Revolucija u voćarstvu dolazi iz Izraela i narednih godina mogla bi iz korena da promeni način berbe voća i drastično smanji troškove. Izraelski inženjer i naučnih iz oblasti robotike Janiv Maor osmislio je dron koji bere voće, a potom ga slaže u specijalne kontejnere. Leteći berači, kako su ih nazvali umnogome olakšava berbu, smanjuje potrebu za sezonskim radnicima i štedi vreme i novac voćarima. Za razliku od radnika  dron je u mogućnosti da obere voće i sa najviših grana i vrhova drveća, pa bi svaki plod bio iskorišćen. Dron može da bere bilo koju vrstu voća od jabuka do pomorandži, limuna i avokada bez ikakvog oštećenja plodova.

Leteći berači

Iza ovog revolucionarnog otkrića stoji Tevel Aerobotics Technologies, odnosno generalni direktor i osnivač ove kompanije inženjer Janiv Maor. Sve je počelo kada je on pre više od deset godina na izraelskoj televiziji video prilog o nedostatku sezonskih berača i došao na ideju da kreira ovakvu vrstu robotske pomoći u poljoprivredi. Međutim, bilo je potrebno da prođe čitava decenija tehnološkog napretka kako bi ovu svoju smelu ideju i sproveo u delo, a leteći berači postali stvarnost.

- Danima sam osmišljavao i dizajnirao dronove, a potom ih testirao u sopstvenom dvorištu na drveću pomorandži. Posle više od šest godina mukotrpnog rada konačno sam uspeo da konstruišem i izradim prototip koji je zadovoljavao sve potrebe voćara. Bilo je potrebno još četiri godine da sve do dovedem do savršenstva i konstruišem prvu leteću flotu dronova berača -ispričao je Maor za izraelske medije.

On je pod svojim imenom registrovao ukupno osam modela letećih berača i tvrdi da se uloženi novac za kupovinu drona voćarima vraća za samo tri nedelje. Osim kao berači ovi robotski pomoćnici mogu da obavljaju i druge zadatke, poput proređivanja krošnji i orezivanja voća čime se troškovi proizvodnje dodatno smanjuju. S druge strane ne samo što štede na vremenu i ljudstvu, ovi roboti su u stanju da potpuno oberu kompletno drvo čime se na nulu smanjuju procene industrijskih stručnjaka koji su izračunali da oko 10 posto plodova ostane da truli na drveću ili odlazi na otpad jer nema dovoljno radnika da ih obere.

Kako funkcioniše berba?

Dronovi su u obliku diska i povezani sa platformom na zemlji koja je smeštena u vozilo koje se pomera po voćnjaku. Jedna platforma istovremeno kontroliše šest letelica, a berba se sprovodi  prema unapred pripremljenom planu, a podaci se jednostavno ukucaju u u softver za upravljanje. Svaka letelica povezana je sa platformom preko centralnog kabla kako bi se izbeglo brzo pražnjenje baterije u dronu.

- Na ovaj način na terenu uvek postoji izvor napajanja za robote. Svako kopneno vozilo sadrži šest letećih robota u obliku diska sa rukama koje nežno beru voće. Tim od dva tehničara kompanije prati svaku flotu raspoređenu na farme, ali planiramo da obučimo voćare da sami rade i upravljaju dronovima – rekao je Maor.

Svaki dron je opremljen hvataljkom na dodir i raznim „neuronskim mrežama“ koji im omogućava da svaki plod analiziraju iz različitih uglova prikupljajući precizne podatke o položaju i kvalitetu. Osim toga, specijalni kompjuter gotovo nepogrešivo računa i ključne podatke važne za berbu – gustina lišća drveta, zrelost ploda i mogućnost manevrisanja kako bi se dohvatio svaki pojedinačni plod. Sve to dron proračunava u deliću sekunde, a potom svojim pipcima povlači granu kako bi ubrao plod i potom ga nežno smestio u predviđeni kontejner na platformi. Kada se kontejner napuni jednostavno se isprazni i berba se nastavlja. Na ovaj način štedi se na vremenu, brže se obere više stabala, da ne pominjemo da roboti mogu da rade mnogo duže od ljudi bez potrebe za odmorom.

