Povodom sve većeg broja pitanja povratnika iz inostranstva u koji posao da ulože svoj novac dok se povećava realna neizvesnost zbog pandemije virusa korona, kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacija s doktorom nauka za jaka alkoholna pića profesorom Ninoslavom Nikićevićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, poručuju da proizvodnja jakih alkoholnih pića u svojim destilerijama, posebno srpske rakije šljivovice prepečenice, može da bude veoma isplativ posao. Srbija je bogom dana za gajenje šljive i proizvodnju šljivove prepečenice. Izuzetni mikroklimatski uslovi: mineralni sastav zemljišta, strujanje vetrova, broj sunčanih i kišnih dana, kao i viševekovna tradicija uzgajanja šljive i domaćinskog spravljanja čuvene šljivove prepečenice, učinili su da je Srbija i po tome poznato u čutavom svetu. Slični uslovi postoje, možda, u Kaliforniji i nekim delovima Francuske i Italije. Čuveni irski književnik, nobelovac DŽordž Bernard Šo, veliki poštovalac Srbije, izjavio je da je Srbija najviše poznata u svetu po Nikoli Tesli, Mihailu Pupinu, Ivi Andriću i staroj srpskoj šljivovoj prepečenici.
Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da bi Srbija što pre trebalo na pravi način da iskoristi svoje blago - srpsku šljivovu rakiju – prepečenicu za međunarodnu afirmaciju i isplativ plasman na najboljim tržištima širom sveta:
„Činjenica da međunarodni stručnjaci srpsku šljivovu rakiju prepečenicu, uz francuski konjak i škotski malt viski, smatraju najkvalitetnijim i najsavršenijim jakim alkoholnim pićem na svetu, a da istovremeno naše prepečenice nema u fri šopovima i drugim uglednim prodavnicama širom sveta uz oznaku "Made in Serbia“, opomena je da Srbija mora što pre međunarodno da zaštiti tehnologiju proizvodnje i geografsko poreklo svoje najpoznatije voćne rakije. Onako kako su to Francuzi zaštitili svoja pića: konjak, armanjak i kalvados, Škoti malt viski, Meksikanci tekilu ili Italijani grapu. Pošto Srbija, a ranije ni SFRJ, nije zaštitila srpsku šljivovicu prepečenicu, mnoge zemlje EU, među kojima Nemačka, Češka, Slovačka, Italija, Slovenija, Austrija i Hrvatska proizvode i izvoze šljivovicu prepečenicu u zemlje EU i van nje.“
Krkobabić istovremeno poručuje da naši mali i srednji proizvođači rakija u svojim destilerijama moraju, uz primenu visokotehnoloških naučnih postupaka da obezbede i kvalitet i kvantitet i kontinuitet kako bi svet više vrednovao taj naš vrhunski proizvod. Poručuje da staru srpsku šljivovu prepečenicu nikako ne bi trebalo prodavati u rinfuznom stanju po niskoj ceni od 1-1,5 evra, već je izvoziti u atraktivnoj staklenoj ambalaži po ceni od oko 10 evra za litar.
Prema podacima koje nam je dostavila Vesna Radojičić, samostalni savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 613 registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića (JAP) u 2019 godini proizveli su 33,7 miliona litara, što je povećanje proizvodnje od 23 odsto u odnosu na prethodnu 2018. godinu. Veliki je broj individualnih proizvođača - fizičkih lica koji proizvode rakiju za sopstvene potrebe. Procena je da ukupna količina proizvedene rakije iznosi oko 50-60 miliona litara, od čega je najveća proizvodnja u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju.
Srbija je u 2019. godini izvezla 2.823 tone jakog alkoholnog pića, u vrednosti od 14,5 miliona dolara. Najveći je izvoz šljivovice 4,8 miliona dolara, što predstavlja 33 odsto ukupnog izvoza JAP. Najviše šljivovice i drugih voćnih rakija smo izvezli u Crnu Goru, BiH, a samo šljivovicu u Nemačku, Hrvatsku, Holandiju, Grčku, SAD, Švajcarsku i Australiju. U 2019. godini uvezeno je oko 3.442 tone JAP u vrednosti 15,5 miliona dolara. Najviše smo uvezli sve vrste viskija za oko 4,8 miliona dolara, odnosno 31 odsto od ukupne vrednosti uvoza JAP. Vinjak, odnosno rakija od vina najviše smo uvezli iz Crne Gore, a viski iz Ujedinjenog Kraljevstva, Irske i Francuske, potom vodku iz Francuske i Poljske i liker iz Italije, Irske i Hrvatske. Najviše viski burbona je uvezeno iz SAD i vodke iz Ruske Federacije.
Profesor dr Ninoslav Nikićević, jedini u svetu koji je doktorirao na proizvodnji šljivovice prepečenice od požegače, i godinama stalni član međunarodne komisije za ocenjivanje kvaliteta jakih alkoholnih pića na međunarodnim sajmovima, kaže da bi se među međunarodno zaštićenim tehnologijama, sa predznakom srpska, mogle naći i: dunjevača, travarica, malinovača, kajsijevača, kupinovača, lozovača i srpski ledeni čaj. Najpoznatiji zaštićeni srpski alkoholni brendovi su: Sokolova rakija, Žuta osa, Kosjerićka šljivovica, Klekovača BB... Mnogo teže je zaštititi tehnologiju proizvodnje neke voćne rakije, kako predviđa Lisabonska povelja za međunarodnu zaštitu tehnologija, brendova i žigova na području EU.
