Šumadijsko selo Tavnik jeste selo sa najviše dunja po glavi stanovnika u Evropi. Od ukupnog roda dunje u našoj zemlji u tom selu uberu čak 60 odsto. U njemu ne postoji dvorište bez ove voćke, a svaka kuća peče rakiju, pa otkrivaju i pravi recept za dunjevaču.Posle table na kojoj je pisalo Tavnik, nekih 100 metara dalje, zaustavili smo se pored jednog šlepera. Čim smo otvorili vrata automobila, dočekao nas je miris tek ubranih dunja i najmlađi gazda, kako sa dugom daskom podiže još jednu stranicu na kamionu.Pomislili smo da tako privlači kupce, da pokazuje svoju robu, ali ne, on je već prodao svoje dunje, sada se samo hvali.

"Dunje su odlične, ali sreća je što imam još jedan posao, od kojeg živim", kaže dvadesetsedmogodišnji Đorđe Pandrić.

Na pitanje da li je moguće da jedan od najvećih proizvođača dunje u prestonci dunje ne može da živi od proizvodnje, prerade i prodaje dunja, Đorđe je samo kratko slegnuo ramenima, govorom tela kao da se izvinjavao što je tako i onda je rekao kako je on još dobar, jer ima kontakte zbog kafane.

"Ovde sam na ulici pa brzo prodam svu svoju robu, ali nakupci čekaju da dunja počne da truli, pa onda dolaze šleperom, nude 20 do 25 dinara za kilogram i ljudi šta će, moraju da prodaju. Kako se ko snađe, nema organizovane prodaje i to nam je najveći problem", naglašava Đorđe Pandrić.Od ukupunog roda dunje u našoj zemlji, u Tavniku uberu čak 60 odsto. Ovaj podatak je još zanimljiviji ako znamo da smo drugi u Evropi po proizvodnji ovog voća i među prvih deset proizvođača na svetu. A šta rade sa tolikim dunjama? Ili prodaju za rakiju ili peku rakiju.

Dragan Marković peče rakiju i od dunje i od šljive, jer ovo je ipak Šumadija. Na pitanje šta je više na ceni u Tavniku, koja rakija – dunja ili šljiva, on odgovara kratko – rakija!

A u Šumadiji rakija može da bude jedino od šljive, ostala pića imaju nastavak ča, dunjevača, jabukovača, kruškovača, isto kao kada govorimo o bureku, jer burek je s mesom, a Dragan kroz osmeh dodaje, "sve ostalo su peciva".

Ipak i on gaji dunju i prodaje je, ali za razliku od većine Tavničana, on dunju preradi u rakiju, pa je tek onda prodaje i opet – ni tako nije posebno isplativo, govori nam Dragan.

U dvorištu kod Dragana vijori se dim iz kazana u kojem se peče rakija, ispred "vesle mašine" postavljena su dva tronošca, pre razgovora, ovaj šezdesetčetvorogodišnjak ubacuje još neko drvo, da rakija slučajno ne bi stala.

"Sledeće godine idem u penziju, a da nije ovog kazana, u penziju bih otišao kao nazeposlen", kaže Dragan.

Nasmejali smo se, ali nije bilo tu razloga za smeh. Dragan seda na svoj tronožac, onaj osmeh i dalje traje na licu, a uzdah mu je plućima, izdah skida osmeh, sada je spreman za razgovor.

Kaže da u Tavniku šljiva košta 500 dinara, a dunja 600-700 dinara. "I to ako možeš da prodaš. Kome? Ovde svaka kuća peče rakiju", dodaje on.

Dragan rakiju peče svakog dana, kada bi vreme dozvolilo, on bi 365 dana bio uz kazan. Na pitanje koliko sada ima litara rakije, odgovara: "Dve do tri hiljade litara dunje i četrdeset do pedeset hiljada litara šljive."

Pod utiskom ovih brojeva, reklo bi se da je Dragan bogat čovek! "Bogat sam da ti ne kažem koliko, znaš koliko ima nas seljaka koji smo bogati", dodaje Dragan.

