Zoran Aritonović, proizvođač jabuke iz Vranja i ove godine se nadao berićetnom rodu teškom od 30 do 40 tona po hektaru u svom voćnjaku koji se prostire na 80 ari u obližnjem selu Dubnica. Ta nadanja je, međutim, pokopao gradonosni oblak koji je 20. maja protutnjao vranjskim krajem i sručio grad koji je oštetio stabla i smlatio gotovo svo lišće sa grana u njegovom voćnjaku.

"Dejan Mujakić, savetodavac za zaštitu bilja vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe savetovao mi je da u roku od 12 do 24 časa od vremenske nepogode zaštitim voćnjak od pojave čađave krastavosti i drugih patogenih mikroorganizama kojima je omogućen slobodan prodor unutar oštećenog tkiva. Međutim, zbog obilnih padavina nisam mogao traktorom i atomizerom da zađem među stabla i obavim neophodno tretiranje", kaže Zoran i dodaje da je to učinio posle četiri odnosno pet dana kada se zemlja prosušila.Iako sam od tada primenio tri tretiranja protiv čađave krastavosti i pepelnice, moj trud nije dao rezultate. Oni plodovi koje je grad oštetio su propali, a ono što je ostalo zaraženo je čađavom krastavošću i to će da otpadne. Sada uz pomoć savetodavca pokušavam da voćnjaku zacelim rane i oporavim ga za sledeću godinu."Savetodavac za zaštitu bilja ističe da čađava pegavost lista i krastavost ploda jabuke, čiji je prouzrokovač Venturia inaeyualis, predstavlja ekonomski najznačajnije oboljenje u zasadima jabuke. Ovaj patogen može da izazove veliku štetu u kvalitetu i količini prinosa, koja u odsustvu hemijske zaštite može biti potpuna, odnosno 100 odsto. Njegova štetnost ogleda se u poremećaju formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu, pa se tako štete odražavaju i na prinos u sledećoj vegetciji.U cilju uspešnog i racionalnog suzbijanja ovog oboljenja, neophodno je kontinuirano i dosledno praćenje faza razvoja i načina i uslova za širenje patogena. To predstavlja osnovu uspešne prognoze čađave pegavosti lista i krastavosti polodova jabuke, a prema metodama rada u laboratoriji i jabučnjaku, prate se uslovi za pojavu i širenje bolesti i prema tome određuju rokovi primene mera suzbijanja. Osnovni koncept u prognoziranju i suzbijanju zaraza treba da se zasniva na nastojanjima da se onemogući ostvarenje primarnih zaraza tokom celog perioda emitovanja askospora s posebnim akcentom na sprečavanje najranijih zaraza", podvlači savetodavac.Naš sagovornik tvrdi da se realizacijom takvih nastojanja eliminišu svi problemi koji bi se javili pojavom i širenjem sekundarnih zaraza. Samo u slučaju neuspeha takve orijentacije, program suzbijanja čađave pegavosti lista i krastavosti ploda treba da bude nastavljen primenom mera zaštite u cilju suzbijanja zaraza konidijama - sekundarne zaraze.

U tom smislu se izvode sledeće aktivnosti: prati se proces razvoja gljive Venturia anaeyvalis u saprofitskoj fazi, što praktično znači praćenje dozrevanja pseudotecija."Početak vegetacije jabuke vezan je za agroekološke uslove lokaliteta u kome se ona gaji. Kako se ovi uslovi razlikuju ne samo iz godine u godinu, nego i među lokalitetima može se očekivati da i sama vegetacija jabuke počne u različitim vremenskim periodima shodno pomenutim razlikama. Pored ovoga, početak vegetacije i dinamika fenološkog razvoja biljke, naročito tokom rane vegetacije, u vezi su sa sortom jabuke", naglašava savetodavac.

S druge strane, jabuka je prema prouzrokovaču čađave krastavosti najosetljivija u svojim ranim fenološkim fazama razvoja. Zato je praćenje početka i toka fenološkog razvoja biljaka tokom ovog perioda izuzetno značajno. Od izuzetne praktične vrednosti za uspešnost.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/cadava-krastavost-proizvodacu-jabuke-iz-vranja-obrala-rod/60948/

Tipični simptomi se javljaju početkom leta. Lastari se povijaju i padaju po zemlji kao da su od gume, i ne odrvenjavaju. Lišće zadebljava , postaje kruto i povija se naniže. Postoje razlike u simptomima kod sorti. Lišće belih sorti dobija zlatasto žutu boju, a kod crnih crvenu. U drugom delu vegetacije na takvim listovima se duž nerava pojavljuju žute pege koje nekrotiraju, a može doći i do pojave uglastih pega.

