Šarka je najpoznatija i najopasnija virusna bolest šljive, koja izaziva ogromne ekonomske štete. Zaražena stabla daju manji rod, a plodovi su lošeg kvaliteta ili ne uspevaju da sazru.

Na nedavno održanoj Zimskoj školi za poljoprivrednike u Požegi, profesor dr Mališa Tošić izneo je izneo je da se šarki može stati na put specifičnom metodom kalemljena, sa kalem grančicama stare sorte šljive crvene ranke, otporne na ovaj virus, prenosi Agrosavjet.

- Ako biljke koje nose otpornost budu na sopstvenom korenu, ta otpornost se produžava. Ako bi imali takve podloge, na njih bi mogli da kalemimo i zaražen i nezaražen materijal. Ta otpornost sa podloge bi se prenosila na biljku, a traje i desetak godina - kaže Tošić.

Stare sorte šljive mogu da posluže i u druge namene. Profesor dr Branko Popović iz Instituta za voćarstvo Čačak kaže da bi se trebalo potruditi da se stare, autohtone sorte vrate u proizvodnju, ali i da je pred voćarima veliki zadatak, kako bi ih uveli u intenzivniji način gajenja, kako bi imali redovnu rodnost i kako bi sve bilo podložno savremenim sistemima obrade, a da se sačuva kvalitet.

Smatra i da bi veći brend među srpskim rakijama bile one proizvedene od autohtonih sorti šljiva:

- To su šljive koje imaju izuzetan aromatični potencijal, daju rakije veoma aromatične, veoma specifičnih i lepih senzornih karakteristika, lepog ukusa i mirisa. Vrslo su prepoznatljive, nema ih u Evropi, a sa kupažom sorti mogli bi našu šljivovicu da vratimo na pijedestal koji je nekada i zauzimala.

Početkom druge polovine 20. veka, zbog virusa šarke, iskrčena su brojna stabla požegače, ali i ostalih osetljivih sorti šljive.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2755723/specificnom-metodom-kalemljena-protiv-virusa-sarke-sljive

Nedavno je na Poljoprivrednom fakultetu odbranjen interesantan i koristan rad za proizvođače kruške. Sada inženjer poljoprivrede Novica Đorđević, diplomirao je na temi „Bilogija i suzbijanje Ventiria pirina - prouzrokovača pegavosti lišća i čađave krastavosti ploda kruške” kod profesora dr Novice Miletića.
Važno je najpre znati kako dolazi do infekcije i koji su simpromi objašnjava za Agrobiznis magazin Novica Đorđević. Naime, možemo primetiti da imamo pojavu ove gljivice u zasadu na osnovu simptoma na listovima, cvetovima, letorastima i plodovima.