Tavelovi dronovi imaju šest stepeni slobode, odnosno pokreta što im omogućava veću preciznost prilikom berbe, a lebdeći iznad krošnje mogu da beru voće i do pet metara iznad zemlje. Analiziranjem video zapisa koji su prilikom berbe snimili dronovi došlo se do zaključka da nepogrešivo beru samo zrele plodove. Dok roboti rade sistem se neprestano ažurira, a voćar se obaveštava putem aplikacije na mobilnom telefonu koliko je kilograma voća ubrano i koliko je vremena potrebno da se završi berba.

Šta kažu voćari?

Leteće berače testirali su i izraelski voćari, a jedan proizvođač jabuka oduševljen je postignutim rezultatima.

- Berba je naporan sezonski posao. Beračima morate da obezbedite smešaj, hranu, zdravstveno osiguranje, prevoz i radne vize ukoliko sezonci dolaze iz druge zemlje. Naravno, uz to treba da im platite dnevnice koje nisu male. Kad sve saberete troškovi samo rastu. Uz pomoć ovih dronova bio bi rešen nedostatak radne snage. Ovo je naša budućnost – rekao je jedan uzgajivač jabuka koji je testirao leteće berače na svojoj plantaži na severu Izraela.

Nedostatak sezonskih radnika posebno je bio izražen 2020. jer sezonci nisu mogli da putuju zbog pandemije korona virusa. 

- Korona je definitivno pogurala sektor robotike. Ali čak i pre epidemije bilo je jasno da nema dovoljno sezonskih radnika za berbu – rekao je Maor.

On je naglasio da su njegovi dronovi za berbu još uvek u fazi testiranja, ali da očekuje da će vrlo brzo biti predstavljeni na globalnom tržištu. Inače, procenjuje se da sektor poljoprivredne robotike, vredan oko 4,6 milijardi dolara, raste više od 30 procenata svake godine. Prema prognozama narednih godina možemo očekivati još ovakvih revolucionarnih otkrića u agronomiji, koje bi poljoprivrednicima znatno olakšali rad na njivama i u voćnjacima, ali i smanjili troškove proizvodnje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Početkom decembra u holandskim staklenicima ubrane su prve jagode uzgajane pod posebnim uslovima. U pitanj su četiri hektara pod staklenicima koje koriste isključivo LED osvetljenje.

U kombinaciji nekoliko vrsta jagoda holandski stručnjaci najavljuju da će vrlo brzo uspostaviti proizvodnju tokom koje će svakog dana tokom cele godine brati sveže jagode.

- Za Božić smo brali oko kilogram voća po kvadratnom metru. To znači da sa naša četiri hektara sa potpuno LED osvetljenjem u novom stakleniku možemo da uberemo 40.000 kilograma svežih jagoda nedeljno. Tako će potrošači tokom cele godine, pa i zimi biti u prilici da kupe sveže voće – rekao je za Horti dejl Boudevijan van der Val.

Da bi postigli berbu jagoda tokom cele godine u zasadi kombinovali nekoliko sorti. Najviše je zastupljena Elesante koja se pokazala kao najbolja za uzgoj u zaštićenom prostoru. U pitanju je holandska autohtona sorta, visoke otpornosti na bolesti sa dobrom plodnošću, bujnom vegetacijom sa čvrstom i uspravnom stabljikom i pravilnim rastom.

- Elsante je naša glavna kultura. Tradicionalno najbolje prinose daje od početka septembra do polovine decembra, a potom od aprila do kraja maja. U ostalim staklenicima smo posadili belu jagodu koja zri u septembru, kao i sortu Sonata koja se dobro pokazala u ranom zimskom uzgoju sa proizvodnjom od početka decembra do sredine februara, dok leti gajimo Furor koja daje po 1,5 kilograma roda po stabljici, ima čvrste plodove koji su dobri za transport – otkrio je on.

Na pitanje da li imaju problem sa plasmanom Boudevijan priznaje da su imali problema zbog korone, ali ističe da su njihove jagode tražene širom sveta od Japana do Holandije, Nemačke, Velike Britanije, ali i u skandinavskim zemljama kao što su Danska, Norveška i Švedska.