Objašnjava kako sa ovim cenama, kada odbije troškove, ima samo sto dinara zarade po litru rakije. Nebitno da li je dunja ili šljiva. Ali ni to ne bi bio problem kada bi mogao sve da proda, ali kao što je rekao, kome? Sada mu je ta "stara rakija" problem, jer nema gde da stavi novu koju peče i onda mora da spusti cenu, na ove već niske.Tavnik je brdovito selo, a u njemu ne postoji dvorište bez dunje. A zašto je tako? Odgovor je jednostavan, kaže Dragan Ranković, predsednikom Mesne zajednice Tavnik.

"Dunja ne traži mnogo rada, a ovo je do sedamdesetih godina bilo rudarsko selo. Većina muškaraca radila je u jednom od dva rudnika lignita, pa kada iz jame dođu kući i namire stoku, nije im ostajalo ni vremena ni energije za neko zahtevnije voće", objašnjava Ranković.

Postoji priča o tome kako su Tavničani shvatili da imaju zlato u dvorištu. Pre dvadesetak godina u selo je došao čovek sa 25 tona kukuruza u šleperu i rekao da daje kilogram kukuruza za kilogram dunja. Ubrzo je kukuruz bio istovaren, a dunje na kamionu.

Tavničani su pokušavali da naprave rakiju od dunje kao što prave od šljive, bez šećera i vode, ali to nije valjalo. Onda su otišli u Banat kod čoveka sa šleperom, odnosno dovezli mu dunje i tada su videli kako taj Banaćanin pravi dunjevaču.U Tavniku otkrivaju da u dunjevaču mora da ide oko pet odsto šećera u kom dolivaju vodu, ali ono što je još važnije jeste da se dunjevača pravi od zrelih dunja, koje se sitno iseku i tada se u tu suvu materiju dodaju kvasac i enzimi. A miris dunje dobiju tako što u, takozvanu, meku rakiju ubace oprane, isečene i zrele dunje i to se onda prepeče.

Na kraju dana Dragan nas vodi do aerodroma "Morava", govori nam kako je taj aerodrom bolna tačka svih Tavničana, a zašto? Dragan tvrdi da civilni aerodrom "Morava" nije u Lađevcima, kao što mnogi govore, tamo je vojni aerodrom, kaže Dragan, a u Tavniku je civilni i svi koji ulaze ili izlaze iz aviona to rade u Tavniku, a ne u Lađevcima.

Uz obećanje da ćemo ovo preneti, dogovaramo se da oni za pet godina naprave hladnjače, da počnu da prerađuju dunje, ali ne samo u rakiju, već da proizvedu i džem, slatko, sokove, sve ono što može da se napravi od dunje, a što sada nemaju i da sve to stave u avion i da izvezu, kada već imaju i dunje i aerodrom u "svom dvorištu".

Dogovor je sklopljen. Tavničani, vidimo se za pet godina, a nadamo se i ranije.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4129385/tavnik-dunje-rakija.html

Pre desetak godina Branko Latinović iz Elemira, kraj Zrenjanina, posadio je nekoliko stabala oraha.Sadio ih je sukcesivno svake godine, tako da danas ima 85 stabala koja daju lep rod, piše novosadski Dnevnik.

"Ideja mi je bila da kad odem u penziju imam dopunski rad i prihod", priča Branko Latinović."I to mi se ostvarilo. Danas na dva jutra zemlje pored Tise, na Babatovu, imam voćnjak od 85 stabala. Njivu sam nasledio i konsultovao sam se šta bi se tu moglo uraditi jer je blizu Tisa i zemlja se može lako zalivati. Znao sam da neću žito ili kukuruz. Prvo sam hteo da posadim kajsije, onda sam čuo da se one dobro slažu s orasima. I na kraju je ispalo da je ostao voćnjak oraha. Imao sam i kajsije, ali one su kratkog veka, i povadio sam ih", kaže Latinović.

Voćnjak je formirao uz pomoć saveta stručnjaka iz novosadskog Instituta za voćarstvo.

"Sadio sam orahe sukcesivno, po nekoliko stabala godišnje. Slušao sam sve savete i danas sam vrlo zadovoljan. Orah nije zahtevna voćka, ali mora se voditi računa o štetočinama. Najopasnija je orahova muva, koja napada pred kraj leta. Uđe u plod i ljuska pocrni. To više ne može da se spasi. Zato valja voditi računa, paziti, prskati kad treba i kako treba, i rod se može sačuvati", objašnjava Latinović.

