Berbu jagoda Kristijan Detari iz Kikinde pre nedelju dana je započeo skromnijim učinkom, ali se sada već zahuktava, jer su vremenske prilike pogodne.Nedostatak padavina i sušni period koji pogađa useve ratara na severu Banata, ne utiče na prinos crvenih plodova, jer je zasad pod zalivnim sistemom i folijama, pa Detari ukazuje da jagodama nekada kiša i ne odgovara, da ne kvari slast i ukupni učinak.

- Kada bude uzastopno više kišnih dana onda dolazi do pojave truleži plodova, a izraženije je i bujanje korova. Padavine mogu da otežavaju berbu, jer veće ko­ličine se ne mogu brati kada su plodovi mokri, pa dolazi do kvarenja u gajbicama – objašnjava Detari.

Kristijan Detari i njegova porodica se proizvodnjom jagoda bave već dve decenije. Gazdinstvo je skromno jer raspolaže sa svega tri i po katastarska jutra zemlje u potesu Vodice, od čega je sada pod jagodama tri četvrtine jutra, dok je ostalo uglavnom pod voćem. Površina pod jagodama varira od pola do tri četvrtine jutra, u zavisnosti od parcele na kojoj se uzgajaju, pošto svake tri godine treba promeniti parcelu i prebaciti proizvodnju. Detari napominje da parcelu koja je bila pod jagodana treba odmoriti i to čini setvom pšenice, ječma i drugih ratarskih useva.

- Pre četiri-pet godina bilo je problema, jer nisam imao toliko zemlje pa sam uzimao u arendu, ali to su uglavnom zapuštene parcele i njihovo dovođenje u red iziskuje dodatno ulaganje, pa ta­man kada očistiš zem­ljište, uneseš potrebnu ko­ličinu stajnjaka, vlasnik više ne želi da izdaje i traži da mu se zemlja vrati - priča Detari. - Kod jagoda je inače prilično veliko ulaganje, potrebno je ulagati dosta u negu, ali se isplati. Zaradi se, međutim, sve zavisi od sezone do sezone. Ova sezona je počela sa fenomenalnom cenom naše domaće jagode od 400 dinara kilogram, što je za rod sa otvorenog polja izuzetno, ne pamtim kada je tako bilo. Na to utiče i što veći proizvođači postižu cenu od 300 dinara za izvoz za Rusiju.

Pored potražnje za izvoz, na povoljnu cenu jagoda na početku berbe, uticalo je i umanjenje roda za oko petinu, tamo gde su zasade ranih sorti pogodili kasni prolećni mrazevi.

- Povoljna cena sa početka berbe ipak će brzo padati, čim ponuda bude veća, ali na početak se ne možemo žaliti. Tržište mi je kikindska pijaca, mada pre smo za dalju prodaju jagode isporučivali i marketima, me­đutim, od toga smo odustali kada se ispostavilo da trgovci zarađuju više nego mi koji proizvodimo. Jagoda je dosta kvarljiva roba i pošto se potrudimo da kvalitet bude dobar, praktično nema konkurencije, jer dva-tri veća proizvođača koliko nas se ovim bavi u Kikindi, kao i oni sa manjom proizvodnjom, najvećim delom podmirujemo potrebe u ovom kraju - uverava Detari.Gazdinstvo Detari trenutno neguje 26.000 živića, odnosno strukova jagoda. Kristijan veli da se najviše pažnje mora obratiti na zdravstveno stanje jagodnjaka, da se primene sve potrebne agrotehničke mere, parcela mora biti dobro pripremljena, nađubrena stajnjakom, zemlja ne sme biti zakorovljena, a jagodama nesme da fali vlage.

- Jako je bitna i zaštita jer je jagoda biljka koja ima jako krtaku vegetaciju, treba primenjivati samo dozvoljene preparate. Ako se biljkama pruži sve što je neophodno jako brzo napreduju. Kada se zasniva novi zasad najidealnije je rasađivanje živića u julu i početkom avgusta, ali problem je što se živići ne mogu formirati tako brzo posle berbe, pa se koriste i oni koji su ranije spremljeni, pa ako se kupuju na tržištu se plaća 35 do 40 dinara za jedan živić, što znanto povećava ulaganje i poskupljuje proizvodnju. Imam sve italijanske sorte, ali uglavnom se trudimo da odnegujemo sopstveni rasad, jer ako se nabavljaju iz uvoza prolaze kroz mnogo ruku i na njima svi zarađuju. Mada se forsira uvoz, svi veći proizvođači jagoda kod nas se oslanjaju na sadni materijal iz sopstvene proizvodnje, koji redovno održavamo da bude zdrav, ali nema baš garancija da se i iz uvoza ne potkradu zaražene sadnice - saznajemo od Detarija.

Iako je završio auto­meha­ničarski zanat Kristijan Detari nije se posvetio toj struci, nego se odmah posvetio jagodama i voćarstvu, koje je dobro savladao, a pomažu članovi porodice, čije je profesionalno opredeljenje muzika. Supruga Margita je profesorka klavira i solfeđa u Muzičkoj školi u Kikindi, starija ćerka Apolonija je na studijama muzike u Novom Sadu, mlađa Donata pohađa Srednju muzičku školu u Zrenjaninu ali kada nastupi sezona poslova i berba svi se porodično angažuju, eventualno se za ispomoć uposle još dva-tri sezonska radnika. Kristijan se takođe bavio muzikom, svirajući gitaru u istom orkestru gde je upoznao suprugu Margitu.

