Pčele su, kao i sve ostale životinje, osetljive na bakterije, viruse i parazite. Kada su optimalnog zdravlja otpornije su i na razne bolesti. Međutim, zagađivanje životne sredine, upotreba raznih pesticida i drugih preparata za zaštitu biljka mogu da utiču i na otpornost pčela koje su tada podložnije bolesti.

 Parazitska bolest

Na spisku Svetske organizacija za zdravlje životinja (OIE) nalazi se šest bolesti od posebnog značaja za zaštitu zdravlja pčela. Prva na listi je akaroza, koja na sreću zbog klimatskih uslova u našoj zemlji nije uzela maha. Pojavljuje se sporadično, ali valja upoznati pčelare sa uzrocima ove bolesti kako bi mogli da je na vreme prepoznaju.

Kako u praktikumu „Bolesti pčela“ pišu dr Nada Plavšić i dr Ivan Pavlović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, akaroza je parazitska bolest koju uzrokuje krpelj Acarapis woodi. Ženka je duga 123-180 mikrona, dok je mužjak nešto manji oko 116 mikrona. Imaju slabo izraženu segmetaciju tela i nemaju oči. Ženke krpelja se nakupljaju unutar traheja pčela radilica tokom 24 časa nakon što pčele izađu iz svojih ćelija. Jedna ženka krpelja u proseku polaže pet do sedam jaja koja se izlegu posle tri do četiri dana, a punu zrelost dostižu posle šest do deset dana. Larve i odrasli oblici krpelja se hrane hemolimfom domaćina probijajući trahealne zidove svojim rilom. Osim u Evropi i Americi, ovaj krpelj je nađen u Kongu, Egiptu i na indijskom podkontinentu. Verovatno zbog klimatskih uslova nije primećen u Australiji i Novom Zelandu, ali ni u skandinavskim zemljama.

Na ovu bolest najosetljivije su pčele stare oko devet nakon čega se njihova osetljivost smanjuje. Zanimljivo je da su matice potpuno imune na ovu bolest, dok broj inficiranih pčela u jednom pčelinjem društvu često varira. Kada pčela ugine krpelj se hvata i penje na novog domaćina i jedino tako prelaze sa jedne na drugu pčelu. Nisu u stanju da nađu novog domaćina preko saća ili cvetova. Bolest se povećava kada u društvu ima relativno malo mladih pčela, jer tada ima mnogo migrirajućih krpelja, kao i u vreme najveće sakupljačke aktivnosti  starijih pčela, jer je tada veća šansa za kontakt između inficiranih i mladih pčela. Broj ove vrste krpelja naglo opada tokom zime kada ima malo ili nimalo mladih pčela.

 Simptomi bolesti

Simptomi bolesti kod pčela inficiranih woodi krpeljom lako su uočljivi. Pčela ne može da poleti, brza pada na zemlju, bespomoćno se kreće u krug sa nepravilno raširenim krilima koja podrhtavaju. Kako objašnjavaju dr Nada Plavšić i dr Ivan Pavlović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ukoliko je pčelinje društvo zaraženo većina odraslih pčela ugine ranije nego što je to uobičajeno tako da može doći do disbalansa jer ne može da se proizvede dovoljno mladih pčela. A, nedostatak pčela je lako uočljiv u košnici, a opada i prinos meda. Pregledom je utvrđeno da infestirane pčele imaju daleko više bakterija nego zdrave, jer bakterije dospevaju u hemolimfu kroz rane koje načine krpelji u traheji. Dijagnoza se postavlja na osnovu mikroskopskog pregleda isečaka prvog para traheja u čijem lumenu se vide ovi paraziti, ili pregledom korena krila. Pregled se obavlja u periodu od novembra do aprila, a za pregled se uzimaju uzorci pčela sa kliničkim znacima oboljenja ili uginule pčele ispred košnice. Uzorak čini 300 pčela u staklenoj flaši iz pčelinjaka sa sumnjom na woodi krpelje.

Prema Pravilniku za suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti kod pčela ukoliko se utvrdi akaroza, u zaraženom pčelinjaku sprovode se sledeće mere:

* Zabrana premeštanja svih pčelinjih zajednica u poluprečniku od tri kilometra oko zaraženog pčelinjaka

* Lečenje svih pčelinjih zajednica unutar zaraženog kruga, odgovarajućim lekom

* Zatvaranje zaraženog pčelinjaka do završetka postupka lečenja i obavezna kontrola i dijagnostičko ispitivanje koje se sprovodi narednog proleća