U Srbiji se proizvode svi tipovi jakih alkoholnih pića, najviše voćne rakije. Oduvek, a i danas prednjači šljivova prepečenica, a slede je: dunjevača, vilijamovka, kajsijevača, jabukovača, poslednjih godina sve više malinovača i kupinovača i od grožđanih rakija lozovača. Dosta su zastupljene travarice iz grupacije specijalnih rakija, gorki likeri, medice, liker tipa šeri brendija, bermeti, i u poslednje vreme džin – od žestokih jakih alkoholnih pića. Srbija se s razlogom smatra postojbinom šljivovog destilata, koji postaje svetski poznata srpska voćna rakija stara šljivova prepečenica, kada stari ne kraće od 5 godina, sazreva u hrastovim sudovima, a zatim se flašira u jediničnu ambalažu. Pod nazivom šljivovica prepečenica stavlja se u promet rakija dobijena od šljivovice, dvostrukom destilacijom (redestilacijom) sa jačinom 40-55 odsto volumnih etanola.
Profesor Nikičević ističe da u Srbiji postoji kvalitetna sirovina za šljivovu prepečenicu. To su: šljiva požegača, koju su Sloveni doneli iz Turkmenije u 7. veku kada su se doselili na Balkan (pogrešno je nazivaju i madžarka) i druga nadaleko poznata rakijska sorta crvena ranka, koja je srpska autohtona sorta. Bez te dve sorte šljiva nema vrhunskog kvaliteta prepečenice. Dostojne zamene su tri sorte iz čačanskih selekcija: Čačanska lepotica, Čačanska rodna i Valjevka. Koriste se i sorte: Trnovača, Metlaš, Moravka, Cerovački piskavac i Stenli. Prema računici profesora Nikićevića, Srbija bi mogla svake godine za izvoz da pripremi voćne rakije u iznosu od 475 miliona evra, prvenstveno šljivove prepečenice, a zatim dunjevače, kajsijevače, vilijamovke, malinovače, lozovače i travarica.
Da je proizvodnja jakih alkoholnih pića veoma isplativ posao svedoči „Destilerija Simić“ (250 tona voća u jednom kuvanju), koja u selu Kokošici, opština Bajina Bašta, proizvodi godišnje oko 40.000 litara jakih alkoholnih pića, od čega 96 posto izvozi u Australiju, Kanadu i Češku. „Destilerija Simić“, koja u sedmoj generaciji nastavlja umeće proizvodnje rakija započetoj davne 1876. godine, danas pod vođstvom Vladimira Simića proizvodi 13 vrsta rakija u čak 70 različitih pakovanja. Prosečna izvozna cena po litru je oko osam evra. Evo šta Simić poručuje da je, osim objekta, sirovina i znanja neophodno za destileriju kapaciteta 100 tona voća od čega je realno očekivati oko 10.000 litara rakije šljivovice. Fermentator (uređaj za vrenje) kapaciteta 2.500-5.000 litara od plastike košta od 1.000 do 4.000 evra. Fermentator poseduje: spiralu za hlađenje ili zagrevanje, termometre, tri slavine za uzorkovanje, otvor na dnu za ispust, vrenjače, sistem zatvaranja za vrenje bez kiseonika. Klasičan kazan za destilaciju od oko 350 litara sa vazdušnim deflegmatorom (kupolom) i svim potrebnim termometrima i mešačem košta 4.500-6.000 evra. Pumpe za gustu masu koštaju od 1.500 do 6.000 evra. Cena pumpe za pretakanje rakije kreće se od 200 do 500 evra. Za skladištenje rakije su neophodni tankovi, čija je cena do 5.000 evra (kapaciteta oko 10.000 litara) Posle prepeka – redestilacije, rakija stari u hrastovim burićima, čija je cena evro po litru, za šta je ukupno potrebno 10.000 evra. Posle finalizacije (podešavanja alkoholne jačine) rakija se flašira. Za pločasti filter potrebno je izdvojiti oko 300 E, punjač sa četiri dizne košta 800 E, a zatvaračica oko 1.300 E. Etiketirka vredi 600-1.500 evra. Cena flaša, zatvarača i etiketa je različita. Još oko 25.000 evra je neophodno za kupovinu 100 tona šljiva. Vraćanje uloženog novca počinje posle 5. i 6. godine. Troškovi bi bili manji kada bi se proizvođači rakija udružili i zasadili šljive.
Akademik Škorić ističe da proizvođači rakija u Srbiji moraju da unose više naučnog znanja kako bi bili konkurentni na svetskom tržištu. Naglašava da su za svaku pohvalu čuveni kursevi profesora dr Ninoslava Nikićevića na kojima se stiče majstorsko pismo, a koje je od 2008. godine do danas pohađalo više od 750 polaznika.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Jedna veoma interesantna i specifična proizvodnja, čak možemo da kažemo netipična za naše podneblje. Andrija Nikolić je marljivo skupljao semena retkih
sorti najljućih paprika, i tako započeo svoju proizvodnju. Čime se on bavi, šta proizvodi, kakve proizvode ima, pročitaće te u tekstu koji sledi!
„Živim u Nišu, tačnije u okolini, bavim se proizvodnjom ljutih paprika, naime, imam preko 160 sorti najljućih paprika. Podeljene u nekoliko rodova, a najbrojniji
je Chinese. Ljute papričice spadaju u grupu najzdravijih namirnica na svetu, zbog kapsaicina koji daje ne samo ukus, nego i posebna lekovita svojstva.“
Koje sorte ljute paprika gajite?
„Ove sorte nisu tipične za naše podneblje, dugo sam skupljao semena i trudio se da ih sačuvam. Neke od sorti koje gajim su: Karolina reaper, Bhut Jolokia, Jays Schorpion Red, Jigsaw Fatali Gourmet, Pimenta Leopard, Pimenta Jaguar F2. Izuzetno su lekovite, deluju antiupalno, sprečavaju čir na želudcu, podstiču mršavljenje i snižavaju šećer u krvi.“
Kakve uslove gajenja zahtevaju ove sorte?
„Uslovi gajenja nisu toliko specifični, ali zahtevaju stalnu negu i pažnju. Moram da napomenem da je u pitanju integralna proizvodnja sa što manje, ili bez upotrebe hemijske zaštite, retko koristim preparate na bazi bakra. Ono što je posebno interesantno za čitaoce je to što prilikom tretiranja koristim lekovite biljke.“

