Jesen je vreme kada ratari imaju najviše posla na njivama. Ubira se letina, uskoro počinje i jesenje oranje i setva, a približava se i vreme kada treba misliti na drva i ogrev za zimu. Zato je na putevima sve više traktora. Prema podacima Uprave saobraćajne policije MUP u poslednjih pet godina dogodilo se 3.805 saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali traktori, motokultivatori i zaprežna vozila. U tim nesrećama poginulo je 188 ljudi a 1.337 je povređeno. U najvećem broju učestvovali su traktori, dok su motokultivatori u zaprege značajno manje zastupljeni.
Bezbednost na putu
- Kada su u pitanju saobraćajne nezgode koje se dešavaju na asfaltiranim putevima, najčešće se dešava naletanje na neobeležen traktor odnosno traktorsku prikolicu, noću ili u uslovima smanjene vidljivosti. Saobraćajne nezgode na zemljanim putevima najčešće se događaju prilikom prevrtanja ili gubitka kontrole nad traktorom usled neispravnih kočnica – kaže za Agrobiznis magazin Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost u saobraćaja. U saobraćaju je, kao objašnjava, najopasnije kada se ispred vozača automobila noću iznenada pojavi neobeležen traktor, a takva iznenađenja, na žalost, često imaju
teške ili fatalne posledice.
- Veoma je važno da poljoprivrednici shvate značaj načela VIDI I BUDI VIĐEN. Zbog toga je veoma važno da svako, a naročito sporo vozilo poput traktora,
bude propisno obeleženo i time vidljivo za ostale vozače – kaže Okanović i detaljno opisuje šta se događa kada je traktor "u mraku":
- Uzmimo za primer situaciju da se neobeležen traktor kreće brzinom od 20 km/ čas noću na delu puta koji nije osvetljen javnom rasvetom, a da se iza njega ide automobil propisanom brzinom od 80 km/ čas. To je kao da traktor stoji a automobil mu se približava brzinom od 60 km/č odnosno 16,7 metara u sekundi. I još ako dodamo da je vozač auta "oborio svetla" jer mu u susret ide drugo vozilo. U takvoj situaciji vozač automobila može da shvati da se ispred njega nalazi traktor tek kada je oko 25 metara iza traktora. Auto će zbog reakcije vozača i kočionog sistema automobila koja traje prosečno 1,1 sekundu početi naglo da usporava kada bude oko 7 metara iza traktora. Svako zna da je nemoguće brzinom od 60 km/č ukočiti automobil za svega 7 metara. I upravo se na ovaj način najčešće i događaju tragedije na putevima u kojima učestvuju traktori. Ostali vozači, iako poštuju ograničenje brzine, jednostavno ne mogu pravovremeno da uoče neobeležen traktor, i da izbegnu sudar, posebno kada postoji i vozilo koje dolazi u susret traktoru.
Kako povećati bezbednost traktora?
Okanović ističe da je zbog bezbednosti samih traktorista, ali i ostalih učesnika u saobraćaju izuzetno važno da traktor i prikolica, ako je ima, budu adekvatno
obeleženi kako bi ostali vozači mogli blagovremeno da shvate da ispred njih postoji vozilo koje se kreće znatno sporije.