Lečenje

Za suzbijanje akaroze koristi se širok spektar hemijskih sredstava najčešće na bazi sumpora koji  uništava ovog krpelja i bezopasni su za pčele do izvesne granice. Gotovo svi proizvodi za suzbijanje krpelja  primenjuju u vidu dima pomoću zapaljivih papirnih traka sa odgovarajućom količinom aktivne supstance, koja polako sagoreva i otpušta dim u košnicu. Osim ovih postoje i preparati koji se u košnicu ubacuju kao vodeni rastvori ili u vidu sirupa. Veoma važno je, kako napominju dr Nada Plavšić i dr Ivan Pavlović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, vršiti preventivne pregleda košnica pre seobe na pašu, ili kupoprodaje matica i rojeva. Kontrola se vrši istim dimnim preparatima koji se koriste i u terapiji, suzbijanju i širenju akaroze.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Janković je svoju ljubav prema poljoprivredi pretvorio u posao od koga izdržava sada šestočlanu porodicu a obilo ih je osmoro. Sin Dražen je oženjen a Danijela je udata, imaju svoje porodice i od njih Mirko i Rada već imaju unučiće. Pored intezivnog bavljenja pčelarstvom Mirko se prije dvadesetak godine počeo baviti i proizvodnjom ljekovitog bilja.

- Posebno se bavimo prikupljanjem samoniklog lekovitog bilja jer je Bog u prirodi stvorio lek za sve vrste bolesti. Mnogi ne znaju da je neven jedna od najlekovitih biljaka na našim prostorima. Mi ga uzgajamo na jednom dunumu u čistim ekološkim uslovima bez ikakvog tretiranja. Sad je sezona branja nevena i dobro je ponio –kaže Mirko i dodaje:

- Neven pomaže u lečenju rana, raznih stomačnih problema, posebno su nam tražene kreme od nevena.U ovoj okolini sakupljamo kunicu, preslicu, glog, zatim uzgajamo bosiok, prešun, gavez, hren, matičnjak, ribizle, kantarion, oman, mlječiku. Napravio sam sušaru svojim rukama i sve završavam ovde kod kuće.- naglašava Mirko.Na svojoj plantaži od oko pola hektra u Dugom Polju, Jankovići proizvode oko četrdesetak vrsta čajeva. Uporedo stim oni se bave pčelarastvom.Proizode med, vosak, polen, proplis, matičnu mlerč….

Ljubav prema pčelama i lekobilju Mirko je prenio i na decu, tri sina Dražena, Luku i Damjana i tri kćeri Danijelu Marinu i Milijanu. Dražen je završio Biologiju a Danijela farmaciji. Kada god zatreba pomažu roditeljima.

- Preživeli smo od ovog posla ona najteža poratna vremena. Organizovani smo kao mala porodičan fabrika.Svih šestoro dece zanima ovaj posao i zato se molim Bogu da bar jedno od njih ovo preuzem od mene i nastava sa poslom kojim se ponosim.- kaže Mirko i nezbravlja suprugu Radu.- Stub naše porodice je supruga Rada koja samnom rame uz rame radi sve poslove od prvog dana. Deca su mi dobri učenici, dvoje je već završilo fakultete. Dok sam ja prodavao naše proizvode po sajmovima moja Rada je bila sa njima i vaspitali ih tako da se danas oboje ponosimo našom decom - uz veliki osmeh kaže Mirko Janaković grleći suprugu Radu na sredini plantaže žutog nevena.

- Moralo se raditi i ono što je najvažnije nije nam bilo ništa teško. Nas je pokretala Božija volja i naša ljubav prema porodici. Kada završimo posao na njivi ja sam glavna u kuhinji jer spremam šta da jedemo. Međutim svi oni imaju svoje zadatke oko ručka, spremanja kuće i svih onih ženskih poslvoa po kući.- kaže Rada.Sa Dugopoljske plantaže čaja Jankovići godišnje na tržište plasiraju preko 5 hiljada pakovanja raznih vrsta čajeva, zatim razne kreme i kozemetiku.Kako kažu plasiraju preko 70 različitih proizvoda. Sve što proizvedu to i prodaju i garanutuju kvalitet. Dobitnici su brojnih priznanja za kvalitet svojih proizvoda na brojnim sajmovima u Srpskoj. Registrovani su kao poljoprivredno gazdinstvo i pravi su primer uspešne višečlane porodice gdje sloga i ljubav sve pokreće i pobeđuje.

