Dvadesetak ambasadora iz evropskih zemalja, ali i sa drugih kontinenata bralo je danas grožđe na plantažama Vinarije "Radovanović" u Krnjevu. Oduševljeni su Šumadijom, a za vrhunska srpska vina imaju samo pohvale i zato će ih, obećavaju, preporučiti kupcima u svojim zemljama.Dobro raspoloženi, u sportskoj odeći i mimo protokola, ambasadori sa svih strana sveta akreditovani u Beogradu prihvatili su se u Krnjevu makaza i pletenih korpica. Bere se sorta kaberne sovijnjon i izuzetnog je kvaliteta. U vinogradu, na otvorenom neformalni diplomatski samit, u srcu Šumadije."Za mene je ovo tipična Srbija, ja sam iz Holandije, došao sam pre dva meseca i ovo je za mene prilika da izađem iz Beograda i vidim ostatak Srbije i divna je", navodi Zil Bešor Plug, ambasador Holandije.

Rut Stjuard, ambasadorka Australije navodi da uživa da putuje po Srbiji.

"Dobro je za nas da otkrijemo Srbiju i zaista uživam, u pririrodi, u vinu i srećna sam što sam ovde", objašnjava Stjuardova.

Nikolaus Luteroti, ambasador Austrije navodi da je jedan od potencijala Srbije – dobro vino.

"Mislim da je jedna od najvećih tajni u Srbiji i veliki potencijal industrija vina, imate veoma dobra vina, lepu zemlju, a tu smo i da malo radimo", ocenjuje Luteroti.

Najvredniji među diplomatama bio je ipak Sem Fabrici šef Delegacije evropske unije u Srbiji, ujedno i podrška ambasadorima koji nikada nisu otišli van Beograda.

"Ovde smo da radimo, da beremo grožđe, ovo je vinska diplomatska tura i zaista uživamo, a mislim da je region šumadije jedan od najboljih vinskih regiona u Srbiji i Evropi", objašnjava Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Sve sorte vinove loze na plantažama Radovanovića u Krnjevu dobro su rodile. Kvalitet grožđa je izuzetan, procenat šećera i do 26 odsto i to zbog povoljnih vremenskih uslova tokom leta i jeseni. Godina baš po meri vinogradara.

"Počela je kao kišna godina, a onda je dobila najbolje što može, ne preterano visoke dnevne temperature, ali zanimljivo je da su noći bile hladne. Ovo su vina za duga čuvanja", navodi Miodrag Radovanović, vlasnik Vinarije "Radovanović"

Od grožđa iz ovogodišnje ambasadorske berbe nastaće ograničena količina vrhunskog crvenog vina. Sve će biti prodato na aukciji u nekoj od ambasada učesnica, a prihod odlazi u humanitarne svrhe.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3695192/diplomate-beru-grozdje-u-srcu-sumadije.html

U Srbiji je ovoga proleća kukuruz zasejan na 970 hiljada hektara. Vremenske prilike odgovarale su njegovom razvoju, pa ratari očekuju daleko veći rod od prošlogodišnjeg. Međutim nisu zadovoljni trenutnom otkupnom cenom.

U čitavoj Srbiji površine pod kukuruzom su značajne, zauzimaju trećinu ukupnih površina. Poljoprivredni proizvođači a posebno imanja očekuju rod od osam tona, dok će taj prosek kod individualnih proizvođača biti manji što potvrđuje i Željko Kavlak iz Melenaca, koji je među prvim krenuo sa ovogodišnjom berbom.

- Tridesetak jutara sam posejao pod kukuruzom, rod je dobar, četiri tone po jutru u zrnu - kaže Kavlak.

Slično razmišljaju i ostali ratari. Darko Đurić navodi da je kukuruz posejao dvadeset hektara.

- Prinos je solidan, pet, šest tona po jutru - kaže Đurić i dodaje da je zadovoljan prinosom ali da ga brine cena.

- Još se ne zna, ali čujem da će biti 13-14 dinara što je jako malo - ističe Đurić i navodi da bi trebalo da bude 20 dinara po kilogramu.

U četiri šabačke opštine koje pokriva tamošnja poljoprivredna stručna služba ovoga proleća kukuruz je zasejan na površini od 65 hiljada hektara. Početkom naredne nedelje ovde će krenuti berba.

