Šipurak je izuzetno bogat i vitaminima C i K, karotenoidima likopenom i B karotenom, odličan je u terapiji prehlade i gripa, a deluje i kao blagi diuretik i laksativ.

Šipak, šipurak, divlja ruža, šepurika (Rosae pseudofruktus), neki su od odomaćenih naziva u narodu za ovu dragocenu biljku bez koje je kućna apoteka nezamisliva. Šipurak pripada velikoj porodici ruža od preko 400 vrsta, raspoređenih širom planete, od čega čak 21 vrsta uspeva na našem podneblju. Od šipurka se pravi i visokovredno biljno ulje, koje se, nažalost, ne koristi uprkos izuzetnim lekovitim svojstvima.

Rosa pseudofruktus uspeva na različitim podlogama i tipovima zemljišta. Najrasprostranjenija je u listopadnim šumama i na njihovim obodima, livadama i pašnjacima. Obuhvata nekoliko vrsta divlje ruže, pri čemu dominira Rosa kanina, Rosa pofimera i Rosa tomentosa.

Plod bilo koje vrste šipurka bere se ručno, u septembru i oktobru kada sazreva, suši na suncu ili sušarama, na maksimalnoj temperaturi od 80 stepeni. Osušen plod je tvrd, malo smežuran, sjajan, crvene ili tamnocrvene boje. Nakiselog je i slatkog ukusa, ali bez mirisa.

Seme šipurka sadrži između osam i deset odsto masnog ulja u kojima dominiraju oleinska, linolna i linoleinska kiselina. Šipurak je izuzetno bogat i vitaminima C i K, karotenoidima likopenom i B karotenom, invertnim šećerom i saharozom, pektinima i taninima... Zbog ovako karakterističnih sastojaka, višestruko je dragocen. Istovremeno služi kao tonik, kao vitaminski napitak za vreme prehlada i gripa, kao blagi diuretik, blagi laksativ, ili prosto, kao čaj za uživanje. Za uživanje je i džem i marmelada koji se tradicionalno pripremaju po recepturi naših baka. Čaj od šipka je i odlično sredstvo protiv dečijeg proliva u letnjim mesecima.

Zbog prijatnog i osvežavajućeg ukusa, bogatstva vitaminima i voćnim kiselinama, ekstrakti i koncentrati šipurka našli su svoje mesto i uproizvodnji različitih bezalkoholnih napitaka, od kojih je najpoznatije kokta. U izradi ovih napitaka veoma se vodi računa da ekstrakti budu tamno smeđecrvene boje, prijatnog kiselkastog ukusa sa karakterističnim mirisom. 

Ulje šipurka sa obiljem različitih kiselina ima visoku biološku vrednost. Može da se koristi kao aktivna komponenta u izradi preparata namenjenih ublažavanju upalnih reakcija kože, ali i za kozmetičku upotrebu. Može da se primeni lokalno u terapiji ekcema, akni i psorijaze, ali je odlično i za negu suve, izrazito suve i zrele kože, a istraživanja su pokazala da ulje šipurka blagotvorno deluje na ćelije epiderma. Naročito je korisno za suvu kožu jer povećava njenu elastičnost. Kao i sva druga ulja, i šipkovo ulje je emolijens, odnosno povećava mekoću kože i čini je glatkom. Odlično je i sredstvo za zaštitu od sunčanja. Praktično, spakovano u losionima za telo, kupkama, šamponima, balzamima za usne i kremovima za negu ruku i noktiju ispoljava delotvornost na svakom delu tela.

Kod nas najkvalitetniji uzorci šipurka rastu u okolini Novog pazara i na Poravinama Tare.

Prosečna vrednost sadržaja semena u plodu je oko 47 procenata, što je veoma značajno zbog ulja. Iz uzorka šipurka Rosa kanine koji uspevaju na ovim prostorima, dobijaju se najveće količine masnog ulja (između 15 i 16 procenata), ali i drugih lekovitih sastojaka.

 

Čaj bogat vitaminom C

Zbog bogatstva vitamina C koji se kuvanjem ne gubi, čaj od crvenog ploda šipurka nezamenljiv je u lečenju prehlada. A naročito je preporučljiv za otklanjanje umora, malaksalosti, anemičnosti, odnosno svih tegoba koje nastaju zbog manjka vitamina C u organizmu.

Poželjno je i da se uzima i za pročišćavanje krvi. Povoljno deluje i na organe za varenje, ali i na izlučivanje mokraće bez nadražaja bubrega. Čaj od šipurka preporučuje se i za sprečavanje stvaranja peska u bubrezima i mokraćnim kanalima. Koristi se i kod upalnih procesa bubrega i mokraćnih puteva.