Izvor:https://www.novosti.rs/republika-srpska/vesti/904141/prirodi-lek-sve-vrste-bolesti-otkriva-inzinjer-poljoprivrede-mirko-jankovic

Uprkos čestim kišama i velikoj vlažnosti zemljišta, Nikola Ivanović, iz sela Moštanica, kod Vranja, ove godine je uspeo da svoju papriku zasađenu na oglednoj parceli od oko petstotina kvadratnih metara, kao i onu koju je zasadio na površini od pola hektara, sačuva od biljnih bolesti.Tvrdi da je ovakve rezultate ostvario zahvaljujući agrotehničkim merama koje je primenio kako na oglednoj, tako i na ostalim parcelama uz pomoć Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarastvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

"Po njenoj preporuci uradili smo osnovno đubrenje peletiranim stajnjakom u količini od 0,8 do 1 tone po hektaru, uz startno đubrenje N:P:K u količini od 400 - 500 kg/ha. Pazili smo da ne preteramo sa đubrenjem koje može da dovede do poremećaja u odnosu između snage biljke i broja plodova, a rezultat može da bude prevelik broj plodova na biljci koji po pravilu ostaju sitni", kaže Ivanović i dodaje da je prilikom rasađivanja paprike strogo vodio računa da ona bude rasađena do korenovog vrata kako bi se što bolje primila.Radi boljeg prijema biljaka prilikom rasada, obavljeno je navodnjavanje sistemom kap po kap, uz fertigacionu primenu N:P:K (5:55:10) u koncentraciji od 0,2 odsto i Ph green zajedno sa fertigacionim đubrivima, s tim da ukupna koncentracija u radnom rastvoru nije prešla 0,1%. Posle rasađivanja pravljene su veće pauze između zalivanja kako bi se stimulisao razvoj korena. U tim prvim fazama primenjen je N:P:K (10:40:10) na nekih sedam dana u koncentraciji od 0,5% (50 grama na 10 litara vode). Ovakva prihrana posebno je korisna ukoliko se u tom periodu ukorenjavanja i vegetativnog porasta ne prihranjuje putem sistema navodnjavanja kap po kap.

"Od cvetanja paprike pa do kraja vegetacije i nadalje primenjivaćemo formulacije N:P:K (11:7:33 + 4 MgO) i odvojeno Ca - Nitrat ( 15 - 0 - 0 + 25,5 CaO). Od početka cvetanja u zavisnosti od snage zemljišta i osnovnog đubrenja krenućemo sa manjom količinom od na primer 20 - 30 kg/ha nedeljno i postepeno ćemo povećavati sve do nekih 50 do 80 kg/ha i to dva do tri puta nedeljno u punoj berbi. Posle ovakve prihrane, plodovi brzo rastu, imaju odličnu boju, trajnost i sjaj", ističe ovaj povrtar.Stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe ističu da prihrana paprike u početku nije tako jednostavna jer zavisi od tipa i pH zemljišta osnovnog đubrenja, snage biljke, vremenskih uslova, pinciranja i drugih faktora.

"Dok ne krenu sa berbom, proizvođači treba da imaju aparaturu koja meri količinu i pristupačnost hraniva u tlu i na osnovu stanja useva i vremenskih prilika da iskombinuju prihranu. Ukoliko postoje uslovi za folijarno, preporučujemo ga sa formulacijom N:P:K 20:20 :20 u koncentraciji 0,3 - 0,7 % (30 -70 grama na 10 litra vode). Što se tiče navodnjavanja u ovakvim godinama trebalo bi zalivati po tenziometru i osvežavati papriku kratkim vlaženjem jer je to odlična prevencija pojave suve truleži vrha ploda", naglašava savetodavac za ratarstvo.Na oglednom polju kod ovog povrtara, zasađeno je oko deset hibrida i lokalnih sorti koje se nalaze u fazi razvoja: otvoren drugi cvet na glavnom stablu i prvi plod na glavnom stablu dostigao tipičnu veličinu i oblik (BBCH 62 -71). Na nekim sortama registrovano je prisustvo lisnih vaši koje direktno štete prouzrokoju sisanjem biljnih sokova, ali su i prenosioci virusa od kojih je u proizvodnji paprike najznačajniji virus mozaika krastavca.

"Redovnim pregledom cvetova zabeleženo je takođe prisustvo larvi i odraslih jedinki tripsa na jednom hibridu, koji direktno štete prouzrokuju sisanjem sokova, ali su i vektori veoma destruktivnog virusa - virusa bronzavosti paradajza. Obavezan je pregled useva metodom otresanja cvetova i listova na beloj podlozi i ukoliko se evidentira prisustvo tripsa obavezna je primena hemijskih mera zaštite", naglašava savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/u-usevima-paprike-registrovano-prisustvo-tripsa-obavezan-pregled-metodom-otresanja-cvetova/61532/

Zoran Aritonović, proizvođač jabuke iz Vranja i ove godine se nadao berićetnom rodu teškom od 30 do 40 tona po hektaru u svom voćnjaku koji se prostire na 80 ari u obližnjem selu Dubnica. Ta nadanja je, međutim, pokopao gradonosni oblak koji je 20. maja protutnjao vranjskim krajem i sručio grad koji je oštetio stabla i smlatio gotovo svo lišće sa grana u njegovom voćnjaku.