Darko Simić iz Poljoprivredne stručne službe iz Šapca ukazuje da je prinos na oglednim poljima očekivan, od sedam i po tona po hektaru.

- Prolazak kukuruza kroz feno-fazu bio gotovo idealan sve do nalivanja zrna. Mislim da će biti mnogo manji procenat od očekivanog, a to znači da će ta faza nalivanja zrna biti od 5-10% - navdi Simić.

I kao što je to slučaj sa pšenicom, većina proizvođača kukuruza u ovom trenutku nije zadovoljna otkupnom cenom. Poučeni iskustvom iz prethodnih godina cena tokom berbe najniža, većinu roda ostaviće u kotarkama čekajući bolju cenu, dok su jedino oni ratari koji nemaju novca za predstojeću jesenju setvu primorani da ga odmah prodaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622649/ratari-zadovoljni-rodom-ali-ne-i-otkupnom-cenom-kukuruza

Krajem avgusta na oglednom polju Instituta Tamiš u Pančevu tradicionalno se održavaju KWS dani polja za kukuruz.
Dani polja su odlična prilika da se poljoprivrednici upoznaju sa različitim hibridima, ali i da se sumiraju rezultati i razmene iskustva."Ovakve prilike su pravo mesto i vreme da razmenimo iskustva sa proizvođačima da nam oni kažu utiske o nekim hibridima koje smo im predložili da gaje u sezoni, a takođe da im mi pokažemo i predložimo šta smo spremili novo za narednu sezonu", kaže Pavle Sklenar, generalni direktor kompanije KWS.

"Proizvođači pored standardnih hibrida koji se već par godina nalaze na našem tržištu mogu videti i koji je to novi hibrid član klima kontrol tri grupe hibrida odnosno hibrida tolerantnih na visoke temperature i sušni period", objašnjava Željko Ančevski regionalni menadžer za južni i srednji banat KWS.

"Ono što predstoji je jedan od najvećih poslova u poljoprivredi - berba kukuruza. Do pre dve nedelje kukuruz je obećavao rekordne prinose, ipak suša i visoke temperature, smatraju ratari umanjić, prinos. Iako je nezahvalno davati prognoze", navode Đurica Jovanov iz Omoljice i Draško Pejić Jarkovca.

Kako kažu očekuju oko 10 tona po ha.

"Uticalo je na kukuruz, vizuelno se vidi da ima oštećenja odnosno biće ubrzana berba, očekujem čak 10 do 20 odsto da će biti smanjen prinos", smatra Draško Pejić iz Jarkovca.

"Nedostajalo je malo kiše pre dvadesetak dana koja bi produžila zrenje da se napune zrna. Gledam i ovi hibridi kad vidi se da klip nije ispunio potpuno zrno i da to nije kvalitet kakav bi bio da je bila još jedna kiša", objašnjava Đurica Jovanov iz Omoljice.

Poljoprivrednike kao i uvek brine i cena i da li će povratiti uloženo, to brine i Dragana Popova iz Vlajkovca.

"Cena proizvodnje jednog hektara kukuruza je od 500 do 700 evra, a mi moramo da se uklopimo u sve to. Priroda se ne može prevariti, ali ja u mom tehnološkom procesu uvodim novitete, nekada je to dobro nekada ne", navodi.

Berba kukuruza u južnom Banatu krenuće ranije, već za nekoliko dana.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/dani-polja-za-kukuruz-u-pancevu_1044492.html

Vreme je berbe duvana sorte “virdžinija” u Sremu, koja je ovog leta započela oko dve sedmice kasnije, pa pune ruke posla imaju domaćini i sezonski radnici, bez kojih se branje lista, zakidanje cvetova, punjenje i pražnjenje sušara, ne bi mogli obavljati.U Vitojevcima se duvanom bave tri porodice, a u četvrtak svi su bili preokupirani različitom vrstom posla: kod Radiše Molovića se iz sušare ispakivao i klasirao žuti list, na njivi Ivana Marinkovića radili su berači, a kod LJubiše Molovića zakidao cvet i obavljalo prskanje useva.