„U proleće i u toku leta na listu nastaju okrugle, maslinasto mrke pege somotastog izgleda. Obično su pege uočljivije na naličju lista jer se na glatkoj gornjoj
strani lista kapi vode ne zadržavaju dugo pa je manji broj infekcija. Listovi zaraženi u vreme intezivnog porasta postaju talasasti. Takođe se i na licu lista pojavljuju maslinastozelene pege somotastog izgleda. Lišće kruške zbog prisutnosti voštane kutikule je otpornije na V. pirina u odnosu na listove jabuke, što može biti objašnjenje za slabiju pojavu V. pirina na krušci u odnosu na V. inaequalis na jabuci. Usled većeg broja sekundarnih infekcija, broj pega se povećava na naličju lista, tako da list bude u potpunosti pokriven pegama (slika 1b). Na zahvaćenim laticama cveta pojavljuju se zelenkaste, difuzne pege, dok
su na čašićnim listićima one gotovo okrugle“ slikovito je opisao u svom radu dipl. inž. Novica Đorđević.Mladari kruške mogu biti napadnuti (inficirani) tokom cele vegetacije, ali najčešće budu inficirani tokom proleća, jer su padavine najčešće u tom delu sezone.
Rane zaraze nastaju oko pupoljaka, pa se oni ne otvaraju i izumiru. Na letorastima se prvo pojavljuju sitni (ovalni) plikovi, koji usled neravnomernog rasta gljive i letorasta pucaju, pa nastaju pukotine, a na starijim granama nastaju tkzv. rak - rane (Kienholz and Leroy, 1937). Ponekad se ispod zaraženog dela letorasta stvara sloj plute koji lokalizuje štetno dejstvo patogena. Letorast može biti prstenasto zahvaćen, pa se deo iznad mesta zaraze suši.
Kroz pukotine na letorastima mogu prodirati druge gljive, paraziti drveta (Neonectria spp.) ili prouzrokovač crnog raka jabučastih voćaka (Sphaeropsis malorum). Plodovi kruške mogu biti zaraženi od fenofaze belih balona do berbe. S tim da su mlađi plodovi osetljiviji u odnosu na starije. Na tek zametnutim plodovima nastaju ovalne, krupne maslinastozelene pege somotastog izgleda (slika 2a). Vremenom pege postaju plutaste i poprimaju izgled
kraste. Pege se mogu spajati, što dovodi do stvaranja velikih, nepravilnih plutastih površina tamnosmeđe boje. Kod mladih plodova usled nekroze tkiva u okviru pega usporen je porast, te nastaju deformacije i asimetrija plodova. Usled neravnomernog rasta ploda kruške, dolazi do njihovog pucanja i takvi plodovi su podložni napadu sekundarnim prouzrokovačima truleži (Monilinia spp.). Kod kasnijih zaraza pege na plodovima su sitne, mnogobrojne
i ne šire se, ali umanjuju njihovu tržišnu vrednost i trajnost (slika 2b i 2v).
Suzbijanje prouzrokovača pegavosti lišća i čađave krastavosti ploda kruške zasniva se na principu integralne zaštite bilja, a to je sistem zaštite bilja koji podrazumeva korišćenje svih raspoloživih mera suzbijanja. Neke sorte su otporne, a neke čak previše osetljive na ovu bolest.
Kao jedna od preventivnih mera je da treba izbegavati podizanje zasada kruške na parcelama gde je prethodno gajena kruška. Prilikom podizanja zasada treba odabrati sortiment koji se karakteriše otpornošću ili tolerantnošću prema ovom patogenu. Kao otporne sorte navode se Abate fetel i Navara. U nekoliko sprovedenih eksperimenata utvrđeno je da sorta Navara ima ugrađen gen otpornosti prema V. pirina. (Chevalier et al., 2004; Lespinasse et al., 2008). Takođe, jedna od preventivnih mera je i formiranje odgovarajućeg uzgojnog oblika koji će obezbediti dobru provetrenost u unutrašnjosti
krošnje, uklanjanje zaraženih grančica, kako bi smanjili inokulum za sledeću vegetacionu sezonu, sakupljanje i zaoravanje opalog lišća, koje će pod uticajem saprofitnih mikroorganizama da se razgradi. Kako bi se ubrzala razgradnja lišća preporučuje se primena uree neposredno pre njegovog opadanja sa grana (Burchill et al., 1965). U Australiji se primenjuje dolomitni kreč koji smanjuje prezimljujući inokulum V. pirina na grančicama. Pored dolomitnog
kreča za smanjenje infekcionog potencijala sa grančica mogu se primeniti sumporno krečna čorba i bakarni preparati (Sutton et al., 2014).
DIREKTNE MERE ZAŠTITE
Direktne mere podrazumevaju upotrebu hemijskih sredstava za zaštitu bilja, odnosno fungicida. U prošlosti je korišćen DNOC za zimsko prskanje voćaka čime
je uspešno suzbijan inokulum sa grančica. Danas je upotreba ovog jedinjenja zabranjena iz toksikoloških razloga. U Srbiji su za suzbijanje V. pirina registrovani preparati na bazi sledećih aktivnih supstanci: bakar-sulfat, bakar-sulfat + kalcijum-hidroksid, boskalid + piraklostrobin, ciram, difenokonazol, fluksapiroksad, folpet, kaptan, mankozeb, mankozeb + tebukonazol, metiram, mineralna ulja, propineb.