Ako se simptomi jave pre cvetanja, dolazi do sušenja cvasti. Bobice se smežuraju i postaju gorke. Kod inficirane biljke fitoplazma je u floemu, tada dolazi do začepljenja sprovodnih sudova, i nastaju različiti stepeni oštećenja i propadanja domaćina.

Vektor FD je cikada Scaphoideus titanus Ball. Monofagna vrsta, ima jednu generaciju godišnje. Postoji pet larvenih stupnjeva. Ženka polaže jaja ispod kore dvogodišnjih lastara . U našim uslovima početak piljenja je početkom maja, a prva imaga se javljaju u trećoj dekadi juna. Svi stupnjevi i imago se hrane na naličju vinove loze, isisavajući sadržaj floema, i tako mogu usvojiti fitoplazmu. Larve trećeg stupnja postaju infektivne. Pouzdan indikator prisustva Scaphoideus titanus su brojne egzuvije koje se vide na naličju lišća u drugoj polovini juna. Zaražen sadni materijal je osnovni način širenja bolesti. Dinamika širenja u toku godine vektorom je 5-10 km. Srbija – područje sa brojnim ekstenzivnim zasadima .

Suzbijanje vektora: U zemljama Evrope –rigorozni propisi,

Krčenje i spaljivanje zaraženih čokota

Praćenje pojave simptoma u toku vegetacije

Praćenje pojave Scaphoideus titanus

Suzbijanje vektora kontaktnim insekticidima (Fenitrotion, Lebaycid, Talstar ), 2 tretmana u razmaku od 10 dana u junu,

U matičnim zasadima mora biti veći broj tretmana

Saditi manje osetljive sorte Merlot,Beli Sauvignon,Rajnski rizling

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/17/vinogradarstvo/sta-raditi-ako-se-pojavi-zlatasto-zutilo-vinove-loze/

Virus šarke šljive se održava u prirodnim domaćinima roda Prunus. U prirodi se širi na 2 načina: sadnim materijalom i biljnim vašima. U savremenoj voćarskoj proizvodnji posebna pažnja se poklanja proizvodnji bez virusnog sadnog materijala i umnožavanju matičnih biljaka čije se zdravstveno stanje predhodno proverava. Kao vektor ovog virusa prvo je bila zapažena vrsta Brachycaudus helichrusi, Christof (1947), a u Jugoslaviji su otkriveni i drugi Phorodon humuli, Vaclav (1960), Myzus persicae Kassanis i Šutić (1965), Brachycaudus cardui, Šutić i Festić (1972). Lisne vaši prenose virus na ne perzistentan način. Ishranom do 5 minuta na zaraženom lišću one mogu odmah preneti virus dalje tj. obaviti zarazu zdravih biljaka. Uticaj na stepen prenošenja virusa ima udaljenost izvora zaraze. Virus se na udaljenosti od izvora zaraze od 100 metara preneo na 100% zdravih stabala u toku 10 godina, a na udaljenost od 500-800 metara u istom procentu virus je prenet na samo 1,5% zdravih biljaka. Svi virusi voćaka se prenose kalemljenjem.

Osnovna preventivna mera je proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala za podizanje zasada. Širenje virusa u prirodi se ne može sprečiti ali se određenim merama može ograničavati. Te mere su sledeće : proizvodnja sadnog materijala samo u nezaraženim područjima gde nema izvora zaraze. Pre podizanja novih zasada neophodno je unistiti sva zaražena stabla roda Prunus koja su domaćini virusa. U novim zasadima odmah uklanjati sva stabla na kojima se pojavi zaraza. Suzbijanje biljnih vašiju je neophodna mera u rasadničkoj proizvodnji. Pooštravanje karantinskih mera i zakonskih propisa kojima se reguliše proizvodnja i promet sadnog materijala. Primena otpornih i tolerantnih sorti koje predstavljaju značajan genetski materijal u selekciji.

Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala se zasniva na nekoliko postupaka. Okularnim odabiranjem biljaka koje ispunjavaju uslove u zdravstvenom i pomološkom pogledu. Odabrani materijal se podvrgava toplotnom lečenju – termoterapiji kako bi se uništili mogući virusi u buljkama. Zdrav početni materijal se može dobiti i izdvajanjem i gajenjem vršnog meristema koji je nezaražen virusima. Pre nego što se počne sa umnožavanjem ovog materijala on se proverava pomoću dva osnovna postupka: serološkim analizama i indikator biljkama. Od posebnog značaja je enzimski imunoadsorpcioni test (Elisa), pomoću koga se mogu otkriti male količine virusa u biljnom materijalu. Indikator biljke na određene viruse reaguju brzo i pokazuju dijagnostičke simptome. Biljni materijal čije je povoljno zdravstveno stanje potvrđeno proveravanjem umnožava se i on predstavlja super elitu iz koje se obrazuju elitni klonovi i matična stabla za rasadničku proizvodnju.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/16/vocarstvo/preventivne-mere-za-sarku-sljive/

Oštećenja na korenu biljaka prouzrokovana parazitacijom nematoda korenskih kvržica rezultiraju nedovoljnim usvajanjem vode i hraniva, a posledica su slabo razvijene biljke koje daju loš rod.Poznato je da štetočine, bolesti i virusi stvaraju probleme u gajenju paradajza, ali tu su i okom nevidljivi organizmi, odnosno nematode. Rodu Meloidogyne pripadaju nematode koje su važne štetočine paradajza i ostalog povrća poput paprike, patlidžana, tikvica, salate, šargarepe, luka i drugog povrća. Štetu prave na otvorenim i u zatvorenim prostorima, a češće ih nalazimo na lakšim peskovitim i tresetnim zemljištima.

Ovo su sitne životinje crvolikog oblika, a najviše su rasprostranjene u gornjim slojevima zemljišta gde je obilje organskih materija i zbog toga ih često nazivamo indikatorima ekološkog stanja zemljišta. Trebalo bi napomenuti da nisu sve nematode loše, neke povećavaju mineralizaciju zemljišta, poboljšavaju razgradnju i kruženja hraniva u zemljištu i slično.Za one koje mogu da zaraze i prouzrokuju štetu na biljkama, dovoljno je da i kap vode u kojoj se nalaze dospe u zemljište oko biljke. Oštećenja na korenu biljaka prouzrokovana njihovom parazitacijom, rezultiraju nedovoljnim usvajanjem vode i hraniva, a posledica su slabo razvijene biljke koje daju loš rod.Nematode parazitiraju na korenju koje se deformiše već prvog dana od infekcije. Kako objašnjava profesor dr Dinka Grubišić u stručnoj literaturi, ćelije oko nematoda, podstaknute sekretima njihovih pljuvačnih žlezda počinju da se umnožavaju i nenormalno povećavaju što dovodi do stvaranja korenskih kvržica.

Zbog promena u ćelijama provodno tkivo ne funkcioniše pravilno, a otežana translokacija vode i hraniva dovodi do otežanog razvoja njenog nadzemnog dela. Što je infekcija jača, jače su hloroze, a biljke sve više zaostaju u razvoju.Simptomi na nadzemnom delu biljaka najpre se uočavaju lokalizovano u kružnim i ovalnim oazama u zasadu, a vremenom se šire. Najčešće su posledica uzastopnog gajenja osetljivih kultivara na zaraženoj površini ili sadnje zaraženih biljaka.Znakovi na nadzemnom delu biljaka mogu lako da se zamene sa posledicama loše drenaže, loše ishrane biljaka ili sa simptomima nekih uzročnika bolesti. Dakle, izgled biljke može da ukazuje na neku drugu bolest, ali ona može biti prouzrokovana nematodama. Zbog toga, svakako bi trebalo obaviti i pregled korenja, a na njemu je lako uočiti kvržice i zadebljanja.Do povećanog nakupljanja nematoda u zemljištu dolazi ako se na jednoj površini uzgaja ista kultura uzastopno više godina. Stoga je važno pridržavati se plodoreda od dve do tri godine, što kao jedina mera neće biti dovoljno uspešna, pa bi osim toga trebalo sejati i saditi otporne sorte, koristiti zdrav sadni materijal, sprovoditi agrotehničke mere, suzbijati korove i sprovoditi fumigaciju i sterilizaciju.