Možeš li da nam otkriti koje su to lekovite biljke koje koristite?
„U početnoj fazi vršim tretiranje koprivom, koja je jako dobar izvor gvožđa, što je veoma značajno. U fazi cvetanja vršim tretiranje biljkom gavez u kombinaciji sa koprivom, a u toku plodonošenja tretiram gavezom u solo varijanti. Beli slez dodajem po potrebi u fazi sazrevanja.“
Da li vršišite preradu paprika?
„Naravno, izdvajam ulje, pravim ljute soseve, pored toga proizvodim ljutu papriku i tinkture koje takođe samostalno pravim. Ovi proizvodi se mogu koristiti kao dodaci spremljenim jelima, a najčešće se upotrebljavaju u Italijanskoj kuhinji.“
„Proizvodnjom se bavim pretežno iz hobija. Za sada nema neke velike zarade, ali planiram u budućnosti da se više posvetim promociji, marketingu i upoznavanju
ljudi sa ovim sortama i njihovim lekovitim svojstvima.“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kopaonik Srpska ekonomija Industrija 4.0 – Izazovi budućnosti tema je ovogodišnjeg, 27. Kopaonik biznis foruma koji se održava od 1. do 4. marta u hotelu Grand na Kopaoniku. Prvog dana Foruma biće održana tri panela na kojima će se razgovarati o kreativnoj industriji i ekonomiji Zapadnog Balkana danas, kao i viziji do 2030. godine. MK grupa će, tradicionalno, za učesnike Foruma u večernjim satima, u hotelu Grand,  organizuovati  koktel dobrodošlice. Tokom četiri dana biće organizovano 28 panela, tri plenarne sesije, sedam specijalnih događaja, dva posebna obraćanja gostiju i novi formati - dva otvorena razgovora. Učesnici srpskog Davosa, njih više od 1300, nastojaće da odgovore na veliki broj pitanja od kojih izdvajamo da li je makroekonomska stabilnost naše zemlje dovoljan preduslov za obezbeđivanje snažnog rasta Srbije, koliko smo spremni za promene koje Industrija 4.0 donosi, ko su glavni učesnici i pokretači globalne ekonomije zasnovane na inovacijama, Industriji 4.0. i univerzalnoj mobilnosti.