Orah je počeo da zri poslednjih dvadesetak dana. Berba je, u stvari, sakupljanje plodova koji otpadnu.

"Za sada, berbu možemo da obavimo sami, a pomažu nam i deca. Nisu svi orasi u punom rodu, kako sam ih sukcesivno sadio, tako sad i daju rod. Pun rod orasi počinju da dostižu u petnaestoj godini. Orah može doživeti i 50 godina, i stalno raste i razvija se. Što je stariji, to je rodniji. Zato ću već sledeće godine morati da angažujem i dodatnu radnu snagu", kaže on.

Kad se berba obavi, orasi se pakuju u mrežaste džakove i ostave da se osuše na vazduhu. Onda sledi „krckanje”.

"Prodajemo očišćeni orah, koji poslednjih godina drži cenu od 800 do 1.000 dinara kilogram. Tom cenom sam zadovoljan. Prodajemo ga od kuće, preko interneta, a imam i otkupljivača koji ga posle prodaje na pijaci", ističe Latinović.

Srbija ne proizvodi dovoljno oraha za sopstvene potrebe, pa se to koštunjavo voće uvozi, najviše iz Turske.

"Kad ga previše uvezu, cena domaćeg padne. To nije dobra poruka za proizvođače. Ali, to je tako sa svim kulturama", napominje sagovornik Dnevnika.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=10&dd=18&nav_id=1749426

Posledice pandemije COVID-19 dovele su do nelikvidnosti vinara, jer kad se završila proizvodnja vina iz berbe 2019, izostala je planirana prodaja i prihod. Plasman domaćeg vina sve vreme je pod snažnim pritiskom uvoznog vina lošijeg kvaliteta i nižih cena. Već sada se može proceniti da će do pada potrošnje vina kod stanovništva doći i zbog nadolazeće recesije.

- Pitam se da li je sada došao momenat kada ništa više neće biti kao pre - piše za vino.rs dr sci. Saša Vujić.

Samim tim ni marketing ni potrošnja vina neće više biti ista. Isto tako, moguće je da kada pandemija prođe, kada se vratimo "normalnom" životu, da ćemo biti oprezniji nego pre jer promeniće se naše poimanje vrednosti.

Zbog korona krize proizvođači vina imaju velike probleme. Neke su procene da bi pad prodaje mogao biti 50% ili i više do kraja godine. I to značajnije kod manjih vinara.

To dovodi do prekomernih zaliha vina, te direktno prouzrokuje probleme pri otkupu i preradi grožđa u berbi iz 2020. godine. Ozbiljna količina grožđa većine vinogradara bi delimično mogla ostati neobrana, što se već lepo vidi na primeru čuvenih proizvođača šampanjca u Francuskoj koji deo ili čitav rod ove godine ostavljaju u vinogradima. A sadašnje stanje će se odraziti na naredne mesece, možda i godine.

Prodaja flaširanog vina, ali i rinfuznog, uglavnom je stala zbog pada prodaje u ugostiteljskim objektima koji su bili zatvoreni ili su radili skraćeno radno vreme. Takođe i zbog neizvesnosti oko turističke sezone i potrošnje, pa su porudžbine vina stale. Direktna prodaja u vinarijama je takođe delom umanjena ili jednostavno ne može da nadomesti prošlogodišnje rezultate. Istina, postoje pokušaji prodaje vina putem interneta i direktne dostave, ali ovaj je segment vrlo ograničen zbog visokih troškova distribucije i još uvek ne donosi značajnije prihode. Vino kao roba višeg standarda potrošačima jednostavno nije trenutno u fokusu potrošnje.