Preventivni fungicidi
Ova sredstva ispoljavaju protektivno delovanje, odnosno da bi ispoljili efikasnost moraju biti naneti na osetljive organe pre ostvarivanja uslova za infekciju. Primenjuju se tokom mirovanja kao i tokom vegetacije. Zaštita kruške od V. pirina se zasniva na primeni preparata na bazi neorganskih jedinjenja bakra i sumpora u toku mirovanja vegetacije čime se smanjuje inokulum gljive na grančicama. S obzirom da se određen procenat konidija sa grančica oslobodi i nakon bubrenja pupoljaka kao i to da period oslobađanja askospora iz prezimelog lišća traje 6-8 nedelja neophodna je primena fungicida i tokom vegetacije.
Od preventivnih fungicida u svetu se mogu primeniti preparati na bazi aktivnih supstanci: bakar-hidroksid, bakar oksihlorid, metiram, mankozeb,
propineb, ciram, folpet, kaptan, dodin i dr. Krečni sumpor se navodi kao najefikasniji preparat za suzbijanje konidija na grančicama. Pored kontaktnog delovanja ima izraženo i eradikativno delovanje. Prodire u unutrašnjost zaraženog tkiva, odnosno pustule pri čemu se sprečava dalje formiranje spora (konidija). Drugi fungicidi kao što su bordovska čorba i kvašljivi sumpor manje su efikasni u odnosu na krečni sumpor iz razloga što deluju površinski, odnosno nemaju sposobnost prodiranja u unutrašnjost pustula. Takođe, treba naglasiti da je za suzbijanje izvora inokuluma na grančicama potrebna kvalitetna primena, odnosno dobra pokrivenost grančica navedenim fungicidima. Međutim, na nekim sortama kruške u uslovima vlažnog vremena krečni sumpor može izazvati fitotoksične reakcije u vidu pojave rđaste prevlake na plodovima. Ovo je izraženo na sortama sa mekom pokožicom. Iz tog razloga krečni
sumpor se primenjuje na početku otvaranja pupoljaka odnosno do fenofaze zelenog vrha.
Sistemični fungicidi
Ovi fungicide sposobni da sustignu miceliju gljive 72 sata (48 sata) nakon infekcione kiše, odnosno ispoljavaju kurativno delovanje. Sistemični fungicidi
se u biljci kreću na manja ili veća rastojanja, spram toga imamo translaminarne (lice - naličje) i prave sistemike. Prednosti sistemičnih fungicida u odnosu na preventivne fungicide su: translociranje u nove priraste, otporni na spiranje kišom (nalaze se u unutrašnjosti biljke), ispoljavaju visoku biološku aktivnost, efikasni u malim količinama i niske akutne toksičnosti. Nedostatak je mogućnost gljiva da razviju rezistentnost prema njima. Primena
sistemičnih fungicida se preporučuje u kombinaciji sa preventivnim fungicidima.
Od sistemičnih fungicida u svetu se koriste: triazoli (difenokonazol, tebukonazol, miklobutanil), strobilurini (piraklostrobin, krezoksim-metil, trifloksistrobin), anilinopirimidini (ciprodinil i pirimetanil), karboksamidi (boskalid, fluopiram, fluksapiroksad, pentiopirad, izopiram), tiofanati (tiofanat-metil) i fosfonati (kalijum-fosfid).
Triazoli se odlikuju najizraženijim kurativnim delovanjem, prema literaturnim podacima mogu da sustignu miceliju gljive do 72 sati nakon infekcione kiše,
međutim u praktičnom smislu oni mogusustignuti miceliju gljive do 48 sati nakon infekcione kiše. Triazoli predstavljaju grupu kurativnih fungicida, čiji mehanizam delovanja jeste inhibicija demetilacije C-14 ergosterola. Oni poseduju veliki broj poželjnih karakteristika, kao što su visoka fungicidna aktivnost, niska toksičnost prema drugim organizmima, protektivna i kurativna svojstva, kao i kompatibilnost sa drugim merama u okviru integralne zaštite bilja.
Strobilurini ispoljavaju protektivno i kurativno delovanje. To su inhibitori transporta elektrona između citohroma b i c1 (kompleks III) u mitohondrijalnom
respiratornom lancu tako da dolazi do poremećaja u produkciji ATP (adenozin-tri-fosfat). Broj tretiranja je promenljiv i u direktnoj vezi je sa količinom inokuluma gljive i vremenskim uslovima.
Prema nekim programima zaštite u Srbiji, prvo tretiranje treba izvesti u fenofazi bubrenje pupoljaka preparatima na bazi neorganskih jedinjenja
bakra. Drugo tretiranje treba obaviti u fenofazi „mišje uši“ ukoliko su ostvareni uslovi za infekciju. Tada se mogu koristiti preparati iz grupe ftalimida ili
ditiokarbamata. Sledeće tretiranje se obavlja tokom cvetanja kombinacijom fungicida (ditiokarbamat + triazol). U fenofazi precvetavanja se primenjuje
kombinacija fungicida (ditianon + triazol). Do fenofaze precvetavanja intervali između tretiranja su kraći, 7 do 10 dana, dok se nakon precvetavanja tretiranja izvode u intervalima 10 do 15 dana i u tom periodu mogu se primeniti fungicidi iz grupe ftalimida ili ditiokarbamata (Miletić, 2019).
S obzirom na biologiju patogena najvažnije je dobro zaštititi krušku u fazi mirovanja vegetacije i od perioda kretanja vegetacije do fenofaze precvetavanja. Ako se u tom periodu kruška dobro zaštiti kasnije nisu potrebna tretiranja ili u ekstremno kišovitim godinama je potrebno obaviti još nekoliko tretiranja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Stanje u poljoprivredi moglo bi se u najkraćem oceniti kao loše. Nevreme praćeno gradom i obilne kiše, prevazišle su prosek padavina za ovo doba godine.Na parcelama koje je zaobišao najjači udar nevremena, sada je realno očekivati pojačani napad bolesti i nicanje korova, pa je neophodno sprovesti odgovarajuće mere zaštite. Ali, zbog natopljenog zemljišta, na većini njiva to još nije moguće.Tokom nevremena, koje nažalost nije mimoišlo Kikindu i okolna mesta, pojedini delovi atara stradali su i od grada, a palo je između 35 i do čak 100 litara kiše po kvadratnom metru. Gradonosni oblaci su najviše štete naneli delovima atara kod mesta Bašaid i Iđoš, a posebno oko naselja Banatska Topola.

"U jednoj reči, mogu da kažem katastrofalno. Ovo je nezapamćeno, ljudi koji imaju 80-90 godina ne pamte ovakvo nevreme u Banatskoj Topoli. Konkretno, od ove pšenice nema ništa. Nek dođu stručnjaci, neke procene kolika je šteta, ali to što je još ostalo, što se vidi, jasno je da nema šta da napuni klas. Ne znam više ni sam", rekao je Nebojša Selak, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

Zbog natopljenog zemljišta u većem delu atara, primena odgovarajućih mera zaštite još nije moguća.