Kroz centralnu temu “Industrija 4.0 izazovi budućnosti” razgovaraće se o tome koliko smo spremni za sve promene koje nas očekuju kroz Industriju 4.0, da li je naš obrazovni sistem sposoban da podrži Industriju 4.0, na koji način se definiše politika inkluzivnog rasta i kakva je veza sa strategijom pametne specijalizacije, kakav je odnos Industrije 4.0 i pojedinih industrijskih grana, klimatske promene i uloga cirkularne ekonomija… - Razgovaraće se o tome koliko smo spremni za sve promene koje nas očekuju kroz Industriju 4.0, da li je naš obrazovni sistem sposoban da podrži Industriju 4.0, na koji način se definiše politika inkluzivnog rasta i kakva je veza sa strategijom pametne specijalizacije, kakav je odnos Industrije 4.0 i pojedinih industrijskih grana, klimatske promene i uloga cirkularne ekonomija – rekao je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije i predsednik Programskog odbora KBF.

Medju učesnicima Foruma biće predsednica Vlade Republike Srbije, guvernerka i predsednik saveta NBS, predsednik SANU, predsednik i članovi Fiskalnog saveta, ambasadori razvijenih zemalja, predstavnici međunarodnih finansijskih institucija, predsednici privrednih komora iz regiona, najznačajniji direktori iz realnog i finansijskog sektora, veliki regionalni investitori, uspešni preduzetnici, strani investitori, direktori javnih preduzeća, gradonačelnici i predstavnici lokalnih samouprava, najcenjeniji domaći ekonomski teoretičari… Kopaonik biznis forum organizuje Savez ekonomista Srbije u saradnji sa dugugodišnjim partnerom, kompanijom Mastercard. Zaključci i ovogodišnjeg Foruma biće sumirani u dokumentu „Kopaonik koncezus 2020“.

 Izvor: https://www.srpskaekonomija.rs/ 

NLB Grupa i ove godine Generalni sponzor Kopaonik Biznis Foruma koji će se održati u Kongresnom centru hotela Grand na Kopaoniku od 1. do 4. marta 2020.godine.

Kao jedina međunarodna finansijska institucija sa sedištem u ovom regionu, prepoznajemo izazove sa kojima se svi zajedno suočavamo, kao i način razmišljanja i potrebe ljudi sa ovog područja. Mi smo tu sa vama i uz vas, baš ovde gde svi zajedno radimo, stvaramo, živimo i unapređujemo kvalitet života svih građana ovog regiona. Zato smo ponovo prisutni na jednom od najznačajnijih poslovnih događaja u regionu i želimo da iskustvom i znanjem koje posedujemo, doprinesemo dijalogu na glavnu temu Foruma „Industrija 4.0 –  Izazovi budućnosti“ , ali i druge teme od značaja za ekonomsko okruženje u regionu.