- Uzgoj jagoda je odlično opredeljenje, kada se potrefi godina zarada je dobra, a najveći problem je radna snaga i za negu biljaka i za berbu. Trudim se da sve maksimalno odradim i ništa ne prepuštam slučaju, da roba bude kvalitetna, da se ne izneveri stečeno poverenje mušterija - kaže naše sagovornik, koji pored jagoda na preostalim površinama neguje i 1.200 stabala voća, najviše kajsija, višanja i drugih voćki.

Detari kaže da je vezan za Kikindu i Srbiju, uveren da svaki čovek treba da ostane tamo gde je rođen, radi i bude svoj na svome, a ukoliko je vredan može ovde nešto steći i ne treba ići u inostranstvo.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-sezona-jagoda-pocela-fenomenalnom-cenom-17-05-2020

Covid 19 je virus koji je trenutno aktuelan u celom svetu. Za sada se zna da se prenosi kapljično, a ne hranom. Međutim, potrebno je prilikom čitavog procesa proizvodnje, a pre svega prilikom berbe proizvoda, preduzeti sve mere predostrožnosti, kako zbog radno angažovanog stanovništva, tako i radi zdravstvene bezbednosti proizvoda. Mnogo puta smo govorili o higijeni berbe, prevashodno jagodastih voćnih vrsta radi zdravstvene bezbednosti ubranih plodova. U svetu je kod većine proizvođača proizvodnja standardizovana (Global G.A.P. i dr.) čime su higijena i bezbednost proizvoda garantovani.

Kod nas je veoma mali broj proizvođača uspostavio Global G.A.P. standard. Tek se radi na tome, pre svega kod proizvoda koji se izvoze u svežem stanju ili ih otkupljuju veliki trgovinski lanci. U principu, i tamo gde je proizvodnja standardizovana, i kod svih drugih proizvođača, mora se posebna pažnja posvetiti higijeni berbe. Trenutno je početak berbe jagode, potom dolazi berba maline, borovnice, kupine. Potrebno je brzo reagovati i prilagoditi se novonastaloj situaciji. Svako treba da da maksimalan doprinos sprečavanju širenja bolesti, očuvanju poslovanja i očuvanju života ljudi. Svaki proizvođač treba da redovno prati propise vezane za zdravlje ljudi i bezbednost proizvoda. Na osnovu toga potrebno je napraviti plan berbe i mera koje treba preduzeti.

Na početku organizovane berbe proizvođač treba da upozna sve angažovane radnike sa merama koje je neophodno primenjivati tokom berbe. A to su: dnevna evidencija prisutnih radnika i preispitivanje o njihovom zdravstvenom stanju ( da li neko možda ima simptome bolesti Covid 19) svakodnevno upozoravanje radnika na sprovođenje mera lične higijene (radna odeća treba da je čista, dugih rukava i nogavica; pranje ruku sapunom i dezinfekcija pre početka rada, posle pauze, posle toaleta, posle bilo kakvog kontakta sa drugim materijalima; nošenje maski i eventualno rukavica; u slučaju kijanja, kašljanja izaći iz zasada, kijati u maramicu, maramicu odmah baciti na za to predviđeno mesto, ruke oprati sapunom i dezinfikovati a potom nastaviti sa radom; u zasadu ne pljuvati; u džepu uvek imati manje pakovanje dezinfekcionog sredstva,…) radnike u zasadu organizovati da beru na adekvatnoj udaljenosti, recimo bere se svaki drugi red; ambalaža mora biti čista i dezinfikovana; mesto za odlaganje ubranih plodova unapred određeno, podignuto od zemlje, dezinfikovano higijena prostora određenog za odmor, pauzu, mora se redovno održavati, dezinfikovati i pauza se pravi u razmacima za 2-3 radnika nikako za sve zajedno transport treba sprovoditi uz poštovanje svih higijenskih mera, transportno sredstvo redovno čistiti i dezinfikovati, vozač ne treba da je u kontaktu sa beračima niti proizvodima i takođe treba da koristi masku i dezinfekciona sredstva,

Proizvođač treba da ima lice zaduženo da redovno kontroliše sprovođenje navedenih higijenskih mera i naravno način berbe, klasiranje, zrelost plodova, ili da to sam čini. Još jedan problem koji proizvođač treba da reši jeste pronalazak radnesnage, što je poslednjih godina inače problem, a ove godine će sigurno biti još veći i njihov prevoz do parcele. Prevoz radnika treba obavljati uz poštovanje distance, dakle u autu ne više od dve osobe, u kombijima i drugim prevoznim sredstvima na adekvatnoj udaljenosti uz otvorene prozore, dezinfekciju kvaka i ostalog prostora.

Sada ćemo svi morati daleko više da obraćamo pažnju na higijenu koja je i ranije bila propisana ali se nije uvek i svuda sprovodila. Najbolje je odmah uspostaviti sve navedene higijenske mere jer one neće trajati samo sada i kratko već se moraju redovno sprovoditi zbog ranije pominjanog noro-virusa, drugih bakterija i mikroorganizama.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/15/vocarstvo/pravila-berbe-tokom-korone/

Najčešća greška, koju voćari prave, je ubiranje plodova kada nisu u potpunoj zrelosti, što je pogrešno. Trešnje i višnje treba brati kada su u punoj zrelosti i crvene boje, napominje Biljana Milosavljević, stručnjak za voćarstvo PSSS Kragujevac.Berba trešanja očekuje se za nepunih mesec dana, dok bi plodovi višnje punu zrelost trebalo da dostignu između 15. i 30. juna. S obzirom na to da ove voćarske kulture ne mogu naknadno da sazru u gajbama, neophodno je u voćnjak ući u pravom trenutku i započeti berbu kada su plodovi u punoj zrelosti.