- Zbog toga je propisano da traktori moraju imati uključeno žuto rotaciono ili trepćuće svetlo, koje je vidljivo sa svih strana. Propisno postavljeno, ispravno
kvalitetno žuto rotaciono svetlo mora se u noćnim uslovima uočiti na najmanje 300 metara. To je više nego dovoljno da vozač automobila koje nailazi iza traktora može blagovremeno da shvati da ispred sebe ima vozilo koje je zaustavljeno ili se sporo kreće. To će sprečiti naletanje na traktor čak i kada se vozilo kreće brže od ograničenja, ili kada umesto ispred sebe vozač gleda u mobilni telefon, jer žuto rotaciono svetlo privlači pažnju. Posebno skrećem pažnju traktoristima da se žuto rotaciono svetlo ne upotrebljava zbog policije već zbog toga da neko ne naleti na traktor, i zato je važno da se postavi tako
da se može videti sa svih, a naročito sa zadnje strane – ističe naš sagovornik.
Posebno treba voditi računa da se žuto rotaciono svetlo vidi i kada traktor za sobom vuče prikolicu sa teretom koji može da zakloni rotaciju, što ne bi smelo
da se dogodi. Osim ovoga veoma je važno da na zadnjoj strani traktora, motokultivatora odnosno prikolice bude propisno istaknuta oznaka za spora vozila.
- Ta oznaka upozorava vozače da se ispred njih nalazi vozilo koje se kreće znatno sporije u odnosu na njih, što je bitno zbog prilagođavanja brzine. Osim toga, na traktoru moraju postojati ispravna poziciona svetla i farovi, a na prikolici još i par "mačjih očiju" u obliku trougla. Savetujem poljoprivrednicima i da svoja vozila obeleže tkz. konturnim trakama kojima se obeležavaju ivice velikih kamiona, naročito ako se radi o vozilima ili mašinama velikih dimenzija poput kombajna. Jer veoma je važno da u saobraćaju VIDIŠ i BUDEŠ VIĐEN.
Prevoz tereta
Većina traktora koji se koriste u Srbiji su prilično stara, često i po nekoliko decenija, ali Okanović smatra da na bezbednost saobraćaja najviše utiče to kako domaćin održava traktor. Najvažnije je dobro i pravilno održavanje svetlosne signalizacije i kočionog sistema, što nije ni komplikovano ni skupo.
- Kada je u pitanju teret koji se prevozi u traktorskoj prikolici po slovu zakona teret mora da bude smešten i obezbeđen tako da ne ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju, da ne umanjuje stabilnost i ne otežava upravljanje vozilom, da ne umanjuje preglednost vozaču, da ne pada i ne rasipa se sa prikolice po putu, da ne zaklanja svetla, i druge propisane oznake na vozilu. Ukoliko dođe do saobraćajne nezgode zbog toga što je drvo palo sa prikolice na drugo vozilo u pokretu, pa to vozilo sleti sa puta i vozač pogine, zaprećena kazna je do 12 godina zatvora – upozorava Okanović.
Problem mogu da predstavljaju i nekategorisani putevi koji najčešće nisu nikako obeleženi.
- Ova oblast je u nadležnosti gradova i opština, a signalizacija se najčešće ne postavlja pod pretpostavkom da te puteve koristi samo lokalno stanovništvo koje
"poznaje put". To je donekle tačno, ali ne opravdava nadležne da ne postave signalizaciju koja omogućava bezbedno obavljanje saobraćaja na nekategorisanom putu.
Po našem zakonu nije predviđena periodična provera vozača u bilo kojoj kategoriji, pa ni traktorista.
- Iskoristiću priliku da podsetim poljoprivrednike da je vozač prilikom levog skretanja mora da proveri ne samo da li mu ide neko vozilo u susret već i da proveri iza sebe da li ga neko vozilo pretiče – kaže Okanović i ističe:
- Dodatna edukacija poljoprivrednika je veoma bitna, njome se mnogo postiže. Komitet za bezbednost saobraćaja je imao veliki broj predavanja poljoprivrednicima i zapazili smo da na početku postoji otpor, ali kada tokom predavanja slikovito predočimo zašto je važno da se propisno
ponašaju u saobraćaju, taj otpor prelazi u podršku. Kada dođe do saobraćajne nezgode sa teškim posledicama, opravdanja nema. I zato je izuzetno važno sprovoditi dodatnu edukaciju među poljoprivrednicima – zaključuje Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost u saobraćaja.

Izvor:Agrobiznis magazin

Svinjsko meso koje se nalazi u prometu u prodavnicma u Srbiji je bezbedno za upotrebu, rečeno je Televiziji Kragujevac iz resornog ministarstva poljoprivrede.

Zbog sumnje na moguću pojavu svinjske kuge koja se širi zemljama regiona na osnovu prijavljenog uginuća jedne svinje u opštini Mladenovac, nadležne službe Uprave za veterinu poslale su uzorke na laboratorijsku analizu.

Po dobijanju rezultata biće preduzete sve potrebne mere u skladu sa utvrđenim procedurama.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je ranije Tanjugu da je isplaćena novčana nadoknada vlasnicima.

Svinjska kuga je visokozarazna bolest od koje mogu da obole domaće i divlje svinje, ali ne i ljudi.