"Nama je to najgore, jer ne možemo ulaziti u parcele. Vidi se da se voda zadržala, ne može se još ulaziti u pracele. Još najmanje dve nedelje ne možemo uraditi nikakav tretman ni žita, ni ničega", saopštio je Nandor Lajoš, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

"Na sredini njive je voda. Sad ne možeš ni desno, ni levo, kako ćeš preći, ne znam ni sam. Ovo je katastrofa. Ja bih voleo da od ovoga nešto bude, ali ...", kazao je Nebojša Selak, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

Dok se čekaju konačne procene razmera štete, poljoprivrednici gledaju u nebo i spasavaju što se spasti da. Obilne kiše na severu Banata daleko su prevazišle prosek padavina za ovo doba godine, ali poljoprivredni stručnjaci naglašavaju da je, shodno situaciji na terenu, neophodno prevovremeno odreagovati.

"Pratiti useve i blagovremeno intervenisati. Znači, gde se pojavi vodoležina da se ta suvišna voda na neki način odvede, gde se pojave korovi mora se intervenisati hemijom. Tu gde ima uslova za stvaranje bolesti, a gde pšenica nije precvetala, treba pristupiti zaštiti klasa", izjavio je Aleksandar Pap, PSS Kikinda.

Uz pogled uprt ka nebu, već sad je jasno da će doći do izuzetnog smanjivanja prinosa u gotovo svim ratarskim usevima. Ostaje nam da vidimo koliko će još ovog ćudljivog proleća vremenske prilike pomoći ili odmoći.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/na-severu-banata-obilne-padavine-smanjile-prinose_1019719.html

Predstavnici Radnog tela koje je Vlada RS, na inicijativu Asocijacije malinara Srbije, formirala kako bi stručna lica utvrdilla zašto se stabljike malina sve češće suše, posetili su danas desetak domaćinstava u ivanjičkom kraju. U narednom periodu oni će obići oko 2.000 domaćinstava na području čitave Srbije kako bi ustanovili realno stanje zasada, ali na osnovu prvih procena malinjaci su u veoma lošem stanju.Pomoćnik ministra poljoprivrede u sektoru za ruralni razvoj, Aleksandar Bogićević, kao koordinator Radnog tela za suzbijanje bolesti maline, rekao je da se prevashodno moraju utvrditi i mapirati bolesti koje su prisutne u zasadima.

Dr Dragan Raković iz beogradskog Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, na osnovu prvih preliminarnih rezultata, smatra da se radi o propustu u primeni agrotehničkih mera u prošloj godini koja je za poljoprivrednike bila veoma teška.

Domaćin Radne grupe danas je bio Milovan Jovanović iz Prilika koji ima dva zasada malina na ukupnoj površini od 1,5 hektar. I on se suočio sa problemom sušenja izdanaka. Smatra da se dobra cena našeg ’’crveng zlata’’ može postići poboljašnjem kvaliteta zasada , na čemu svi moraju zajednički raditi. Kada malinjak bude davao 20 tona po hektaru, moći će da se govori o isplativosti, kaže Jovanović.Na osnovu dobijenih rezltata nakon završetka analize malinjaka, Vlada RS izaći će sa podsticajnim merama i subvencijama za podizanje novih nezaraženih zasada kako bi se spasla proizvodnja ’’crvenog zlata’’ u našoj zemlji. Subvencije po hektaru će iznositi i do 5.000.000 dinara.

Izvor:http://infoliga.rs/2019/04/22/radna-grupa-za-suzbijanje-bolesti-malina-obisla-malinjake-u-ivanjickom-kraju-video/

Ratarima će na dohvat ruke u budućnosti biti program na mobilnim telefonima, koji će moći da detektuju bolesti na samoj biljci, na našoj ali i susednoj parceli.

Ono što smo gledali pre deset i više godina na malim ekranima, danas postaje naša realnost. Pitanje je trenutka kada će se ovakve priče snimati i u našoj zemlji.

Ali za to nadolazeće vreme moramo biti spremni, dobro inforimisani i dozvoliti naučnicima, bez predrasuda da nam dokažu svoja istrazivanja - jer je ovo njihovo vreme. Apriori odbijanje, samo nama ide na štetu. 

Ovaj material donosimo iz Dizeldorfa, gde smo dva dana gledali i slušali o najnovijim dostignućima iz oblasti poljoprivrede do kojih su došli naučnici kompanije Bajer, koji su organizovali konferenciju za novinare iz celog sveta. 

I baš ono što smo navikli konstantne inovacije iz ove kompanije, samo ovog puta dosta kompleksnije. Ove promene će uticati na promenu u poljoprivredi na globalnom nivou, i čini se da su u ovom slučaju pojedinačni napori da se njima suprostavimo nemogući ali i bespotrebni. Osim lidera kompanije Bajer koji su govorili na ovogodišnjoj konferenciji, reč su imali i nezavisni stručnjaci iz celog sveta. Svi sa sličnom porukom o značaju održive poljoprivrede i ulaganju zajedničkih napora da istrajemo u ovome. 