Šumadija, kao centar voćarstva u Srbiji, poznata je po iskusnim proizvođačima koji su dobro upućeni u sistem i način uzgajanja različitih voćarskih kultura. Međutim, najčešća greška, koju voćari prave, je ubiranje plodova kada nisu u potpunoj zrelosti iz bojazni da će doći do prezrevanja i samim tim lošeg kvaliteta i kvarenja, ocenjuje Biljana Milosavljević, savetodavac za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi Kragujevac."To je pogrešno. Trešnje treba brati kada su u punoj zrelosti, kada su crvene i imaju čvrstinu da ne došlo do pucanja plodova. Tada se beru i iznose na tržište kao stono voće. Višnje treba brati kada dobiju crvenu boju, nikako bordo", ističe Milosavljevićeva.Plodovi trešnje, koji se ne prodaju odmah po izlasku iz voćnjaka, dodaje, mogu se čuvati i u hladnjačama, ali najviše mesec dana i to na temperaturi od nula do jednog stepena celzijusa. Kada su u pitanju višnje, s obzirom na to da se oprašivanje obavlja insektima, Milosavljević preporučuje da bi u višnjiku trebalo imati četiri do šest košnica.

Osim dobre procene trenutka za berbu, naša sagovornica ukazuje da veliku ulogu ima i sadnja i odabir terena.

"Ukoliko teren ima dosta vlage, onda kod višnje koren truli i brzo se uništavaju takva stabla. Trešnji treba rastresito zemljište gde takođe nema vlage."Klimatski uslovi još jedan su značajni faktor proizvodnje. Iako je krajem marta meseca mraz naneo veliku štetu pojedinim voćnim vrstama, višnja i trešnja dobro su podnele ove vremenske promene."Nisu zabeležene štete u tom pogledu kod ovih voćarskih kultura. Dobro je bilo i cvetanje i oprašivanje. Nema nedostataka, za sada je stanje zadovoljavajuće", zaključuje stručnjak za voćarstvo.Milosavljevićeva ocenjuje da Srbija u poslednjih nekoliko godina beleži dobar rod i kvalitet višanja i trešanja dodajući da proizvođači mogu da ostvare zadovoljavajuće prihode.

"Možemo da se pohvalimo dobrim kvalitetom višnje i trešnje, pogotovo u poslednjih nekoliko godina jer se voćarstvo vrlo dobro razvija posebno kada se radi o višnji i o trešnji. Uvećavaju se zasadi, a primećena je povećana upotreba višanja i trešanja u preradi za proizvodnju kompota, džemova i drugih proizvoda", navodi i dodaje da trešnja, čim se pojavi na tržištu, dobije dobru cenu, te da je ovo voće i najisplativije.Dodaje i da se beleži veći izvoz ističući da se za te potrebe biraju uglavnom prva i druga klasa plodova. U tom slučaju, proizvođači moraju da imaju plodove bez mehaničkih i drugih oštećenja, sa određenom veličinom i zrelošću.Izvoz višanja i trešanja u poslednjih nekoliko godina se povećava, a gajbe ovih plodova odlaze u zemlje Evropske unije. Međutim, i na našem području postoji veliko tržište koje treba zadovoljiti, pa nema potrebe za tolikim izvozom."

Kriza izazvana korona virusom, smatra, ne bi trebalo da utiče na berbu, preradu i plasiranje višnje i trešnje na tržište jer su, podseća naša sagovornica, sve agrotehničke mere i radovi u voćnjacima sprovedeni u roku. Domaća prodaja i izvoz nastaviće se uobičajeno, ali napominje da će voćari morati da se pridržavaju mera socijalne distance, pojačane zaštite i dezinfekcije ukoliko žele da obave berbu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/kada-treba-brati-visnje-i-tresnje-i-koje-greske-prave-vocari/59549/

