Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević i predsednik Područne privredne komore Bijeljine Anto Gajić, potpisali su u Novom Sadu ugovor o partnerstvu i predstavljanju privrede Vojvodine na 17. međunarodnom poljoprivrednom sajmu Interagro 2018 u Bijeljini. 

Jedan od najvećih sajmova poljoprivrede u BiH održaće se od 20. do 22. septembra 2018, a na njemu će, po najavi organizatora, preduzeća Grad iz Bijeljine, učestvovati oko 300 izlagača iz BiH i regiona, prenosi Poljoprivrednik.

Privredna komora Vojvodine nekoliko godina unazad nije organizovano učestvovala na ovom sajmu. Ovog puta privredni subjekti su pokazali interesovanje za učešće s obzirom na intenziviranje privredne saradnje između Vojvodine i Republike Srpske.

- Agroprivredu Vojvodine na Interagro 2018 predstaviće 12 preduzeća, uglavnom iz prehrambeno-prerađivačkog sektora. Očekujemo da će u toku trajanja sajma biti potpisani novi poslovni ugovori i da će se obostrano korisna saradnja privrednih subjekata Vojvodine i Republike Srpske uspešno nastaviti. Za sedam meseci vrednost ostvarene razmene dobara iznosi 345 mil EUR, a do kraja godine trebalo bi da bude udvostručena - istakao je predsednik PKV-a Boško Vučurević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2242461/na-bijeljinski-sajam-interagro-stize-i-12-firmi-iz-vojvodine-potpisan-ugovor

BIJELJINA, 21. juna – Kompanija “Dunav osiguranje“ organizovala je danas u Bijeljini petu edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“ na kojoj je bilo reči o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje, a predstavljene su i brojne pogodnosti osiguranja.
Direktor filijale „Dunav osiguranja“ u Bijeljini Milan Trninić je rekao da je ta kompanija lider u osiguranju useva i plodova na području Semberije i Posavine koje zauzimaju najveću površinu obradivih površina u Republici Srpskoj. “Na području filijale Bijeljina, Kompanija Dunav osigurava više od 3.000 hektara, što je potvrda da smo zadobili poverenje nosilaca poljoprivrednih gazdinstava”, rekao je Trninić koji je predstavio ponudu te kompanije u oblasti osiguranja poljoprivrede – povrća, plodova, useva i duvana, kao i osiguranje životinja i imovine. Prema njegovim rečima, iz bogate ponude usluga “Dunav osiguranja“ za osiguranike u Bijeljini i okolini izdvajaju se osiguranje useva i plodova – ratarskih i povrtarskih kultura, a naročito duvana, čija je proizvodnja na tom području dominantna.
Godišnja premija osiguranja za ratarske kulture, u zavisnosti od vrste kulture i prosečnog prinosa po hektaru, kreće se od 45 konvertibilnih maraka (KM) po hektaru za kukuruz i 35 za pšenicu. Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, može se izdvojiti ponuda za osiguranje jabuka i šljiva s premijom od 1.280 KM za 2.000 stabala po hektaru i osiguranje krušaka s premijom od 2.560 KM za 2.000 stabala po hektaru, zatim osiguranje duvana od 365 KM i uljane repice od 75 do 95 KM po hektaru.
“Ima prostora za snižavanje premije ako bi se osiguranje u poljoprivredi omasovilo”, istakao je Trninić i naveo da je oko sest odsto poljoprivrednih površina u RS osigurano, da je to veoma malo, a da su elementarne nepogode u periodu vegetacije sve češće. On je istakao da je “Dunav osiguranje“ Banjaluka u poslednje tri gоdine isplаtilo više od 200.000 KM na ime štеtа оsigurаnicimа koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Ove godine, dodao je, broj osiguranika je značajno povećan zahvaljujući novim osiguranicima sa podrucja Orašja, Šamca i Gradačca , s područja Federacije BiH. „Posle katastrofalnih poplava koje su zadesile u RS 2014. godine, poseban značaj dobilo je osiguranje imovine, i to kako stambenih objekata i stvari domaćinstva tako i poljoprivrednih građevinskih objekata, mehanizacije i zaliha proizvoda u njima”, rekao je on. „Dunav osiguranje“ je kreiralo novu uslugu za osiguranje imovine fizičkih lica, popularno nazvanu “čuvar kuće“, podsetio je Trninić i dodao da za prosečno domaćinstvo sa uključenim rizikom od poplave, ali i svim ostalim rizicima, mesečna premija iznosi oko šest KM.
Radionici su, osim poljoprivrednih proizvođača i nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, prisustvovali i profesori Poljoprivrednog fakulteta u Bijeljini i Poljoprivredne škole, kao i načelnik Gradske uprave grada Bijeljina za poljoprivredu. Radionica je održana u prostorijama Poljoprivredne škole u Bijeljini, a direktor te škole Milorad Vuković kaže da 140 učenika teorijska znanja primenjuje na zemljištu površine 104 hektara koje je osigurano upravo u “Dunav osiguranju”. “Uglavnom sejemo kulture pšenicu i kukuruz, a imamo i plastenike i vinograde. Po zakonu smo u obavezi da osiguramo zemljište, a odabrali smo ‘Dunav osiguranje’ jer nudi najbolje uslove”, rekao je on. Poručio je poljoprivrednim proizvođačima da, ukoliko imaju mogućnosti, osiguraju svoje useve jer je to, dodao je, korisno. Načelnik odeljenja za poljoprivredu Gradske uprave grada Bijeljina Mladen Savić je rekao da na prostoru Semberije ima oko 55.000 hektara obradivog zemljista i savetovao poljoprivrednim proizvođačima da osiguraju svoje useve i prinose budući da je prethodnih godina na tom prostoru bilo dosta nepogoda. “Ministarstvo poljoprivrede osigurava, odnosno subvencioniše useve do 50 procenata. Mi želimo da dodatno pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima tako što ćemo u pravilnik o podsticajima za 2019. godinu uvrstiti sredstva za sufinansiranje osiguranja, odnosno površina od elementarnih nepogoda u procentu do 20 odsto”, najavio je on. Ta pomoć će, veruje, biti “vetar u leđa” poljoprivrednim prozivođačima kako bi i dalje ostali na svojoj zemlji i obrađivali je. “Procenat osiguranja na prostoru Semberije je oko 8 procenata, a mi želimo da edukacijama poput ove današnje, koja je veoma značajna, povećamo taj procenat kako bi naši poljoprivredni proizvođavci bili sigurni u svoje prihode”, zaključio je on.