 Izvor: Agrobiznis magazin

Šumadijsko selo Tavnik jeste selo sa najviše dunja po glavi stanovnika u Evropi. Od ukupnog roda dunje u našoj zemlji u tom selu uberu čak 60 odsto. U njemu ne postoji dvorište bez ove voćke, a svaka kuća peče rakiju, pa otkrivaju i pravi recept za dunjevaču.Posle table na kojoj je pisalo Tavnik, nekih 100 metara dalje, zaustavili smo se pored jednog šlepera. Čim smo otvorili vrata automobila, dočekao nas je miris tek ubranih dunja i najmlađi gazda, kako sa dugom daskom podiže još jednu stranicu na kamionu.Pomislili smo da tako privlači kupce, da pokazuje svoju robu, ali ne, on je već prodao svoje dunje, sada se samo hvali.

"Dunje su odlične, ali sreća je što imam još jedan posao, od kojeg živim", kaže dvadesetsedmogodišnji Đorđe Pandrić.

Na pitanje da li je moguće da jedan od najvećih proizvođača dunje u prestonci dunje ne može da živi od proizvodnje, prerade i prodaje dunja, Đorđe je samo kratko slegnuo ramenima, govorom tela kao da se izvinjavao što je tako i onda je rekao kako je on još dobar, jer ima kontakte zbog kafane.

"Ovde sam na ulici pa brzo prodam svu svoju robu, ali nakupci čekaju da dunja počne da truli, pa onda dolaze šleperom, nude 20 do 25 dinara za kilogram i ljudi šta će, moraju da prodaju. Kako se ko snađe, nema organizovane prodaje i to nam je najveći problem", naglašava Đorđe Pandrić.Od ukupunog roda dunje u našoj zemlji, u Tavniku uberu čak 60 odsto. Ovaj podatak je još zanimljiviji ako znamo da smo drugi u Evropi po proizvodnji ovog voća i među prvih deset proizvođača na svetu. A šta rade sa tolikim dunjama? Ili prodaju za rakiju ili peku rakiju.

Dragan Marković peče rakiju i od dunje i od šljive, jer ovo je ipak Šumadija. Na pitanje šta je više na ceni u Tavniku, koja rakija – dunja ili šljiva, on odgovara kratko – rakija!

A u Šumadiji rakija može da bude jedino od šljive, ostala pića imaju nastavak ča, dunjevača, jabukovača, kruškovača, isto kao kada govorimo o bureku, jer burek je s mesom, a Dragan kroz osmeh dodaje, "sve ostalo su peciva".

Ipak i on gaji dunju i prodaje je, ali za razliku od većine Tavničana, on dunju preradi u rakiju, pa je tek onda prodaje i opet – ni tako nije posebno isplativo, govori nam Dragan.

U dvorištu kod Dragana vijori se dim iz kazana u kojem se peče rakija, ispred "vesle mašine" postavljena su dva tronošca, pre razgovora, ovaj šezdesetčetvorogodišnjak ubacuje još neko drvo, da rakija slučajno ne bi stala.

"Sledeće godine idem u penziju, a da nije ovog kazana, u penziju bih otišao kao nazeposlen", kaže Dragan.

Nasmejali smo se, ali nije bilo tu razloga za smeh. Dragan seda na svoj tronožac, onaj osmeh i dalje traje na licu, a uzdah mu je plućima, izdah skida osmeh, sada je spreman za razgovor.

Kaže da u Tavniku šljiva košta 500 dinara, a dunja 600-700 dinara. "I to ako možeš da prodaš. Kome? Ovde svaka kuća peče rakiju", dodaje on.

Dragan rakiju peče svakog dana, kada bi vreme dozvolilo, on bi 365 dana bio uz kazan. Na pitanje koliko sada ima litara rakije, odgovara: "Dve do tri hiljade litara dunje i četrdeset do pedeset hiljada litara šljive."

Pod utiskom ovih brojeva, reklo bi se da je Dragan bogat čovek! "Bogat sam da ti ne kažem koliko, znaš koliko ima nas seljaka koji smo bogati", dodaje Dragan.