U borbi s prirodom čovek je nemoćan ali može uticati da se posledice štetnog delovanja na životnu okolinu drastično smanje. Ako bi se poljoprivredne mašine
zamenile električnim, robotizovanim sistemima s električnim pogonom i s punjačima na solarni ili pogon na vetar mogli bismo značajno da utičemo na smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu. I ne samo to.
Doktor Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu smatra da roboti u poljoprivrednoj proizvodnji
mogu olakšati, ubrzati i unaprediti mnoge zadatke i na taj način omogućiti racionalnije korišćenje prirodnih resursa – zemljišta, vode i energije.
- Roboti mogu biti jedan od ključnih faktora u prevazilaženju aktuelnih problema u poljoprivredi. U Srbiji je to nedostatak sezonske radne snage na selu, problem koji je u ovom trenutku nerešiv. Međutim robotika i ovde može da pomogne – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić i otkriva detalje projekta koji će uskoro ponuditi tržištu, a koji će moći znatno da olakša berbu voća, posebno jagoda.
- Plodna Mačva i Posavina su veliki proizvođači jagoda gde ima veliki broj krupnih proizvođača ovog traženog voća. Oni su zainteresovani za nabavku i primenu robotizovanih sistema za branje jagoda s obzirom da im je najveći problem kako u sezoni naći radnike za berbu. Jagoda je takvo voće, koje ako ne „skineš“ s njive za 2-3 dana, ono truli i propada. Ljudi koji imaju hektare pod jagodama teško se snalaze za radnu snagu. Jedan robot mogao bi zameniti 2-3 radnika, ne oseća umor, radi i na ekstremnim temperaturama. Robot koristi energiju iz baterija koje će se puniti na licu mesta, na njivi, korišćenjem solarne
energije ili energije vetra, što dodatno afirmiše ovu tehnologiju kao ekološku – kaže nas sagovrnik i ističe:
- Realno, za „robote jagodare“ postoji tržište ali su potrebni investitori koji bi omogućili razvoj ovakvih kombajna, pokrenuli serijsku proizvodnju i dali subvencije poljoprivrednicima za nabavku ovih korisnih sistema.
Osim za berbu voća, roboti se mogu koristiti i za mnoge druge poslove na njivama, recimo, za čupanje korova što bi doprinelo smanjenju upotrebe hemijskih sredstava. Ovakva vrsta pomoći bila bi spas i za organsku proizvodnju gde nije dozvoljena upotreba bilo kakve hemije.- Mehaničko odstranjivanje korova robotima je pravo rešenje koje čuva zemljište i za naredna pokolenja. Potrebne su investicije u razvoj robota ovog tipa poput razvoja električnih automobila. U Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu možemo razviti različite tipove robota namenjene poljoprivredi ali potrebno je više podsticaja ovakvim projektima da bi za nekoliko godina na našim njivama bilo više ovakvih uređaja. Osim toga, da bi se zaustavila negativna demografska kretanja, migracije iz sela u grad, potrebno je ljudima koji žele da se bave poljoprivredom dati finansijske podsticaje ali im takođe obezbediti i savremene tehnologije da bi se lakše i
uspešnije borili s problemima nedostatka radne snage i klimatskim promena.
Na pitanje koliko Srbija zaostaje za svetom kada je u pitanju upotreba robota u poljoprivredi, dr Rodić kaže da se takvi primeri, nažalost, mogu nabrojati na prste.
- Roboti se kod nas koriste uglavnom u istraživačkim institutima i naučnim projektima. Na našim njivama i u baštama ih nažalost nema. Razlog za to je odsustvo investicija u razvoj i plasman visokih tehnologija u agraru i relativno siromašno tržište. S druge strane, imamo znanja potrebna da se razviju takvi napredni sistemi – kaže naš naučnik i otkriva koji su najveći problemi kada je u pitanju upotreba robotike na srpskim njivama.
- Problem je neznanje korisnika i nedostatak investicija. To je realnost, ali se mogu relativno brzo napraviti pomaci u dobrom pravcu jer postoje potrebna znanja i veštine. Zašto bi se isplatilo ulagati u razvoj robota namenjenih poljoprivredi?
Imamo demografski i sociološki problem opstanka sela. Aktuelan je problem odlaska mladih i nedostatka radne snage koji se može se lako nadomestiti primenom robota. Osim toga smatram da bi mladi bili više podstaknuti da ostanu na svojim imanjima ako bi im se ponudile vrhunske
tehnologije koje bi im omogućile da lakše i efikasnije ostvare prihod od svojih useva. Kada je u pitanju primena robotike u poljoprivredi najdalje su otišli Holanđani, Danci, Italijani, Austrijanci.