Kao oblik ekološke zaštite, uzgoj nematocidne biljke niske kadifice, Tagetes patulla L. može da smanji za čak 80 - 100 odsto populacije vrste Pratylenchus spp. Prema istraživanjima, utvrđeno je da korenje ovoga cveta sadrži supstance koje otopljene u vodi toksično deluju na nematode. Takođe, prirodne aktivne supstance koje sadrži imaju slična jedinjenja kao i sredstva protiv nematoda proizvedena u hemijskoj industriji. Osim kadifice, efikasan je i neven (Calendula officinalis L.) koji takođe deluje štetno za nematode.

Kako je već pisala naša autorka, Ranka Vojnović, povećanje ili smanjenje temperature i vlažnosti zemljišta iznad optimalnih vrednosti utiče na ove parazite. Smrzavanje zemljišta tokom zime može u potpunosti da uništi njihovu populaciju. Na ovaj način se suzbijaju jaja i larve.

Zemljište se može sterilizovati povišenim temperaturama od 50 do 55ºC. Ukoliko se sterilizacija obavlja zagrejanom vodenom parom, potrebno ga je prekriti folijom pola sata. Sterilizacija uz pomoć sunca može da se sprovede u najtoplijem delu godine. Zemljište ostaje prekriveno folijom tokom dva do tri meseca.Biljke i sadni materijal mogu da se sterilišu toplom vodom, temperature 50 do 55ºC tokom minuta. Na nižim temperaturama vode tretman može trajati i do pola sata. Nematode, njihove larve i jaja umiru na temperaturi od 40ºC, ali ne sve vrste.

Mogu da se koriste i bioinsekticidi od gljivica i bakterija koji ih potiskuju i umanjuju intenzitet napada.

Borba protiv ovih parazita je dugotrajna i trebalo bi da se preduzmu sve preventivne mere koje će umanjiti mogućnost njihove pojave u zasadu. Ne dozvoliti životinjama da šetaju po plasteniku, smanjiti broj posetilaca plastenika, sprovoditi i druge mere dezinfekcije obuće, alata, a za sadnju koristiti samo zdrav sadni materijal, napominje Ranka.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/paradajz-slabo-rada-i-susi-se-mozda-su-nematode/60617/

Uzgoj krastavca kornišona prilično je rasprostranjenija povrtarska proizvodnja i u našoj zemlji. Uzgaja se u baštama za kućnu upotrebu, ali i u staklenicima i plastenicima za plasman i prodaju na tržište. Gaji se i na plantažama u intenzivnom uzgoju, na špalir mreži, malč foliji uz mehanizovanu obradu, zaštitu i brojne druge načine. Ipak, najznačajnija je proizvodnja kornišona.Procenjuje se da se ovom proizvodnjom pokriva 70 odsto troškova na godišnjem nivou.Zbog inzenzivinije proizvodnje, iz praktičnih, opravdanih razloga, pojavile su se razne bolesti na ovoj biljci. Najčešća oboljenja izazvana fitopatogenim gljivama, bakterijama i virusima u uzgoju krastavca kod nas su; plamenjača krastavca (Pseudoperonospora cubensis), poleganje rasada (Pythium spp.), crna trulež stabljike (Didymella bryoniae), siva trulež (Botryotinia fuckeliana), bela trulež (Sclerotinia sclerotionum), crna pegavost (Alternaria cucumerina), zeleno uvenuće (Verticillium albo-atrum), mozaik krastavca (Cucumber mosaic virus – CMV), pepelnica krastavca (Podospera fuliginea) i mnoge druge.Pored onih oboljenja koja se najčešće javljaju u berbi, poput plamenjače, proizvođači najčešće zanemare bolesti koje se ređe pojavljuju, pa zbog njih ugroze usev i znatno se smanje prinosi ili dođe čak do uginuća dok se uzrok ne pronađe.Simptomi mrke truleži su veoma slični onim koje prouzrokuju vrste roda Pythium i Fusarium. Bolest je raširena širom sveta i čini štetu i na velikom broju ratarskih biljaka, većini povrtarskih, znatnom broju vrsta cveća, trava i leguminoza. Čak se javlja i na nekim višegodišnjim drvenastim vrstama. Najviše su ugroženi zasadi u područjima gde je veća vlažnost vazduha i česte kiše, a u letima koja su više kišovita, prisutna je na svim geografskim područjima.