Osim ploda, za pripremu čaja beru se i latice u vreme cvetanja ove biljke. Čaj od latica je delotvoran za krvarenja iz želuca, creva, pluća, ali se koristi i kao lek protiv hemoroida, proliva i grčeva u želucu.

* Čaj protiv suvog kašlja priprema se tako što se supena kašika dobro usitnjenog osušenog ploda šipurka prelije sa dva decilitra ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji 15 minuta. Čaj se zatim procedi, zasladi kašičicom bagremovog meda i pije pre jela tri puta na dan. Ukoliko je prisutan i nazeb, čaj treba češće piti. Jedino je važno da se svaki put priprema svež čaj.

* Za jačanje organizma treba tri supene kašike usitnjenog sušenog ploda potopiti u pola litra hladne vode. Tako potopljeni sadržaj ostaviti da odstoji 68 sati, a zatim prokuvati pola sata. Skuvan čaj ostaviti da se prohladi, a zatim ga treba procediti i pomešati sa istim količinama mleka i zasladiti kašikom meda. Ovako spremljen čaj uzima se uveče pred spavanje, idealan je za jačanje organizma, pogotovo kada je reč o starijim osobama.

* Za razbuđivanje treba kašiku usitnjenog osušenog ploda preliti sa dve šolje vrele vode i ostaviti da odstoji pola sata. Čaj se zatim ohladi, procedi i sa pomešanom kašikom meda po izboru, pije odmah pre jela. Ovako spremljen čaj je savršen za razbuđivanje i popravljanje raspoloženja.

Izvor: www.novosti.rs

Ukrasni suncokret je biljka koja pripada planeti Sunca, astrološkom znaku Lava i elementu Vatre. Kroz različite kulture i tradicije, ima različitu simboliku, koja je uvek pozitivna. U Hrišćanstvu, suncokret je simbol Božije ljubavi, predstavlja nepokolebljivu veru, da vodi dušu do najvišeg duhovnog nivoa. U Kineskoj tradiciji suncokret označava dug život, snagu i sreću. Ovo je cvet duhovnog rasta, fleksibilnosti i razvoja mogućnosti.

Simboliše bogatstvo i ambiciju. Indijanci su obožavatelji ovog cveta. Koriste ga u letnjim festivalima, kao simbol žetve. Oni veruju da im ovaj cvet donosi vitalnost, energiju i plodnost. Žuta boja ovog cveta se smatra simbolom vitalnosti i inteligencije. Suncokret se uvek okreće prema Suncu, tako da simboliše i duboku odanost, postojanost, snagu i toplinu. Suncokret odlično deluje na naše raspoloženje. 


Postoje razna verovanja o dobrobiti suncokreta. Ukoliko ste željni istine, stavite cvet suncokreta pod krevet i kroz snove ćete doći do istine. Ukoliko ste tužni, latice ovog prelepog cveta, ubacite u kupku. Osim što lepo izgleda, na vrhovima bogate pene, smatra se da donosi radost i sreću. Kažu da osobe sklone depresiji, treba da budu uvek u blizini suncokreta. On će im upotpuniti prazninu, koju osećaju, poboljšati stanje duha, a između ostalog rasteruje lošu energiju. Ovaj cvet, retko poklanjamo jedni drugima, iako je njegova simbolika, u svim kulturama moćna i vezuje se za najvrednije životne vrednosti zdravlje, plodnost, dugovečnost, mudrost, sreću...

Neki od nas su zavoleli ovaj cvet i bez mnogo informacija, o tome šta on predstavlja i znači. Verujemo da ćete ga sad zavoleti još više. Možda ćete ga posaditi u svojim baštama, iskoristiti njegove motive, za dekoraciju stana ili kuće ili će vam se roditi još neka ideja, ali je sigurno da ćemo svi u budućnosti potpuno drugačije, doživljavati ovaj prelep i moćan cvet. Suncokreti su savršeni izbor za dekoraciju venčanja, za svaku mladu, koja ceni prirodu i voli da uveseljava druge ljude. Suncokreti su poznati po tome da podižu raspoloženje, tako da nema sumnje da će ulepšati sveko slavlje.

Suncokreti su savršeni izbor za dekoraciju venčanja, za svaku mladu, koja ceni prirodu i voli da uveseljava druge ljude. Suncokreti su poznati po tome da podižu
raspoloženje, tako da nema sumnje da će ulepšati sveko slavlje. Sunce se polako vraća na naše prostore, a samim tim i suncokreti, pa ih treba iskoristiti i ukrasnim suncokretom dekorisati stanove, kuće, bašte, kancelarije, izloge, kako bi svojom pozitivnom energijom i nas učinili boljim i srećnijim.

