Kadifica (lat. Tagetes) je jednogodišnja ili višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici suncokreta. Vodi poreklo iz srednje Amerike, ali se uzgaja širom sveta. Ne zahteva posebnu negu, pa spada u red omiljenog cveća koje se sadi u našim baštama ili u saksijama za terase, a može da se koristi i kao rezano cveće. Cveta u zlatnoj, narandžastoj i beloj boji sa bordo detaljima, pa će oplemeniti svaki prostor u kome se nađe. Njeni raskošni cvetovi mogu da potraju do kasne jeseni i prvih mrazeva, što je još jedan razlog više da zasadite kadificu i tokom celog leta uživate u lepoti ovog cveta.

Nije zahtevna za uzgoj
Postoje brojne vrste kadifice čija veličina varira od 30 santimetara do čak dva metra. Čuvena francuska kadifica najčešće poraste u obliku manjeg žbuna do 30 santimetara, dok afrička vrsta istog cveta može da dostigne visinu i više od metar. Bez obzira na sortu kadifica dobro raste u gotovo bilo kojoj vrsti zemljišta. Najbolje uspeva u zemljištu bogatom gvožđem i kiselosti do 6 PH vrednosti. Ima dobru toleranciju na sušu, pa se preporučuje da se sadi u zemlju sa dobrom drenažom. Voli sunce, pa je najbolje posaditi na mestu koje je direktno izloženo suncu ili u manjoj polusenci, dok senku ne podnosi nikako. Ne zahteva puno vode i stalno zalivanje, pa je bolje raste i sveta u zemlji koja je suvlja nego previše vlažna. Kadifica se razmnožava iz semena. Duge, crne semenke mogu
se posaditi u bašti čim prođu prvi mrazevi, ali za najbolje rezultate i ranije cvetanje seme treba posejati u zatvorenom prostoru šest do osam nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza.
Seje se vrlo lako tako što seme pokrijete vlažnim, prosejanim kompostom u tankom sloju. Klija već posle pet do sedam dana, jedino je važno da temperatura u prostoriji bude od 21 do 23 C do izbijanja mladice. Sadnice možete presaditi u baštu sa razmakom od 30 – 38 santimetara, dok se u saksiju sade kad
mladica dostigne visinu oko 5 santimetara. Držite zemlju ravnomerno vlažnom i zaštitite sadnice od punog sunca dok kadifica ne poraste do 15 santimetara i tada je možete izneti na terasu. Malo posnija i suvlja zemlja u koju se sadi uticaće da ima bujnije cveće, a manje lišća. Da biste podstakli njen žbunasti rast
redovno uklanjajte bočne grančice, a ukoliko skidate vrhove biljka će biti više žbunasta sa nešto manjim cvetovima.

Bolesti i borba protiv štetočina
Iako važi za izuzetno otpornu biljku, kadificu uvek zalivajte pri dnu nikako od vrha, jer ukoliko voda dospe na listove i cvetove, oni mogu da istrule. Seme ove biljke se nalazi u čauri i lako ga je skupiti nakon cvetanja tako da dobijate seme za narednu sezonu. Ukoliko je sadite u bašti dobro će doći za obrube vrta i
formiranje raznih cvetnih ukrasa, a kombinacijom boja možete dobiti jedinstvenu cvetnu šaru u svojoj bašti. Kada je u pitanju prihrana poželjno je tokom intenzivnog cvetanja u vodu za zalivanje svaki treći put dodavati specijalno đubrivom za cvetajuće biljke.
Kadifica ima opor miris koji privlači noćne leptire koji je oprašuju. Međutim, uprkos svom oporom mirisu kojim se brani od štetočina spada u omiljenu hranu noćnih puževa, pa treba voditi računa gde je sadite ili stavljate saksije kako bi bile van domašaja ovih štetočina. Kada su u pitanju bolesti ovo cveće
napada siva plesan i pegavost listova. Sivu plesan izaziva gljivica botrytis koja se u vlažnim uslovima brzo širi.
Manifestuje se kao sivkasta skrama koja prekriva uglavnom starije listove i precvetale cvetove, a vremenom može da izazove mokru trulež. Da biste sprečili ovu bolest vodite računa prilikom zalivanja da ne pokvasite lišće i cvetove, a uvele delove biljke odmah uklonite. Pegavost lista se uočava na osnovu okruglih,
smeđih pega po listovima koji pre vremena venu i odumiru. Uzrok bolesti su gljivice koje se razmnožavaju u vlažnim i toplim uslovima, pa i ovde važi preporuka da se vodi računa kako se cveće zaliva i da se oštećeno lišće odmah ukloni.
Lekovitost kadifice
Malo je poznato da se ovo cveće koristi u lekovite svrhe. Kadifica se preporučuje za probleme digestivnog trakta, uključujući loš apetit, gasove, bol u želucu, kolike, crevne parazite i dizenteriju. Koristi se i za kašalj, prehladu, zauške, izbacivanja viška tečnosti iz organizma, jer izaziva znojenje. Žene koriste kadificu da bi podstakle početak menstruacije, kod tretiranja bolnih grudi (mastitis) prilikom dojenja bebe, a poznato je da štiti od pobačaja. Ponekad, dovoljno je staviti list direktno na kožu za lečenje čireva, dok se cvetovi zbog oporog mirisa koriste protiv komarce. Sok od lišća se nanosi na kožu za lečenje ekcema. Ulje kadifice se koristi spolja na koži za lečenje rana od crva.
Esencijalno ulje kadifice je antibiotik, ima antimikrobna, anti-parazitska, antiseptička, anti-spazmatična dejstva, to je i sredstvo za dezinfekciju, insekticid i sedativ. Lekovitost kadifica potiče od sastojka ove biljke koji mogu pomoći u smanjenju otoka, upala i grčeva, smiruju nerve i smanjuju krvni pritisak.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pčele su jedan od najkorisnijih insekata na planeti i, verovali ili ne, i najpametnijih. Iako je njihov mozak veličine zrna susama sposobne su za brojne kompleksne radnje. Međutim, i one su podložne brojnim bolestima, njihova legla napadaju gljivice, bakterije, paraziti i virusi. Da bi pčelar moga bolje da zaštiti
svoje košnice neophodno je da se upozna sa bolestima medonosnih pčela i tako sačuva zdravlje svojih pčelinjih društava. A zdrave pčele imaju povećan prinos meda, polena, mleča i propolisa.