 

Tradicionalna manifestacija "Dan polja strnih žita"  održana je u Bijeljini. Ova tradicionalna  manifestacija je organizovana na imanju Poljoprivrednog dobra Semberija u naselju Pet jezera. Na "Danima polja strnih žita" u Bijeljini poljoprivrednici su imali priliku da vide makroogled sa 63 sorte hibrida ozimih strnih žita, na kojem su pšenica, ječam, tritikale, zob i raž zasijane na 2,5 hektara, a zastupljeno je 12 selekcionih kuća.

Ogled je postavljen u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi.

U Republici Srpskoj pšenicom je zasijano 47.000 hektara i njen kvalitet i zdravstveni status je zadovoljavajući, izjavio je danas pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske Boris Pašalić, a prenosi SRNA. Pašalić je ovom prlikom rekao novinarima da se u agraru Srpske očekuje dobra godina, sa prinosom od pet tona pšenice po hektaru, što je više od prosječne proizvodnje u Republici. Prema njegovim riječima, za podsticaje je prijavljeno 19.500 hektara pod pšenicom i 3.100 poljoprivrednih proizvođača, što je povećanje u odnosu na prošlu godinu. "U Republici Srpskoj iz godine u godinu imamo povećanje prinosa strnih žita i kukuruza i dobrim dijelom je to zasluga i prezentacija i ogleda koje resorno ministarstvo organizuje na 15 lokacija širom Srpske", ocijenio je Pašalić.

On kaže da je cilj takvog rada da se nove sorte i tehnologije predstave domaćim proizvođačima na njivi, što je mnogo efektnije.