Osnovni simptomi su propadanje klijanaca i trulež korena. Podsećamo da je za uspešno klijanje potrebna temperatura zemljišta od 15 stepeni. Mesec maj je ove godine bio netipično hladan pa imamo problema na raznim ratarskim i povrtarskim usevima zbog toga, a najveće zastoje u porastu vidimo kod kukuruza zbog raznih poremećaja uzimanja hraniva usled niskih temperatura i čestih padavina praćenim još nižim temperaturama.Krastavac će u idućih sedam dana u porastu obrazovati i prvi pravi list, a do tog momenta najviše je ugrožen pojavom ove bolesti.

Gljiva može prouzrokovati propadanje semena pre ili posle klijanja. Naročito je osetljiv hipokotil klijanaca i on često bude parazitiran odmah nakon klijanja, što dovodi do propadanja klijanaca. Gljiva može da napadne i koren i tada se javljaju tamnomrke pege. Unutrašnji do pega nekrotira i vremenom trune. Simptomi bolesti se šire sa korena micelijumom na prizemni deo stabla. U prizemnom delu stabla javlja se nekroza, koja ga prstenasto obuhvata i biljke poležu.Za razvoj oboljenja, značajna je vlažnost vazduha, temperatura i kiselost zemljišta. Sklerocije se na višem temperaturnom intervalu obrazuju sporije. Klijaju u rasponu 10-30 C° i vlažnosti vazduha 30-80 odsto. Optimalna temperatura za klijanje bazidiospora je 20 -25 C°. Najintenzivnij razvoj micelijuma dešava se pri pH vrednosti od četiri i po do sedam.Glavni izvor inokuluma za infekciju biljaka je zemljište sa zaraženim biljnim ostacima na kojima se nalaze micelijum i sklerocije parazita. Razvoj bolesti pospešen je visokom vlažnošću vazduha i ekstremnim temperaturama. Thanateporus cucumeris parazitira veliki broj ratarskih useva i gotovo sve povtarske vrste pa se održava u zemljištu nakon velikog broja gajenih biljaka što ga u prirodi i održava.

Pokazalo se da je veoma efikasna mera zaštite dezinfekcija zemljišta. Ovo nije ekonomski opravdano, pogotovo na plantažnom uzgoju kornišona. Za dezinfekciju zemljišta u zatvorenim prostorima mogu da se koriste fungicidi na bazi metilbromida, cineba ili basamid granulat.Obavezno mora da se koristiti zdrav rasadni materijal (ako se proizvodnja radi iz rasada) nabavljen od renomiranog uzgajivača, upotreba otpornih sorti, kao i hibridnog semena. Obavezna je primena višegodišnjeg plodoreda. Već druge godine uzgoja na istom mestu, ova bolest može biti značajno agresivna za mlade biljke u nicanju i klijance. Ukoliko seme nije tretirano, mogu da se koriste fungicidi na bazi benomila, iprodioina ili benomila.U novije vreme koriste se i biološke mere zaštite primenom hiperparazita rodova Trichoderma, Gliocladium i Lactizaria. Posebno se ističe upotreba biobaktericida i biofungicida, a jedan od najčešće korišćenih komercijalnih sredstava je "Erwix".

 

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/sprecite-mrku-trulez-ploda-krastavca-na-vreme/60252/

Srbija je od Međunarodne organizacije za zdravlje životinja (OIE) dobila status zanemarljivog rizika od bolesti ludih krava, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.
V.d direktora Uprave za veterinu Emina Milakara je 30. maja na Generalnoj Skupštini OIE, pred učesnicima 182 zemlje, dobila sertifikat o zanemarljivom riziku od bolesti ludih krava.Taj sertifikat našim proizvođačima i veterinarskoj službi, kao i državi, donosi poseban povlašćen status u međunarodnoj trgovini goveda i mesa, podiže ugled veterinarske struke i ministarstva u međunarodnim odnosima i smanjuje troškove ispitivanja u poslovanju hranom.

Kako je navedeno, za Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i veterinarsku službu dobijanje tog statusa predstavlja veliki uspeh i podiže ugled naše zemlje na globalnom nivou.

Bolest ludih krava (BSE) predstavlja najopasniju zoonozu, bolest koja se sa životinja prenosi na ljude, sa kojom se bore sve zemlje Evrope i sveta.