Prvi međunarodni, specijalizovani Sajam voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva u Srbiji održan je na Beogradskom sajmu. „Agro Belgrade“ je zamišljen kao
vodeći sajamsko-konferencijski događaj na zapadnom Balkanu i u jugoistočnoj Evropi, mesto na kojem će najveći svetski otkupljivači voća i povrća, domaći proizvođači, proizvođači opreme, mehanizacije, semenske kuće, rasadnici, zadrugari i drugi stručnjaci iz branše pokazati šta nude, imaju, znaju, mogu i žele. Postavljena je i izložba najmodernijih mašina za proizvodnju, preradu i pakovanje voća i povrća.
Na štandu grada Beograda, pažnju nam je privukao stand sa sušenim voćem. Naravno na štandu grada Beograda, uvek imadosta Mladenovčana, koji su slobodno možemo reći vredni i radni ljudi. Ljubomir Janković i njegova supruga Slavica, iz Vlaškog polja kod Mladenovca, već šest godina se bave proizvodnjom i prodajom sušenog voća. Prvo su krenuli sa sušenom šljivom, pa sa dunjom, kruškom, breskvom, zatim napravili čips od jabuke. Imaju i sopstvenu proizvodnju, ali dosta kupuju i od komšija. Od jabuke suše sorte jonatan, zlatni delišes, ajdared, i najviše prodaju u rinfuzu, kao čips, krušku viljamovku, zatim kaluđerku, a od šljiva stenlej, koja je po njihovim rečima najbolja za sušenje. Imaju sušaru kapaciteta do 200 kilograma, koja suši na topao vazduh, tako da voće koje se suši zadržava svoj prvobitni ukus i miris. Kako ističe Ljubomir, dunja se suši 5 sati, breskva 8, kruška i jabuka po 8, čips jabuke se suši 5 sati, šljiva 24 sata. Najveća potražnja je za sušenom jabukom, u krišci i u obliku čipsa.
„Ovi kolutići od jabuke moraju da se seku na određenu debljinu. Ne smeju da budu ni previše debeli ni previše tanki. Njihova draž je što su hrskavi. A to zahteva
posebne uslove čuvanja, jer čim su na toplom ili vlažnom vazduhu oni omekšaju“, dodaje naš sagovornik.
Po rečima Ljubomira veliku pomoć imaju od gradske opštine Mladenovac, oni im pomažu da nastupaju na ovakvim manifestacijama. Svoje proizvode osim na sajmovima, prodaju i u prodavnicama zdrave hrane, na vidikovačkoj pijaci u Beogradu, gde imaju tezgu. Planiraju i da krenu sa sušenjem lekovitog bilja i većeg asortimana voća. Ulažu u proširenje proizvodnje i povećanje kvaliteta i stalno usavršavaju svoje proizvode.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Program obuhvatio gotovo sve delatnosti, od poljoprivrede, građevinarstva, drvne industrije, tekstilne i prehrambene industrije, do ugostiteljstva i turizmaMinistarstvo privrede, uz redovne aktivnosti, sa nemačkom KfW bankom od 1. novembra sprovodi i dodatni program podrške za započinjanje biznisa, a državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović kaže da se do sada za taj program prijavilo više od 350 fizičkih i pravnih lica.

Zainteresovani mogu da se prijave do kraja godine, a odmah po realizaciji prve faze od 300 miliona dinara, za koju su sredstva obezbeđena iz budžeta Srbije, realizacija programa će biti nastavljena sa 12,9 miliona evra koje je obezbedila KfW banka.

- U ovom trenutku više od 500 ljudi je pokazalo interesovanje, od čega je 350 što fizičkih, što pravnih lica podnelo prijavu - rekao je Stevanović i dodao da je program obuhvatio gotovo sve delatnosti, od poljoprivrede, građevinarstva, drvne industrije, tekstilne i prehrambene industrije, do ugostiteljstva i turizma.

Naveo je da je taj program po strukturi možda fleksibilniji u odnosu na redovne programe Ministarstva privrede jer je, objašnjava, u fazi otpočinjanja poslovanja, takozvanom startapu, jako teško naći adekvatna sredstva obezbeđenja.

- Kroz ovaj program je dodatno to relaksirano. Taj problem je apstrahovan tako što će Fond za razvoj obezbeđivati garancije. Sve ono što nedostaje potencijalnim korisnicima sredstava obezbeđivaće država preko Fonda za razvoj. Ovde će biti malo jednostavnije i doći do sredstava i započeti biznis - naveo je Stevanović.

Kaže da je još jedna razlika u odnosu na redovne programe Ministarstva privrede to što će zainteresovani za ova sredstva morati da dobiju i sertifikat nakon petodnevne obuke za izradu poslovno-investicionog plana koju radi PKS.

- Ukoliko se kvalifikujete i dobijete sertifikat onda ste stekli pravo da možete da prikupite papire i da aplicirate za ovaj kredit. Maksimalan iznos po jednoj partiji je 3,6 miliona dinara, maksimalni iznos bespovratnih sredstava je 360.000 dinara - rekao je Stevanović.

Dodaje i da oni koji uspešno otplate kredit mogu da računaju na bespovratna sredstva u iznosu do 20 odsto ukupnog investicionog ulaganja koje se finansira u okviru programa.

Program promocije preduzetništva i samozapošljavanja realizuje Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, u saradnji sa Ministarstvom privrede i Fondom za razvoj, uz stručnu podršku Nemačke razvojne banke i PKS kao partnera u implementaciji.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/info-biz/3134569-dodatnih-300-miliona-dinara-za-pocetnike-u-biznisu-pozurite-prijava-do-kraja-decembra

Srbija je poslednja zemlja u Evropi po količini ribe koju pojedemo. Zvanično, svega 2,4 kilograma (nezvanično četiri kilograma), dok u razvijenim državama ljudi jedu 14,5 kilograma godišnje.

Paradoksalno, uzgoj ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji, gde se na uložen jedan zarađuje još jedan dinar, a ekspanzija ovog biznisa tek se očekuje.