Objašnjava kako sa ovim cenama, kada odbije troškove, ima samo sto dinara zarade po litru rakije. Nebitno da li je dunja ili šljiva. Ali ni to ne bi bio problem kada bi mogao sve da proda, ali kao što je rekao, kome? Sada mu je ta "stara rakija" problem, jer nema gde da stavi novu koju peče i onda mora da spusti cenu, na ove već niske.Tavnik je brdovito selo, a u njemu ne postoji dvorište bez dunje. A zašto je tako? Odgovor je jednostavan, kaže Dragan Ranković, predsednikom Mesne zajednice Tavnik.

"Dunja ne traži mnogo rada, a ovo je do sedamdesetih godina bilo rudarsko selo. Većina muškaraca radila je u jednom od dva rudnika lignita, pa kada iz jame dođu kući i namire stoku, nije im ostajalo ni vremena ni energije za neko zahtevnije voće", objašnjava Ranković.

Postoji priča o tome kako su Tavničani shvatili da imaju zlato u dvorištu. Pre dvadesetak godina u selo je došao čovek sa 25 tona kukuruza u šleperu i rekao da daje kilogram kukuruza za kilogram dunja. Ubrzo je kukuruz bio istovaren, a dunje na kamionu.

Tavničani su pokušavali da naprave rakiju od dunje kao što prave od šljive, bez šećera i vode, ali to nije valjalo. Onda su otišli u Banat kod čoveka sa šleperom, odnosno dovezli mu dunje i tada su videli kako taj Banaćanin pravi dunjevaču.U Tavniku otkrivaju da u dunjevaču mora da ide oko pet odsto šećera u kom dolivaju vodu, ali ono što je još važnije jeste da se dunjevača pravi od zrelih dunja, koje se sitno iseku i tada se u tu suvu materiju dodaju kvasac i enzimi. A miris dunje dobiju tako što u, takozvanu, meku rakiju ubace oprane, isečene i zrele dunje i to se onda prepeče.

Na kraju dana Dragan nas vodi do aerodroma "Morava", govori nam kako je taj aerodrom bolna tačka svih Tavničana, a zašto? Dragan tvrdi da civilni aerodrom "Morava" nije u Lađevcima, kao što mnogi govore, tamo je vojni aerodrom, kaže Dragan, a u Tavniku je civilni i svi koji ulaze ili izlaze iz aviona to rade u Tavniku, a ne u Lađevcima.

Uz obećanje da ćemo ovo preneti, dogovaramo se da oni za pet godina naprave hladnjače, da počnu da prerađuju dunje, ali ne samo u rakiju, već da proizvedu i džem, slatko, sokove, sve ono što može da se napravi od dunje, a što sada nemaju i da sve to stave u avion i da izvezu, kada već imaju i dunje i aerodrom u "svom dvorištu".

Dogovor je sklopljen. Tavničani, vidimo se za pet godina, a nadamo se i ranije.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4129385/tavnik-dunje-rakija.html

Pre desetak godina Branko Latinović iz Elemira, kraj Zrenjanina, posadio je nekoliko stabala oraha.Sadio ih je sukcesivno svake godine, tako da danas ima 85 stabala koja daju lep rod, piše novosadski Dnevnik.

"Ideja mi je bila da kad odem u penziju imam dopunski rad i prihod", priča Branko Latinović."I to mi se ostvarilo. Danas na dva jutra zemlje pored Tise, na Babatovu, imam voćnjak od 85 stabala. Njivu sam nasledio i konsultovao sam se šta bi se tu moglo uraditi jer je blizu Tisa i zemlja se može lako zalivati. Znao sam da neću žito ili kukuruz. Prvo sam hteo da posadim kajsije, onda sam čuo da se one dobro slažu s orasima. I na kraju je ispalo da je ostao voćnjak oraha. Imao sam i kajsije, ali one su kratkog veka, i povadio sam ih", kaže Latinović.

Voćnjak je formirao uz pomoć saveta stručnjaka iz novosadskog Instituta za voćarstvo.

"Sadio sam orahe sukcesivno, po nekoliko stabala godišnje. Slušao sam sve savete i danas sam vrlo zadovoljan. Orah nije zahtevna voćka, ali mora se voditi računa o štetočinama. Najopasnija je orahova muva, koja napada pred kraj leta. Uđe u plod i ljuska pocrni. To više ne može da se spasi. Zato valja voditi računa, paziti, prskati kad treba i kako treba, i rod se može sačuvati", objašnjava Latinović.