Zato svi koji se bave vinom moraju pažljivo upravljati svojim kupcima, voditi računa o njihovim potrebama i na taj način prema njima razvijati marketing.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3032980/kako-ce-korona-uticati-na-berbu-grozdja-2020

U Aleksandrovačkoj Župi završava se berba belih sorti grožđa. Dok se autohtona "tamjanika" uveliko prerađuje, "prokupac" i kasne crvene sorte braće se za desetak dana. U odnosu na prošlu, ova godina je namučila vinogradare. Rod, ukoliko ga ima je dobrog kvaliteta, ali su prinosi upola manji.Godina iskušenja za vinogradare. Posebno u rejonu Tri Morave. Sredinom maja tukao je grad, a potom su loza i grožđe stradali od plamenjače.Dragomir Rajković, vinogradar-vinar iz Gornjeg Zleginja, kaže da je kiša bila do polovine avgusta, tako da je plamenjača sa lišća sišla na grožđe i uništila rod.

Prema njegovim rečima, ljudi su i zaboravili kako se radi, a i dosta košta.

Grožđe su sačuvali najiskusniji – koji od njega žive. Lepi dani krajem leta i blaga jesen, pomogli su da zrno dobije na kvalitetu.

"Moralo je baš da se vodi računa kada da se prska. Mi smo sedam puta tarupirali travu, šišali u vinogradu, što do sad nije bilo", rekao je Saša Nikolić, vinogradar-vinar iz Vitkova.Milan Spasić, vinogradar-vinar iz Tržca kaže da su bukvalno 24 sata na liniji. "Sada moramo da propratimo svaki detalj u vinogradu u berbi, u preradi i u fermentaciji", ističe on.

Vinogradare u poslu usporava nedostatak mlade radne snage. U vinogradu srednje škole u Aleksandrovcu sa tim nemaju problema. Berba grožđa deo je praktične nastave.

Dejan Mihajlović, profesor vinarstva srednje škole "Sveti Trifun" u Aleksandrovcu je rekao da su se ove godine deca bavila i zaštitom.

"Slušala su profesore i videla su koliko je bilo teže ove godine održati zdrav vinograd. Izvukli su suštinu – da nijedna godina ne može biti ista, makar se radilo i o istoj sorti grožđa", rekao je perofesor Mihajlović. Prinosi su prepolovljeni, kao i potražnja vina usled pandemije. Na predlog stručnjaka, Vlada je ograničila uvoz grožđa iz regiona, pooštravajući fitosanitarnu kontrolu.

"Morali smo da vodimo računa o sadržaju ohratoksina i o teškim metalima i o nizu drugih problema koji mogu da se jave ukoliko je grožđe lošeg zdravstvenog stanja, što je doprinelo da naši proizvođači grožđa mogu da plasiraju svoje grožđe i da ponuda i tražnja budu u neku ruku, jednake", kaže Marko Malićanin, predsednik Saveza vinara i vinogradara Srbije.

Plasman proizvoda omogućen je putem besplatne onlajn berze. To će kažu u Savezu, ubrzati preradu i prodaju, što će pomoći u prevazilaženju problema koje je ova godina donela.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4101836/berba-grozdja-zupa-prinosi-rod.html

Kukuruz se u skladištima posle berbe čuva u klipu ili u zrnu. Najpouzdaniji način za čuvanje kukuruza je sušenje zrna u sušarama gde se vlaga smanjuje na 13 do 14 odsto i kao takvog ga je moguće čuvati i više od godinu dana. Pravilnim sušenjem kukuruza čuva se kvalitet, a gubici hranljivih materija su minimalni, navodi stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Loznica Milenko Đurić.

Berba kukuruza u klipu se obavlja kombajnima za skidanje kukuruza, vučenim ili samohodnim. Posle žetve klipovi se suše u koševima (čardacima). Pri skladištenju kukuruza u koševe treba voditi računa o vlazi zrna koja ne bi trebalo da pređe 24 do 25 odsto zbog čuvanja u toku zime i moguće pojave bolesti.Kada se kukuruz, koji se koristi za ishranu u stočarstvu ili preradu, vrše u zrnu, proces manipulacije je sledeći;

* iz traktorske ili kamionske prikolice zrno se sipa u prijemnu jamu;
* iz prijemne jame odlazi na čišćenje od raznih nečistoća;
* nakon toga, zrno koje je očišćeno od krupnih i slamastih primesa se prebacuje u deo gde se obavlja sušenje, a nešistoće u deo bunkera za primese;
* sušenje kukuruza se obavlja korišćenjem raznih vrsta energenata, najčešće gasa, fosilnih goriva, a u poslednje vreme i biomase;
* po zavšetku sušenja zrno se hladi i posle hlađenja se obavlja dalje čišćenje.Očišćena masa se u zavisnosti od infrastrukture u krugu sušare može utovarati u prikolice radi daljeg transporta ili sistemom transporetera prebacivati u silose postavljene u blizini radi daljeg čuvanja. Osušeno zrno iz sušare sa 13 do 14 odsto vlage se može čuvati u običnim podnim skladištima koji su dobro provetreni i zaštićeni od padavina, a visina gomile može da bude od tri do 3,5 m, ističe Đurić.

