada je reč o prizvodnji na otvorenom polju, sadnja se radi mašinski na lepo pripremljenom zemljištu. Živići koje su posadili prvog maja biće na berbi za osam nedelja. Poslove sadnje rade poljaci. Svaka mašina ima 20 radnika koji postavljaju živiće u specijalne sadiljke montirane na traktoru. Nakon što živić bude posađen zemlja se valja i kada traktor prođe i bude posađeno ostaje samo povaljan posađen živić. Slika koju ne biste mogli ni da poverujete da će biti drugačija, odnosno da će iz takvog „patrljka“, izrasti jagoda okićena lepim cvetovima,  a potom i plodovima. Traktor sa namotiranih 20 pozicija za sadnju može da posluži da se posadi dnevno 2,5 hektara, a na jedan hektar se sadi 75000 živića i to u tri reda.

Sve to je osmislio kralj nemačkih jagoda koga smo posetili. Užurbano smo se kretali jer je želeo da nas ugosti, ali i da sve druge obaveze koje je zamislio ispuni. To je ono što on očigledno voli da vidi i kod radnika,  brz i siguran hod jer tada zna da znate zašto ste tu i gde idete. Nije loša filozofija, zar ne? Budimo iskreni, on nije tipičan primer nemačkog poljoprivrednika,  jer je perfekcionista bez kompromisa. Drugi će dopustiti da tu i tamo red bude za 1 % manje popunjen, ili da neka cevčica visi ali,  to kod njega ne sme da se desi.

Kada govorimo o borovnici, ovde već možemo konstatovati veliki potencijal za srpske borovnice,  koje se beru već  krajem maja. Dakle više od mesec dana smo u prednosti u odnosu na Nemačku. Ovde treba naglasiti i kvalitet plodova koji dolaze iz Srbije, imajući u vidu veoma povoljne vremenske uslove. Nemački partneri bi tako mogli da prošire svoju ponudu borovnicama iz Srbije, a da potom nastave sa snabdevanjem domaćeg tržišta svojim proizvodima. Odavno je već poznato, da najbolje u trgovini prolaze oni koji nude više proizvoda po povoljnijoj ceni, nego samo jedan, u ovom slučaju nemački, oni dakle nemaju sem jagode šta da ponude do sredine juna. To stvara veliki potencijal, ali neko će morati i da radi, tako da se nadamo da vam je ideja jasna.

Ovako izgleda zajednička kuhinja za radnike

Toaleti su opremljeni dovoljnim brojem lavaboa i tuš kabina

Ovako izgleda soba za smeštaj radnika (muška ili ženska)

Vrhunske sadnice borovnice i ove godine, kompanija Prima Blueberry je uvezla i prodaje na domaćem tržištu.

Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova, plasira se na svetsko i domaće tržište, u prerađenom i svežem stanju. U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje, u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izvezeno sveže tj. rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izvezeno kao zamrznuta borovnica. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2716-borovnica-sansa-ili-zabluda

                 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2812-ovo-voce-donosi-najvise-novca

                                   

 

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške. Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

                                   

Leska je posle oraha najznačajnija jezgrasta voćka. Najveći proizvođači su Turska, Italija, Španija. Kod nas proizvodnja lešnika, dosta zaostaje, ali imamo uslova ga gajenje, mada u poslednje vreme se dosta razmišlja o osnivanju i razvoju novih plantaža, za koje ima dovoljno povoljnih mesta na prostorima Srbije. U Staparima, u Baškoj, postoji zasad koji je star 30 godina. Milov Milovanov, vlasnik ove plantaže, 1988. je zasadio, i u to vreme je bilo čudno, a sada je isplativo. Leska i dalje rađa, i donosi mu dobar prinos. Marko Sekulić, iz Kikinde je 586 sadnica posadio po hektaru. Sedam godina je bilo samo rada, ali posle sedam godina dočekao je rodOpširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2846-koji-su-najpogodniji-tereni-za-uzgoj-leske

                                

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje. Jabuka može biti vrlo isplativa investicija, ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2996-na-ovom-vocu-mozete-dobro-da-zaradite

                                   

Letnja sadnja jagode se može obaviti tokom svih letnjih meseci. Međutim, letnja sadnja je najbolja od prve dekade jula, do sredine avgusta meseca. Jagoda posađena sredinom jula, naredne godine može dati značajan prinos, čak i do 10.000 kg/ha. Za letnju sadnju, najbolje je koristiti „frigo materijal“, odnosno živiće koji su čuvani u hladnjači. Za ovaj termin sadnje, izuzetno je značajno da ima dovoljno vode, kako za zalivanje posle sadnje, tako i za još 2-3 zalivanja u toku vegetacije (dok se biljke dobro ne ožile). U zemljama dobre intenzivne proizvodnje jagode, problem zalivanja se ne postavlja, jer se jagoda gaji uz obavezno navodnjavanje. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2795-koju-sortu-jagode-gajiti

                                     

 

 

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31