Manifestaciji "Dani polja strnih žita" na imanju Poljoprivrednog dobra "Semberija" u Bijeljini prisustvovao je i direktor Agencije za agrarna plaćanja Savo Minić, koji je istakao da je ove godine agrarni budžet u Republici Srpskoj povećan sa 60 na 71 milion maraka i da su sva plaćanja proizvođačima redovna. On je pohvalio odziv domaćih proizvođača na javni poziv za dodjelu sredstava za navodnjavanje i naveo da su poljoprivrednici Republike Srpske za proteklih šest mjeseci investirali 12 miliona KM u sisteme i opremu za navodnjavanje.

"Generalno imamo uzlazni trend kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja u Republici Srpskoj, a plasirane subvencije Srpske samo poljoprivrednicima u Bijeljini imaju neprestano povećanje u posljednje četiri godine, od devet miliona maraka u 2014. godini na više od 12 miliona maraka u prošloj godini", rekao je Minić.

 

Radi unapređenja pčelarstva kao profesionalne delatnosti i promocije pčelarskih proizvoda sa područja Semberije, u Bijeljini je osnovano novo Pčelarsko udruženje „Bijeljina“.

Cilj novog udruženja je okupiti što više mladih ljudi i podstaći ih da se bave pčelarstvom. U Semberiji je registrovano 250 pčelara sa oko 10.000 košnica. Pored osnivačke Skupštine udruženja, održano je i predavanje o razvoju i zaštiti pčela i pripremi pčelinjih društava za proleće.

- Pčelarstvo je grana poljoprivrede koja može doneti sigurnu dobit. Od pčelarstva se ne može obogatiti, ali se može lepo živeti - kaže Đorđe Jevtić iz semberskog sela Amajlije koji je izabran za predsednika novoosnovanog udruženja.

U njegovoj porodici pčelarenje je tradicija, a sada ima stotinak košnica.

– Zbog blage klime i male zagađenosti prirodne sredine Semberija ima odlične prirodne uslove za pčelarenje. Cilj nam je da okupimo što više pčelara i da animiramo što više mlađih ljudi da se bave pčelarstvom, jer nažalost postoji praksa da se pčelarstvom bave ljudi tek kada odu u penziju. Pčelarstvo može da bude hobi, ali i izvor solidnih primanja - kaže Jevtić.

Pčelarima se preporučuje da se posvete ovoj proizvodnji, edukuju i prate najnovije dešavanja u ovoj oblasti pa je za pčelare okupljene u novom udruženju održano i predavanje o pripremama pčelinjih društava za novu prolećnu sezonu.

Predsednik Pčelarskog saveza RS Radivoje Maksimović kaže da su pripreme trebalo da počnu od zimskog perioda.

– To podrazumeva obezbeđenje dovoljne količine hrane, kvalitetne matice, da pčela nemaju bolesti. Jaka zajednica, jaka proletna paša, blaga klima, garant su dobrog prinosa - naglasio je Maksimović.

Iako se pčelarstvom bavi iz hobija, veterinar Bratislav Lukić smatra da se sa stotinjak košnica može ostvariti ozbiljan prihod ili dopuniti kućni budžet. Pčelarstvo, kaže, nije težak posao, ali ga ne treba shvatati olako.

- Semberiju treba promovisati kao značajan pčelarski kraj koji pravi velike količine meda. Primera radi, iz godine u godinu se sve više površina na ovom području zasejava uljanom repicom, koja je vrlo bitna za razvoj pčelinjih društava pred bagremovu pašu. Ovde imamo bagrem i lipu - ističe ovaj mladi pčelar.

On naglašava da je med proizveden u Semberiji odličnog kvaliteta.

– Moj šumski med je proglašen najboljim na nedavno održanom međunarodnom takmičenju u Tuzli na kojem su u konkurenciji bili i uzorci meda iz Evrope, Amerike, Švedske čak i manastira Hilandar. Uključio sam nauku, ali veliku ulogu ima i zdrava životna sredina -kaže Lukić.

Iz Udruženja pčelara „Bijeljina“ najavljuju da će pokušati da se izbore za veće podsticaje resornog ministarstva koji su danas na nivou od pet KM po košnici za registrovane pčelare, kao i da će tražiti podršku lokalne zajednice.