- Prema podacima kojima raspolažemo, u Srbiji se godišnje pojede oko 32 miliona kilograma ribe, a domaći izlov i proizvodnja obezbeđuju po slobodnoj proceni oko 12 miliona kilograma. Tako nam nedostaje gotovo 20 miliona kilograma ribe, što znači da uvozimo blizu 65 odsto - kaže profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Zoran Marković.
* U Srbiji je trenutno pod toplovodnim šaranskim ribnjacima oko 11.000 hektara

* Pod hladnovodnim pastrmskim ribnjacima 12 do 15 hektara

* Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine

Šaranski ribnjaci proizvedu godišnje između četiri i pet miliona kilograma konzumnog šarana, a pastrmski oko dva miliona kilograma konzumne kalifornijske pastrmke.
- Da bi Srbija mogla sama da zadovolji sadašnje veoma male potrebe za ribom, trebalo bi da četiri puta poveća površinu pod ribnjacima, za ta postoje odgovarajući klimatski i zemljišni uslovi. Prema nekim drugima autorima, Srbija se nalazi na gotovo idealnom geografskom položaju za gajenje slatkovodne ribe, koju još imaju samo Kina i Izrael. Nalazimo se na 40 stepeni geografske širine, sa identičnom klimom kao Peking, gde se proizvodi najviše šarana na svetu i u njegovoj okolini postoje na hiljade najuređenijih šaranskih ribnjaka - navodi autor teksta Branislav Gulan.Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine. Prema sadašnjim uslovima potrebno je uložiti najmanje 5.000 evra za izgradnju jednog hektara toplovodnog šaranskog ribnjaka, a za hladnovodni pastrmski potrebno je najmanje 7.000 evra za jedan ar ribnjaka.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/biznis-koji-cveta-u-srbiji-zarada-ogromna-a-ulozen-novac-vam-se-visestruko-vraca-za-samo-par-godina/264607/vest

Od kada je početkom meseca Zakon o porezu na dohodak građana, koji se tiče i onih koji se bave seoskim turizmom sa smeštajnim objektima, stupio na snagu, naišao je na negodovanje, pa čak i na odustajanje onih koji su se do sada bavili etno turizmom.

Međutim, Mirjana Pavlović, koja podno Oplenca u Topoli nudi gostima, ne samo udobnost svog doma već i prave ukuse sela, ne razmišlja o odustajanju bez obzira na državne namete.

- Sad je i država ovaj zakon nametnula da se plaća godišnji porez po krevetu, bez obzira da li ti imaš goste ili ne. Dali su ti šansu da otvoriš nešto i da kreneš i kad si ti u razvoju, oni te sputavaju, a država ti nije dala ni objekat, ni taj krevet, a sad te oporezuje. Ja ne odustajem, meni je Oplenac blizu, gostiju će biti sve više, a Rusi sve više posećuju Topolu - kaže Mirjana.

Od kada je Vinarija PIK Oplenac počela sa radom uz novog vlasnika iz Rusije, mnogo gostiju iz ove zemlje počelo je da posećuje Topolu i okolinu prateći puteve vina, ali i srpskih tradicionalnih ukusa. Mirjana se već deset godina bavi proizvodnjom slatke zimnice, pa u njenom podrumu mogu se naći slatka od crne ribizle, drenjine, višnje, šljive, jagode, dunje, džem od kajsije, šljive, pa i likeri i rakije. Međutim, najzanimljiviji proizvod, upravo gostima iz Rusije koji svraćaju na njenu tezgu na Oplencu, jeste slatko od belih trešanja.

- Ja razumem ruski i kroz priču sam došla do zaključka, da naročito za kupce sa severa Rusije, bela trešnja ima naročito značenje, pa kupuju ovde moje slatko kao neki dar i poklon, a ne kao voće od kog će da se najedu. Za njih bela trešnja je nešto što se daje samo najdražim osobama; mlađi kupuju verenicama, stariji suprugama, to se kupuje isključivo onome ko se mnogo voli za poklon. Mi imamo razna pakovanja, ali ona minijaturna oni rado kupuju - što manja, jer za njih imaju veću vrednost".

Pavlovići imaju 10 stabala bele trešnje i godišnje mogu da proizvedu do 100 kg slatkog samo od ovog voća. Određenu količinu skuvaju neposredno po branju, a ostalo odlažu u zamrzivač do iskazivanja potrebe za većom potražnjom i potrošnjom. Bela trešnja je specifična, pa zahteva i preciznu tehnologiju prerade.