- Geografski i klimatski uslovi bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom nalažu i specifičnosti bavljenja ovim poslom. Zato bi za nas najbolje bilo angažovati domaće naučnike u oblasti robotike koji bi razvili specifična rešenja koja bi bila primerena našim uslovima agrarnog poslovanja. Još uvek to možemo uraditi sopstvenim snagama i znanjem a potreban je podsticaj države i veće investicije u razvoj nauke namenjene agraru.
Mnogi smatraju da je ovakva vrsta tehnologije skupa, pa samim tim i nedostupna našim poljoprivrednicima, ali uz podršku države i to bi se dalo rešiti.
- Inicijalno ulaganje u ove tehnologije je u ovom trenutku veće od platežne moći prosečnog zemljoradnika, ali ako bi se dali povoljni uslovi za nabavku taj problem bi bio rešen. Ovakvi uređaji najčešće sami sebe isplate za dve do tri godine, a kako im je radni vek višestruko veći, može se slobodno reći da bi se ova investicija višestruko isplatila. Investicija u ove tehnologije donela bi korist, kako neposrednim korisnicima (poljoprivrednim proizvođačima) tako i državnoj ekonomiji zbog većih i kvalitetnijih prinosa i bogatijeg seljaka – kaže naš sagovornik i ističe:
- Srbija ima prirodne resurse, tradiciju bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom, kvalitetne sorte, ali trebaju nam nove tehnologije pogotovo usmerene ka malim i srednjim proizvođačima koji bi trebali da garantuju stabilnost snabdevanja velikih urbanih sredina. Za ekonomiju jedne države veoma je važno da podrži i pomogne malim i srednjim porodičnim poljoprivrednim proizvođačima – zaključuje dr Rodić.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Lisičara (Canthrellus Cibarius) je široko rasprostranjena, veoma dobro poznata vrsta. Poznata je i kao lisičarka, lisičica, pršutnica (ovo poslednje ne znam odakle i zašto, znam samo da se slično zove i na ruskom, pa iz toga izvlačim zaključak da smo taj naziv poneli iz prapostojbine).
Kako je ovo veoma dobro poznata vrsta u opisu ću dati samo glavne karakteristike vrste.
Opis vrste
Lisičara je relativno sitna gljiva koja svoj rast nadopunjuje brojnošću, tako da se vrlo retko mogu pronaći pojedinačni primerci. Praktično je pravilo da kada
nađete jednu pretražite blisku okolinu i vrlo verovatno će vas, sakriveni ispod lišća, čekati ostali primerci. Na gljivi je moguće razlikovati šešir i stručak pri čemu je prečnik šešira od tri do 12 (češći su sitniji primerci), a visina gljive je od tri do osam centimetara.
Boja i jednog i drugog je ista, žuta do žutonarandžasta. Meso ove gljive je u sredini prljavobelo do svetložuto, dok prema spoljašnjem omotaču poprima boju same gljive (žuto do narandžastožuto).
Posebna odlika ove vrste su listići, karakteristično debeli i razmaknuti, tako da skoro liče na grančice, nikako na lamele, koji se spuštaju niz stručak i nešto malo svetlije boje od šešira. Takođe, miris koji podseća na breskve predstavlja poseban kvalitet ove gljive.
Vreme i mesto rasta
Možete je tražiti od kraja maja pa sve do kraja oktobra po listopadnim šumama, osobito ispod hrastova i bukava (mada postoji i njena srodnica koja raste ispod
četinara, ali o njoj drugom prilikom). Upotrebljivost Zbog žilave konzistencije mesa nije pogodna za sušenje, ali je izuzetna na sve druge načine.
Važno upozorenje
Gljivara početnika, u potrazi za ovom vrstom, može prevariti (odatle joj i ime) zavodnica (Omphalotus Olearius). Da biste izbegli moguće zamene vodite računa o
sledećem: zavodnica raste na panjevima ili odumrlom drveću busenasto, dok lisičara raste isključivo na zemlji – pojedinačno; zavodnica ima izražene tanke guste listiće, a lisičara debele i retke; miris zavodnice podseća na smolu (vrlo je slabo izražen) dok je miris lisičare voćni i, konačno, zavodnica vrlo često oboji ruku kojom je hvatana u žuto, pa je po tom bojenom tragu lako razlikujemo.
Zamene sa drugim predstavnicima roda Canthrellus nisu ni osobito bitne, a posebno ne opasne pa ih neću ovde ni razmatrati.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Za samo 8 sati ubrano je 197,6 tona grožđa, što odgovara skoro 200.000 boca vina Shiraz. Berba je izvedena novim kombajnom modela New Braud 9090Ks
sa novim bočnim transporterom . Ovaj rekordni rezultat je u toliko značajniji jer je u 197,6 tona grožđa koje je nabrano bilo samo 1,0% primesa, a potrošnja goriva po ubranoj toni je prosečno bila manja od jednog litra tačnije 0,99 litara po ubranoj toni, čime se postiže izvanredna potrošnja goriva Nova serija Braud 9090Ks pokazuje odličnu produktivnost za vinogradare i daje najboljie grožđe za vinare jer je izuzetno čisto nakon berbe. Braud kombajni za grožđe su do sada proizvedeni u više od 15 000 primeraka od 1975. godine do danas.