- Do sada smo nabrali sedam listova podbira, žuti list smo ispakovali iz šest sušara i mogu reći da je kvalitet solidan - konstatuje Radiša Molović, napominjući da prašine kao i uvek ima dosta. - Da bi se dobio što bolji kvalitet suvog lista “viryinije” važno je kakav list se ubere na njivi, od toga kako se bere, dva do tri lista kako to već ide, bitno je i kako se listom pune ramovi, a tek posle kada se spakuje u sušaru zavisi od nas, kako ćemo taj proces do kraja sprovesti. Od toga zavisi i zarada…

Ispakivanje iz sušara, klasiranje i pakovanje u kutije, u kojima list ide u Fabriku duvana JTI u Senti obavljaju Radiša i ostali članovi porodice, jer smatraju da sami taj deo posla mogu najbolje da urade…

- Naše procene u klasiranju lista uglavnom se poklope sa ocenom kvaliteta prilikom isporuke u fabrici, jer se trudimo da uradimo kako najbolje znamo. Zato na ovom poslu i ne angažujemo nikoga sa strane. Kod drugih ako rade taj deo posla može da se provuče neki lošiji list, a u fabrici se u svakoj kutiji sve precizno klasira. Ove godine još nije počela isporuka suvog lista u Sentu, a u podbiru koji je do sada bran i sušen ne očekujemo ni kilažu ni klasu, jer tek kreću glavna branja, koja treba da budu sve bolja sa kvalitetnijim listom - smatra Radiša Molović.

Uz članove porodice Molović ispakivanje duvana ne može da prođe bez komšije Radovana Đurđevića (25), poznatijeg po nadimku Bandaš, već godinama dolazi na ispomoć, ali je prilikom naše posete opravdano odsustvovao radi zalamanja cveta na njivi Radišinog brata LJubiše Molovića.

- Radim sve poslove oko duvana, iašo i u grupu sezonaca u branje lista, ali sada najviše radim na ispakivanju suvog lista. Molovići su izuzetni ljudi, pravi domaćini, a pošto imam svega četiri i po jutra zemlje međusobno se ispomažemo da bi što bolje živeli - kaže Radovan Đurđević Bandaš.

List duvana se suši pet dana, šesti dan se pakuje i sedmi dan opet se bere i proces počinje iznova. Takav tempo se drži od početka do završetka berbe. Ove sezone kasnilo se u rasađivanju duvana, pa je i list kasnije dospeo za branje, a sve to će se odraziti i na prinos.

- Došli smo proletos do toga da smo jedva uspeli da rasadimo duvan, da krajem maja nismo uhvatili zadnji dan verovatno ne bi sve uspeli ni da rasadimo na planiranoj površini. Na jednoj njivi od četiri i po hektara, tri puta smo išli da sadimo i svaki put nas je kiša prekidala. Berba je krenula 23.jula, oko dve sedmice kasnije jer smo uvek počinjali branje lista oko 10.jula. Bio bih zadovoljan ako ostvarimo prinos kao prošle godine. Za branje lista potrebno je najviše radne snage, ali o beračima neću da pričam, u selu nema radne snage, a na strani se teško nalaze - priča Radiša Molović.

Molovići su još početkom godine dogovorili dolazak berača iz Ruskog Sela kod Kikinde, dali i kaparu, ali nisu došli pa je angažovana grupa iz Mačvanskog Pričinovića.

Uz branje lista ovih dana je najvažniji posao je zalamanje cveta, što treba odraditi valjano, a neki od angažovanih sezonaca nisu vični.

- Sezonski posao u berbi duvana i zalamanju cvetova je solidan, može se zaraditi i zato smo prvi put došli u Vitojevce, a do sada smo više godina na ovim poslovima radili u Mačvi. Zarada je skoro ista, ali smo došli da vidimo kako je na sremačkoj strani. Dnevnica je 3.000 dinara, na zalamanju cvetova i prskanje se radi od sedam ujutru pa do pet posle podne. Na branje se kreće ujutru čim svane od pet sati, pa dok ne napunimo 60 ramova za jednu sušaru i to postižemo za četiri sata. Teže nam je zalamanje cvetova i prskanje od branja, ali nemamo nikakvih problema kada su gazde dobre - veli Dražo Joksimović oz Mačvanskog Pričinovića, vođa ekipe sezonaca. Uz zalamanje cveta radi se i hemijska zaštita. Zalamanje cvetova je najbitnije zbog zaperaka, koji su veliki problem i kod berbe, a mora se odraditi i zbog toga što utiče na razvoj listova da budu veći i teži.