Pored toga zrno se može čuvati u silosima, a poslednjih nekoliko godina na manjim poljoprivrednim gazdinstvima čuvanje se obavlja u koševima-čardacima koji su obloženi mrežom sa sitnim okcima do pet milimetra.Podsetimo, ukoliko se zrno suviše dugo suši na polju u nepovoljnim vremenskim uslovima, preostala vlaga u zrnu može biti dovoljna da u uslovima čuvanja obezbedi kontinuirani razvoj gljiva, koje su izvršile infekciju na polju.

Da bi sušenje zrna bilo što ekonomičnije bitna je i vlaga zrna koje dolazi na sušenje kao i izbor i održavanje temperaturnog režima. Treba napomenuti da se granične maksimalne temperature za sušenje merkantilnog zrna i semenskog zrna razlikuju i da se semenski kukuruz suši na manjim temperaturama.U toku godine u procesu čuvanja zrna bez obzira na tip skladišta potrebno je periodično kontrolisati u kakvom je stanju zrno. Na prvom mestu se obraća pažnja na boju i miris kao i na praćenje temperature pomoću termo sondi. Ako se primeti da masa dobija miris i boju koja je neuobičajena za kukuruz zrno treba provetravati ili ohladiti.

U savremenim silosima ovaj proces je mehanizovan dok se na gazdinstvima mora pribegavati racionalnim rešenjima koja određuje sama lokacija skladišta i objekti koji mogu poslužiti u svrhu naknadnog čuvanja, napominje stručnjak za ratarstvo.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/kukuruz-vaznost-mesta-cuvanja-i-temperaturnog-rezima-susenja/63384/

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za RTS da su za američku razvojnu agenciju DFC spremna tri projekta koji će biti značajni za srpsku poljoprivredu. Naveo je da su prinosi pšenice veći u odnosu na prošlu godinu, a da se procenjuje i da će prinos kukuruza nadmašiti prošlu godinu koja je bila rekordna.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da postoji spremnost za predlaganje projekata, koji će za srpsku poljoprivredu značiti mnogo, američkoj razvojnoj agenciji DFC."Tri konkretna projekta smo pripremili. Jedan se tiče startap podrške mladim poljoprivrednicima, koji žele da rade, naročito u sektoru voćarstva, povrtarstva i stočarstva, jer su to najteže grane poljoprivredne proizvodnje", naveo je Branislav Nedimović tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

Kako je naveo, program bi mlade poljoprivrednike uključio u sistem poljoprivredne proizvodnje uz bespovratne pozajmice od oko 15.000 evra.

"Drugi deo koji želimo da obuhvatimo jeste prehrambena industrija, koja je jako važna, pre svega zbog sirovine koja postoji u Srbiji, koja je u neverovatnim količinama, koja je svuda oko nas i da pokušamo da još više uzdignemo potencijal poljoprivrede", kazao je Nedimović.

Naveo je da će sledeća vlada morati da se bavi prehrambenom industrijom na još kvalitetniji i drugačiji način.

Ministar poljoprivrede je istakao da se treći projekat tiče ženskog preduzetništva u poljoprivredi.

"Nemojte zaboraviti da je stub svakog sela, svake kuće, svakog domaćinstva uvek bila žena", kazao je Nedimović.Ministar poljoprivrede je naveo kako je nekoliko puta rekao da u ovom trenutku Srbija ima dovoljno hrane za naredne dve godine.

Dodao je da je prinos pšenice za 17,6 odsto veći nego prošle godine, kao i da će prema procenama prinos kukuruza biti veći za 9,8 odsto u odnosu na prošlu godinu koja je, kako je rekao, bila rekordna.