Orah je počeo da zri poslednjih dvadesetak dana. Berba je, u stvari, sakupljanje plodova koji otpadnu.

"Za sada, berbu možemo da obavimo sami, a pomažu nam i deca. Nisu svi orasi u punom rodu, kako sam ih sukcesivno sadio, tako sad i daju rod. Pun rod orasi počinju da dostižu u petnaestoj godini. Orah može doživeti i 50 godina, i stalno raste i razvija se. Što je stariji, to je rodniji. Zato ću već sledeće godine morati da angažujem i dodatnu radnu snagu", kaže on.

Kad se berba obavi, orasi se pakuju u mrežaste džakove i ostave da se osuše na vazduhu. Onda sledi „krckanje”.

"Prodajemo očišćeni orah, koji poslednjih godina drži cenu od 800 do 1.000 dinara kilogram. Tom cenom sam zadovoljan. Prodajemo ga od kuće, preko interneta, a imam i otkupljivača koji ga posle prodaje na pijaci", ističe Latinović.

Srbija ne proizvodi dovoljno oraha za sopstvene potrebe, pa se to koštunjavo voće uvozi, najviše iz Turske.

"Kad ga previše uvezu, cena domaćeg padne. To nije dobra poruka za proizvođače. Ali, to je tako sa svim kulturama", napominje sagovornik Dnevnika.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=10&dd=18&nav_id=1749426

Posledice pandemije COVID-19 dovele su do nelikvidnosti vinara, jer kad se završila proizvodnja vina iz berbe 2019, izostala je planirana prodaja i prihod. Plasman domaćeg vina sve vreme je pod snažnim pritiskom uvoznog vina lošijeg kvaliteta i nižih cena. Već sada se može proceniti da će do pada potrošnje vina kod stanovništva doći i zbog nadolazeće recesije.

- Pitam se da li je sada došao momenat kada ništa više neće biti kao pre - piše za vino.rs dr sci. Saša Vujić.

Samim tim ni marketing ni potrošnja vina neće više biti ista. Isto tako, moguće je da kada pandemija prođe, kada se vratimo "normalnom" životu, da ćemo biti oprezniji nego pre jer promeniće se naše poimanje vrednosti.

Zbog korona krize proizvođači vina imaju velike probleme. Neke su procene da bi pad prodaje mogao biti 50% ili i više do kraja godine. I to značajnije kod manjih vinara.

To dovodi do prekomernih zaliha vina, te direktno prouzrokuje probleme pri otkupu i preradi grožđa u berbi iz 2020. godine. Ozbiljna količina grožđa većine vinogradara bi delimično mogla ostati neobrana, što se već lepo vidi na primeru čuvenih proizvođača šampanjca u Francuskoj koji deo ili čitav rod ove godine ostavljaju u vinogradima. A sadašnje stanje će se odraziti na naredne mesece, možda i godine.

Prodaja flaširanog vina, ali i rinfuznog, uglavnom je stala zbog pada prodaje u ugostiteljskim objektima koji su bili zatvoreni ili su radili skraćeno radno vreme. Takođe i zbog neizvesnosti oko turističke sezone i potrošnje, pa su porudžbine vina stale. Direktna prodaja u vinarijama je takođe delom umanjena ili jednostavno ne može da nadomesti prošlogodišnje rezultate. Istina, postoje pokušaji prodaje vina putem interneta i direktne dostave, ali ovaj je segment vrlo ograničen zbog visokih troškova distribucije i još uvek ne donosi značajnije prihode. Vino kao roba višeg standarda potrošačima jednostavno nije trenutno u fokusu potrošnje.

Zato svi koji se bave vinom moraju pažljivo upravljati svojim kupcima, voditi računa o njihovim potrebama i na taj način prema njima razvijati marketing.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3032980/kako-ce-korona-uticati-na-berbu-grozdja-2020

U Aleksandrovačkoj Župi završava se berba belih sorti grožđa. Dok se autohtona "tamjanika" uveliko prerađuje, "prokupac" i kasne crvene sorte braće se za desetak dana. U odnosu na prošlu, ova godina je namučila vinogradare. Rod, ukoliko ga ima je dobrog kvaliteta, ali su prinosi upola manji.Godina iskušenja za vinogradare. Posebno u rejonu Tri Morave. Sredinom maja tukao je grad, a potom su loza i grožđe stradali od plamenjače.Dragomir Rajković, vinogradar-vinar iz Gornjeg Zleginja, kaže da je kiša bila do polovine avgusta, tako da je plamenjača sa lišća sišla na grožđe i uništila rod.