- Stručnjaci iz kompanije JTI nas obilaze, imamo njihovu svesrednu podršku i savete da proizvodnja bude što uspešnija i kvalitetnija. U saradnji nemamo nikakvih problema, prate nas sa obezbeđenjem repromaterijala i obezbeđuju nam avansna sredstva za isplatu berača i zemnog gasa za sušare, što su najveći troškovi. Sve isplate su na vreme, kako je i dogovoreno - ističe Radiša Molović.

Iz dvorišta Molovića čulo se kad su kod komšije preko puta Ivana Marinkovića stigle dve pune prikolice obranog lista i grupa berača. Ivan se duvanom bavi od 1996. godine i u tom poslu mu se priključio sin Sava, a bio je među pionirima u proizvodnji “virdžinije” za senćansku fabriku.

- Ova sezona nam je loša jer je voda napravila haos, jer je od 30 jutara površina smanjena na 23, a i jedan deo što je ostao zakržljao je sa malim brojem sitnih listova. Rasadio sam duvan na vreme ali bilo je kišovito, rasad je bio u blatu, pa je za mene sve prošlo prilično loše. Za razliku od recimo suncokreta gde kombajn prođe i ubere rod, u vreme berbe duvana oko četiri meseca svakodnevno je angažovano 10 do 15 ljudi - napominje Marinković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pocela-sezona-velikih-poslova-za-proizvodace-duvana-u-vitojevcima-11-08

Berba kupine tek je počela a cena se već promenila. Prvih dana otkupa za kilogram ovog voća plaćalo se 45 dinara a od danas kilogram košta 40 dinara. Zbog niske cene Raša Mijailović razmišlja da svoj zasad koji se prostire na 15 ari poseče čim obere ovogodišnji rod.

- Beremo porodično jer ne bi mogli da platimo radnike, dnevno uberemo između 100 i 200 kilograma plodova i zaradimo onoliko koliko bi ja zaradio spremajući drva u šumi, samo što bi dva metra drva spremio za par sati a ovde provedoh ceo dan. Dobro je rodila, solidan je prinos ali cena godinama niska tako da razmišljam da ih posečem čim oberem - kazao je Mijailović.

Na otkupnom mestu u selu Vojkovci potvrđuju da je cena spala a razlog je loš kvalitet plodova.

- Dnevno se otkupi oko osam tona plodova aktuelnih sorti Čačanska bestrna, Loh nes, Ton fri. Neko je zadovoljan cenom, neko nije zavisi koliko ko ima i koliko ulaže u proizvodnju, cena jeste niska ali i kvalitet je podbacio - rekao je Sloba Matić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2591420/sto-kilograma-kupine-kosta-kao-jedan-m3-drva

Berba bresaka u valjevskom kraju uveliko traje, ali plantaža ovog voća u ovom delu Srbije je veoma malo. I pored toga što klimatski i zemljišni uslovi pogoduju ovoj voćnoj vrsti, u selu Pričević nadomak Valjeva, samo tri proizvođača gaje breskvu na oko dva i po hektara.

Jedan od njih je Zoran Bošković na čijoj plantaži je 600 stabala u punom rodu dok naredne godine stiže na berbu još dvesta novih.

- Breskve je mnogo lakše brati, jedino ima malo više posla vezano za agrotehniku, ali i to ide sve postepeno, orezivanje, proređivanje, zaštita. U kišnom periodu malo je teže održati kvalitet ploda, jer dolazi do pojave trluži. Ove godine kvalitet ploda je dobar. Inače, u mom domaćinstvu breskve gajimo već nekoliko decenija. Ja konkretno od 1995. godine a otac je počeo još ranije - kaže Zoran Bošković za portal Agromedia.

Boškovići su poznati i po uzgoju maline i kupine ali odustaju od ove proizvodnje. Kažu da je problem u nestabilnoj ceni, a pored toga breskva je sigurnija jer svake godine donosi rod. U berbi su angažovani članovi porodice što im dodatno smanjuje troškove.

- Za branje breskve potrebno je manje radne snage za berbu. Treba plaćati berače za malinu i kupinu, a ovde nam nisu potrebni, sve oberemo sami. Pored toga kod maline je loša cena, a ovde je standardna. Što se tiče cene prošla godina je bila nezgodna zbog kiše, ova godina je bolja. Ove godine kilogram bresaka na veliko je od 50 do 70 dinara. Prava cena je sedamdeset dinara ali obično to je neki prosek od šezdeset dinara po kilogramu - navodi Bošković.