- Bela trešnja, kad se očisti mora odmah da se skuva da ne bi pocrnela. Međutim, ono što ne zna svako, jeste da mora da se doda vitamin C da ne pocrni i ostane bela. Šećer mora prvo da se skuva do neke određene gustine, na kilogram šećera ide čaša vode. Onda se dodaje voće, prethodno očišćeno i gde je dodat vitamin C - dok čistiš trešnju, prskaš vitaminom - savetuje naša sagovornica.

Da bi slatko bilo zaista kvalitetno i originalno, može samo ograničena količina da se kuva odjednom.

- Bela trešnja može najviše do tri kilograma u jednu šerpu da se kuva, zato što se za kraće vreme skuva i ne valja da bude natrpano. Za tri kilograma belih trešanja potrebno je isto toliko šećera i tri čaše vode i dve tablete vitamina C, u zavisnosti koja je tableta. U pola kuvanja dodaje se limun, na tu količinu ide dva limuna. Ne postoji tačno vreme kuvanja, već moraš da imaš osećaj kad je gotovo. Kad slatko šapuće, kad izlaze plikove ili balončići, onda je slatko gotovo - ističe.

Osim na Oplencu, svoje proizvode Mirjana prodaje i na onlajn platformi selo.rs koja okuplja i druge vlasnike seoskih domaćinstava iz okoline, ali i na raznim manifestacijama i sajmovima po Srbiji. Kaže da je prodajom ove godine zadovoljna i da uspeva da ostvari neku minimalnu platu za sebe.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2566413/rusi-traze-slatko-od-belih-tresanja-tradicionalna-poslastica-omiljena-medju-ruskim-turistima

Pošto su kupili plac u Petrovcu kod Kragujevca i sagradili letnjkovac u kojem bi provodili raspuste sa decom, porodica Cvetković se više nikad nije vratila u grad. Na 40 ari placa, 2004. godine podigli su nekoliko kućica u etno stilu, posadili baštu, izgradili objekte za životinje i svoje etno domaćinstvo nazvali po mlađoj ćerki Janin raj.

Međutim, posetioci i gosti ne dolaze u ovaj raj samo zbog autentičnog izgleda starih šumadijskih dvorišta, već zbog neobičnog kozjeg sira, za koji je indirektno zaslužna upravo Jana.

- Kad smo završili ovu malu kućicu za nas, došli smo ovde na raspust i više se nismo vratili. Posle godinu dana rodila se Jana, a ona voli životinje kao ja, pa joj je jedan moj prijatelj poklonio malo jare. Od tog jareta nabavili smo još jedno, drugo i došli smo do farme od 30 muznih koza i 30 jarića. Sada proizvodimo mlade i prevrele sireve, kajmak, sir u maslinovom ulju, kačkavalj sa desetak ukusa, po specijalnom receptu starom 300 godina, koji smo jedva iščačkali - kaže Dragan Cvetković, inače veterinar po struci.Danas su proizvodi od kozjeg mleka gotovo najinteresantniji deo seoskog turizma u Srbiji. Međutim, ono što izdvaja Janin raj jeste upravo posebna receptura kozjeg kačkavalja obogaćenim ukusima.

- Imamo kačkavalj sa aronijom, brusnicom, belim lukom, sa lekovitim biljem; bosiljak, mirođija, majčina dušica, sa peršunom, zatim sa ljutom tucanom paprikom. Proizvodimo i varijantu sa lanom, sa susamom, ima mnogo mogućnosti eksperimentisanja, kao što je kačkavalj sa svežom paprikom - što je jako interesantno i lepo. Gosti su nepoverljivi u početku, ali samo dok ne probaju, a neki i ne znaju šta probaju pa se posle oduševe i traže repete.

A da bi gosti tražili repete, za pravi recept potrebno je kvalitetno mleko i dovoljno je da kačkavalj nakon pravljenja malo odstoji i sazreva, i to u starom mlekaru koji su nabavili iz okoline Gruže, da bi se već posle nekoliko dana konzumirao. Cvetkovići uzgajaju isključivo alpine koze, poznate po svojoj mlečnosti.

- Prvo jare je bilo te rase. Veoma smo zadovoljni njome, jer je zahvalna za držanje, nije zahtevna, dosta je mlečna - daje do 6 litara mleka dnevno, a neke prvojarke i do 4 litra. Mi ih dobro hranimo kvalitetnom hranom i zato daju mleko izuzetnog kvaliteta, bez specifičnog mirisa - kaže Dragan.Koze su prepodne na kvalitetnom senu, a popodne slobodne na ispaši. Tokom čitavog dana, u domaćinstvu Cvetković, slobodno se kreću paunovi, ovčice, kuce, mace, dok posetioci mogu da vide i svinje moravke, somborsku kaporku, zlatnog fazana, pa čak i kobilu pitomu za jahanje.