Ovo su rezultati testa koji je obuhvatao čitav vozni park koji su činili kombajn New Braud 9090Ks, pet traktora New Holland T4.105F i kamion Iveco Stralis 560ks. Test performansi održan je u Vaikerieju u Južnoj Australiji, na parceli crvenog grožđa od sedam hektara. Iako bele sorte obično daju veće prinose, u New Hollandu su se odlučili za sortu grožđa Shiraz kako bi se proverili ne samo na kapacitet, već i na kvalitet berbe. „Ovaj test pokazuje kako vrhunska produktivnost može ići ruku pod ruku sa izvanrednom preciznošću berbe“, izjavio je Thierri Le Brikuer, šef linije proizvoda za grožđe i masline u
New Holland-u. „Test takođe potvrđuje da je New Holland apsolutni lider u poslu sa berbom grožđa, a Braud 9090Ks kao najkorisniji kombajn za grožđe ikada“- pohvalio nam se Thierri Le Brikuer.


„U aktuelnoj situaciji, kada se sve teže naći dobru radnu snagu ovakve inovacije proizvođačima dobro dođu“, smatra Milan K. ugledni proizvođač grožđa iz Topole, koji kaže još da nam ostaje samo da se nadamo da ćemo uskoro imati priliku da vidimo ovakav kombajn u našim vinogradima al i slične testove.Pod zasadima vinove loze u Srbiji je 26.000 hektara, a površine se iz godine u godinu povećavaju. U jednom od većih vinskih regiona Srbije, Subotičko-horgoškoj peščari, u toku je berba grožđa.
Gajbe su ove sezone pune grožđa, što je dobar znak. Vinogradar sa Hajdukova Laslo Hupert kaže da su zima i proleće bili izavnredno dobri za vinovu lozu.
„Imamo i kvalitet i kvantitet ove godine. Vlage je bilo dovoljno, temperature su bile visoke koje su isto pogodovale vinovoj lozi. To je na kraju rezultiralo dobrim i kvalitetnim prinosima“, rekao je Hupert za RTS.
U svojim vinogradima Laslo gaji mnogobrojne sorte, kao što su Portogizer, Kevedinka i Kadarka. Što se tiče isplativosti posla, Hupert je izjavio da se može preživeti ako se proizvodi dobro vino uz dobar marketing. Svoj marketing zasniva na vinskom turizmu – gost dolazi u restoran, degustacionu salu ili smeštajne kapacitete gde se degustira vino. Osnova je da bude dobrog grožđa, a samim tim biće i dobrog vina.
U Topoli i na Oplencu počela je takođe berba. U srpskoj Toskani, kako mnogi nazivaju ove predele kažu da je vrelo leto doprinelo da grožđe bude slatko, ali i sitnije. Vinogradari i vinari iz valjevskog kraja, okupljeni u Udruženju „Gradina“, ovogodišnju berbu, koja je dobra, dočekali su tehnološki opremljeniji. Sa većim i brzim preradnim kapacitetima grožđa, valjevski manji vinari u ovom udruženju očekuju i kvalitetnija vina javio je Mihajlo Jevtić RTS-ov dopisnik iz Kolubarskog okruga.
Prvi otok tek samlevenog grožđa garantuje vrhunsko vino vinogradarima u Udruženju „Gradina“, ne samo zbog kvalitetnog roda već i zbog bolje opreme. Sa novom presom velikog kapaciteta, valjevski vinogradari sada brže prerađuju tek ubrano grožđe. Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo ovom prilikom je rekao: „Dobijamo i u tehnološkom smislu, kad je kvalitet u pitanju, jel upravo u najmanjem vremenskom periodu grožđe koje je ubrano u vinogradu, bude prerađeno i odlazi u tank na hlađenje. Ovom mašinom, koja je zapremine četiri tone, smo rešili problem sa prethodnom mašinom koja je imala zapreminu 130 litara“.

 

Više fotografija na http://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija

Izvor: Agrobiznis magazin 

Dvadesetak ambasadora iz evropskih zemalja, ali i sa drugih kontinenata bralo je danas grožđe na plantažama Vinarije "Radovanović" u Krnjevu. Oduševljeni su Šumadijom, a za vrhunska srpska vina imaju samo pohvale i zato će ih, obećavaju, preporučiti kupcima u svojim zemljama.Dobro raspoloženi, u sportskoj odeći i mimo protokola, ambasadori sa svih strana sveta akreditovani u Beogradu prihvatili su se u Krnjevu makaza i pletenih korpica. Bere se sorta kaberne sovijnjon i izuzetnog je kvaliteta. U vinogradu, na otvorenom neformalni diplomatski samit, u srcu Šumadije."Za mene je ovo tipična Srbija, ja sam iz Holandije, došao sam pre dva meseca i ovo je za mene prilika da izađem iz Beograda i vidim ostatak Srbije i divna je", navodi Zil Bešor Plug, ambasador Holandije.

Rut Stjuard, ambasadorka Australije navodi da uživa da putuje po Srbiji.

"Dobro je za nas da otkrijemo Srbiju i zaista uživam, u pririrodi, u vinu i srećna sam što sam ovde", objašnjava Stjuardova.

Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije navodi da je jedan od potencijala Srbije – dobro vino.

"Mislim da je jedna od najvećih tajni u Srbiji i veliki potencijal industrija vina, imate veoma dobra vina, lepu zemlju, a tu smo i da malo radimo", ocenjuje Luteroti.

Najvredniji među diplomatama bio je ipak Sem Fabrici šef Delegacije evropske unije u Srbiji, ujedno i podrška ambasadorima koji nikada nisu otišli van Beograda.

"Ovde smo da radimo, da beremo grožđe, ovo je vinska diplomatska tura i zaista uživamo, a mislim da je region šumadije jedan od najboljih vinskih regiona u Srbiji i Evropi", objašnjava Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Sve sorte vinove loze na plantažama Radovanovića u Krnjevu dobro su rodile. Kvalitet grožđa je izuzetan, procenat šećera i do 26 odsto i to zbog povoljnih vremenskih uslova tokom leta i jeseni. Godina baš po meri vinogradara.

"Počela je kao kišna godina, a onda je dobila najbolje što može, ne preterano visoke dnevne temperature, ali zanimljivo je da su noći bile hladne. Ovo su vina za duga čuvanja", navodi Miodrag Radovanović, vlasnik Vinarije "Radovanović"

Od grožđa iz ovogodišnje ambasadorske berbe nastaće ograničena količina vrhunskog crvenog vina. Sve će biti prodato na aukciji u nekoj od ambasada učesnica, a prihod odlazi u humanitarne svrhe.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3695192/diplomate-beru-grozdje-u-srcu-sumadije.html

U Srbiji je ovoga proleća kukuruz zasejan na 970 hiljada hektara. Vremenske prilike odgovarale su njegovom razvoju, pa ratari očekuju daleko veći rod od prošlogodišnjeg. Međutim nisu zadovoljni trenutnom otkupnom cenom.

U čitavoj Srbiji površine pod kukuruzom su značajne, zauzimaju trećinu ukupnih površina. Poljoprivredni proizvođači a posebno imanja očekuju rod od osam tona, dok će taj prosek kod individualnih proizvođača biti manji što potvrđuje i Željko Kavlak iz Melenaca, koji je među prvim krenuo sa ovogodišnjom berbom.