Jedna od najčešćih bolesti pčela je gljivično oboljenje nozemoza (Nosemosis apium). U pitanju je oboljenje odraslih pčela koje izaziva parazitska gljivica koja nastanjuje srednje crevo pčela. Kako su Praktikumu iz pčelarstva objasnili dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, spore nozeme su ovoidnog oblika dužine 4,6-6,4, a široke 2,9 mikrometra. Otporne su u spoljnoj sredini gde mogu da opstanu pet do šest nedelja, dok u vodi prežive čak 100 dana. U lešu uginule pčele žive šest dana, a ubija ih direktna sunčeva svetlost za 15-30 sati. Na visokim temperatura raspadaju se u roku od deset minuta, zato se retko pojavljuju u vrelim delovima Afrike, Bliskog Istoka i Malajskog arhipelaga. Na žalost, kod nas su ove gljivice vrlo rasprostranjene i mogu da izazovu ogromnu štetu u pčelinjaku.
Razvoj nozeme se odvija unutar ćelija epitela srednjeg creva odraslih pčela koje ih u organizam unesu preko hrane. Za kratko vreme dospevaju u srednje crevo preko voljke gde isklijavaju. Kako bolest napreduje veliki broj ćelija srednjeg creva budu zaražene, a potom dospevaju u rektum i bivaju izbačene izmetom u spoljnu sredinu. Zanimljivo je da larve ne mogu da se inficiraju i novorođene pčele nikad nisu zaražene.
Spore se šire izmetom odraslih pčela, tako što ih mlade jedinke pojedu prilikom čišćenja zaraženog saća. Kada su pčele u mogućnosti da slobodno lete i izmet ostavljaju izvan društva, saća postaju čistija, a šanse da pčele dospeju u kontakt sa sporama se smanjuju. Tada inficirane pčele uginu, a da pri tom ne šire
infekciju, koja jenjava. Iz istog razloga spore nozeme se retko nađu u medu ili polenu koje pčele sakupe iz prirodnih izvora.
Matice ne čiste saće, pa se one retko inficiraju u prirodnim uslovima. Trutovi se inficiraju kada ih hrane radilice koje su takođe angažovane i u čišćenju saća. Prateći prirodne uslove u kojima pčele rade, stručnjaci su ustanovili da postoji veza između hladnih, maglovitih, kišnih leta i infekcije društva nozemom sledećeg proleća, mada bi uzrok tome delimično mogao biti i usporeniji rast društava tokom kišnijih godina, kao i nepotpuno čišćenje saća.
Kako su u Praktikumu iz pčelarstva objasnili dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu inficirane pčele ne ispoljavaju simptome bolesti, ali dožive samo polovinu života nezaraženih jedinki u društvima u proleće ili leto. Do bolesti uglavnom dolazi usled nakupljanja vode, pošto je ukupni sadržaj vode kod zaraženih pčela viši nego obično. Inficirana društva zimi gube oko 1.500 pčela više nego zdrava legla, a više su pogođena manja pčelinja društva jer teže nadoknade gubitak pčela.
Da bi se ustanovilo da pčele boluju od nozemoze za pregled se uzimaju leševi pčela sakupljenih sa poda košnice i žive bolesne pčele koje ne mogu da polete, pa najčešće puze ispred košnice. Potrebno je najmanje 60 pčela iz jedne košnice kao uzorak za ispitivanje. U slučaju infekcije za pregled se uzimaju i žive pčele izletnice sa poletaljke, uginule pčele ispred košnica, dok se u akutnom obliku, koje je najčešće u rano proleće, za pregled može uzeti i sastrugani izmet pčela sa ramova. Izmet se uzima pomoću mikroskopske pločice koja se stavi blizu ulaza u košnicu, a isti se od matica uzima kada se one drže iznad pločice pokrivena staklenom čašom. Preventiva Preventiva je najbolji način za sprečavanje ove bolesti. To pre svega podrazumeva držanje jakih pčelinjih zajednica sa povoljnom strukturom svih kasta pčela, odnosno prisustvo sanitarnih pčela sa izraženim higijenskim ponašanjem koje su sposobne su da prepoznaju i otklone uzročnike bolesti. Kao jedna od mera zaštite je i preporuka da društvo ima mladu i zdravu maticu, da se pčelinjoj zajednici obezbedi dovoljna količina kvalitetne i zdrave hrane, pre svega perge i meda tokom zime, odnosno da se izbegava preterana upotreba šećera. Kako bi zaštitio društvo pčelar treba da obezbedi dobre higijensko- sanitarne uslova u pčelinjaku. Podsećamo, spore opstaju u prljavoj vodi i do 100 dana pa je neophodno pčelama obezbediti dovoljne količine čiste i protočne vode za napajanje tokom cele godine. Stručnjaci kažu da je dobro izvaditi medljiku iz košnice pre zime i zameniti je kvalitetnim medom.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U ovoj godini možemo da očekujemo velike probleme sa ervinijom jer imamo toplo i vlažno vreme u ovom periodu kada je dunja u fazi razvoja ploda. Imam dosta izveštaja sa terena da i sorte, za koje se misli da su manje osetljive, stradaju sada, kaže profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin.Srbija je u Evropi, ako isključimo Tursku, zemlja sa najvećim površinama pod dunjom, i to više od 1.600-1.700 hektara. Međutim, orijentacija domaćih proizvođača usmerena je isključivo ka preradi odnosno proizvodnji rakije, saznajemo od profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenada Magazina.