"Dejan Mujakić, savetodavac za zaštitu bilja vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe savetovao mi je da u roku od 12 do 24 časa od vremenske nepogode zaštitim voćnjak od pojave čađave krastavosti i drugih patogenih mikroorganizama kojima je omogućen slobodan prodor unutar oštećenog tkiva. Međutim, zbog obilnih padavina nisam mogao traktorom i atomizerom da zađem među stabla i obavim neophodno tretiranje", kaže Zoran i dodaje da je to učinio posle četiri odnosno pet dana kada se zemlja prosušila.Iako sam od tada primenio tri tretiranja protiv čađave krastavosti i pepelnice, moj trud nije dao rezultate. Oni plodovi koje je grad oštetio su propali, a ono što je ostalo zaraženo je čađavom krastavošću i to će da otpadne. Sada uz pomoć savetodavca pokušavam da voćnjaku zacelim rane i oporavim ga za sledeću godinu."Savetodavac za zaštitu bilja ističe da čađava pegavost lista i krastavost ploda jabuke, čiji je prouzrokovač Venturia inaeyualis, predstavlja ekonomski najznačajnije oboljenje u zasadima jabuke. Ovaj patogen može da izazove veliku štetu u kvalitetu i količini prinosa, koja u odsustvu hemijske zaštite može biti potpuna, odnosno 100 odsto. Njegova štetnost ogleda se u poremećaju formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu, pa se tako štete odražavaju i na prinos u sledećoj vegetciji.U cilju uspešnog i racionalnog suzbijanja ovog oboljenja, neophodno je kontinuirano i dosledno praćenje faza razvoja i načina i uslova za širenje patogena. To predstavlja osnovu uspešne prognoze čađave pegavosti lista i krastavosti polodova jabuke, a prema metodama rada u laboratoriji i jabučnjaku, prate se uslovi za pojavu i širenje bolesti i prema tome određuju rokovi primene mera suzbijanja. Osnovni koncept u prognoziranju i suzbijanju zaraza treba da se zasniva na nastojanjima da se onemogući ostvarenje primarnih zaraza tokom celog perioda emitovanja askospora s posebnim akcentom na sprečavanje najranijih zaraza", podvlači savetodavac.Naš sagovornik tvrdi da se realizacijom takvih nastojanja eliminišu svi problemi koji bi se javili pojavom i širenjem sekundarnih zaraza. Samo u slučaju neuspeha takve orijentacije, program suzbijanja čađave pegavosti lista i krastavosti ploda treba da bude nastavljen primenom mera zaštite u cilju suzbijanja zaraza konidijama - sekundarne zaraze.

U tom smislu se izvode sledeće aktivnosti: prati se proces razvoja gljive Venturia anaeyvalis u saprofitskoj fazi, što praktično znači praćenje dozrevanja pseudotecija."Početak vegetacije jabuke vezan je za agroekološke uslove lokaliteta u kome se ona gaji. Kako se ovi uslovi razlikuju ne samo iz godine u godinu, nego i među lokalitetima može se očekivati da i sama vegetacija jabuke počne u različitim vremenskim periodima shodno pomenutim razlikama. Pored ovoga, početak vegetacije i dinamika fenološkog razvoja biljke, naročito tokom rane vegetacije, u vezi su sa sortom jabuke", naglašava savetodavac.

S druge strane, jabuka je prema prouzrokovaču čađave krastavosti najosetljivija u svojim ranim fenološkim fazama razvoja. Zato je praćenje početka i toka fenološkog razvoja biljaka tokom ovog perioda izuzetno značajno. Od izuzetne praktične vrednosti za uspešnost.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/cadava-krastavost-proizvodacu-jabuke-iz-vranja-obrala-rod/60948/

Tipični simptomi se javljaju početkom leta. Lastari se povijaju i padaju po zemlji kao da su od gume, i ne odrvenjavaju. Lišće zadebljava , postaje kruto i povija se naniže. Postoje razlike u simptomima kod sorti. Lišće belih sorti dobija zlatasto žutu boju, a kod crnih crvenu. U drugom delu vegetacije na takvim listovima se duž nerava pojavljuju žute pege koje nekrotiraju, a može doći i do pojave uglastih pega.

Ako se simptomi jave pre cvetanja, dolazi do sušenja cvasti. Bobice se smežuraju i postaju gorke. Kod inficirane biljke fitoplazma je u floemu, tada dolazi do začepljenja sprovodnih sudova, i nastaju različiti stepeni oštećenja i propadanja domaćina.

Vektor FD je cikada Scaphoideus titanus Ball. Monofagna vrsta, ima jednu generaciju godišnje. Postoji pet larvenih stupnjeva. Ženka polaže jaja ispod kore dvogodišnjih lastara . U našim uslovima početak piljenja je početkom maja, a prva imaga se javljaju u trećoj dekadi juna. Svi stupnjevi i imago se hrane na naličju vinove loze, isisavajući sadržaj floema, i tako mogu usvojiti fitoplazmu. Larve trećeg stupnja postaju infektivne. Pouzdan indikator prisustva Scaphoideus titanus su brojne egzuvije koje se vide na naličju lišća u drugoj polovini juna. Zaražen sadni materijal je osnovni način širenja bolesti. Dinamika širenja u toku godine vektorom je 5-10 km. Srbija – područje sa brojnim ekstenzivnim zasadima .