- Tridesetak jutara sam posejao pod kukuruzom, rod je dobar, četiri tone po jutru u zrnu - kaže Kavlak.

Slično razmišljaju i ostali ratari. Darko Đurić navodi da je kukuruz posejao dvadeset hektara.

- Prinos je solidan, pet, šest tona po jutru - kaže Đurić i dodaje da je zadovoljan prinosom ali da ga brine cena.

- Još se ne zna, ali čujem da će biti 13-14 dinara što je jako malo - ističe Đurić i navodi da bi trebalo da bude 20 dinara po kilogramu.

U četiri šabačke opštine koje pokriva tamošnja poljoprivredna stručna služba ovoga proleća kukuruz je zasejan na površini od 65 hiljada hektara. Početkom naredne nedelje ovde će krenuti berba.

Darko Simić iz Poljoprivredne stručne službe iz Šapca ukazuje da je prinos na oglednim poljima očekivan, od sedam i po tona po hektaru.

- Prolazak kukuruza kroz feno-fazu bio gotovo idealan sve do nalivanja zrna. Mislim da će biti mnogo manji procenat od očekivanog, a to znači da će ta faza nalivanja zrna biti od 5-10% - navdi Simić.

I kao što je to slučaj sa pšenicom, većina proizvođača kukuruza u ovom trenutku nije zadovoljna otkupnom cenom. Poučeni iskustvom iz prethodnih godina cena tokom berbe najniža, većinu roda ostaviće u kotarkama čekajući bolju cenu, dok su jedino oni ratari koji nemaju novca za predstojeću jesenju setvu primorani da ga odmah prodaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622649/ratari-zadovoljni-rodom-ali-ne-i-otkupnom-cenom-kukuruza

Krajem avgusta na oglednom polju Instituta Tamiš u Pančevu tradicionalno se održavaju KWS dani polja za kukuruz.
Dani polja su odlična prilika da se poljoprivrednici upoznaju sa različitim hibridima, ali i da se sumiraju rezultati i razmene iskustva."Ovakve prilike su pravo mesto i vreme da razmenimo iskustva sa proizvođačima da nam oni kažu utiske o nekim hibridima koje smo im predložili da gaje u sezoni, a takođe da im mi pokažemo i predložimo šta smo spremili novo za narednu sezonu", kaže Pavle Sklenar, generalni direktor kompanije KWS.

"Proizvođači pored standardnih hibrida koji se već par godina nalaze na našem tržištu mogu videti i koji je to novi hibrid član klima kontrol tri grupe hibrida odnosno hibrida tolerantnih na visoke temperature i sušni period", objašnjava Željko Ančevski regionalni menadžer za južni i srednji banat KWS.

"Ono što predstoji je jedan od najvećih poslova u poljoprivredi - berba kukuruza. Do pre dve nedelje kukuruz je obećavao rekordne prinose, ipak suša i visoke temperature, smatraju ratari umanjić, prinos. Iako je nezahvalno davati prognoze", navode Đurica Jovanov iz Omoljice i Draško Pejić Jarkovca.

Kako kažu očekuju oko 10 tona po ha.

"Uticalo je na kukuruz, vizuelno se vidi da ima oštećenja odnosno biće ubrzana berba, očekujem čak 10 do 20 odsto da će biti smanjen prinos", smatra Draško Pejić iz Jarkovca.

"Nedostajalo je malo kiše pre dvadesetak dana koja bi produžila zrenje da se napune zrna. Gledam i ovi hibridi kad vidi se da klip nije ispunio potpuno zrno i da to nije kvalitet kakav bi bio da je bila još jedna kiša", objašnjava Đurica Jovanov iz Omoljice.

Poljoprivrednike kao i uvek brine i cena i da li će povratiti uloženo, to brine i Dragana Popova iz Vlajkovca.

"Cena proizvodnje jednog hektara kukuruza je od 500 do 700 evra, a mi moramo da se uklopimo u sve to. Priroda se ne može prevariti, ali ja u mom tehnološkom procesu uvodim novitete, nekada je to dobro nekada ne", navodi.

Berba kukuruza u južnom Banatu krenuće ranije, već za nekoliko dana.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/dani-polja-za-kukuruz-u-pancevu_1044492.html

Vreme je berbe duvana sorte “virdžinija” u Sremu, koja je ovog leta započela oko dve sedmice kasnije, pa pune ruke posla imaju domaćini i sezonski radnici, bez kojih se branje lista, zakidanje cvetova, punjenje i pražnjenje sušara, ne bi mogli obavljati.U Vitojevcima se duvanom bave tri porodice, a u četvrtak svi su bili preokupirani različitom vrstom posla: kod Radiše Molovića se iz sušare ispakivao i klasirao žuti list, na njivi Ivana Marinkovića radili su berači, a kod LJubiše Molovića zakidao cvet i obavljalo prskanje useva.