Da se srpska dunja uzgaja pretežno za ovu namenu, potvrđuje i proizvođač Ranko Čabilovski iz Novog Sada čiji se voćnjaci pod ovom kulturom nalaze na površini od dva hektara u Plandištu u Banatu. Pre šest godina upustio se u ovu proizvodnju kada je zasadio prvi voćnjak, dok je nove zasade uveo pre godinu dana te sada ima ukupno 1.200 stabala. Za dunju se, kaže, odlučio zbog isplativosti proizvodnje.Za dunju sam se odlučio jer za sada ima najbolji odnos uloženog vremena i vrednosti koja se može ostvariti odnosno profit. Dunja je skupo voće i sa manjim prinosima može da se ostvari dobra zarada. Nema problema što se tiče kvaliteta, jer se ona svakako proizvodi za preradu gde nije neophodan vrhunski kvalitet i on i ne utiče toliko na cenu", ocenjuje Čabilovski.Plodove plasira malim destilerijama i pojednicima koji peku rakiju za svoje potrebe. Ove godine nada se zadovoljavajućem rodu. Trenutno je u njegovom voćnjaku, kaže, dobra situacija, očekuje 20 do 30 tona po hektaru, sa mrazem nije imao problema, ali ukazuje da najveću opasnost po ovo voće predstavlja bakteriozna plamenjača ervinija.

"Dunja je specifična voćna vrsta zato što kasnije cveta tako da gotovo nikad nema problema sa mrazem, ako dunja izmrzne onda je verovatno sve drugo od voća izmrzlo. Najveći problem kod dunje je bakteriozna plamenjača koja ume ponekad i da desetkuje prinose. Od te bolesti najviše zavisi rod. Ko se izbori sa tim, može da očekuje 20 do 30 tona po hektaru što je dobro. Za sada je kod mene dobra situacija."Da je ervinija najveći neprijatelj dunje, smatra i Magazin i ističe da je to glavni razlog zašto neki voćari ne ulaze u proizvodnju dunje.

"U ovoj godini možemo da očekujemo velike probleme sa ervinijom jer imamo toplo i vlažno vreme u ovom periodu kada je dunja u fazi razvoja ploda. Imam dosta izveštaja sa terena da i sorte, za koje se misli da su manje osetljive, stradaju sada. Očekuje nas neizvesna godina, dosta smo izbegli oštećenja od mraza koja smo imali na drugim voćnim vrstama jer ona kasno cveta pa je to u ovom slučaju dobro", kaže Magazin.Dodaje da se u poslednje vreme može primetiti da proizvođači pokušavaju da, uz promenu sortimenta, dođu do boljih rezultata i smanje problem sa ervinijom.

"Ipak, ko uspe da sačuva plodove od ervinije može jako dobro da proda plodove koji se lako beru, a tržište apsorbuje svu proizvedenu količinu. Ne traži se kvalitet da plod mora da bude savršenog izgleda, već plod koji može da zadovolji prerađivačku industriju", ističe naš sagovornik.Osim ervinije, problem kod ovog voća, dodaje, predstavlja neodgovarajući moment berbe i neadekvatno postupanje sa plodovima u periodu posle berbe do prerade.

"Proizvođači moraju da imaju u vidu da je kod dunje mnogo bolje obratiti plodove ranije i držati ih u hladnjači gde će dozreti jer tako mogu da dozru ujednačeno, da razviju aromu i da budu spremni za rakiju. Potrebno je pratiti temperaturu, nije isto da li pred berbu imamo visoke temperature ili hladno vreme, uslovi čuvanja plodova se u tom slučaju menjaju."Ističe da su pod većim rizikom mladi zasadi u koje, napominje, ervinija ne bi smela da uđe. Ukoliko do toga dođe, objašnjava, mlado stablo zaraženo ervinijom ima mnogo češća sušenja i problema u daljem razvoju.

"Savet je da se u mladim zasadima pupoljci zakidaju, da se sprovodi adekvatna zaštita, tako da kad stabla dovoljno ojačaju može dolaziti do zaraza sa ervinijom, ali će to mnogo manje dovoditi do sušenja stabala."Kada je u pitanju industrija prerade, Magazin ukazuje da se u tom segmentu pretežno traži leskovačka dunja.

"Leskovačka dunja je vodeća, a prati je vranjska. Kvalitet dunje koja se proizvede u Srbiji je dosta solidan."

Najveće površine pod ovim voćem, ukazuje Magazin, nalaze se u južnoj i centralnoj Srbiji i to pretežno u opštini Blace, Aleksandrovcu, Kraljevu, Prokuplju i Vranju, ali, dodaje, zastupljena je i u severnim predelima naše zemlje. Iako prinosi variraju od godine do godine, napominje da se beleži trend rasta."Možemo reći da je višegodišnji prosek otprilike 14.000 tona. Iako nemamo veliku orijentaicju ka izvozu dunje kao svežeg ploda, imamo izvoz voćnih rakija koji raste budući da je to naš specifičan proizvod koji se u malom broju može videti u svetu."

Ocenjuje da je cena dunje u Srbiji stabilna pozivajući se na činjenicu da nema velikog izbora i velikog drugog tržišta koje apsorbuje ili šalje dunju na naše tržište te, u smislu toga, ne očekuje drastične promene po pitanju cene ovog voća.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/neizvesna-godina-za-dunju-problem-ervinija/60663/

Najčešće bolesti paslja su: antraknoza, rđa, fuzarijsko uvenuće, nekroza vrata korena i bela trulež. Mogu da se jave i bakterioze, ali i virus mozaika pasulja. Prepoznajte simptome i zaštitite biljke.Kako se u uzgoju svakog povrća javljaju razni uzročnici bolesti tako je i kod pasulja. Najčešće bolesti su: antraknoza, rđa, fuzarijsko uvenuće, nekroza korenova vrata, bela trulež. Mogu da se jave i bakterioze, ali i virus mozaika pasulja.Antraknozu pasulja uzrokuje gljivica (Colletotrichum lindemunthianum), a javlja se na svim nadzemnim delovima biljke, ali se najbolje može uočiti na mahunama.