Kako bi sprečila pojavu i širenje bolesti, Uprava za veterinu dugi niz godina sprovodi kontrolne mere kroz ceo lanac hrane: od farmi (ispitivanja uginulih životinja) do ispitivanja moždanog tkiva u objektima za klanje.

U Srbiji nikada nije bio zabeležen nijedan slučaj ove bolesti, koja se završava smrtnim ishodom po ljude i životinje i prenosi se konzumiranjem mesa i proizvoda od mesa.

To kao posledicu dovodi do uništavanja moždanog tkiva ljudi, a poznata je kao Krajc Jakobsova bolest.

Kontrola ove bolesti zahteva veliko angažovanje veterinarske službe, proizvođača, prerađivača i značajna finansijska sredstva.

Intenzivnim radom na terenu i dokumentaciji potrebnoj da dokažemo da je naša zemlja slobodna od ove bolesti, Srbija je dobila sertifikat da je međunarodno priznata kao zemlja sa zanemarljivim rizikom od BSE, navedeno je u saopštenju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/u-srbiji-zanemarljiv-rizik-od-bolesti-ludih-krava_1021862.html

Vlada Srbije je ispunila nekoliko zahteva proizvođača malina i kupina, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.Među ispunjenim zahtevima je i otpis duga zbog suše 2013. godine za mineralno đubrivo koje im je isporučeno godinu dana ranije iz Republičkih robnih rezervi po subvencionisanim cenama.

On je agenciji Beta kazao da će proizvođačima tog voća od 300 miliona dinara duga biti otpisano 90 miliona jer je 210 miliona ranije otplaćeno."Vlada je obećala da će razmotriti mogućnost da proizdvođačima koji su izmirili dug od 210 miliona dinara vrati novac", rekao je Radović.

Proizvođači malina i kupina, prema njegovim rečima, zbog tog duga nisu mogli prethodnih godina da dobiju repromaterijal iz Robnih rezervi.

Radović je kazao da je Vlada formirala i radno telo koje će upravljati timovima stručnjaka koji treba da izađu na teren i utvrde zašto se malina suši.

"Mislili smo da se stabla malina suše zbog niskih temperatura, ali se sve više sumnja da je reč o nekoj vrsti bolesti zbog koje će ove godine rod tog voća biti skoro prepolovljen", rekao je Radović.

Dodao je da se malina masovno suši u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu, a nešto manje na jugu Srbije.

Vlada Srbije je, kako je rekao Radović, usvojila i prelog da proizvođačka cena maline bude 139,3 dinara za kilogram, koju je utvrdio tim stručnjaka.

"Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je obećao da će se iz budžeta obezbediti novac za kupovinu sadnica maline koje će biti ponuđene proizvođačima po subvencionisanim cenama od 65 odsto", rekao je Radović.

Podsetio je da su malinari tražili da bude formiran tim od predstavnika policije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) koji će utvrditi ko otkupljuje, izvozi i uvozi maline.

"Vlada je obećala da će ispuniti i taj zahtev", rekao je Radović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=13&nav_id=1529716

Veterinarski inspektori pojačali su nadzor nad prometom hrane iz zemalja zahvaćenih afričkom kugom svinja u skladu sa naredbom Ministarstva poljoprivrede o sprečavanju i suzbijanju ove bolesti.

Kako saznaje "Blic", najveća opasnost preti od švercovanih mesnih prerađevina iz Mađarske i Rumunije koje se prodaju najviše u pograničnim delovima zemlje, oko pijaca, na improvizovanim tezgama, vašarima... Sve to važi za ilegalno uvezenu robu, koja se može kupiti i širom Srbije. Najviše se prodaju kobasice, šunke, slanine, razne salame i druge mesne prerađevine. Međutim, čak ni preventivne mere koje su na snazi kako bi se suzbilo širenje afričke kuge nisu obeshrabrile sve trgovce da prodaju ove namirnice.- Jedan poznanik je izneo nešto hrane na tezgu ispred pijace u nadi da će je se rešiti dok je još u roku trajanja. Ljudi kupuju - ne pitaju odakle je. Samo da je jeftinije. Međutim, kada je došla inspekcija džaba su mu bila sva opravdanja. Te da je robu nabavio pre zabrane, te da je kupio u Srbiji ali je preprodaje. Ništa mu nije pomoglo i platio je debelu kaznu. Ja s tim ne želim da se igram i zato sam prestao da prodajem mesne prerađevine - priča nam jedan od trgovaca sa novosadske Futoške pijace.