Prema njegovim rečima, ljudi su i zaboravili kako se radi, a i dosta košta.

Grožđe su sačuvali najiskusniji – koji od njega žive. Lepi dani krajem leta i blaga jesen, pomogli su da zrno dobije na kvalitetu.

"Moralo je baš da se vodi računa kada da se prska. Mi smo sedam puta tarupirali travu, šišali u vinogradu, što do sad nije bilo", rekao je Saša Nikolić, vinogradar-vinar iz Vitkova.Milan Spasić, vinogradar-vinar iz Tržca kaže da su bukvalno 24 sata na liniji. "Sada moramo da propratimo svaki detalj u vinogradu u berbi, u preradi i u fermentaciji", ističe on.

Vinogradare u poslu usporava nedostatak mlade radne snage. U vinogradu srednje škole u Aleksandrovcu sa tim nemaju problema. Berba grožđa deo je praktične nastave.

Dejan Mihajlović, profesor vinarstva srednje škole "Sveti Trifun" u Aleksandrovcu je rekao da su se ove godine deca bavila i zaštitom.

"Slušala su profesore i videla su koliko je bilo teže ove godine održati zdrav vinograd. Izvukli su suštinu – da nijedna godina ne može biti ista, makar se radilo i o istoj sorti grožđa", rekao je perofesor Mihajlović. Prinosi su prepolovljeni, kao i potražnja vina usled pandemije. Na predlog stručnjaka, Vlada je ograničila uvoz grožđa iz regiona, pooštravajući fitosanitarnu kontrolu.

"Morali smo da vodimo računa o sadržaju ohratoksina i o teškim metalima i o nizu drugih problema koji mogu da se jave ukoliko je grožđe lošeg zdravstvenog stanja, što je doprinelo da naši proizvođači grožđa mogu da plasiraju svoje grožđe i da ponuda i tražnja budu u neku ruku, jednake", kaže Marko Malićanin, predsednik Saveza vinara i vinogradara Srbije.

Plasman proizvoda omogućen je putem besplatne onlajn berze. To će kažu u Savezu, ubrzati preradu i prodaju, što će pomoći u prevazilaženju problema koje je ova godina donela.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4101836/berba-grozdja-zupa-prinosi-rod.html

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za RTS da su za američku razvojnu agenciju DFC spremna tri projekta koji će biti značajni za srpsku poljoprivredu. Naveo je da su prinosi pšenice veći u odnosu na prošlu godinu, a da se procenjuje i da će prinos kukuruza nadmašiti prošlu godinu koja je bila rekordna.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da postoji spremnost za predlaganje projekata, koji će za srpsku poljoprivredu značiti mnogo, američkoj razvojnoj agenciji DFC."Tri konkretna projekta smo pripremili. Jedan se tiče startap podrške mladim poljoprivrednicima, koji žele da rade, naročito u sektoru voćarstva, povrtarstva i stočarstva, jer su to najteže grane poljoprivredne proizvodnje", naveo je Branislav Nedimović tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

Kako je naveo, program bi mlade poljoprivrednike uključio u sistem poljoprivredne proizvodnje uz bespovratne pozajmice od oko 15.000 evra.

"Drugi deo koji želimo da obuhvatimo jeste prehrambena industrija, koja je jako važna, pre svega zbog sirovine koja postoji u Srbiji, koja je u neverovatnim količinama, koja je svuda oko nas i da pokušamo da još više uzdignemo potencijal poljoprivrede", kazao je Nedimović.

Naveo je da će sledeća vlada morati da se bavi prehrambenom industrijom na još kvalitetniji i drugačiji način.

Ministar poljoprivrede je istakao da se treći projekat tiče ženskog preduzetništva u poljoprivredi.

"Nemojte zaboraviti da je stub svakog sela, svake kuće, svakog domaćinstva uvek bila žena", kazao je Nedimović.Ministar poljoprivrede je naveo kako je nekoliko puta rekao da u ovom trenutku Srbija ima dovoljno hrane za naredne dve godine.