Na listovima i stabljikama se javljaju tamnosmeđe, a na mahunama udubljene smeđe pege s crvenkastim krajem. Simptomi se mogu javiti i na semenkama mahuna u vidu smeđih okruglastih mrlja. Nakon klijanja semena na hipokotilu (donji deo struka klice od vrata korena, granica između korena i stabljike) često se javljaju veće smeđe pege zbog kojih biljke venu i potpuno propadaju.Rđa pasulja (Uromyces appendiculatus) se javlja u većem intenzitetu samo kod kasnije setve i to najčešće kod onog koji se seje zajedno s kukuruzom, piše prof.dr sc. Tihomir Miličević u stručnom časopisu.

Simptomi nastaju uglavnom na listovima, a retko na stabljici i mahunama. Na naličju listova prvo se javljaju beložuti plikovi koji kasnije postaju smeđi i povećaju se.Bakteriozu pasulja uzrokuju dve vrste bakterija Xanthomonas campestris p.v. phaseoli (bakteriozna pegavost) i Pseudomonas syringae p.v. phaseolica (bakteriozna prstenasta pegavost). Simptomi bakteriozne pegavosti javljaju se u vidu vlažnih pega na lišću i mahunama. Na njima se za vreme vlažnog vremena javlja eksudat bakterija. S mahuna bakterija zarazi samo seme, te se stoga zaraza i prenosi njime. Zato je potrebno upotrebljavati zdravo seme i paziti na plodored.

Od fungicida mogu se koristiti preparati na bazi bakra.Proizvođači često kod žućenja i sušenja pasulja smatraju da ga je zahvatila plamenjača. Međutim, kako piše stručnjak mr.sc. Željkica Oštrkapa-Međurečan uzrok toga je najčešće fuzarijsko uvenuće (Fusarium solani), i nekroza korenovog vrata (Rhizoctonia solani).Uzročnici obe bolesti žive u zemlji i na kraju dovode do propadanja korena. Zbog toga biljke zaostaju u razvoju, lišće im najpre požuti, a zatim se osuši. Biljka neko vreme životari, a zatim se u potpunosti osuši, pa pasulj u eventualnim mahunama prisilno dozreva. Do zaraze dolazi kada mlade biljčice rastu u vrlo vlažnom zemljištu. Optimalna temperatura za Rhizoctoniu je 18°C dok Fusarium voli višu temperaturu od 22 do 32°C i kiselije tlo. Najvažnija mera zaštite je plodored jer folijarna primena fungicida neće dati rezultate.Bela trulež (Sceloritnia sclerotiorum, naslovna fotografija, op.a.) javlja se na starijim biljkama i to u gustom sklopu i uslovima povišene vlage. Možemo je prepoznati po beloj prevlaci na prizemnim delovima biljke. Usled zaraze stabljika trune i dolazi do sušenja biljaka.Mozaik pasulja je virusna bolest, a virus na biljke prenose biljne vaši ili se prenosi semenom. Susrećemo se s običnim, žutim i južnim mozaikom pasulja. Sva tri su posledica zaraze određenim tipom virusa. Bolest se prepoznaje po karakterističnoj obojenosti listova.

Zaraza semena se ostvaruje ako su biljke zaražene pre cvetanja. Zaražene biljke zaostaju u rastu, imaju slabo razvijen koren i daju slab rod.Kod setve je važno koristiti zdravo seme i sejati otporne sorte, a treba se pridržavati i plodoreda pa pasulj sejati na istu površinu tek nakon tri do četiri godine. Pre setve preporučuje se i dezinfekcija semena. Takođe, pridržavajte se optimalnog razmaka kako bi se kasnije omogućilo strujanje vetra između biljaka i tako onemogućio razvoj gljivica koje vole vlažne uslove.Važno je bolesne biljke izneti iz zasada kako se zaraza ne bi dalje širila, a treba i uništavati korove koji su domaćini bolestima. Takođe, i štetočine mogu da prenose viruse pa i njih treba suzbiti, naročito lisne vaši. Tokom cvetanja posvetite najviše pažnje biljkama pasulja, jer su tada najosjetljivije, a kako piše naša autorka Ranka Vojnović za zaštitu možete koristiti preparat od belog luka kao preventivu, ali i tretirati biljke mlekom, pepelom, preslicom, maslačkom, pelinom te čili papričicama.

Prilikom primene sredstava za zaštitu pridržavajte se svih uputstava prizovođača sredstva za zaštitu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koje-su-najcesce-bolesti-pasulja-i-kako-zastititi-biljke/60440/

Lačenje je najvažnija mera zelene rezidbe, kojom se značajno može uticati na prinos i kvalitet grožđa.

Primenjuju se kada lastari izrastu oko 20 cm, a u krajevima gde su česti prolećni mrazevi može i nešto kasnije. Uklanjaju se nerodni lastari sa stabla, glave i krakova čokota. Na uzgojnim oblicima niskog stabla to se radi isključivo ručno, a u špalirima sa srednje visokim i visokim stablom može i mehanizovano. Međutim, pošto mašine uklanjaju samo lastare koji su se razvili na glavi i stablu čokota, neophodno je ručno popravljanje.

Odstranjuju se i jalovaci, vodeći računa da se ostave oni koji su neophodni za obnovu kraka ili osušenog i izduženog rodnog čvora. Na kondirima i lukovima uklanjaju se lastari suočice, ako je sklop veoma gust, i po koji rodni lastar.

Odsečeni lastari se sakupljaju i iznose iz vinograda. Inače u godinama kada se zbog izmrzavanja okaca razvio mali broj osnovnih lastara, lačenje se ne preporučuje. Ovaj posao mogu da rade samo kvalifikovani radnici, koji dobro poznaju uzgojne oblike i pravila rezidbe. Istovremeno sa lačenjem uklanjaju se i izdanci koji se razvijaju iz podloge – korenovog stabla.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/28/vinogradarstvo/ne-zaboravite-ovu-da-uradite-u-vinogradu/

Pepelnica jagoda (Sphaerotheca macularis, S. aphanis) naseljava donju lisnu stranu, pa se zaraženo tkivo uvija prema gore, a rubni dio naličja pocrveni. Za razliku od drugih biljnih pepelnica površinski je micelije na jagodama vrlo retko vidljiv, a najvažniji ekološki uzročnik ranije pojave pepelnice u jagodama je visoka vlažnost vazduha. Stoga se pepelnica brže razvija i veće štete pravi pri uzgoju jagoda u zaštićenom prostoru (visokim tunelima, plastenicima, staklenicima).