Istovremeno planiraju da rade na brendiranju meda sa ovih prostora i označavanju geografskog porekla meda iz Semberije kako bi se zaštitili od nelojalne konkurencije i smanjili mogućnost da se na pijacama prodaje med sumnjivog porekla.

Godišnja proizvodnja 3.000 tona

Prema evidenciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivede RS u Srpskoj je registrovano 2.890 pčelara, koji poseduju ukupno 156 696 pčelinjih društava. Ukupni godišnji prinosi meda u Srpskoj procenjuju se na oko 3.000 tona.

 

izvor : https://www.blic.rs/

Iz budžeta grada Bijeljina za podsticaj ovogodišnje poljoprivredne proizvodnje biće izdvojeno 1,2 miliona maraka. Poljoprivrednici tvrde da je to nedovoljno, jer je u Semberiji registrovano više od 8.800 gazdinstava koja su zbog suše pretrpela katastrofalnu štetu u prošloj godini. U Odeljenju za poljoprivredu grada Bijeljine ističu da će stimulisati isključivo proizvođače kojima je poljoprivredna proizvodnja osnovna delatnost, pri čemu će pratiti i pravilnik resornog ministarstva.

Za razvoj sela i poljoprivrede veliki značaj imaju novčani podsticaji, koje obezbeđuje Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva RS i lokalna uprava, tvrde semberski proizvođači. Poljopriverednik Blago Matović godinama proizvodi žitarice, a trenutno u tovu ima i 60 grla stoke. Kaže da bez podsticaja ova proizvodnja ne bi bila rentabilna i mnoga imanja bi ugasila proizvodnju.

- Ulaganja su velika, konkurencija je nelojalna, a tržište nestabilno.

Zahvaljujući podsticaju od Ministarstva poljoprivrede, koji je prošle godine bio oko 200 KM po hektaru pšenice i podsticajima od Agrarnog fonda grada Bijeljina od 60 KM, dobije se neka računica za proizvodnju - kaže ovaj domaćin.

I poljoprivrednik Živko Marković kaže da su podsticaji neophodni.

- Prošle godine smo dobili po dva pfeninga za kilogram pšenice. Za ovu godinu još ništa ne znamo. I mnogo bi nam bilo lakše da znamo koliko će iznositi kako bi lakše organizovali proizvodnju. A pogotovo kada bi znali kome i po kojoj ceni ćemo prodati ono što proizvedemo, te kolike ćemo podsticaje ostvariti – navodi Marković.

Semberija je agrarno područje, ima oko 14 hiljada poljoprivrednih imanja od kojih je oko 8.800 registrovanih gazdinstava. Očekivali su, kažu, veća izdvajanja u Agrarnom fondu grada za podsticaje poljoprivrede.

Međutim, samostalni stručni saradnik u Agrarnom fondu Bijeljine Zdravko Mikić kaže da je budžet Fonda ostao na nivou prošlogodišnjeg i da iznosi 1.200.000 KM.

- Za organizovani otkup voća i povrća obezbeđujemo 10 odsto od prosečne tržišne cene, a limitaran je iznos na 2.000 KM po jednom domaćinstvu. Podsticaj po kilogramu otkupljenog duvana košta 15 pfeninga - kaže Mikić.

Isplata u toku godine

Za uzgoj junica izdvaja se 100 maraka po grlu, tov junadi 70, a svinja sedam maraka po grlu. Za podsticaje u 2017. godini u Agrarni fond grada stiglo je 860 zahteva.

Dosad je isplaćeno oko 500 hiljada maraka, preostala potraživanja, kažu u Agrarnom fondu grada Bijeljina biće isplaćena tokom ove godine.

Izvor: S.R. Mrkonjić  

https://www.blic.rs/ 

Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovala je u Bijeljini osmu edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“, na kojoj je bilo reči o tome zašto je neophodno osigurati useve. Predstavljene su i brojne pogodnosti osiguranja za poljoprivrednike, pre svega za osiguranje useva, plodova i duvana, osiguranje životinja, ali i za osiguranje imovine.

U Republici Srpskoj (RS) osigurano je manje od deset odsto poljoprivrednih površina. To je, prema ocenama direktora filijala „Dunav osiguranja“ u Brčkom i Bijeljini Milana Trninića, veoma malo, budući da su na području Semberije elementarne nepogode u periodu vegetacije sve češće.