Junski broj Agrobiznis magazina donosi više zanimljivih informacija o ukrasnom suncokretu. 

Ovih dana, na većini pijaca i u cvećarama, mogle su se videti prelepe cvetne kugle, najčešće ljubičaste i bele boje, za koje ako ste pomislili da liče na cvetove gajenog luka, niste mnogo pogrešili, samo što se ovde radi o dekorativnoj vrsti, odnosno o ukrasnom luku.

Pored toga što je dekorativan, ima i praktičnu ulogu, jer štiti od moljaca. Ova biljka interesantna je i pčelarima, jer je privlačna za pčele, a za cvetne aranžmane može poslužiti i kao sušena.

Ukrasni luk ne voli zasenjena mesta, a kako da ga gajite i razmnožavate, pročitajte u Agrobiznis magazinu za mesec jul.

Projekat Centra za organsku proizvodnju u Selenči jedan od 24 koji je podržala Evropska unija u okviru prekograničnog programa 

Bačka i Osječko-baranjska županija zajedno će u naredne dve godine razvijati organsku proizvodnju, a centar novih znanja i inovacija u ovoj vrsti poljoprivrede biće istraživačko-razvojni centar u Selenči. Reč je o projektu „Organik bridž“ (Organic bridge), koji su pripremili i implementiraće, s hrvatske strane Grad Valpovo i organizacija “Tera tehnoplis” iz Osijeka, a sa srpske strane Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS) i “Teras” iz Subotice.

Njihov projekat jedan je od 24 koja je pre nekoliko dana odobrila Evropska unije u okviru prekograničnog programa Hrvatska-Srbija.

-U okviru programa „Intereg IPA prekogranične saradnje“ (Interreg IPA Cross-border Cooperation Programme Croatia-Serbia 2014-2020) od 127 pristiglih projekata za finansiranje su odobrena 24. Projekat Centra za organsku proizvodnju Selenča odobren je u sklopu mere koja se odnosi na povećanje konkurentnosti i razvoj poslovnog okruženja u programskom području – kaže projektna menadžerka COPS-a Biljana Viduka.

Ona dodaje da je saradnja partnera sa obe strane granice rezultirala projektom čiji je cilj da doprinese unapređenju konkurentnosti Osječko–baranjske županije i Severnobačkog i južnobačkog okruga kroz razvoj novih i unapređenje postojećih proizvoda, usluga i brendova u organskoj proizvodnji.

Projekat traje 24 meseca i realizovaće se kroz niz aktivnosti s obe strane granice. Centar za organsku proizvodnju Selenča će preneti svoja iskustva i znanja partnerima iz Hrvatske kroz podršku u osnivanju sličnog centra u Valpovu, istraživanja, obuke i kreiranje brendova.

-Kroz projekat u Selenči će biti oformljen istraživačko- razvojni centar kao nastavak dosadašnjih rezultata. Time će se zaokružiti kompleks koji će imati platformu za edukaciju učenika, studenata i istraživača, a podrazumeva i saradnju proizvođača i istraživača, učenje i unapređenje organske proizvodnje za postojeće i potencijalne proizvođače i potrošače organskih proizvoda – kaže Biljana Viduka.

Pomenimo, Centar za organsku proizvodnju u Selenči osnovao je Centar za učenje, kao i Farm inkubator organske proizvodnje, jedini takav u Evropi, u kojem budući proizvođači stiču praktična i teorijska  znanja o ovom vidu poljoprivrede. Za takve edukacije zainteresovane su zemlje u regionu koje su, poput Hrvatske, već osnivale organizacije za organsku proizvodnju po modelu COPS-a, a u Selenči su ovih dana boravili i proiozvođači iz Ukrajine i Slovačke kako bi videli i preuzeli uspešan “recept” za rast organske poljoprivrede.

Projekt koji je odobrila Evropska unija počinje s realizacijom 15. juna 2017. godine. O svim aktivnostima tokom naredne dve godine zainteresovani se mogu informisati putem sajta www.organiccentar.rs.

S. G. 

Izvor: Аgrosmart

Akvilegija japanska (Aquilegia japonica) ili kod nas kandilica pripada familiji Ranunculaceae, sadrži oko 70 vrsta i spada u višegodišnje biljke. Ime joj vodi poreklo od latinske reči (aquila) odnosno orao, jer joj je oblik latica takav da se kaže da liči na orlove kandže. Vodi poreklo iz Japana, međutim i na našim prostorima je jako popularna. Kod nas se pored kandilice naziva još i pakujac.