Moguća je zaraza još mladih i zelenih plodova, nakon čega se njihov oblik menja zbog neravnomjernog rasta zdravog i napadnutog dela. Upravo zato napad pepelnice na jagodama mnogi poistovjećuju s fiziološkim poremećajima usled neravnog đubrenja. Pepelnicu vrlo dobro suzbijaju fungicidi iz grupe strobilurina, (npr. Quadris* SC, Signum DF), a u nekim razvijenim zemljama se protiv pegavosti i pepelnice nakon berbe koriste još difenkonazol* (Score 250 EC), penkonazol* (Topas 100 EC).

Među bolestima plodova jagode svakako je najopasnija siva plesan (Botrytis cinerea). Pored sive plesni zadnjih se godina pojavljuje i ranije opisana antraknoza ili tamna pjegavost plodova (Colletotrichum). Tokom vrlo kišovitih leta pri kraju berbe plodove jagoda naseljavaju i druge gljivice: npr. Mucor, Fusarium, Trichotecium, Alternaria, Rhizopus i Penicillium.

Siva plesan (Botrytis cinerea) pored plodova napada i druge biljne organa, npr. cvetove jagoda ili izdanke malina. U zasadima s lošim uređenim vodenim režimom pojava plesni na cvetnim organima jagoda je učestalija, a svakako je najopasnija u vreme početka dozrevanja plodova. Na cvetnim organima napadnuto tkivo prvo posivi, ubrzo potamni, a za nekoliko se dana u uslovima vlažnog vremena razvija karakteristična siva prevlaka, po čemu bolest zovemo siva plesan. Pri uzgoju jagoda na otvorenom štete od sive plesni su veće, jer je zasad duže vlažan nakon kišnog razdoblja.

No, zbog visoke vlažnosti vazduha u zaštićenim prostorima, siva plesan nije ništa manje opasna pri uzgoju jagoda u visokim tunelima, plastenicima ili staklenicima. Svakako se preporučuje odstraniti sve zaražene plodove iz zasada posebno ako dozrevanje jagoda i berba traju duže razdoblje. Hemijsku intervenciju na sivu plesan koristimo barem dvaput od početka rasta do početka cvatnje, npr. hlortalonil* (Daconil 720 SC), i azoksistrobin* (Quadris SC).

Od početka cvetanja do berbe preventivno koristimo specifične botriticide, npr. fenheksamid (Teldor 500 SC), vinklozolin (Ronilan DF), ciprodinil & fludioksonil *(Switch WG) ili boskalid & piraklostrobin (Signum DF). Koristimo ih naizmenično u prosečnim razmacima 10-14 dana, uz poštovanje propisane karence.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/29/vocarstvo/najcesce-bolesti-jagode-i-kako-ih-suzbiti/

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenila je da biljne bolesti i štetočine unište godišnje do 40 odsto useva širom sveta u vrednosti 220 milijardi dolara, rekla je danas izvršna direktorka Udruženja za zaštitu bilja u Srbiji (Serbian Crop Protection Association, SECPA) Katarina Krinulović.

Ona je kazala da bi poljoprivredna proizvodnja trebalo da poraste za oko 60 odsto do 2050. godine da bi se prehranila svetska populacija.

U panel-diskusiji u okviru globalne kampanje u svetu „Zaštitimo bilje, zaštitimo život” kojom se obeležava Međunarodna godina zdravlja bilja, rekla je da biljke čine 80 odsto hrane ljudi i proizvode 98 odsto kiseonika koji se udiše.

„Zdravlje bilja je sve više ugroženo, biljne bolesti i štetočine se pojavljuju sve ranije u sezoni i na mestima gde ranije nisu postojali, a tome su doprinele klimatske promene, ali i ljudske aktivnosti kao međunarodna trgovina i transport koje su omogućile i nehotično prenošenje bolesti i štetočina u nova staništa”, rekla je Krinulović.

Dodala je da je zbog toga važno da se podigne svest ljudi o značaju zaštite i očuvanja zdravlja bilja, kako zbog stvaranja uslova za proizvodnju dovoljne količine hrane za rastuću ljudsku populaciju, tako i u pogledu zaštite životne sredine i očuvanja ekosistema.

Udruženje je, prema rečima Krinulović, inicirala sprovođenje kampanje o potrebi zaštite zdravlja bilja u Srbiji „kako bi se podigla svest domaće javnosti o značaju zaštite bilja jer se samo zajedničkim delovanjem može obezbediti održivi razvoj”.

U okviru Međunarodne konvencije za zaštitu bilja (IPPC) sprovode se, kako je rekla, brojne mere sa ciljem da se zaštiti njihovo zdravlje.

Istakla je da Udruženje ima podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije jer se „samo zajedničkim delovanjem mogu postići rezultati, razmeniti iskustva na međunarodnom nivou i preneti dobra praksa iz EU u Srbiju”, prenosi Beta.

Državni sekretar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Velimir Stanojević rekao je da država ulaže značajna sredstva u jačanje biljne proizvodnje dobrog kvaliteta i sa velikim prinosima.

„Srbija je potpisala Međunarodnu konvenciju o zaštiti bilja, a nadležnost za tu oblast u ministarstvu ima Uprava za zaštitu bilja”, rekao je Stanojević.

Dodao je da je biljni svet ugrožen i da zaštitu treba obavljati prevencijom jer je manje komplikovana od lečenja.

Ministarstvo poljoprivrede, prema njegovim rečima, podržava inovativne programe i nove tehnologije i pomaže naučnim institucijama u stvaranju otpornih sorti biljaka.

Prema rečima profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Alekse Obradovića zaštita zdravlja bilja treba da bude zadatak više naučnih disciplina kroz program integralne zaštite.