U sezoni naberu petnaest do šesnaest tona bresaka i nektarina koje prodaju na valjevskoj kvantaškoj pijaci i lokalnom trgovinskom lancu. Prinos po jednom stablu kreće se od 30 do 35 kilograma što je prema rečima Boškovića zadovoljavajuće.

- Rane sorte nisu nekog kvaliteta ali pošto stižu prve na tržište ipak se prodaju i imaju najbolju cenu što je slučaj i sa poznijim sortama. Breskva rađa svake godine, jedino ako je mraz ne skine. Ovde, na ovoj parceli nije bilo mraza već sedam godina. Ukoliko je plantaža negde pored reke hoće da izmrzne. Inače ona hoće da se radi oko nje ali rađa redovno, nema nerodnih godina - objašnjava Zoran.

Karta plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Valjeva pokazala je da se breskva sa najvećim uspehom može gajiti u selima Pričević, Gola Glava, Joševa.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2584147/breskve-imaju-stabilnu-cenu-i-sigurniji-rod-u-odnosu-na-malinu-i

Šumadija, zapadna Srbija, Podgorina plave se od opalih, neobranih ranih sorta šljive koje nisu našle put do kupaca. Sve i da hoće, proizvođači rod teško mogu da prodaju, pa čak i za bagatelnu cenu od 10 dinara koliko se nudi, jer otkupa u nekim krajevima nema.

Nemaju kuda proizvođači čačanske rane nego da rod ostave za rakiju ili ga prodaju destilerijama koje kilogram plaćaju 10 dinara, ili da ga prosto puste da istruli. A prošle godine u ovo vreme istu šljivu su davali hladnjačarima za desetostruko više novca.

- Vagoni šljive leže po voćnjacima, žalosno je ovo i videti. Nema narod račun da kupi šljivu. Prošle godine otkupljivači su izašli sa cenom od 100 dinara, vremenom je spustili na 80, pa na 60 dinara. Ovog leta cena je 60 dinara za prvu, a 40 za drugu klasu. Prvoklasnu šljivu niko nema, jer hladnjačari traže dlaku u jajetu da obore cenu. Na sve to, otkup čačanske rane je trajao svega tri dana, a počeo je dok je šljiva bila još zelena. Onda su se pojavili otkupljivači šljive za rakiju, njima smo prodavali za 10 dinara, ali samo tri dana, s tim nisi mogao da im predaš više od 1.500 kilograma dnevno - priča Zorica Stojković, proizvođač iz Gornje Trnave kod Topole.

Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Savetodavnoj stručnoj poljoprivrednoj službi Valjevo, kaže za „Blic“ da je potražnja za ranim sortama šljive, uprkos činjenici da je rod daleko manji nego prošle godine, beznačajna.

- Čačanska rana se otkupljivala samo tri dana, zato što je potražnja sa ruskog tržišta veoma mala, a naše tržište ne može da apsorbuje ni stoti deo količina koje imamo. Narod smo koji veoma malo jede šljivu. Čačanska lepotica pre 15 godina bila je pravi hit i postizala cenu od 50 dinara, a sada ne može ni 15. Poneki hladnjačari je otkupljuju, seku je kao polutku i zalede i tako je izvoze kada nađu kupca - objašnjava on.

Nešto ozbiljno mora da se menja u šljivarstvu, dodaje on, ako Srbija želi da ova grana voćarstva opstane.

- Najpre se mora znati za koga šljivu proizvodimo, a najgore od svega je što ona nikome ne treba. Čačanska rana je pravljenja za potrošnju u svežem stanju i mi nemamo kvalitetniju sortu u ovom periodu zrenja. Pojedine destilerije je otkupljuju i od nje prave rakiju dobrog kvaliteta, ali u manjim količinama jer ona ne nakuplja dovoljno šećera. Zbog toga nude manju cenu - priča Milinković.

Proizvođačka cena kilograma šljive, priča ovaj stručnjak za voćarstvo, iznosi 8-9 dinara, plus 7-8 dinara za troškove berbe.

- Kad se obe stavke saberu, a otkupna cena je 15 dinara, jasno je što ljudi ne beru šljivu. Istina je da će se peći više rakije, ali ni sa njom ne znamo šta ćemo - dodaje Milinković.
Raznim mahinacijama, u kojima nisu učestvovali proizvođači, smatra Andrija Radulović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz Užica, zatvorili smo vrata ruskog tržišta i tome šljiva ove godine, kao prošle jabuka, plaća ceh.