"Izvozićemo bar dva miliona tona pšenice i bar tri i po miliona tona kukuruza. To je ozbiljan novac koji će ova država da prihoduje", naglasio je Branislav Nedimović.

Kada je reč o formiranju nove vlade, Nedimović, koji je i funkcioner SNS-a, rekao je da je ustavni rok za to do 3. ili 4. novembra, kao i da će predsednik države imenovati mandatara, a da će organi stranke delovati u skladu sa tim.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4091556/branislav-nedimovic-poljoprivreda-projekti-kukuruz-psenica.html

Počela je berba jabuka, voćne vrste koja je po broju zasađenih stabala kod nas odmah iza šljive. Kraljica voća, kako je mnogi nazivaju, u Srbiji se gaji na oko 28.000 hektara. Godišnja proizvodnja, zavisno od vremenskih uslova i primenjene agrotehnike je oko 500.000 tona.

Ovogodišnji rod će, procenjuju stručnjaci, biti smanjen od pet do 10 odsto (470.000 tona), a kvalitet i krupnoća plodova biće nešto bolji u odnosu na prethodne godine.Uobičajeno je da u toku berbe cena plodova jabuke bude bagatelna. Otkupljivači za kilogram prve klase sorte gala nudili su pola evra, a procena je da će cena naše najmasovnije sorte u berbi ajdareda, biti od 30-40 evro centi. Međutim, većina voćara, koji za to imaju uslove, obrane jabuke odvozi u hladnjače u očekivanju većih cena.Jabukama cena skače od februara naredne godine, a tako je bilo i u ovoj godini. Posle višemesečnog zastoja u izvozu, Srbija je samo u prva tri meseca ove godine izvezla 56.000 tona jabuka po prosečnoj ceni od 0,73 evra.

"Međutim, sada ima i prognoza da će pandemija virusa korona uticati na sadašnju potrošnju, a samim tim i na izvoz jabuka. Smanjena tražnja prema tim procenama odrazila bi se i na izvoznu cenu koja bi mogla da bude preniska u odnosu na važeću početkom ove godine. S obzirom da je bilo izmrzavanja cvetnih pupoljaka u Poljskoj ovog proleća i da se voće preporučuje u ishrani za vreme pandemije kao preventiva, ne verujem da bi nešto značajno moglo da se promeni na tržištu jabuka", ističe voćarski stručnjak, profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.U poslednje vreme cenu jabuka diktiraju želje i ukusi kupaca. Prošlo je ono vreme kad su potrošači kupovali jabuke po boji pokožice; crvene, žute, zelene... Sada kupci traže plodove određenih željenih sorti. Kakav je sortiment jabuka u Srbiji, pitali smo sagovornika Agrokluba.

"U našim voćanjacima preovlađuje sorta ajdared, na čiji ukus su domaći kupci navikli, pa nju i najviše traže. Zasađeni su i greni smit (zelene), zlatni delišes (žute), jonagold, fudži, gala...Dobro je što na ruskom tržištu dobru prođu ima greni smit i fudži jer se u njihovim klimatskim uslovima teže uzgajaju."Poslednjih godina po evroskim zemljama širi se proizvodnja takozvanih klubskih sorti jabuka. Reč je o savremenim sortama za čiji uzgoj i razmnožavanje je potrebna licenca, a proizvodnju kontrolišu međunarodni inspektori kako bi se postigao visok kvalitet plodova koji se pakuju na poseban način.Kompanija Delta Agrar je ekskluzivni zastupnik i distributer klubskih jabuka za tržište Srbije, regiona i Ruske federacije. Zanimljivo je da je svaka od klubskih sorti prihvaćena na nekom tržištu. Pink lejdi u Velikoj Britaniji, kiku u Italiji i SAD, modi u Rusiji i Italiji, evelina u Češkoj i Slovačkoj...