„Integralna zaštita treba da obezbedi zaštitu bez posledica, odnosno preventivno delovanje da se spreči bolest bilja, a tek na kraju upotrebe sredstva za zaštitu, ali da upotreba bude bezbedna”, rekao je Obradović.

Istakao je da bakterija ksilela fastidioza (xylella fastidiosa) koja je registrovana u Severnoj i Južnoj Americi 2013. godine stigla u Evropu (Italiju, Španiju i Francusku). Ovaj izuzetno opasan prouzrokovač bolseti izaziva sušenje kod brojnih vrsta ekonomski veoma značajnih biljaka, među kojima su najbrojnije drvenaste vrste kao što su vinova loza, breskva, šljiva, trešnja, badem, maslina, kruška, citrusi, hrrast, brest, platana…

„Ne smemo ići iza problema, već ispred i sva saznanja moramo spuštati u praksu i kontinuirano edukovati poljoprivrednike”, rekao je Obradović.

Predstavnik Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika Milan Bulajić rekao je da klimatske promene stvaraju mnoge probleme poljoprivrednicima jer su zime blage i štetočine ne uginu, već se na početku sezone javljaju u ogromnoj populaciji.

„Zbog klimatskih promena i leta su sušna pa i to utiče na zdravlje bilja”, rekao je Bulajić i dodao da je neophodno edukovanje poljoprivrednika.

„U našem udruženju je oko 1.000 mladih poljoprivrednika i mi preko vajbera razmenjujemo znanje i iskustva”, rekao je Bulajić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/448815/Biljne-bolesti-i-stetocine-uniste-godisnje-do-40-odsto-useva-u-svetu

Šarka je najpoznatija i najopasnija virusna bolest šljive, koja izaziva ogromne ekonomske štete. Zaražena stabla daju manji rod, a plodovi su lošeg kvaliteta ili ne uspevaju da sazru.

Na nedavno održanoj Zimskoj školi za poljoprivrednike u Požegi, profesor dr Mališa Tošić izneo je izneo je da se šarki može stati na put specifičnom metodom kalemljena, sa kalem grančicama stare sorte šljive crvene ranke, otporne na ovaj virus, prenosi Agrosavjet.

- Ako biljke koje nose otpornost budu na sopstvenom korenu, ta otpornost se produžava. Ako bi imali takve podloge, na njih bi mogli da kalemimo i zaražen i nezaražen materijal. Ta otpornost sa podloge bi se prenosila na biljku, a traje i desetak godina - kaže Tošić.

Stare sorte šljive mogu da posluže i u druge namene. Profesor dr Branko Popović iz Instituta za voćarstvo Čačak kaže da bi se trebalo potruditi da se stare, autohtone sorte vrate u proizvodnju, ali i da je pred voćarima veliki zadatak, kako bi ih uveli u intenzivniji način gajenja, kako bi imali redovnu rodnost i kako bi sve bilo podložno savremenim sistemima obrade, a da se sačuva kvalitet.

Smatra i da bi veći brend među srpskim rakijama bile one proizvedene od autohtonih sorti šljiva:

- To su šljive koje imaju izuzetan aromatični potencijal, daju rakije veoma aromatične, veoma specifičnih i lepih senzornih karakteristika, lepog ukusa i mirisa. Vrslo su prepoznatljive, nema ih u Evropi, a sa kupažom sorti mogli bi našu šljivovicu da vratimo na pijedestal koji je nekada i zauzimala.

Početkom druge polovine 20. veka, zbog virusa šarke, iskrčena su brojna stabla požegače, ali i ostalih osetljivih sorti šljive.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2755723/specificnom-metodom-kalemljena-protiv-virusa-sarke-sljive

Nedavno je na Poljoprivrednom fakultetu odbranjen interesantan i koristan rad za proizvođače kruške. Sada inženjer poljoprivrede Novica Đorđević, diplomirao je na temi „Bilogija i suzbijanje Ventiria pirina - prouzrokovača pegavosti lišća i čađave krastavosti ploda kruške” kod profesora dr Novice Miletića.
Važno je najpre znati kako dolazi do infekcije i koji su simpromi objašnjava za Agrobiznis magazin Novica Đorđević. Naime, možemo primetiti da imamo pojavu ove gljivice u zasadu na osnovu simptoma na listovima, cvetovima, letorastima i plodovima.