 

Najavljuje vrele dane

U seoskim vrtovima se gaji od srednjeg veka kao ukrasna baštenska biljka, jer su cvetovi veoma dekorativni u velikim bokorima. Može da se gaji u saksijama i žardinjerama na terasama i balkonima. Akvilegija je nežna biljka, dostiže visinu od 15 do 20 cm, bokorastog tipa. Cvetovi su joj sitni, sakupljeni u cvasti - metlice. Mogu biti žuti, beli, ljubičasti ili crveni, a ponekad čak i dvobojni. Vrhovi ovog cveta su u obliku zvona, povijenih čašičnih listića. Njihova osnova i latice su plave boje. Listovi su joj plavo zeleni, okrugli, sastavljeni iz dva ili tri dela. Cveta u maju i junu i najavljuje vrele dane. Kada prođe vreme cvetanja, akvilegija nestaje, ali za sobom ostavlja dosta semena. Akvilegija je cvet, koji ne miriše, ali veoma lepo izgleda i dekorativna je. Uslovi gajenja Da bismo uspešno gajili Akvilegiju japansku moramo je gajiti na neutralnom ili kiselom zemljištu, koje je dobro propustljivo, peskovito i humusno. Nije zahtevna biljka, dovoljno je redovno je zalivati i jedino o čemu bi trebalo da se vodi računa je da se rasad ne sadi preblizu, jer se brzo bokori. Jako dobro se razmnožava semenom, koje se seje u proleće ili jesen.

 

U odbrani od korova

Ovaj cvet najbolje uspeva u hladnijoj klimi, mada može lepo da raste i na suncu, pa se koristi i za kamene bašte kao ukras, a isto tako i kao rub lejama. Takođe se koristi i kao rezani cvet, zato što buket može da ostane lep i svež do nedelju dana. Kako se sama razmnožava, odlično može da posluži i za suzbijanje korova.
Najbrojnije su ljubičaste vrste ovog cveta, mada se mogu naći i u raznim drugim bojama poput crvene, plave, žute. Akvilegija japanska je veoma otporna biljka, kako na bolesti, tako i na štetočine. Kada se jednom poseje ona će godinama cvetati.

Umerene temeprature, a posebno vlaženje lista u dužem vremenskom intervalu, stvaraju idelane uslove za oštećenje biljaka, što može imati veoma negativne ekonomske posledice - upozorava prof. dr Drago Milošević sa Agronomskog fakulteta u Čačku.

Trenutne vremenske prilike u zapadnoj Srbiji i Šumadiji idealne su za masovnu infekciju poljoprovrednih kultura i pojavu mnogih biljnih bolesti, upozorava prof. dr Drago Milošević sa Agronomskog fakulteta u Čačku.

Srpska poljoprivreda, a posebno voće, posle mraza, snega i grada koji su poslednjih meseci desetkovali rod, mogla bi se suočiti sa novom opasnošću, biljnim bolestima.

Prema rečima prof. dr Miloševića, umerene temeprature, a posebno vlaženje lista u dužem vremenskom intervalu, stvaraju idelane uslove za oštećenje biljaka, što može imati veoma negativne ekonomske posledice.

Početak ove vegetacione sezone je sličan onoj u 2014. godini, kada su stvorili identični uslovi za masovnu pojavu bolesti gajenih biljaka epidemijskih razmera, kao što su plamenjača krompira, čađava krastavost jabuke i kruške, pegavost lista višnje i trešnje, plamenjača šljive, plamenjača vinove loze, rđe pšenice i mnoge druge bolesti. Tada smo imali velike štete u proizvodnji krompira, jabuke, pšenice, vinove loze, višnje, trešnje i drugih gajenih biljaka – naglava prof. dr Milošević.

On upozorava proizvođače da obrate pažnju na one bolesti koje generišu specifični vremenski uslovi kakvi su bili ovih dana i da zaštite svoje useve i zasade kako bi izbegli štete u prinosu i kvalitetu.

Potrebno je, ako to već nije učinjeno, da se čim prestanu padavine obavi tretman odgovarajućim fungcidima kako bi se sprečila šteta. U slučaju da je obavljen tretman, a kiša je pala neposredno posle njega, treba ga ponoviti čim dozvoli vreme. Pesticide treba primenjivati u preporučenoj dozi ili u koncentraciji onako kako piše u uputstvu za primenu. Povećane doze ne mogu nadoknadirti propušteni tretman – objašnjava prof. dr Milošević.

Izvor: www.telegraf.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31