„Upravo zato, ova radionica je bila prilika i za poljoprivredne proizvođače koji su se dvoumili da li da osiguraju svoju poljoprivrednu proizvodnju, da osim ponude za osiguranje koje pruža naša kompanija, čuju i iskustva poljoprivrednika koji sarađuju sa „Dunav osiguranjem“ i da dobiju preporuku i od njih”, ocenjuje Trninić.

On je u izjavi medijima rekao da „Dunav osiguranje“ na ovom području treću godinu zaredom beleži rast premije što se tiče osiguranja useva i životinja.

U 2017. godini, precizirao je Trninić, filijale Brčko i Bijeljina pokrile su oko 2.000 hektara kada je reč o osiguranju useva.

„Tu ima raznih kultura, među kojima su uljana repica, pšenica, kukuruz, a na području Bijeljine jako je bitno osiguranje duvana”, istakao je Trninić i dodao da su „Dunavu“ najbolja preporuka bili upravo osiguranici koji proizvode duvan, jer su oni imali dosta šteta, ali i dosta iskustva s „Dunav osiguranjem“ prilikom isplate.

učesnici radionice se aktivno uključili u diskusiju

Iznos premije za osiguranje pšenice, za prosečan prinos po hektaru, iznosi oko 40 konvertibilnih maraka (KM), kaže Trninić, a za kukuruz, takođe po jednom hektaru prosečnog prinosa, premija iznosi oko 50 konvertibilnih maraka (KM), odnosno za duvan 365 KM, u zavisnosti od visine sume osiguranja po jednom hektaru.

Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, prema Trninićevim rečima, izdvaja se ponuda za osiguranje jabuka i šljiva s premijom od 1.280 KM za 2.000 stabala po hektaru, kao i osiguranje krušaka s premijom od 2.560 KM za 2.000 stabala po hektaru.

Direktor filijala u Brčkom i Bijeljini Milan Trninić poručio je i da ima prostora za snižavanje premije, ako bi se osiguranje u poljoprivredi omasovilo.

Rade Jovičević, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva iz Trnjaka , koji na 30 hektara zemljišta uzgaja povrće i pšenicu, učestvovao je u aktivnostima današnje radionice, a kako je rekao novinarima, iako je do sada osiguravao samo pšenicu, sada planira da osigura i kupusnjače.

„Želim i njih da osiguram jer sam saznao da ‘Dunav’ pruža mogućnosti osiguranja svih ratarskih i povrtarskih kultura i useva, za koje do sada nisam znao ni da postoje.”

Milan Trninić, direktor filijala Dunav osiguranja u Bijeljini i Brčkom

Jovičević je u ovoj osiguravajućoj kući osigurao deset hektara svog poljoprivrednog zemljišta, a za „Dunav osiguranje“ se odlučio, kako kaže, zato što tu ima mogućnost da plati samo deset odsto od ukupne premije da bi aktivirao polisu, a da će ostatak premije platiti posle žetve.

„To je presudilo kod 80 odsto proizvođača koje ja poznajem da zaključe polisu osiguranja, a koji sarađuju sa ‘Dunavom’. Za tako mali novac, i takve pogodnosti, ne znam ko može da odoli toj ponudi, naravno ukoliko se ozbiljno bavi poljoprivredom,” poručio je Jovićević proizvođačima koji su prisustvovali radionici.

Njegovo mišljenje deli i direktor poljoprivrednog dobra „Napredak“ iz Pelagićeva Aleksa Stakić, koji se bavi proizvodnjom uljane repice, pšenice, soje i kukuruza. Stakić je novinarima rekao da u poslednjih nekoliko godina osigurava sve svoje useve u „Dunav osiguranju“.

„U početku smo osiguravali samo deo površina a onda smo, nakon manjih šteta koje smo prošle godine imali, ocenili da je saradnja sa ‘Dunav osiguranjem’ korektna,” rekao je i dodao da su procene i isplata štete odgovarale realnom stanju.

„Nismo imali nikakvih primedbi, tako da ćemo i ove godine osigurati kompletnu poljoprivrednu proizvodnju,” kaže Stakić.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30