Zato, u Janinom raju, mogu da se probaju sve vrste kozijeg sira, domaćih sokova, kolača, mesa i zimnice i vidi pravi mali zoološki vrt. Svi domaći ukusi i mirisi jesu ono što čini etno turizam, a svakog dana gledati plodove svog rada jeste ono što čini život na selu.

- Jednog dana uđem u šupu - omacila se mačka, odem kod koza - ojarila se koza, kvočka koja je ležala u senu, vidim vodi piliće po tavanu, sutradan, ovca Brena - ojagnjila se. Te prinove i jesu čar, najveća nagrada za sav taj trud i plod tog tvog rada na selu - zaključuje Dragan Cvetković.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2560642/u-etno-domacinstvu-janin-raj-mozete-probati-autenticne-domace-proizvode-kozji-kackavalj

Proizvodnja rezanog cveta ruže u Čoki na severu Banata ima višedecenijsku tradiciju, ali je ponekad dovoljno svega nekoliko sati olujnog nevremena, kao pre dve godine, pa da kompletna proizvodnja bude uništena. Međutim, zahvaljujući jakoj volji i želji, uprkos problemima, porodica Vorgić krenula je ispočetka i ponovo stekla status najkvalitetnijeg proizvođača ruža na ovim prostorima.
Porodični posao proizvodnje rezanog cveta ruže pre dve godine mogao je da potpuno bude prekinut nakon nezapamćenog nevremena koje je zadesilo porodicu Vorgić koja se već generacijama bavi poljoprivredom u okolini Čoke.Tada im je bilo uništeno sve ono što su decenijama stvarali, pa su ostali bez proizvoda i plastenika.

''Olujni vetar koji je duvao 120 kilometara na sat srušio nam je konstrukciju, koja je bila veličine 8.000 kvadratnih metara, a samim tim je oluja bila praćena ledom, koji nam je naneo ogromne gubitke'', ističe Igor Vorgić, poljoprivrednik iz Čoke.

Porodica Vorgić još uvek pamti kako je to izgledalo kada se u celu proizvodnju uložilo sve što se imalo, pa su postali pravi primer uspešnog porodičnog rada, za koji se čulo i izvan granica naše zemlje.

Sve je bilo urađeno do savršenstva, ali je bilo potrebno svega nekoliko sati da sve nestane.

Međutim, uprkos brojnim problemima, porodica Vorgić odlučila je da nastavi proizvodnju i da ne odustane od posla koji je kod njih prisutan decenijama.

Imaju velike planove, započeli su ponovo proizvodnju koja se polako širi, ali i izgradnju novih konstrukcija ojačanih i zaštićenih.

''Nekako smo mi navikli da stalno padamo i ustajemo, tako da nam je sve ovo što se dogodilo prava škola. Imamo svoj cilj da budemo najkvalitetniji proizvođači rezanog cveta ruže i ništa ne može da nas zaustavi na tom putu'', navodi Igor Vorgić, poljoprivrednik iz Čoke

Proizvodnja ruža vrlo je zahtevan posao za koji je neophodna celodnevna briga, što poljoprivrednici najbolje znaju.

Zahvaljujući kvalitetu razvili su tržište po celoj Vojvodini, a nakon što sve vrate u prvobitno stanje, imaju i druge velike planove i veoma su ambiciozni.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/proizvodnja-rezanog-cveta-ruze-u-coki_1030530.html

Ako je ruža kraljica cveća, onda je lala najintrigantniji cvet u istoriji zbog koga su izbijali sukobi, padale glave i gubila se pamet. Lala ili tulipan je svet iz porodice ljiljana. Raste iz kruškolike lukovice, a cvet ima dva do šest listova koji okružuju veliki tučak u sredini i prašnike oko njega. Sama reč tulipa potiče od stare turske reči "tulbet" što znači turban, jer pre otvaranja savijenih cvetova lala podseća na turban. Njihovu lepotu prvo su zapazili Turci koji su pre više od 1000 godina počeli da uzgajaju i kultivišu ovaj cvet. Kao simbol bogastva i prestiža krasila je isključivo raskošne vrtove sultana. 

Međutim, za popularizaciju lala u Evropi najzaslužnija je Holandija koja je i danas najveći proizvođač ovog cveća na svetu, koji je postao i zaštitni znak države pa Holandiju često zovu i zemljom lala. Kako su lale uopšte stigle u Holandiju, zašto su nekada lukovice ovog cveta plaćane suvim zlatom i da li se i danas vode sukobi oko lala pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31