Suzbijanje vektora: U zemljama Evrope –rigorozni propisi,

Krčenje i spaljivanje zaraženih čokota

Praćenje pojave simptoma u toku vegetacije

Praćenje pojave Scaphoideus titanus

Suzbijanje vektora kontaktnim insekticidima (Fenitrotion, Lebaycid, Talstar ), 2 tretmana u razmaku od 10 dana u junu,

U matičnim zasadima mora biti veći broj tretmana

Saditi manje osetljive sorte Merlot,Beli Sauvignon,Rajnski rizling

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/17/vinogradarstvo/sta-raditi-ako-se-pojavi-zlatasto-zutilo-vinove-loze/

Virus šarke šljive se održava u prirodnim domaćinima roda Prunus. U prirodi se širi na 2 načina: sadnim materijalom i biljnim vašima. U savremenoj voćarskoj proizvodnji posebna pažnja se poklanja proizvodnji bez virusnog sadnog materijala i umnožavanju matičnih biljaka čije se zdravstveno stanje predhodno proverava. Kao vektor ovog virusa prvo je bila zapažena vrsta Brachycaudus helichrusi, Christof (1947), a u Jugoslaviji su otkriveni i drugi Phorodon humuli, Vaclav (1960), Myzus persicae Kassanis i Šutić (1965), Brachycaudus cardui, Šutić i Festić (1972). Lisne vaši prenose virus na ne perzistentan način. Ishranom do 5 minuta na zaraženom lišću one mogu odmah preneti virus dalje tj. obaviti zarazu zdravih biljaka. Uticaj na stepen prenošenja virusa ima udaljenost izvora zaraze. Virus se na udaljenosti od izvora zaraze od 100 metara preneo na 100% zdravih stabala u toku 10 godina, a na udaljenost od 500-800 metara u istom procentu virus je prenet na samo 1,5% zdravih biljaka. Svi virusi voćaka se prenose kalemljenjem.

Osnovna preventivna mera je proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala za podizanje zasada. Širenje virusa u prirodi se ne može sprečiti ali se određenim merama može ograničavati. Te mere su sledeće : proizvodnja sadnog materijala samo u nezaraženim područjima gde nema izvora zaraze. Pre podizanja novih zasada neophodno je unistiti sva zaražena stabla roda Prunus koja su domaćini virusa. U novim zasadima odmah uklanjati sva stabla na kojima se pojavi zaraza. Suzbijanje biljnih vašiju je neophodna mera u rasadničkoj proizvodnji. Pooštravanje karantinskih mera i zakonskih propisa kojima se reguliše proizvodnja i promet sadnog materijala. Primena otpornih i tolerantnih sorti koje predstavljaju značajan genetski materijal u selekciji.

Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala se zasniva na nekoliko postupaka. Okularnim odabiranjem biljaka koje ispunjavaju uslove u zdravstvenom i pomološkom pogledu. Odabrani materijal se podvrgava toplotnom lečenju – termoterapiji kako bi se uništili mogući virusi u buljkama. Zdrav početni materijal se može dobiti i izdvajanjem i gajenjem vršnog meristema koji je nezaražen virusima. Pre nego što se počne sa umnožavanjem ovog materijala on se proverava pomoću dva osnovna postupka: serološkim analizama i indikator biljkama. Od posebnog značaja je enzimski imunoadsorpcioni test (Elisa), pomoću koga se mogu otkriti male količine virusa u biljnom materijalu. Indikator biljke na određene viruse reaguju brzo i pokazuju dijagnostičke simptome. Biljni materijal čije je povoljno zdravstveno stanje potvrđeno proveravanjem umnožava se i on predstavlja super elitu iz koje se obrazuju elitni klonovi i matična stabla za rasadničku proizvodnju.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/16/vocarstvo/preventivne-mere-za-sarku-sljive/

Oštećenja na korenu biljaka prouzrokovana parazitacijom nematoda korenskih kvržica rezultiraju nedovoljnim usvajanjem vode i hraniva, a posledica su slabo razvijene biljke koje daju loš rod.Poznato je da štetočine, bolesti i virusi stvaraju probleme u gajenju paradajza, ali tu su i okom nevidljivi organizmi, odnosno nematode. Rodu Meloidogyne pripadaju nematode koje su važne štetočine paradajza i ostalog povrća poput paprike, patlidžana, tikvica, salate, šargarepe, luka i drugog povrća. Štetu prave na otvorenim i u zatvorenim prostorima, a češće ih nalazimo na lakšim peskovitim i tresetnim zemljištima.