„U proleće i u toku leta na listu nastaju okrugle, maslinasto mrke pege somotastog izgleda. Obično su pege uočljivije na naličju lista jer se na glatkoj gornjoj
strani lista kapi vode ne zadržavaju dugo pa je manji broj infekcija. Listovi zaraženi u vreme intezivnog porasta postaju talasasti. Takođe se i na licu lista pojavljuju maslinastozelene pege somotastog izgleda. Lišće kruške zbog prisutnosti voštane kutikule je otpornije na V. pirina u odnosu na listove jabuke, što može biti objašnjenje za slabiju pojavu V. pirina na krušci u odnosu na V. inaequalis na jabuci. Usled većeg broja sekundarnih infekcija, broj pega se povećava na naličju lista, tako da list bude u potpunosti pokriven pegama (slika 1b). Na zahvaćenim laticama cveta pojavljuju se zelenkaste, difuzne pege, dok
su na čašićnim listićima one gotovo okrugle“ slikovito je opisao u svom radu dipl. inž. Novica Đorđević.Mladari kruške mogu biti napadnuti (inficirani) tokom cele vegetacije, ali najčešće budu inficirani tokom proleća, jer su padavine najčešće u tom delu sezone.
Rane zaraze nastaju oko pupoljaka, pa se oni ne otvaraju i izumiru. Na letorastima se prvo pojavljuju sitni (ovalni) plikovi, koji usled neravnomernog rasta gljive i letorasta pucaju, pa nastaju pukotine, a na starijim granama nastaju tkzv. rak - rane (Kienholz and Leroy, 1937). Ponekad se ispod zaraženog dela letorasta stvara sloj plute koji lokalizuje štetno dejstvo patogena. Letorast može biti prstenasto zahvaćen, pa se deo iznad mesta zaraze suši.
Kroz pukotine na letorastima mogu prodirati druge gljive, paraziti drveta (Neonectria spp.) ili prouzrokovač crnog raka jabučastih voćaka (Sphaeropsis malorum). Plodovi kruške mogu biti zaraženi od fenofaze belih balona do berbe. S tim da su mlađi plodovi osetljiviji u odnosu na starije. Na tek zametnutim plodovima nastaju ovalne, krupne maslinastozelene pege somotastog izgleda (slika 2a). Vremenom pege postaju plutaste i poprimaju izgled
kraste. Pege se mogu spajati, što dovodi do stvaranja velikih, nepravilnih plutastih površina tamnosmeđe boje. Kod mladih plodova usled nekroze tkiva u okviru pega usporen je porast, te nastaju deformacije i asimetrija plodova. Usled neravnomernog rasta ploda kruške, dolazi do njihovog pucanja i takvi plodovi su podložni napadu sekundarnim prouzrokovačima truleži (Monilinia spp.). Kod kasnijih zaraza pege na plodovima su sitne, mnogobrojne
i ne šire se, ali umanjuju njihovu tržišnu vrednost i trajnost (slika 2b i 2v).
Suzbijanje prouzrokovača pegavosti lišća i čađave krastavosti ploda kruške zasniva se na principu integralne zaštite bilja, a to je sistem zaštite bilja koji podrazumeva korišćenje svih raspoloživih mera suzbijanja. Neke sorte su otporne, a neke čak previše osetljive na ovu bolest.
Kao jedna od preventivnih mera je da treba izbegavati podizanje zasada kruške na parcelama gde je prethodno gajena kruška. Prilikom podizanja zasada treba odabrati sortiment koji se karakteriše otpornošću ili tolerantnošću prema ovom patogenu. Kao otporne sorte navode se Abate fetel i Navara. U nekoliko sprovedenih eksperimenata utvrđeno je da sorta Navara ima ugrađen gen otpornosti prema V. pirina. (Chevalier et al., 2004; Lespinasse et al., 2008). Takođe, jedna od preventivnih mera je i formiranje odgovarajućeg uzgojnog oblika koji će obezbediti dobru provetrenost u unutrašnjosti
krošnje, uklanjanje zaraženih grančica, kako bi smanjili inokulum za sledeću vegetacionu sezonu, sakupljanje i zaoravanje opalog lišća, koje će pod uticajem saprofitnih mikroorganizama da se razgradi. Kako bi se ubrzala razgradnja lišća preporučuje se primena uree neposredno pre njegovog opadanja sa grana (Burchill et al., 1965). U Australiji se primenjuje dolomitni kreč koji smanjuje prezimljujući inokulum V. pirina na grančicama. Pored dolomitnog
kreča za smanjenje infekcionog potencijala sa grančica mogu se primeniti sumporno krečna čorba i bakarni preparati (Sutton et al., 2014).
DIREKTNE MERE ZAŠTITE
Direktne mere podrazumevaju upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu bilja, odnosno fungicida. U prošlosti je korišćen DNOC za zimsko prskanje voćaka čime
je uspešno suzbijan inokulum sa grančica. Danas je upotreba ovog jedinjenja zabranjena iz toksikoloških razloga. U Srbiji su za suzbijanje V. pirina registrovani preparati na bazi sledećih aktivnih supstanci: bakar-sulfat, bakar-sulfat + kalcijum-hidroksid, boskalid + piraklostrobin, ciram, difenokonazol, fluksapiroksad, folpet, kaptan, mankozeb, mankozeb + tebukonazol, metiram, mineralna ulja, propineb.