A zbog čega se u ovom trenutku organizuje konferencija. Razlozi su brojni, ali kao najvažniji se ističe prognoze naučnika da će do 2050. na planeti živeti preko 9 milijardi ljudi. Sa trenutnim kapacitetima, obradivim površinama, visinom prinosa i načinom na koji se gaje kulture, naši potomci ali i oni srećnici koji prežive do tada, neće moći da se prehrane. 

Da ce neke navike vrlo brzo otići u istoriju, prisutni su shvatili već prvog dana kada su nam prikazane inovacije. Jedna od svakako najžnačajnijih za sve poljoprivrednike je i racionalnije korišćenje sredstava za zaštitu bilja. Kako se kod nas ali i drugim zemljama o tome ne vodi posebno računa, koristi se čuvena odokativna metoda, koja se razlikuje od one preporučene. 

Dolazi se do enormnog rasipanja zaštitnih preparata ali samim tim i novca. Krenimo od najosnovnijeg, sipanja zaštitnog preparata u atomizer, koji je do sada naš poljoprivrednik radi uglavno bez zaštitne oprema ali i često je “višak” završavao ili sa spoljašnje strane atomizera ili direktno ne razblažen na usev. Ponuđeno je gotovo idealno rešenje u vidu ovog proizvoda, koji je napravljen da se prilagodi otvor svakoj dimenziji preparata. Dakle bez skidanja zaštitnog sloja, cela količina se stavlja u ovaj ovtor i sipa se ona količina koja je potrebna za površinu koju štitimo tog dana. Ukoliko se utroši cela količina, vrši se dodatno pranje bez ikakvog skidanja, koje odlazi direktno u atomizer i na kraju dobijamo potpuno čistu ambalažu. Sve ostalo je u kvalitenim diznama na prskalicama, koje će izbacivati one količine sredstva za zaštiti bilja koje su biljci potrebne. Ravnomerno i sa istim intezitemom. IZI flou predstavlja zatvropen sistem doziranja punjenja i čišćenja i ove godine su po prvi puti naši poljoprivreednici imali prilku da se uvere u prednosti ovog sistema na Bajerovim danima polja. 

Velika pažnja se posvetila i otpadnim vodama, kojih je sve više u celom svetu. Kako da se i one ponovo na što bezbedniji način primene u poljoprivredi. Nažalost, u našoj emisiji od pre dve nedelje , videli smo da na to naš poljoprivrednik ne obraća previše pažnju i da ne mari za kvalitet vode kojom će zalivati usev. Zahvaljujući ovoj inovaciji, zatvorenom sistemu i razlaganju uz pomoć mikroorganizama, za šest meseci šta god da je bilo u njoj potpuno se razgrađuje… Sve se radi po istom principu kao i u prirodu, samo što je ovde proces malo ubrazan i nama je na dohvat ruke. 

Kao što će nam biti na dohvat ruke i program koji će biti instalirani u nasim mobilnim telefonima koji će moći da detektuju bolesti na samoj biljci, našoj ali i susednoj parceli. Sa preciznošći će moći da nam ukaže šta nedostaje biljci od makro i mikroelemenata i sa kojim količinama bi trebali da reagujemo. 

Dakle dragi poljoprivrednici, digitalizacija stiže i u poljoprivrevdu. 

Dron će biti vaš mozak i vodič. Štedeće vaše vreme i novac. Digitalna poljoprivreda je već sada prisutna u preko 30 zemalja širom sveta. Kao glavna prednost ovog sistema je precizna aplikacija sredstava za zaštitu bilja, i njihova primena na pojedinim delovima parcela , prilagođene doze , parcijalno gde postoje korovi a ne na celoj površini. Dakle ciljana aplikacija koja štedi vaš novac. 

Ali sve to možda ne bi imalo nikakvog smisla da ne postoji takozvano socijalno prihvatanje između potrošača i proizvođača. I o tome se govorilo kako na konferenciji tako i na panel diskusijama koje su bile organizovane oba dana. 

Sve to što poljoprivrednik proizvede, potrošač želi da bude upoznat. Kada već plaća, on želi da zna šta plaća. I ceo taj pokret od njive do trpeze se dosta forsira pogotovo ne teritoriji SAD-a ali i Evrope. 

To su ujedno bile i ključne reči koje su se provlačile manje više kod svih predavača. 

Inovacija, poljoprivredna održivost i korporativna socijalna odgovornost. 

O tome je pričao i jedan od čelnih ljudi kompanije Bajer Liam Kondon koji je još istakao i da je njihova odgovornost da osiguraju inovacije koje odgovaraju i malim ali i velikim poljoprivrednicima širom sveta, jer se jedino na taj način moze stvoriti odrziva poljoprivreda. Neophodna je ujedinjenost u borbi protiv gladi i siromaštva ali ujedno i u promocija dobrog zdravlja. Iako su podeljena mišljenja protiv GMO i njegovog korišćenja, ipak nauka dokazuje da je upravo zahvaljujući tome može se proizvesti veća količina hrane koja će uspešno prehraniti populaciju. Takođe podaci iz ove tabele ukazuju da jedan procenat ispitanog stanovništva nije za korišćenje pesticida dok se u naučnim krugovima smatra da je to ključni faktor u rešavanju globalne gladi. 