Ovo su sitne životinje crvolikog oblika, a najviše su rasprostranjene u gornjim slojevima zemljišta gde je obilje organskih materija i zbog toga ih često nazivamo indikatorima ekološkog stanja zemljišta. Trebalo bi napomenuti da nisu sve nematode loše, neke povećavaju mineralizaciju zemljišta, poboljšavaju razgradnju i kruženja hraniva u zemljištu i slično.Za one koje mogu da zaraze i prouzrokuju štetu na biljkama, dovoljno je da i kap vode u kojoj se nalaze dospe u zemljište oko biljke. Oštećenja na korenu biljaka prouzrokovana njihovom parazitacijom, rezultiraju nedovoljnim usvajanjem vode i hraniva, a posledica su slabo razvijene biljke koje daju loš rod.Nematode parazitiraju na korenju koje se deformiše već prvog dana od infekcije. Kako objašnjava profesor dr Dinka Grubišić u stručnoj literaturi, ćelije oko nematoda, podstaknute sekretima njihovih pljuvačnih žlezda počinju da se umnožavaju i nenormalno povećavaju što dovodi do stvaranja korenskih kvržica.

Zbog promena u ćelijama provodno tkivo ne funkcioniše pravilno, a otežana translokacija vode i hraniva dovodi do otežanog razvoja njenog nadzemnog dela. Što je infekcija jača, jače su hloroze, a biljke sve više zaostaju u razvoju.Simptomi na nadzemnom delu biljaka najpre se uočavaju lokalizovano u kružnim i ovalnim oazama u zasadu, a vremenom se šire. Najčešće su posledica uzastopnog gajenja osetljivih kultivara na zaraženoj površini ili sadnje zaraženih biljaka.Znakovi na nadzemnom delu biljaka mogu lako da se zamene sa posledicama loše drenaže, loše ishrane biljaka ili sa simptomima nekih uzročnika bolesti. Dakle, izgled biljke može da ukazuje na neku drugu bolest, ali ona može biti prouzrokovana nematodama. Zbog toga, svakako bi trebalo obaviti i pregled korenja, a na njemu je lako uočiti kvržice i zadebljanja.Do povećanog nakupljanja nematoda u zemljištu dolazi ako se na jednoj površini uzgaja ista kultura uzastopno više godina. Stoga je važno pridržavati se plodoreda od dve do tri godine, što kao jedina mera neće biti dovoljno uspešna, pa bi osim toga trebalo sejati i saditi otporne sorte, koristiti zdrav sadni materijal, sprovoditi agrotehničke mere, suzbijati korove i sprovoditi fumigaciju i sterilizaciju.

Kao oblik ekološke zaštite, uzgoj nematocidne biljke niske kadifice, Tagetes patulla L. može da smanji za čak 80 - 100 odsto populacije vrste Pratylenchus spp. Prema istraživanjima, utvrđeno je da korenje ovoga cveta sadrži supstance koje otopljene u vodi toksično deluju na nematode. Takođe, prirodne aktivne supstance koje sadrži imaju slična jedinjenja kao i sredstva protiv nematoda proizvedena u hemijskoj industriji. Osim kadifice, efikasan je i neven (Calendula officinalis L.) koji takođe deluje štetno za nematode.

Kako je već pisala naša autorka, Ranka Vojnović, povećanje ili smanjenje temperature i vlažnosti zemljišta iznad optimalnih vrednosti utiče na ove parazite. Smrzavanje zemljišta tokom zime može u potpunosti da uništi njihovu populaciju. Na ovaj način se suzbijaju jaja i larve.

Zemljište se može sterilizovati povišenim temperaturama od 50 do 55ºC. Ukoliko se sterilizacija obavlja zagrejanom vodenom parom, potrebno ga je prekriti folijom pola sata. Sterilizacija uz pomoć sunca može da se sprovede u najtoplijem delu godine. Zemljište ostaje prekriveno folijom tokom dva do tri meseca.Biljke i sadni materijal mogu da se sterilišu toplom vodom, temperature 50 do 55ºC tokom minuta. Na nižim temperaturama vode tretman može trajati i do pola sata. Nematode, njihove larve i jaja umiru na temperaturi od 40ºC, ali ne sve vrste.

Mogu da se koriste i bioinsekticidi od gljivica i bakterija koji ih potiskuju i umanjuju intenzitet napada.