Dodao je da je prinos pšenice za 17,6 odsto veći nego prošle godine, kao i da će prema procenama prinos kukuruza biti veći za 9,8 odsto u odnosu na prošlu godinu koja je, kako je rekao, bila rekordna.

"Izvozićemo bar dva miliona tona pšenice i bar tri i po miliona tona kukuruza. To je ozbiljan novac koji će ova država da prihoduje", naglasio je Branislav Nedimović.

Kada je reč o formiranju nove vlade, Nedimović, koji je i funkcioner SNS-a, rekao je da je ustavni rok za to do 3. ili 4. novembra, kao i da će predsednik države imenovati mandatara, a da će organi stranke delovati u skladu sa tim.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4091556/branislav-nedimovic-poljoprivreda-projekti-kukuruz-psenica.html

U zavisnosti od područja i sorti koje se gaje, berba grožđa u Srbiji je u toku, a profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslav Ivanišević, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za vinogradarstvo, u razgovoru za "Blic" objašnjava da je vinovoj lozi pogodovala sezona bez ekstremnih temperatura i većih vremenskih neprilika.- Pojedini delovi Srbije, međutim, pre svega Župa, dosta su stradali od grada u maju i junu, ali ako izuzmeno te ekstremne slučajeve i ako uzmemo u obrzir vinograde gde su vinogradari uspeli da se izbore sa gljivičnim oboljenjima i na vreme sprovedu potrebne agrotehničke mere, grožđe deluje zasad dosta lepo. Bitno je da u narednom periodu ostanu ovakvi vremenski uslovi, bez obilnih padavina, kako bi uspelo lepo da sazri i ne truli - kaže dr Ivanišević.

Iako je u vinogradarstvu na prvom mestu kvalitet a ne prinos, naš sagovornik konstatuje da je on u prosečnim granicama, ali bolji nego prošle godine. S obzirom na dosta dobar kvalitet grožđa, kako napominje, kasnije se očekuju i dobra vina ovogodišnje berbe.

- Kada su u pitanju poznije crne vinske sorte, naredni period od 15 do 20 dana će biti ključan. Ako posmatramo područje Vojvodine, recimo, neke ranije sorte, poput "belog sovinjona" ili aromatičnijih sorti, već su obrane i dosta su dobre. Na Fruškoj gori u toku je berba "grašca", koji isto izgleda jako dobro - navodi dr Ivanišević.I u zapadnoj Srbiji, gde je nakon decenija pauze vinogradarstvo opet u ekspanziji, prvi rezultati berbe svedoče o dobrom kvalitetu grožđa, a Milovan Stojković, koji je pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu u Mrčiću kod Valjeva, očekuje se rod na nivou prošlogodišnjeg od osam tona po hektaru.Kako je godina bila zahtevna što se tiče zaštite vinograda, zadovoljni smo. Grožđe će u našem kraju biti kvalitetno, nismo imali grada niti drugih nepogoda kao u drugim delovima Srbije. Bilo je uslova za pojavu grinja, pepelnice i plamenjače, međutim, jako dobro smo odradili hemijsku zaštitu i rane bele vinske sorte su stigle na berbu. Plodovi sadrže 21 jedinicu šećera, što je znak da treba da ih skidamo i prerađujemo, što je kod belog grožđa optimalan sadržaj da bi i vino bilo optimalno i sveže. Potpuno ista situacija je i kod crnih sorti - kaže Stojković.

Kada je reč o prodaji, cena vinskog grožđa varira od sorte do sortea.

Na oglasima mogu se pronaći ponude od 45 do 60 dinara po kilogramu kada su veće količine otkupa u pitanju.Prijatno iznenađenje, kako dodaje, jeste da su prve količine obranog "šardonea" od dve tone po kvantitetu dobro pokazale i da su nakon prerade bacile dosta soka, što je, kako kaže, dobra preteča budućeg vina.- Ove godine pozitivno me je iznenadilo da su pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, javila još tri čoveka koji pripremaju po hektar zemljišta za sadnju vinove loze. U odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine, to je sada izuzetno dobar pomak - ocenjuje Milovan Stojković, proizvođač kod Valjeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/obrase-se-vinogradi-dobra-godina-za-grozde-i-vino-u-zapadnoj-srbiji-ocekuju-osam-tona/nflpw63

Na površini od oko 8.000 hektara u Topličkom okrugu je počela berba kukuruza koji, po rečima poljoprivrednih stručnjaka, ove godine beleži rekordan rod. Na parcelama gde su primenjene sve agrotehničke mere rod se kreće i do 10 tona po hektaru.