O svim ovim temama se vodila diskusija na panelima. Pa su tako svoja mišljenja suočili doktori nauka, poljoprivrednici, naučnici, inovatori, futuristi iz celog sveta. Teme su bile razne od razumevanja lanca nabavke hrane, ili od sistema od njive do trpeze, pa sve do toga kako možemo da učinimo da produkcija hrane bude odrziva, razvoja tehnologije u poljoprivredi, koliko je važna uloga vlade u regulaciji i inovaciji i na kraju kako današnji poljoprivrednici mogu da pretvore izazove u šanse. 

I baš tako, trebaće i našem poljoprivredniku da na svoje izazove koji su brojni, gleda iz ugla kako da ih prevaziđe i pretvori u šansu. Unapredi proizvodnju, uspostavi korak sa vremenom i bude spreman da cuje ono sto dolazi iz budućnosti, jer jedino na taj način će moći da je i prihvati ali i upotrebi za svoje dobro. Jer upravo zbog toga je i stvoreno.

Izvor: www.b92.net

 

Nedimović: Uskoro još dve pomoći za predstojeću setvu

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3140-nedimovic-uskoro-jos-dve-pomoci-za-predstojecu-setvu

 

 

 

Najznačajnija bolest lešnika je trulež ploda. Oboleli plodovi se lako prepoznaju, a obolevaju i mladi plodovi, pred berbu. Plodovi potamne i teško ispadaju iz omotača. Za suzbijanje preporučeno je koristiti Chorus, Switch, Sumilex ili drugi botriticid, i to prvi put, kada cvetovi puste crveni končić, dok je drugi tretman potrebno obaviti botriticidom, kada muški cvet (rese) opadne. Pepelnica napada list, pa se javljaju promene u boji lista.

Preporučeno je pepelnicu suzbiti preparatima kao što su Bayleton, Sprol, Falcon, Kumulus i Kosan. Pored pepelnice, lešnik napada veoma opasna bakterija Xanthomonas campestris corylina. Preporuka je da se u jesen, po završetku vegetacije, i u toku zime, isprska sa bakarnim preparatima, u 30 % jačoj koncentraciji, od koncentracije, koju je odredio proizvođač. Crvljivost je jedna od najčešćih štetočina lešnika. Suzbijanje je neophodno primeniti, čim se primeti ova štetočina. Vrlo bitno je i to, da se primenjuju insekticidi različitog mehanizma delovanja, jer vrlo brzo štetočina stiče otpornost na insekticide.

Grinje napadaju obe vrste cvetova i izazivaju deformacije. Za suzbijanje treba koristiti akaricide, prema uputstvu proizvođača. Veoma je bitno prskanje. Lisne vaši nisu naročito štetne, i suzbijaju se zajedno sa balaninusom. Posebne štete lešniku nanose veverice. U jednom leglu veverica, može da se pronađe i do 129 kg leske. Zato, treba biti oprezan, kada lešnik počne da plodonosi.

Više o pomenutoj temi možete pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar.

Postoji veliki broj uzroka koji dovode do nerodnosti voćaka koje možemo svrstati u dve velike kategorije: biološki i ekološki. Dobro poznavanje uzroka nerodnosti voćaka u svakom konkretnom slučaju predstavlja prvi preduslov da se preduzimaju mere za otklanjanje ili bar znatnije ublažavanje ove nepovoljne pojave. Ovom prilikom ćemo se osvrnuti na najčešće uzročnike. Pre svega se susrećemo sa nedostatkom cvetnih pupoljaka u voćaka, potom odsustvom zametanja plodova u voćaka koje cvetaju, i na kraju, neodržavanje već zametnutih plodova.

Pri sadnji važno je obratiti pažnju na oprašivače. Oprašivače treba obezbediti vrstama voćaka koje kao autosterilne mogu obezbediti obilniju rodnost samo pri ukrštenom oprašivanju s kompatibilnim kombinacijama oprašivača: trešnjama, jabukama, kruškama, leski, orahu, znatnom broju višanja, šljiva, nekim sortama malina, ribizli. 

 

  1. Nerodnost usled odsustva obrazovanja cvetnih pupoljaka:

 

  1. biološka sa oblicima: a) mladalačka nerodnost usled stadijske mladosti; b) mladalačka nerodnost usled mladog uzrasta
  2. ekološka sa oblicima: a) nerodnost izazvana bujnošću ili iznurenošću; b) alternativna nerodnost; c) nerodnost usled zasenjenosti krune i nedostat­ka mineralnih materija (hrane).
  3. Nerodnost zbog raznovrsnih smetnji u oprašivanju, oplođenju i zametanju plodova:

 

  1. biološka sa oblicima: a) anatomsko-morfološka nerodnost; b) citološko-genetski zigotna nerodnost; c) fiziološka nerodnost;
  2. ekološka sa oblicima: a) ekološke smetnje oplođavanju ili oprašivanju; b) ekološki izazvana umanjena vitalnost rasplodnih organa.