Preventivni fungicidi
Ova sredstva ispoljavaju protektivno delovanje, odnosno da bi ispoljili efikasnost moraju biti naneti na osetljive organe pre ostvarivanja uslova za infekciju. Primenjuju se tokom mirovanja kao i tokom vegetacije. Zaštita kruške od V. pirina se zasniva na primeni preparata na bazi neorganskih jedinjenja bakra i sumpora u toku mirovanja vegetacije čime se smanjuje inokulum gljive na grančicama. S obzirom da se određen procenat konidija sa grančica oslobodi i nakon bubrenja pupoljaka kao i to da period oslobađanja askospora iz prezimelog lišća traje 6-8 nedelja neophodna je primena fungicida i tokom vegetacije.
Od preventivnih fungicida u svetu se mogu primeniti preparati na bazi aktivnih supstanci: bakar-hidroksid, bakar oksihlorid, metiram, mankozeb,
propineb, ciram, folpet, kaptan, dodin i dr. Krečni sumpor se navodi kao najefikasniji preparat za suzbijanje konidija na grančicama. Pored kontaktnog delovanja ima izraženo i eradikativno delovanje. Prodire u unutrašnjost zaraženog tkiva, odnosno pustule pri čemu se sprečava dalje formiranje spora (konidija). Drugi fungicidi kao što su bordovska čorba i kvašljivi sumpor manje su efikasni u odnosu na krečni sumpor iz razloga što deluju površinski, odnosno nemaju sposobnost prodiranja u unutrašnjost pustula. Takođe, treba naglasiti da je za suzbijanje izvora inokuluma na grančicama potrebna kvalitetna primena, odnosno dobra pokrivenost grančica navedenim fungicidima. Međutim, na nekim sortama kruške u uslovima vlažnog vremena krečni sumpor može izazvati fitotoksične reakcije u vidu pojave rđaste prevlake na plodovima. Ovo je izraženo na sortama sa mekom pokožicom. Iz tog razloga krečni
sumpor se primenjuje na početku otvaranja pupoljaka odnosno do fenofaze zelenog vrha.
Sistemični fungicidi
Ovi fungicide sposobni da sustignu miceliju gljive 72 sata (48 sata) nakon infekcione kiše, odnosno ispoljavaju kurativno delovanje. Sistemični fungicidi
se u biljci kreću na manja ili veća rastojanja, spram toga imamo translaminarne (lice - naličje) i prave sistemike. Prednosti sistemičnih fungicida u odnosu na preventivne fungicide su: translociranje u nove priraste, otporni na spiranje kišom (nalaze se u unutrašnjosti biljke), ispoljavaju visoku biološku aktivnost, efikasni u malim količinama i niske akutne toksičnosti. Nedostatak je mogućnost gljiva da razviju rezistentnost prema njima. Primena
sistemičnih fungicida se preporučuje u kombinaciji sa preventivnim fungicidima.
Od sistemičnih fungicida u svetu se koriste: triazoli (difenokonazol, tebukonazol, miklobutanil), strobilurini (piraklostrobin, krezoksim-metil, trifloksistrobin), anilinopirimidini (ciprodinil i pirimetanil), karboksamidi (boskalid, fluopiram, fluksapiroksad, pentiopirad, izopiram), tiofanati (tiofanat-metil) i fosfonati (kalijum-fosfid).
Triazoli se odlikuju najizraženijim kurativnim delovanjem, prema literaturnim podacima mogu da sustignu miceliju gljive do 72 sati nakon infekcione kiše,
međutim u praktičnom smislu oni mogusustignuti miceliju gljive do 48 sati nakon infekcione kiše. Triazoli predstavljaju grupu kurativnih fungicida, čiji mehanizam delovanja jeste inhibicija demetilacije C-14 ergosterola. Oni poseduju veliki broj poželjnih karakteristika, kao što su visoka fungicidna aktivnost, niska toksičnost prema drugim organizmima, protektivna i kurativna svojstva, kao i kompatibilnost sa drugim merama u okviru integralne zaštite bilja.
Strobilurini ispoljavaju protektivno i kurativno delovanje. To su inhibitori transporta elektrona između citohroma b i c1 (kompleks III) u mitohondrijalnom
respiratornom lancu tako da dolazi do poremećaja u produkciji ATP (adenozin-tri-fosfat). Broj tretiranja je promenljiv i u direktnoj vezi je sa količinom inokuluma gljive i vremenskim uslovima.
Prema nekim programima zaštite u Srbiji, prvo tretiranje treba izvesti u fenofazi bubrenje pupoljaka preparatima na bazi neorganskih jedinjenja
bakra. Drugo tretiranje treba obaviti u fenofazi „mišje uši“ ukoliko su ostvareni uslovi za infekciju. Tada se mogu koristiti preparati iz grupe ftalimida ili
ditiokarbamata. Sledeće tretiranje se obavlja tokom cvetanja kombinacijom fungicida (ditiokarbamat + triazol). U fenofazi precvetavanja se primenjuje
kombinacija fungicida (ditianon + triazol). Do fenofaze precvetavanja intervali između tretiranja su kraći, 7 do 10 dana, dok se nakon precvetavanja tretiranja izvode u intervalima 10 do 15 dana i u tom periodu mogu se primeniti fungicidi iz grupe ftalimida ili ditiokarbamata (Miletić, 2019).
S obzirom na biologiju patogena najvažnije je dobro zaštititi krušku u fazi mirovanja vegetacije i od perioda kretanja vegetacije do fenofaze precvetavanja. Ako se u tom periodu kruška dobro zaštiti kasnije nisu potrebna tretiranja ili u ekstremno kišovitim godinama je potrebno obaviti još nekoliko tretiranja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Stanje u poljoprivredi moglo bi se u najkraćem oceniti kao loše. Nevreme praćeno gradom i obilne kiše, prevazišle su prosek padavina za ovo doba godine.Na parcelama koje je zaobišao najjači udar nevremena, sada je realno očekivati pojačani napad bolesti i nicanje korova, pa je neophodno sprovesti odgovarajuće mere zaštite. Ali, zbog natopljenog zemljišta, na većini njiva to još nije moguće.Tokom nevremena, koje nažalost nije mimoišlo Kikindu i okolna mesta, pojedini delovi atara stradali su i od grada, a palo je između 35 i do čak 100 litara kiše po kvadratnom metru. Gradonosni oblaci su najviše štete naneli delovima atara kod mesta Bašaid i Iđoš, a posebno oko naselja Banatska Topola.

"U jednoj reči, mogu da kažem katastrofalno. Ovo je nezapamćeno, ljudi koji imaju 80-90 godina ne pamte ovakvo nevreme u Banatskoj Topoli. Konkretno, od ove pšenice nema ništa. Nek dođu stručnjaci, neke procene kolika je šteta, ali to što je još ostalo, što se vidi, jasno je da nema šta da napuni klas. Ne znam više ni sam", rekao je Nebojša Selak, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

Zbog natopljenog zemljišta u većem delu atara, primena odgovarajućih mera zaštite još nije moguća.

"Nama je to najgore, jer ne možemo ulaziti u parcele. Vidi se da se voda zadržala, ne može se još ulaziti u pracele. Još najmanje dve nedelje ne možemo uraditi nikakav tretman ni žita, ni ničega", saopštio je Nandor Lajoš, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

"Na sredini njive je voda. Sad ne možeš ni desno, ni levo, kako ćeš preći, ne znam ni sam. Ovo je katastrofa. Ja bih voleo da od ovoga nešto bude, ali ...", kazao je Nebojša Selak, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

Dok se čekaju konačne procene razmera štete, poljoprivrednici gledaju u nebo i spasavaju što se spasti da. Obilne kiše na severu Banata daleko su prevazišle prosek padavina za ovo doba godine, ali poljoprivredni stručnjaci naglašavaju da je, shodno situaciji na terenu, neophodno prevovremeno odreagovati.

"Pratiti useve i blagovremeno intervenisati. Znači, gde se pojavi vodoležina da se ta suvišna voda na neki način odvede, gde se pojave korovi mora se intervenisati hemijom. Tu gde ima uslova za stvaranje bolesti, a gde pšenica nije precvetala, treba pristupiti zaštiti klasa", izjavio je Aleksandar Pap, PSS Kikinda.

Uz pogled uprt ka nebu, već sad je jasno da će doći do izuzetnog smanjivanja prinosa u gotovo svim ratarskim usevima. Ostaje nam da vidimo koliko će još ovog ćudljivog proleća vremenske prilike pomoći ili odmoći.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/na-severu-banata-obilne-padavine-smanjile-prinose_1019719.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31