Stručnjaci za poljoprivredu u Topličkom kraju kažu da će berba kukuruza potrajati do sredine oktobra, jer vreme sazrevanja klasa zavisi kako od nadmorske visine na kojoj je kukuruz posejan, tako i od hibridnih sorti od kojih neke ranije, a neke kasnije sazrevaju.Po pravilu, u topličkom kraju kukuruz najpre stigne za berbu u opštini Žitorađa, zatim u prokupačkom kraju, a najkasnije u Blacu i Kuršumliji – kaže Radovan Bjelica, savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe u Prokuplju.

Cena mašinske berbe kukuruza po hektaru ove godine kreće se oko 12.000 dinara.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/U-toku-berba-kukuruza-u-Toplici-prinosi-iznad-ocekivanih.sr.html

Berbi grožđa se pristupa kada organoleptičke osobine i sastav najviše odgovaraju namen i grožđa. Posebno su značajni količina šećera i kiselina. Da bi se odredilo tačno vreme kada početi sa berbom,moramo pratiti dinamiku sazrevanja od momenta ulaska grožđa u šarak. U početku uzimamo uzorke grozdova na svakih 6-7 dana, a pred berbu na svakih 3-4 dana. Kada se masa bobica i sadržaj šećera ne povećavaju, a kiselina ne smanjuje ,nastupila je puna zrelost grožđa. U zavisnosti od namene grožđe se bere u različitim stepenima zrelosti. Kod stonog grožđa, pored odgovarajućeg sadržaja šećera i kiselina, grožđe mora imati lep spoljašnji izgled, prijatan ukus i miris. Za utvrđivanje zrelosti postoje postoje tri metode:

Organoleptička
Fizička
Hemijska
Organoleptička metoda metoda ogleda se u oceni zrelosti prema spoljašnjem izgledu i ukusu.

Ads code goes here
Ova metoda se više primenjuje za stone sorte. Fizička metoda se koristi se za brzo određivanje šećera u soku od grožđa. Za ovu metodu koriste se refraktometri i širomeri. Metoda je brza ali nije tačna kao hemijska metoda. Hemijska metoda odeređuje sadržaj šećera i kiselina u širi. Ova metoda je najtačnija ali i najsporija.

Grožđe namenjeno proizvodnji vina bere se u fazi tehnološke zrelosti. Pod tim se podrazumeva onaj vid zrelosti grožđa koji za dati tip vina ima najbolji odnos šećera i ukupnih kiselina. Berba vinskog grožđa obavlja se u jednom navratu, pri čemu se svaka sorta bere posebno. Radi se po lepom i suvom vremenu. Berba vinski sorti vtši se na temperaturama do 25 stepeni da ne bi došlo do pregrevanja grožđa što se odražava na kvalitet vina. Po vlažnom vremenu i rosi takođe ne treba brati grožđe jer može doći do razvoja plesni. Po mrazu grožđe ne treba brati, sem ako se ono namerno ostavlja da ga zahvati mraz, da bi došlo do povećanja koncentracije šećera. U ubranom grožđu prisustvo lišća i drugih nečistoća treba da je svedeno na minimum. Prilikom berbe izbegava se trulo grožđe, jer će to uticati na pogoršanje kvaliteta vina. Beru se svi grozdovi, osim u situacijama kada se radi o proizvodnji specijalnih vina, tada se obavlja probirna berba. U ubranom grožđu prisustvo lišća i drugih nečistoća treba da je svedeno na minimum. Prilikom berbe izbegava se trulo grožđe, jer će to uticati na pogoršanje kvaliteta vina. Vinske sorte grožđa možemo brati i mehanizovano. Od momenta berbe do početka prerade grožđa treba da protekne što manje vremena.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/09/17/vinogradarstvo/kada-je-pravi-momenat-za-berbu-grozdja/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31