III. Nerodnost usled smetnje u razvitku i održavanju plodova:

  1. biološka - uslovljena sortnim nejednakostima da održavaju dovoljno plo­dova
  2. ekološka sa oblicima: a) klimatski (niska temperatura, suša, vetar itd.); b) edafska (nedostatak mineralnih materija za održavanje plodova); c) pato­loško opadanje plodova usled crvljivosti, oštećenje lista štetičinama, ošteće­nje plodova koje izazivaju izvesne parazitne gljivice itd.).

Štetočine i bolesti su takođe uzrok (često nevidljiv) nerodnosti voćaka. Najbolji primer za ovo su šljivine osice. Šljive godinama dobro cvetaju, a ne rode, mladi, tek oblikovani plodovi još u cvetnom ogrtaču padaju pod stabla napadnuti šljivinom osicom (njenim larvama). Otud se može reći da je redovna zaštita voćnjaka jedan od najvažnijih uslova njegove stalne rodnosti.

Nerodnost jabuka i krušaka

U prvoj polovini maja treba obaviti prstenovanje stabla izrezivanjem prstena kore (samo do drveta) u širini od 1 do 5 cm na 10-20 cm ispod osnovnih grana krošnje, posle prstenovanja ranu premazati voskom (fetoplastom) da bi se zaštitila od infekcije i da bi mogla postepeno da zaraste. Američki voćari prstenuju voćke bez vađenja kore. Oštrim nožem, na istom mestu, zaseku se stabla (samo do drveta), s dva kruga u razmaku od šest centimetara.

ŠTETOČINE

Lisne vaši (Aphididae)

Cveklu i blitvu, u toku razvoja, mogu napasti crna repina vaš i zelena lisna vaš. Kolonije ovih vaši, nalaze se uglavnom na naličju lišća. Napadnute biljke zaostaju u porastu, kržljave i, u većini slučajeva, sasušuju se. Vaši su nežne, sitne, živih boja, krilatih i beskrilnih formi, mnoge vrste na kraju trbuha s leđne strane, imaju dve cevčice za lučenje voštanih materija, radi odbrane od neprijatelja. Luče mednu rosu, dok im je usni aparat u vidu rilice, kojom isisavaju sokove iz raznih biljnih delova. Mnoge lisne vaši, razvijaju se na kulturnim biljkama, i nanose veliku štetu u poljoprivredi i voćarstvu. Pošto ima više generacija, isisavanjem isrpljuju biljke koje podbacuju u prinosu i propadaju.

Buvači (Phyllotreta spp)

Mlade tek iznikle biljčice, posebno cvekle, buvači mogu znatno da unište i prorede usev. Na jednoj biljci, može da se pojavi više odraslih sitnih crnih insekata. Kod malo razvijenijih biljaka, lišće može biti znatno oštećeno. Štete prave odrasli insekti, koji izgrizaju brojne rupe na lišću, a za vreme jačeg napada, mogu biti izgriženi svi listovi, što dovodi do potpunog propadanja biljke.

Lisne sovice (Mamestra brassicae)

Lisna sovica je vrsta noćnog leptira, i veoma je opasna štetočina kupusa, ali se redovno javlja na šećernoj i stočnoj repi i cvekli. Veoma je proždrljiva, i u jačem napadu izaziva pravi golobrst. Aktivna je samo noću, dok se danju skriva u zemljištu, u neposrednoj  blizini korena cvekle. 

Korenove nematode (Heterodera rostochiensis)

Korenove nematode napadaju paradajz, krompir, šećernu i stočnu repu, blitvu i mnoge druge kulture, pa i korovske biljke. Napadnute biljke cvekle stagniraju u porastu, a kada se iščupaju koren, im je bradavičast, a lišće hlorotično. Prinos useva koji je napadnut drastično je smanjen.

 

BOLESTI

Pegavost lišća (Cercospora beticola)

Simptomi: Na starijem, prizemnom, lišću pojavljuju se sitne okruglaste pege sivkaste boje oivičene mrkocrvenom bojom. Pege se postepeno šire, međusobno spajaju i zahvataju skoro celu lisnu površinu, zbog čega se lišće sasušuje. Pege se s donjeg lišća, šire na mlađe listove, dok ne zahvate čitavu lisnu masu. Prve pege se pojavljuju krajem juna, a masovno tek u avgustu.

Razvoj bolesti: Gljivica Cercospora beticola na zaraženom lišću, u okviru pega, formira rasplodne organe (konidiofore sa konidijama) pomoću kojih se bolest širi u toku vegetacije. Gljiva takođe formira i organe za prizemljivanje (stromatična telašca), koji predstavljaju osnovni izvor zaraze u narednoj godini. Sušni period u toku leta potpomaže širenju bolesti, a kišne kapi su najvažniji prenosilac infekcija tokom vegetacije. Bolest se, iz godine u godinu, pored toga što se zadržava u biljnim ostacima, širi i semenom.

Štetnost: Kada je lišće napadnuto, koren cvekle se slabo razvija, a usled sušenja lišće se obnavlja (retrovegetacija), što znatno utiče na kvalitet korena. Zato je pegavost lista najopasnija bolest cvekle i svih drugih useva koje ta vrsta napada.