Borba protiv ovih parazita je dugotrajna i trebalo bi da se preduzmu sve preventivne mere koje će umanjiti mogućnost njihove pojave u zasadu. Ne dozvoliti životinjama da šetaju po plasteniku, smanjiti broj posetilaca plastenika, sprovoditi i druge mere dezinfekcije obuće, alata, a za sadnju koristiti samo zdrav sadni materijal, napominje Ranka.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/paradajz-slabo-rada-i-susi-se-mozda-su-nematode/60617/

Uzgoj krastavca kornišona prilično je rasprostranjenija povrtarska proizvodnja i u našoj zemlji. Uzgaja se u baštama za kućnu upotrebu, ali i u staklenicima i plastenicima za plasman i prodaju na tržište. Gaji se i na plantažama u intenzivnom uzgoju, na špalir mreži, malč foliji uz mehanizovanu obradu, zaštitu i brojne druge načine. Ipak, najznačajnija je proizvodnja kornišona.Procenjuje se da se ovom proizvodnjom pokriva 70 odsto troškova na godišnjem nivou.Zbog inzenzivinije proizvodnje, iz praktičnih, opravdanih razloga, pojavile su se razne bolesti na ovoj biljci. Najčešća oboljenja izazvana fitopatogenim gljivama, bakterijama i virusima u uzgoju krastavca kod nas su; plamenjača krastavca (Pseudoperonospora cubensis), poleganje rasada (Pythium spp.), crna trulež stabljike (Didymella bryoniae), siva trulež (Botryotinia fuckeliana), bela trulež (Sclerotinia sclerotionum), crna pegavost (Alternaria cucumerina), zeleno uvenuće (Verticillium albo-atrum), mozaik krastavca (Cucumber mosaic virus – CMV), pepelnica krastavca (Podospera fuliginea) i mnoge druge.Pored onih oboljenja koja se najčešće javljaju u berbi, poput plamenjače, proizvođači najčešće zanemare bolesti koje se ređe pojavljuju, pa zbog njih ugroze usev i znatno se smanje prinosi ili dođe čak do uginuća dok se uzrok ne pronađe.Simptomi mrke truleži su veoma slični onim koje prouzrokuju vrste roda Pythium i Fusarium. Bolest je raširena širom sveta i čini štetu i na velikom broju ratarskih biljaka, većini povrtarskih, znatnom broju vrsta cveća, trava i leguminoza. Čak se javlja i na nekim višegodišnjim drvenastim vrstama. Najviše su ugroženi zasadi u područjima gde je veća vlažnost vazduha i česte kiše, a u letima koja su više kišovita, prisutna je na svim geografskim područjima.

Osnovni simptomi su propadanje klijanaca i trulež korena. Podsećamo da je za uspešno klijanje potrebna temperatura zemljišta od 15 stepeni. Mesec maj je ove godine bio netipično hladan pa imamo problema na raznim ratarskim i povrtarskim usevima zbog toga, a najveće zastoje u porastu vidimo kod kukuruza zbog raznih poremećaja uzimanja hraniva usled niskih temperatura i čestih padavina praćenim još nižim temperaturama.Krastavac će u idućih sedam dana u porastu obrazovati i prvi pravi list, a do tog momenta najviše je ugrožen pojavom ove bolesti.

Gljiva može prouzrokovati propadanje semena pre ili posle klijanja. Naročito je osetljiv hipokotil klijanaca i on često bude parazitiran odmah nakon klijanja, što dovodi do propadanja klijanaca. Gljiva može da napadne i koren i tada se javljaju tamnomrke pege. Unutrašnji do pega nekrotira i vremenom trune. Simptomi bolesti se šire sa korena micelijumom na prizemni deo stabla. U prizemnom delu stabla javlja se nekroza, koja ga prstenasto obuhvata i biljke poležu.Za razvoj oboljenja, značajna je vlažnost vazduha, temperatura i kiselost zemljišta. Sklerocije se na višem temperaturnom intervalu obrazuju sporije. Klijaju u rasponu 10-30 C° i vlažnosti vazduha 30-80 odsto. Optimalna temperatura za klijanje bazidiospora je 20 -25 C°. Najintenzivnij razvoj micelijuma dešava se pri pH vrednosti od četiri i po do sedam.Glavni izvor inokuluma za infekciju biljaka je zemljište sa zaraženim biljnim ostacima na kojima se nalaze micelijum i sklerocije parazita. Razvoj bolesti pospešen je visokom vlažnošću vazduha i ekstremnim temperaturama. Thanateporus cucumeris parazitira veliki broj ratarskih useva i gotovo sve povtarske vrste pa se održava u zemljištu nakon velikog broja gajenih biljaka što ga u prirodi i održava.