Izvor:http://rtk.co.rs/svinjsko-meso-u-srbiji-bezbedno-za-upotrebu/

Procedure u velikim sistemima su dobro razvijene i oni mogu da povuku proizvod sa tržišta za nekoliko sati, dok kod malih proizvođača nije tako lako povući proizvode, kazala je Tamara Bošković, načelnik odeljenja za veterinarsko javno zdravlje u Upravi za veterinu.

"Kod malih proizvođača, kao što su proizvodi od mleka, nije tako povući proizvode", rekla je Bošković na skupu povodom Svetskog dana bezbednosti hrane koji su u beogradskom Hajatu organizovali USAID i Ministarstvo poljoprivrede.Ona je ocenila da su proizvođači u Srbiji takođe prošli "dečje bolesti" da ne shvataju da je njihova odgovornost da povlače proizvode sa rafova.

Kako je rekla, nekad nije transparentno šta je povučeno sa rafova, i kad mediji saznaju tu informaciju, nastaje šteta za proizvođača.

Iako je nedavnim izmenama zakona o inspekcijskom nadzoru, precizirana podela nadležnosti inspekcija što se tiče maloprodaje, Bošković je istakla da su maloprodajni objekti i do sada bili kontrolisani, a nekada su se kontrole i preklapale.Ona je naročito istakla da je Uprava za veterinu prethodne dve godine radila sa malim proizvođačima mesa, a napravljeni su i vodiči i generičke "ček liste” tj. kontrole liste koje mogu da koriste u svojoj proizvodnji mesa kako bi zadovoljili neophodne standarde bezbednosti u proizvodnji.

U decembru 2018.godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Svetski dan bezbednosti hrane kako bi skrenula pažnju celog sveta na zdravstvene posledice kontaminirane hrane i vode. Ovo je tema od izuzetno velikog značaja jer procene kažu da jedna od deset osoba na svetu pati od zdravstvenih tegoba izazvanih neispravnom hranom i vodom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/velike-kompanije-brzo-povlace-sumnjiv-proizvod-sa-polica-male-kaskaju/zydsm90

Srbija istovremeno sa unapređenjem primarne proizvodnje hrane povećava njenu bezbednost, rekao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević.

On je, povodom Svetskog dana bezbednosti hrane koji je obeležilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj, rekao da je Srbija krajem prošle godine izmenila Zakon o bezbednosti hrane, što je krupan korak ka integraciji sa EU jer je prihvaćena njena regulativa.

- Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane unapređen je ceo sistem, a iz njega izmeštena regulativa o genetski modifikovanim organizmima, što će biti uređeno posebnim zakonom - rekao je Radošević.

Dodao je da se zakonom povećava odgovornost svih učesnika u lancu proizvodnje i prometa hrane, a jasnije je definisana nadležnost Nacionalne referentne laboratorije.

Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka omogućila je, prema njegovim rečima, da se prati kvalitet i obezbedi fer cena za proizvođače. Istakao je da je taj Zakon omogućio i da se donese niz pravilnika kojima se reguliše neophodna higijena i način deklarisanja robe.

Zamenica direktora USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj Dragana Stanojević rekla je da o bezbednosti hrane, osim države treba da brinu i stručnjaci.

- Za unapređenje bezbednosti hrane pored stručnosti inspektori moraju da imaju kapacitet pa me raduje da je dozvoljeno zapošljavanje još inspektora - rekla je Stanojević.

Direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Nenad Dolovac kazao je da je "imperativ ne samo proizvodnja nego i bezbednost hrane".

On je najavio da će biti proširena akreditacija Laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka na ispitivanje pesticida, teških metala i veterinarskih lekova.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2532016/u-srbiji-povecan-nivo-bezbednosti-hrane-laboratorija-za-ispitivanje-kvaliteta-mleka-vrsice

Čak polovina propisa vezanih za poljoprivredu u Srbiji moraju biti promenjena, a među onima koji su već promenjeni su i izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane.One su 14. marta 2019. godine usvojene u Skupštini Srbije, a počele su da se primenjuju 1. aprila. Njihov cilj je da se obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja potrošača, kao i efikasno funkcionisanje unutrašnjeg i međunarodnog prometa hrane.