Mere borbe: Kada se blagovremeno otkriju prve pege na lišću, njihovo širenje je lako sprečiti. To zahteva često obilaženje useva i upotrebu preparata za zaštitu lista. Kao veoma efikasni, preporučuju se Betafen-60, Brestanid, Benfungin, Baycor EC-300, Dakogal WP-50 i WP-75, Galofungin, Brestan-60, Mankogal-S, Punch 10 EC i 40 EC i Zarpak-125. Ukoliko se istovremeno pojave i lisne vaši, tada izabrane preparate treba pomešati kako bi se uštedela jedna radna operacija.

Na lišću cvekle i blitve, veoma retko, može se pojaviti i rđa lista koju izaziva gljivica Uromyces betae. Bolest se ispoljava rđastim pegama na naličju lišća. Javlja se znatno ranije od pegavosti, tako da udružene te dve bolesti predstavljaju veliku opasnost za proizvodnju cvekle. Ova bolest suzbija se istim preparatima koji su preporučeni za suzbijanje Cercospora beticola.

Pored ovih bolesti, na lišću cvekle i blitve, može se pojaviti i pepelnica, koju izaziva gljiva Erysiphe betae. Na lišću cvekle formira se bela skrama nalik brašnu. Obolelo lišće počinje da žuti, i da se sasušuje. U brašnastoj navlaci, formiraju se rasplodni organi, pomoću kojih se bolest održava i širi tokom vegetacije biljke. U slučaju pojave, za njeno suzbijanje treba koristiti jedan od preparata, kao što su Anvil, Systane 12E, Systhane MZ, Impact, Sumiosam WP-12,5, Punch 40EC, Topaz 100EC, Folicur BT, Bayleton EC-125 i Bayfidan EC-250. Za suzbijanje pepelnice može se koristiti i Kosan, kvašljivi sumpor i kolosul. Od pepelnice treba štititi samo semensku blitvu.

 

 
 

Milovanu Langoviću, poljoprivredniku iz sela Donje Babine iz okoline Prijepolja za nekoliko dana uginulo je sedam ovaca usled bolesti, kako kaže, koju je u njegov tor donelo jedno od zaraženih jagnjadi, čiju kupovinu je subvencionisala lokalna samouprava.

U njegovom stadu su još tri teško obolele ovce koje, priča on, imaju iste simptome kao i životinje koje su uginule.Milovanu Langoviću, poljoprivredniku iz sela Donje Babine iz okoline Prijepolja za nekoliko dana uginulo je sedam ovaca usled bolesti, kako kaže, koju je u njegov tor donelo jedno od zaraženih jagnjadi, čiju kupovinu je subvencionisala lokalna samouprava.

- Bio sam jedan od dvadesetak stočara iz Prijepolja koji su na javnom pozivu izabrani za subvencionisanu nabavku jagnjadi, u čemu je opština učestvovala sa 90, a mi sa 10 odsto sredstava. Dobio sam 11 jaganjaca koje sam 14. jula doterao iz Novog Pazara – priča Langović za „Blic“.

Jedno od tih jaganjaca, nastavlja on, uginulo je posle šest dana, a nedugo zatim počele su da obolevaju ovce koje je već imao u stadu. Za četiri dana uginulo mu je sedam ovaca.

- Veterinari su mi rekli da je posredi bolest ektima koja je, kažu, izlečiva. Čuo sam da su se razbolevale i ovce pojedinih ljudi koji su takođe prošli na konkursu za subvencionisanu nabavku jagnjadi, ali njima nijedna životinja nije do sada uginula. Ne razumem šta se dešava, moje ovce su A klase, uredno su vakcinisane, za njih sam i dobijao nagrade na izložbama – navodi domaćin iz Donjih Babina.

Za lečenje uginulih i tri još uvek žive, ali bolesne ovce, potrošio je 20.000 dinara. Zvaničan izveštaj veterinara još nije dobio, a kada papir stigne, presaviće tabak.

- Tužiću, sigurno, ali još ne znam koga. Jedno je izvesno – zaraza u moje stado je stigla iz drugog tora – kaže Milovan Langović.

Iz  lokalne samouprave ističu da im je žao što je Langović pretrpeo štetu te da će naći načina da mu pomognu. Član Opštinskog veća zadužen za poljoprivredu Nebojša Žunić kaže da je Opština izdvojila skoro šest miliona dinara za subvenciju i nabavku kvalitetne priplodne jagnjadi. Isto tako on tvrdi da konkurs još uvek nije sproveden do kraja te da oni ni na koji način nisu uticali na to da jaganjci budu nabavljeni u Novom Pazaru već da je to bila isključivo odluka poljoprivrednika.

– Još uvek nije doneto rešenje koliko poljoprivrednih domaćinstava će opština subvencionisati. Isključivo je na domaćinima bila odluka gde će nabaviti grla i mi na to nismo uticali. U budžetu imamo predviđenu stavku za nadoknadu štete nastale usled uginuća stoke od zaraznih bolesti tako da ćemo u slučaju da nalaz veterinara to potvrdi nadoknaditi deo nastale štete domaćinu iz Babina- naglašava Žunić.

Izvor: www.blic.rs ; www.tanjug.rs   

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31