Pokazalo se da je veoma efikasna mera zaštite dezinfekcija zemljišta. Ovo nije ekonomski opravdano, pogotovo na plantažnom uzgoju kornišona. Za dezinfekciju zemljišta u zatvorenim prostorima mogu da se koriste fungicidi na bazi metilbromida, cineba ili basamid granulat.Obavezno mora da se koristiti zdrav rasadni materijal (ako se proizvodnja radi iz rasada) nabavljen od renomiranog uzgajivača, upotreba otpornih sorti, kao i hibridnog semena. Obavezna je primena višegodišnjeg plodoreda. Već druge godine uzgoja na istom mestu, ova bolest može biti značajno agresivna za mlade biljke u nicanju i klijance. Ukoliko seme nije tretirano, mogu da se koriste fungicidi na bazi benomila, iprodioina ili benomila.U novije vreme koriste se i biološke mere zaštite primenom hiperparazita rodova Trichoderma, Gliocladium i Lactizaria. Posebno se ističe upotreba biobaktericida i biofungicida, a jedan od najčešće korišćenih komercijalnih sredstava je "Erwix".

 

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/sprecite-mrku-trulez-ploda-krastavca-na-vreme/60252/

Srbija je od Međunarodne organizacije za zdravlje životinja (OIE) dobila status zanemarljivog rizika od bolesti ludih krava, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.
V.d direktora Uprave za veterinu Emina Milakara je 30. maja na Generalnoj Skupštini OIE, pred učesnicima 182 zemlje, dobila sertifikat o zanemarljivom riziku od bolesti ludih krava.Taj sertifikat našim proizvođačima i veterinarskoj službi, kao i državi, donosi poseban povlašćen status u međunarodnoj trgovini goveda i mesa, podiže ugled veterinarske struke i ministarstva u međunarodnim odnosima i smanjuje troškove ispitivanja u poslovanju hranom.

Kako je navedeno, za Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i veterinarsku službu dobijanje tog statusa predstavlja veliki uspeh i podiže ugled naše zemlje na globalnom nivou.

Bolest ludih krava (BSE) predstavlja najopasniju zoonozu, bolest koja se sa životinja prenosi na ljude, sa kojom se bore sve zemlje Evrope i sveta.

Kako bi sprečila pojavu i širenje bolesti, Uprava za veterinu dugi niz godina sprovodi kontrolne mere kroz ceo lanac hrane: od farmi (ispitivanja uginulih životinja) do ispitivanja moždanog tkiva u objektima za klanje.

U Srbiji nikada nije bio zabeležen nijedan slučaj ove bolesti, koja se završava smrtnim ishodom po ljude i životinje i prenosi se konzumiranjem mesa i proizvoda od mesa.

To kao posledicu dovodi do uništavanja moždanog tkiva ljudi, a poznata je kao Krajc Jakobsova bolest.

Kontrola ove bolesti zahteva veliko angažovanje veterinarske službe, proizvođača, prerađivača i značajna finansijska sredstva.

Intenzivnim radom na terenu i dokumentaciji potrebnoj da dokažemo da je naša zemlja slobodna od ove bolesti, Srbija je dobila sertifikat da je međunarodno priznata kao zemlja sa zanemarljivim rizikom od BSE, navedeno je u saopštenju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/u-srbiji-zanemarljiv-rizik-od-bolesti-ludih-krava_1021862.html

Vlada Srbije je ispunila nekoliko zahteva proizvođača malina i kupina, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.Među ispunjenim zahtevima je i otpis duga zbog suše 2013. godine za mineralno đubrivo koje im je isporučeno godinu dana ranije iz Republičkih robnih rezervi po subvencionisanim cenama.

On je agenciji Beta kazao da će proizvođačima tog voća od 300 miliona dinara duga biti otpisano 90 miliona jer je 210 miliona ranije otplaćeno."Vlada je obećala da će razmotriti mogućnost da proizdvođačima koji su izmirili dug od 210 miliona dinara vrati novac", rekao je Radović.

Proizvođači malina i kupina, prema njegovim rečima, zbog tog duga nisu mogli prethodnih godina da dobiju repromaterijal iz Robnih rezervi.

Radović je kazao da je Vlada formirala i radno telo koje će upravljati timovima stručnjaka koji treba da izađu na teren i utvrde zašto se malina suši.

"Mislili smo da se stabla malina suše zbog niskih temperatura, ali se sve više sumnja da je reč o nekoj vrsti bolesti zbog koje će ove godine rod tog voća biti skoro prepolovljen", rekao je Radović.

Dodao je da se malina masovno suši u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu, a nešto manje na jugu Srbije.

Vlada Srbije je, kako je rekao Radović, usvojila i prelog da proizvođačka cena maline bude 139,3 dinara za kilogram, koju je utvrdio tim stručnjaka.

"Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je obećao da će se iz budžeta obezbediti novac za kupovinu sadnica maline koje će biti ponuđene proizvođačima po subvencionisanim cenama od 65 odsto", rekao je Radović.

Podsetio je da su malinari tražili da bude formiran tim od predstavnika policije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) koji će utvrditi ko otkupljuje, izvozi i uvozi maline.

"Vlada je obećala da će ispuniti i taj zahtev", rekao je Radović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=13&nav_id=1529716

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30