Da je pitanje bezbednosti hrane od najvećeg značaja potvrđuju i reči ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koji je na nedavno održanoj konferenciji "Budućnost hrane - Budućnost zdrave Srbije" rekao da je bilo neophodno izmeniti Zakon o bezbednosti hrane i dodao je da je bezbednost hrane kompleksna stvar koja se tiče i kvaliteta života naših građana, ali i isto tako toga šta možemo da izvezemo iz Srbije."Nama sledi najveća bitka u delu bezbednosti i kvaliteta hrane. Bezbednost ćemo i savladati, ali kvalitet moramo da razvijamo sa celim društvom. Zato je važno učešće svih u ovom poslu - i privrede, i potrošača, i nauke, i institucija", naglasio je Nedimović.

Zbog svega toga ne čudi ni to što je dobijena dozvola za zapošljavanje novog 71 inspektora koji bi trebalo da budu prva linija odbrane u bezbednosti hrane, kao i najava da će posebno biti pojačana kontrola na graničnim prelazima na kojima hrana ulazi u Srbiju.

Izmenama Zakona o bezbednosti hrane i Nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane dobiće "širi opseg nadležnosti" i biće opremljena tako da može da kontroliše svaku laboratoriju u Srbiji.

Podsetimo i da je pomak u bezbednosti hrane napravljen krajem 2015. godine usvajanjem novog Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa, kojim je onemogućen uvoz jeftine sirovine. Upravo novim Pravilnikom o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa propisan je novi nivo kalcijuma u mehanički separisanom mesu (MSM) od 0,1 odsto na 100 grama mesa.

Mehanički separisano meso (MSM) koje se koristi u proizvodnji mesnih prerađevina dobija se odvajanjem mesa od kostiju nakon procesa otkoštavanja ili sa trupa ili delova trupa živine. MSM se proizvodi u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju veterinarsko-sanitarni uslovi, tj. opšti i posebni uslovi higijene hrane životinjskog porekla.

MSM nije nepoznanica ni u EU gde se godišnje proizvede oko 700.000 tona takvog mesa u vrednosti koja se kreće između 400 i čak 700 miliona evra.

Malo je poznato da u okviru proizvodnje MSM postoje i sirovine dobijene po BAADER tehnologiji koja je jedinstvena jer omogućava da se meso i masnoće slabim pritiskom kroz sitne rupice odvoje od žlica i hrskavica. Na taj način nastaju kvalitetnije sirovine koje se dalje koriste za proizvodnju mesnih prerađevina.

Zahvaljući visokim standardima koje su uspostavile, zemlje EU su vodeće po pitanju bezbednosti hrane i trgovine kvalitetnim proizvodima, a s ozbirom da ide ka članstvu u EU, Srbija se obavezala na to da i sama razvije standarde visokog kvaliteta i da preuzme standarde koji postoje u EU.

Bezbednost i kvalitet hrane važni su i nadležnim organima i potrošačima i proizvođačima hrane. Upravo zato kompanije najveću pažnju poklanjaju ispunjavanju strogih standarda kvaliteta, bezbednosti i sigurnosti hrane, svako u svom domenu proizvodnje. Jer, kvalitetni proizvodi odmah bivaju prepoznati kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Na kraju krajeva, izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU utrostručio se u poslednjih devet godina, pa je samo u prošloj godini iznosio 1,3 milijardi evra, a to sigurno dosta govori o kvalitetu i bezbednosti naših proizvoda.

Neoplanta je jedna od retkih kompanija u mesnoj industriji koja proizvodnju svoje Pipi salame i viršle zasniva upravo na sirovinama dobijenim po BAADER tehnologiji. Proizvodi dobijeni od sirovina nastalih po BAADER tehnologiji imaju unapređenu i savršeno glatku teksturu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/pr/pr.php?nav_category=1244&yyyy=2019&mm=05&dd=03&nav_id=1534451

Hrana u Srbiji je bezbedna i građani ne moraju da brinu o tome da li su namirnice ispravne, budući da smo prihvatili regulativu EU kada je ta oblast u pitanju, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je rekao da dodatno treba raditi na poboljšanju kvaliteta.

Nedimović je naveo da je Srbija prihvatila regulativu koja važi u EU i je da je tržiste uredjeno kada je meso u pitanju, i inspekcije redovno kontrolišu njegovu ispravnost.