Cena ovih sorti je veća od konvencionalnih za oko 30 odsto, a najskuplja je pink lejdi - jedan evro za kilogram.Postojeće konvencionalne sorte jabuka iz Srbije se 80-90 odsto izvoze na rusko tržište. Stručnjaci, međutim, upozoravaju naše potrošače i trgovce da to neće dugo trajati jer se Rusi sve više okreću dobavljačima iz Moldavije ali i sami zasnivaju velike plantaže ovog voća.Zbog novih tržišnih promena u svetu, Ministarstvo poljoprivrede, Privredna komora i izvoznici voća, od prošle godine aktivnije traže nova tržišta za našu jabuku. Otvaraju se tržišta u Velikoj Britaniji i Kini. Arapsko tržište je teže osvojiti jer se tamo traže specifična pakovanja. To poskupljuje proizvodnju, ali ta tržišta su bogata i mogu da plate visoku cenu za jabuku.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/manji-rod-jabuka-u-srbiji-ceka-se-bolja-cena-ali-ne-i-izvoz-na-rusko-trziste/63162/

U zavisnosti od područja i sorti koje se gaje, berba grožđa u Srbiji je u toku, a profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslav Ivanišević, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za vinogradarstvo, u razgovoru za "Blic" objašnjava da je vinovoj lozi pogodovala sezona bez ekstremnih temperatura i većih vremenskih neprilika.- Pojedini delovi Srbije, međutim, pre svega Župa, dosta su stradali od grada u maju i junu, ali ako izuzmeno te ekstremne slučajeve i ako uzmemo u obrzir vinograde gde su vinogradari uspeli da se izbore sa gljivičnim oboljenjima i na vreme sprovedu potrebne agrotehničke mere, grožđe deluje zasad dosta lepo. Bitno je da u narednom periodu ostanu ovakvi vremenski uslovi, bez obilnih padavina, kako bi uspelo lepo da sazri i ne truli - kaže dr Ivanišević.

Iako je u vinogradarstvu na prvom mestu kvalitet a ne prinos, naš sagovornik konstatuje da je on u prosečnim granicama, ali bolji nego prošle godine. S obzirom na dosta dobar kvalitet grožđa, kako napominje, kasnije se očekuju i dobra vina ovogodišnje berbe.

- Kada su u pitanju poznije crne vinske sorte, naredni period od 15 do 20 dana će biti ključan. Ako posmatramo područje Vojvodine, recimo, neke ranije sorte, poput "belog sovinjona" ili aromatičnijih sorti, već su obrane i dosta su dobre. Na Fruškoj gori u toku je berba "grašca", koji isto izgleda jako dobro - navodi dr Ivanišević.I u zapadnoj Srbiji, gde je nakon decenija pauze vinogradarstvo opet u ekspanziji, prvi rezultati berbe svedoče o dobrom kvalitetu grožđa, a Milovan Stojković, koji je pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu u Mrčiću kod Valjeva, očekuje se rod na nivou prošlogodišnjeg od osam tona po hektaru.Kako je godina bila zahtevna što se tiče zaštite vinograda, zadovoljni smo. Grožđe će u našem kraju biti kvalitetno, nismo imali grada niti drugih nepogoda kao u drugim delovima Srbije. Bilo je uslova za pojavu grinja, pepelnice i plamenjače, međutim, jako dobro smo odradili hemijsku zaštitu i rane bele vinske sorte su stigle na berbu. Plodovi sadrže 21 jedinicu šećera, što je znak da treba da ih skidamo i prerađujemo, što je kod belog grožđa optimalan sadržaj da bi i vino bilo optimalno i sveže. Potpuno ista situacija je i kod crnih sorti - kaže Stojković.

Kada je reč o prodaji, cena vinskog grožđa varira od sorte do sortea.

Na oglasima mogu se pronaći ponude od 45 do 60 dinara po kilogramu kada su veće količine otkupa u pitanju.Prijatno iznenađenje, kako dodaje, jeste da su prve količine obranog "šardonea" od dve tone po kvantitetu dobro pokazale i da su nakon prerade bacile dosta soka, što je, kako kaže, dobra preteča budućeg vina.- Ove godine pozitivno me je iznenadilo da su pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, javila još tri čoveka koji pripremaju po hektar zemljišta za sadnju vinove loze. U odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine, to je sada izuzetno dobar pomak - ocenjuje Milovan Stojković, proizvođač kod Valjeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/obrase-se-vinogradi-dobra-godina-za-grozde-i-vino-u-zapadnoj-srbiji-ocekuju-osam-tona/nflpw63

Na površini od oko 8.000 hektara u Topličkom okrugu je počela berba kukuruza koji, po rečima poljoprivrednih stručnjaka, ove godine beleži rekordan rod. Na parcelama gde su primenjene sve agrotehničke mere rod se kreće i do 10 tona po hektaru.