Nadležni iz Uprave za veterinu kažu za "Blic" da veterinarski inspektori preduzimaju sve neophodne mere. Te mere sprovode i drugi nadležni državni organi, kao što su Uprava Carina, MUP i druge inspekcije Ministarstva poljoprivrede.

- Veterinarska inspekcija vrši pojačani nadzor na svim mestima gde ima prometa hrane životinjskog porekla, kako na odobrenim mestima tako i na mestima na kojima se može očekivati da se takva hrana nelegalno stavlja u promet - kažu u Upravi za veterinu.S druge strane, veterinarske organizacije u Republici Srbiji intenzivno rade na edukaciji vlasnika, odnosno držalaca svinja, kako bi se nivo biosigurnosti na farmama i gazdinstvima sa svinjama podigao na što viši nivo i na taj način sprečio rizik od pojave bolesti kod domaćih svinja.

U lovištima se u proteklih godinu dana vrši aktivan i pasivan nadzor nad populacijom divljih svinja i svaka uginula divlja svinja se podvrgava dijagnostičkom ispitivanju na prisustvo uzročnika afričke kuge svinja.Podsetimo, Afrička kuga krenula je sa severoistoka Evrope. Pojavila se u Litvaniji, Letoniji, Poljskoj, Češkoj, Belgiji, Bugarskoj, Ukrajini, Rumuniji i Mađarskoj. Uprava za šume nedavno je izdala naređenje za odstrel divljih svinja da bi se njihova populacija svela na biološki minimum. Dosadašnja šteta u Evropi od afričke kuge procenjuje se na dve milijarde evra.Za one koji ne poštuju propise, bilo da se radi o proizvodnji ili prometu, kazne su propisane Zakonom o bezbednosti hrane.

- Visina kazne zavisi od toga da li se radi o privrednom prestupu, prekršaju ili fizičkom licu, odnosno o vrsti učinjenog kaznenog dela, a konačnu kaznu propisuje sud. Kazne za pravna lica iznose od 300.000 do 3.000.000 dinara, za preduzetnike od 250.000 do 500.000 dinara, a za fizička lica od 30.000 do 50.000 dinara - preciziraju u Upravi.

Izvor: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/oprez-ne-kupujte-svercovane-suhomesnate-proizvode-vlada-africka-kuga/en2jt22

Afrička kuga je došla do naših granica, upozorava načelnik Veterinarske inspekcije Zoran Ivanović.

"Osnovan je republički krizni centar, a u pograničnim mestima i regionalni, objavljene su mere i bilo šta što potiče od svinjskog mesa sa teritorija tih država ne može da uđe u zemlju ako nije termički obrađano", kaže Ivanović a prenosi RTS.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede ozbiljno je shvatilo situaciju u regionu u vezi sa afričkom kugom.

"Pod nadzorom su i putnici i apelujemo na ljude da ne dovode našu zemlju u rizik nesavesnim ponašanjem", napominje Ivanović. Prema objavljenim podacima, afrička kuga svinja već godinu dana je prisutna u Rumuniji i Bugarskoj i to predstavlja veliku opasnost po Srbiju.

Registrovana je i u Mađarskoj, ali je zahvaljujući ogradi koju su mađarske vlasti postavile zbog migranata manja verovatnoća za prolazak divljih svinja, koje predstavljaju najveću opasnost od širenja zaraze za koju ne postoji lek.

U Rumuniji je od početka godine ubijeno 50.000 svinja.

Virus koji izaziva afričku kugu svinja je izuzetno otporan i može preživeti niske temperature, pa i celu zimu u lešu.Takođe, dugo opstaje i u mesnim prerađevinama. Najteži oblik zaraze je i najkraći, jer svinje uginu pre nego što stignu da ispolje simptome, kao što su visoka temperatura, gubitak apetita, drhtavica, poremećaj u disanju i kašljanje.

Bolest se ne leči, niti postoji vakcina.

Jedina mera kontrole i sprečavanja širenja bolesti je uklanjanje obolelih jedinki i na bolest sumnjivih životinja.

Virus ne prelazi sa svinja na ljude.

Izvor:http://www.alo.rs/vesti/drustvo/ova-bolest-se-ne-leci-a-vakcina-ne-postoji/189612/vest

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31