"Građani mogu biti bezbrižni, prihvatili smo regulativu EU i najbolje uređeno tržiste hrane koje postoji u svetu, ispravnost mesa prilikom ulaska proveravaju veterinarske isnpekcije, a u maloprodajnim objektima i druge inspekcije, tu nema nekih velikih problema", kaže Nedimović za TV Pink.On je podsetio da meso za koje je prošlo šest meseci od klanja i zamrzavanja ne može da bude uvezeno u zemlju.

Nedimović je dodao da je Srbija deo jedinstvenog sistema i gde god se desi neki incident, ili sumnja automatski se pojavljuje upozorenje u softverskom sistemu i onda kreću svi sistemi kontrole.

On je naveo da se radi na tome da se nadju novi kanali prodaje za ono što se proizvede u Srbiji."Važno je da nađemo nova tržišta, po mogućstvu platežno sposobna, važno nam je tržište Persijskog zaliva, oni hoće da uvoze meso iz Srbije, pored voća i povrća koji su već prisutni tamo. Ljudi iz Emirata traze da prodajemo meso direktno, dosta treba da radimo na tome. Naše tržište mesa bilo je jako dobro prošle godine", rekao je Nedimović.

U Srbiji ne više od 20 odsto potrošnje otpada na govedje meso, a tradicionalno se u Srbiji najviše koristi svinjsko i pileće meso.

Ministar je naveo da je govedje meso kvaliteno i da zaslužuje veću cenu.

Nedimović je rekao da se nada da će početkom juna ponovo početi izvoz za Liban i zemlje severne Afrike.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nedimovic-o-bezbednosti-hrane-u-srbiji-da-li-je-i-koliko-uvezeno-meso-kvalitetno/ljxr13h

Srbija neće praviti kompromise kada je hrana u pitanju, pre svega zbog građana, kaže premijerka Ana Brnabić. Država nastavlja digitalizaciju agrara, a najavljuje i elektrifikaciju poljoprivrednog zemljišta. Kvalitet hrane kontrolisaće veći broj inspektora.Akreditacijom nacionalne laboratorije za bezbednost hrane i izmenama zakona u toj oblasti konačno su se stekli uslovi za poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda, kažu nadležni.Njihovo sprovođenje na terenu garantovaće veći broj fitosanitarnih i veterinarskih inspektora. Kontrolisaće uvoz na granici, ali i domaću proizvodnju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će inspektori biti obučeni u skladu sa svim direktivama EU o bezbednosti hrane. To je naš zalog za 20 godina, poručuje ministar Nedimović.

Nove inspektore sačekaće nova softverska rešenja. Podatke o bezbednosti hrane i sertifikatima za izvoz, razmenjivaće elektronski.

Efikasnost agrara unaprediće digitalizacija, kaže premijerka. Do kraja mandata vlade najavljuje oko devet odsto zemljišta pod sistemima za navodnjavanje.

"Nadam se da ćemo krajem ovog ili početkom sledećeg meseca ići u postavljanje sistema za elektrifikaciju polja tako da kad imamo sisteme za navodnjavanje, onda mogu i poljoprivredni proizvođači lako da ih iskoriste, pa da idemo u implementaciju sistema automatske protivgradne zaštite", istakla je premijerka BrnabićUz kvalitet poljoprivrednih proizvoda mora da raste i prerađivačka industrija. Uslov je da država garantuje sprovođenje strogih pravila, ali i da ukida administrativne barijere za proizvodnju hrane.

Da se srpska veterinarska i fito-sanitarna politika sve više uređuje u duhu evropskih pravila, smatra i šef evropske delegacije u Srbiji Sem Fabrici.

"Proteklih devet godina izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije u EU se utrostručio. Samo u 2018. iznosio je 1,3 milijarde evra", rekao je Sem Fabrici.

Akreditacija laboratorija za kontrolu aflatoksina, sadržaja mesnih prerađevina i pesticida, najavljuje se za kraj avgusta.

Plaćanje mleka po kvalitetu sačekaće kraj godine. Resorni ministar kaže da država dosledno sprovodi propise o nultoj toleranciji na uzgoj i uvoz genetski modifikovane hrane.