- Do sada smo nabrali sedam listova podbira, žuti list smo ispakovali iz šest sušara i mogu reći da je kvalitet solidan - konstatuje Radiša Molović, napominjući da prašine kao i uvek ima dosta. - Da bi se dobio što bolji kvalitet suvog lista “viryinije” važno je kakav list se ubere na njivi, od toga kako se bere, dva do tri lista kako to već ide, bitno je i kako se listom pune ramovi, a tek posle kada se spakuje u sušaru zavisi od nas, kako ćemo taj proces do kraja sprovesti. Od toga zavisi i zarada…

Ispakivanje iz sušara, klasiranje i pakovanje u kutije, u kojima list ide u Fabriku duvana JTI u Senti obavljaju Radiša i ostali članovi porodice, jer smatraju da sami taj deo posla mogu najbolje da urade…

- Naše procene u klasiranju lista uglavnom se poklope sa ocenom kvaliteta prilikom isporuke u fabrici, jer se trudimo da uradimo kako najbolje znamo. Zato na ovom poslu i ne angažujemo nikoga sa strane. Kod drugih ako rade taj deo posla može da se provuče neki lošiji list, a u fabrici se u svakoj kutiji sve precizno klasira. Ove godine još nije počela isporuka suvog lista u Sentu, a u podbiru koji je do sada bran i sušen ne očekujemo ni kilažu ni klasu, jer tek kreću glavna branja, koja treba da budu sve bolja sa kvalitetnijim listom - smatra Radiša Molović.

Uz članove porodice Molović ispakivanje duvana ne može da prođe bez komšije Radovana Đurđevića (25), poznatijeg po nadimku Bandaš, već godinama dolazi na ispomoć, ali je prilikom naše posete opravdano odsustvovao radi zalamanja cveta na njivi Radišinog brata LJubiše Molovića.

- Radim sve poslove oko duvana, iašo i u grupu sezonaca u branje lista, ali sada najviše radim na ispakivanju suvog lista. Molovići su izuzetni ljudi, pravi domaćini, a pošto imam svega četiri i po jutra zemlje međusobno se ispomažemo da bi što bolje živeli - kaže Radovan Đurđević Bandaš.

List duvana se suši pet dana, šesti dan se pakuje i sedmi dan opet se bere i proces počinje iznova. Takav tempo se drži od početka do završetka berbe. Ove sezone kasnilo se u rasađivanju duvana, pa je i list kasnije dospeo za branje, a sve to će se odraziti i na prinos.

- Došli smo proletos do toga da smo jedva uspeli da rasadimo duvan, da krajem maja nismo uhvatili zadnji dan verovatno ne bi sve uspeli ni da rasadimo na planiranoj površini. Na jednoj njivi od četiri i po hektara, tri puta smo išli da sadimo i svaki put nas je kiša prekidala. Berba je krenula 23.jula, oko dve sedmice kasnije jer smo uvek počinjali branje lista oko 10.jula. Bio bih zadovoljan ako ostvarimo prinos kao prošle godine. Za branje lista potrebno je najviše radne snage, ali o beračima neću da pričam, u selu nema radne snage, a na strani se teško nalaze - priča Radiša Molović.

Molovići su još početkom godine dogovorili dolazak berača iz Ruskog Sela kod Kikinde, dali i kaparu, ali nisu došli pa je angažovana grupa iz Mačvanskog Pričinovića.

Uz branje lista ovih dana je najvažniji posao je zalamanje cveta, što treba odraditi valjano, a neki od angažovanih sezonaca nisu vični.

- Sezonski posao u berbi duvana i zalamanju cvetova je solidan, može se zaraditi i zato smo prvi put došli u Vitojevce, a do sada smo više godina na ovim poslovima radili u Mačvi. Zarada je skoro ista, ali smo došli da vidimo kako je na sremačkoj strani. Dnevnica je 3.000 dinara, na zalamanju cvetova i prskanje se radi od sedam ujutru pa do pet posle podne. Na branje se kreće ujutru čim svane od pet sati, pa dok ne napunimo 60 ramova za jednu sušaru i to postižemo za četiri sata. Teže nam je zalamanje cvetova i prskanje od branja, ali nemamo nikakvih problema kada su gazde dobre - veli Dražo Joksimović oz Mačvanskog Pričinovića, vođa ekipe sezonaca. Uz zalamanje cveta radi se i hemijska zaštita. Zalamanje cvetova je najbitnije zbog zaperaka, koji su veliki problem i kod berbe, a mora se odraditi i zbog toga što utiče na razvoj listova da budu veći i teži.

- Stručnjaci iz kompanije JTI nas obilaze, imamo njihovu svesrednu podršku i savete da proizvodnja bude što uspešnija i kvalitetnija. U saradnji nemamo nikakvih problema, prate nas sa obezbeđenjem repromaterijala i obezbeđuju nam avansna sredstva za isplatu berača i zemnog gasa za sušare, što su najveći troškovi. Sve isplate su na vreme, kako je i dogovoreno - ističe Radiša Molović.

Iz dvorišta Molovića čulo se kad su kod komšije preko puta Ivana Marinkovića stigle dve pune prikolice obranog lista i grupa berača. Ivan se duvanom bavi od 1996. godine i u tom poslu mu se priključio sin Sava, a bio je među pionirima u proizvodnji “virdžinije” za senćansku fabriku.

- Ova sezona nam je loša jer je voda napravila haos, jer je od 30 jutara površina smanjena na 23, a i jedan deo što je ostao zakržljao je sa malim brojem sitnih listova. Rasadio sam duvan na vreme ali bilo je kišovito, rasad je bio u blatu, pa je za mene sve prošlo prilično loše. Za razliku od recimo suncokreta gde kombajn prođe i ubere rod, u vreme berbe duvana oko četiri meseca svakodnevno je angažovano 10 do 15 ljudi - napominje Marinković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pocela-sezona-velikih-poslova-za-proizvodace-duvana-u-vitojevcima-11-08

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31