Stručnjaci za poljoprivredu u Topličkom kraju kažu da će berba kukuruza potrajati do sredine oktobra, jer vreme sazrevanja klasa zavisi kako od nadmorske visine na kojoj je kukuruz posejan, tako i od hibridnih sorti od kojih neke ranije, a neke kasnije sazrevaju.Po pravilu, u topličkom kraju kukuruz najpre stigne za berbu u opštini Žitorađa, zatim u prokupačkom kraju, a najkasnije u Blacu i Kuršumliji – kaže Radovan Bjelica, savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe u Prokuplju.

Cena mašinske berbe kukuruza po hektaru ove godine kreće se oko 12.000 dinara.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/U-toku-berba-kukuruza-u-Toplici-prinosi-iznad-ocekivanih.sr.html

Berbi grožđa se pristupa kada organoleptičke osobine i sastav najviše odgovaraju namen i grožđa. Posebno su značajni količina šećera i kiselina. Da bi se odredilo tačno vreme kada početi sa berbom,moramo pratiti dinamiku sazrevanja od momenta ulaska grožđa u šarak. U početku uzimamo uzorke grozdova na svakih 6-7 dana, a pred berbu na svakih 3-4 dana. Kada se masa bobica i sadržaj šećera ne povećavaju, a kiselina ne smanjuje ,nastupila je puna zrelost grožđa. U zavisnosti od namene grožđe se bere u različitim stepenima zrelosti. Kod stonog grožđa, pored odgovarajućeg sadržaja šećera i kiselina, grožđe mora imati lep spoljašnji izgled, prijatan ukus i miris. Za utvrđivanje zrelosti postoje postoje tri metode:

Organoleptička
Fizička
Hemijska
Organoleptička metoda metoda ogleda se u oceni zrelosti prema spoljašnjem izgledu i ukusu.

Ads code goes here
Ova metoda se više primenjuje za stone sorte. Fizička metoda se koristi se za brzo određivanje šećera u soku od grožđa. Za ovu metodu koriste se refraktometri i širomeri. Metoda je brza ali nije tačna kao hemijska metoda. Hemijska metoda odeređuje sadržaj šećera i kiselina u širi. Ova metoda je najtačnija ali i najsporija.

Grožđe namenjeno proizvodnji vina bere se u fazi tehnološke zrelosti. Pod tim se podrazumeva onaj vid zrelosti grožđa koji za dati tip vina ima najbolji odnos šećera i ukupnih kiselina. Berba vinskog grožđa obavlja se u jednom navratu, pri čemu se svaka sorta bere posebno. Radi se po lepom i suvom vremenu. Berba vinski sorti vtši se na temperaturama do 25 stepeni da ne bi došlo do pregrevanja grožđa što se odražava na kvalitet vina. Po vlažnom vremenu i rosi takođe ne treba brati grožđe jer može doći do razvoja plesni. Po mrazu grožđe ne treba brati, sem ako se ono namerno ostavlja da ga zahvati mraz, da bi došlo do povećanja koncentracije šećera. U ubranom grožđu prisustvo lišća i drugih nečistoća treba da je svedeno na minimum. Prilikom berbe izbegava se trulo grožđe, jer će to uticati na pogoršanje kvaliteta vina. Beru se svi grozdovi, osim u situacijama kada se radi o proizvodnji specijalnih vina, tada se obavlja probirna berba. U ubranom grožđu prisustvo lišća i drugih nečistoća treba da je svedeno na minimum. Prilikom berbe izbegava se trulo grožđe, jer će to uticati na pogoršanje kvaliteta vina. Vinske sorte grožđa možemo brati i mehanizovano. Od momenta berbe do početka prerade grožđa treba da protekne što manje vremena.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/09/17/vinogradarstvo/kada-je-pravi-momenat-za-berbu-grozdja/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30