Ne krije da svetska trgovinska organizacija zahteva njihovu izmenu. Na pitanje hoće li se i u kom pravcu menjati zakon o GMO, odgovara: o tom – potom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3492398/sa-hranom-nema-kompromisa.html

Predlog izmena Zakona o bezbednosti hrane koji sadrži sve tekovine Evropske unije, trebalo bi da bude usvojen na proleće u Skupštini Srbije, kada počne redovno zasedanje, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Nedimović je na panelu "Put ka evropskoj budućnosti Srbije - izmene zakona kao uslov transformacije društva" na konferenciji "Lideri transformacije društva" u Beogradu kazao da je Vlada Srbije usvojila na sednici izmene zakona o bezbednosti hrane, te da će rasprava o izmenama u Skupštini biti u martu, jer se sada očekuje i usvajanje budžeta za sledeću godinu.

"Ministarstvo je prihvatilo skoro sve sugestije o izmenama zakona o bezbednosti hrane koje je dobilo tokom javne rasprave, a one koje nismo, prihvatićemo najverovatnije preko amandmana u skupštinskoj raspravi", rekao je Nedimović u uvodnom obraćanju. On je najavio da će se od 2019. pa na dalje govoriti o bezbednosti hrane i dodao da su neke stvari spremne, ali da što se tiče pregovora sa EU, odnosno poglavlja 12, Srbiju "čeka pakao".

"Sve što znamo moraćemo da promenimo, to će boleti i koštati, ali ako je na kraju cilj koji će se isplatiti, onda je sve to isplativo", ističe Nedimović.

On se zahvalio organizatorima konferencije na kojoj je govorio o upravljanju otpadom, za šta je naveo da su važne stvari za poljoprivredu, o čemu, kaže, ljudi malo znaju.

"To se doživljava kao da nije bitno, da je višak. Ovde se sve završava na tome da sve što je višak završi u kanti, u najboljem slučaju, jer često završe na kantama ili nekom trećem mestu, u kanalu ili slično, počevši od otpadaka hrane, pa do životinja", naveo je ministar.

Dodao je da se treba naviknuti da je i ono što ostane od poljoprivrede otpad i da na određen način s tim treba postupati.

Ministar Nedimović i državna ministarka Ujedinjenih Arapskih Emirata za prehrambenu sigurnost Mariam Al Maheri dogovorili su danas dalje usaglašavanje sertifikata za međusobnu razmenu poljoprivrednih proizvoda.

Dogovoreno je da se u narednom periodu sa Upravom za standardizaciju i meteorologiju Ujedinjenih Arapskih Emirata (ESMA) usaglase Halal sertifikati.

Do sada je završen postupak usaglašavanja za veterinarske potvrde, što podrazumeva sertifikate za izvoz u UAE, i to izvoz mesa goveda, ovaca, koza i živine i proizvoda od mesa namenjenih za ishranu ljudi, mleka i mlečnih proizvoda, jaja, proizvoda od jaja, meda i proizvoda od meda.

U prethodnom periodu su usaglašeni i svi dokumenti koji treba da prate pošiljke hrane biljnog i mešovitog porekla iz Srbije ka UAE i obratno.

Na sastanku ministra Nedimovića sa državnom delegacijom UAE razgovaralo se i o organizovanju Agrobiznis foruma u aprilu u Beogradu.

To bi bila odlična prilika da proizvođači iz Srbije predstave svoju robu trgovcima iz Emirata, koje je dobro platežno tržište i dobra platforma za ostale arapske zemlje Golfskog zaliva.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nedimovic-izmene-zakona-o-bezbednosti-hrane-na-prolece_968189.html

Većina proizvoda u prodavnicama u Srbiji je bezbedna i dobrog kvaliteta, ali nemaju ispravnu deklaraciju i sve potrebne podatke o sastavu, rekao je savetnik za bezbednost hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Dolovac.
On je na okruglom stolu "Bez kvalitetnih sirovina nema kvalitetnih proizvoda" kazao da su proizvođači hrane u Srbiji, kao i oni koji je prodaju na tržištu, u obavezi da poštuju Zakon o bezbednosti hrane.

"Proizvođači treba da naprave dovoljno kvalitetne proizvode, ali i da više vode računa o sadržini deklaracija koju sve veći broj potrošača pažljivo čita", rekao je Dolovac i dodao da je to način da proizvođači opstanu na konkurentnom tržištu.

Dolovac je najavio da će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uskoro pokrenuti metode kojima će se ispitivati prevare u proizvodnji hrane.

Predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida rekla je da su kupci u Srbiji dosledni jer se opredeljuju za proizvode koji godinama ne menjaju kvalitet i sastav.

"Naša istraživanja pokazuju da nutritivne tablice veliki broj potrošača ne razume, a najviše ih čitaju oni koji imaju zdravstvene probleme", kazala je ona.

Prema njenim rečima, država treba više da kontroliše male proizvođače jer se dešava da oni, za razliku od velikih proizvođača, nekada ne poštuju propise.

Generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantik grupe Andrej Bele rekao je da se bezbednost finalnih proizvoda najbolje postiže praćenjem kvaliteta procesa proizvodnje.

"Godišnje u Srbiju uvezemo više od 13.000 tona gotovog proizvoda, odnosno 100 miliona tona kesica kafe. Od toga se kao neispravno vrati samo 100 kesica i to ne zbog kvaliteta, već zbog problema u transportu", kazao je Bele.

Menadžer za kvalitet i životnu sirovinu kompanije Dijamant Pregrag Nenin rekao je da je važno da se "na svetskom tržištu poveća prepoznatljivost kvaliteta srpskih proizvoda".

Izvor:http://www.novimagazin.rs/vesti/proizvodi-u-srbiji-bezbedni-i-kvalitetni-ali-lose-deklarisani

Transport u poljoprivredi uglavnom zavisi od specifičnih svojstava tereta koji se prenosi. Poznato je da je u saobraćaju, veliki procenat nesreća izazvan od strane traktorista, koji se u vreme sezone ubiranja plodova kreću na putevima u sprezi sa prikolicama.

Zbog specifičnih uslova proizvodnje u poljoprivredi, teret se transportuje po različitim terenima, od asvaltiranih puteva do neuređenih atarskih puteva, koji su vrlo često i sa nepovoljnim nagibima.

Transport tereta je posebno opasan na nekategorisanim putevima, u polju i šumi gde je rukovalac mašina u velikoj meri ugrožen.

U saobraćajnim nesrećama u Srbiji, procenat smrtnih ishoda nesreća u kome učestvuju poljoprivrednici je oko 17,2%.

Prema novom zakonu o bezbednosti saobraćaja, vozači traktora pored postojeće saobraćajne signalizacije, moraju da imaju i specijalna rotaciona svetla.

Po statistici, u poslednjih deset godina, u poljoprivrednoj proizvodnji godišnje pogine u Srbiji 75 osoba, u Sloveniji 35, u Finskoj 17 osoba. Iz ove statistike jasno se vidi da smo po broju tragičnih nesreća daleko ispred zemalja u EU. Svi pokazatelji jasno ukazuju da se posebno u periodu jesenjih radova mora povesti više računa o tehničkoj ispravnosti traktora i prikolica kao i adekvatnom odabiru transportnih sredstava prema specifičnostima tereta koji se prevozi.

Osnovna preporuka za prevoz tereta koji se kipuje da je najpouzdanije kipovanje na zadnju stranu. U sezoni jesenjih radova, kada traktoristi iz svojih njiva izlaze na asvaltirane saobraćajnice, obavezno moraju pre izlaska na javni put, u uslovima kiše i raskvašenog terena, lopatom da očiste blato sa traktora i priključnog uredjaja kako ne bi ugrozili bezbednost ostalih učesnika u saobraćaju.

Pre kretanja sa teretom u transport, obavezno proveriti funkcionisanje svetlosne signalizacije, kočnica i pneumatika. Proveriti da li je prikolica pravilno prikopčana, to je obavezna mera predostrožnosti da se u toku vožnje prikolica ne može otkačiti od automatske kuke. Upravo zbog otkačinjanja prikolice u kretanju na strmim terenima, mnogi traktoristi su izgubili život. Treba izbegavati utovar preko propisane težine i voditi računa o balansu tereta koji opterećuje pneumatike, i može dovesti do prevrtanja traktora i prikolice i mogućnosti gubitka života.

Zabranjen je prevoz lica na prikolicama sa teretom, jer je takav način prevoza izuzetno rizičan i opasan.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31