- Pričalo se da su naši izvoznici kupovali šljivu iz Poljske pa je prodavali u Rusiju kao našu. A Rus je ozbiljan kupac, neće da dozvoli da ga neko vara. Jedini način da povratimo rusko tržište jeste da država obezbedi plasman šljive direktno tamošnjim kupcima, bez posredstva mešetara. I ako se to obezbedil, treba imati u vidu da je Rusija probirljivija i ima rigoroznije kriterijume od Zapada - priča Radulović.

Kao i njegov kolega iz Valjeva, i on potencira: „Može se šljiva ispeći za rakiju, ali ni ona više nema prođu.“
Rakiju će ove godine, u nedostatku kupaca, peći Milutin Rakić koji u Krivaji kod Šapca ima devet hektara pod šljivom. Svih 10 tona čačanske rane ostavio je u kominu. Pretpostavlja da će slično učiniti i sa sortama koje kasnije dolaze na berbu, jer se otkupna cena ne zna.

- Lepotica je krenula, ali je niko ne otkupljuje. Priča se o ceni od 15 dinara, ali se niko još nije pojavio da traži robu, tako da će i ona najverovatnije da završi u komini - kaže on.
Cena kasnijih sorti, poput stenleja, priča ovaj voćar, formira se tek kada krene branje.

- A sa njim kreću i ucene hladnjačara. Dva-tri dana obore cenu pod izgovorom da imaju puno šljive i nemaju gajbe, da nisu zainteresovani za otkup, a onda nemoćnom seljaku, koji se već uhvatio za glavu jer ne zna šta će sa rodom, ponudi cenu 50 odsto nižu - veli Rakić.
Ove godine ispunjeni su svi uslovi da cena bude visoka, kaže Milutin Rakić, jer je rod prepolovljem u krajevima poznatim po gajenju ovog voća. Ipak, siguran je da šljiva neće biti adekvatno plaćena zbog male potražnje.
- Izgubili smo poverenje inostranih otkupljivača. Kad roba krene za izvoz, sve šljive su na kamari, ne zna se koju je proizveo Mića Rakić a koju Đura Đurić. Đura nije ispoštovao karencu, a Mića jeste. Ne zna se ko je kriv, ali se kamioni šljive vrate iz Rusije - priča poljoprivrednik iz Krivaje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/tuzna-slika-iz-srpskog-sela-nacionalno-voce-neobrano-kilogram-daju-za-10-dinara-ili/2vfmy2p

Berba kajsije uveliko je u toku, a, prema procenama stručnjaka, ova godina je druga po rodnosti u poslednjih deset godina kada je ovo voće u pitanju.

- Bez obzira na izmrzavanje koje smo imali na početku godine, ove godine očekujemo dobru rodnost. Ipak, mnogi proizvođači se žale na cenu ove godine. Prve kajsije išle su po ceni od 60 do 70 dinara. Sada se za rakiju otkupljuje za 25 do 35 dinara, a kao konzumna i kvalitetna može da ide do 45 dinara - kaže Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kako dodaje, izvoz kajsije je smanjen, a na to je uticala i uredba koju je donelo Ministarstvo poljoprivrede, zbog strogih kriterijuma:

- Izgubili smo male izvoznike koji su otkupljivali, ali mislim da proizvođači kajsije koji dobro rade i koji imaju prinos od 25 do 30 tona, mogu dobro da zarade.

Keserović smatra i da su klimatske promene uticale na cenu ovog voća. U zavisnosti od godine, cena kajsije se menjala od 30-35 evrocenti čak do 90 evrocenti. Kako objašnjava, u poslednje vreme došlo je do dosta izmrzavanja kajsija, pogotovo u ravničarskom delu. Naglašava da je, one godine kada kajsija dosta izmrzne, dosta visoka cena tog voća.

- Očigledno je da i sa kajsijama moramo preći na savremene, intenzivne zasade, kao što smo to uradili kod jabuke i kod trešnje za guste zasade. Obavezno je da se stavljaju i protivgradne mreže, jer one ne štite samo od grada već štite i od žegotina. Obavezno je i navodnjavanje - naglašava Keserović.

Rekao je i da je za kajsiju dobro što je u poslednjih nekoliko dana temperatura od 18 do 22 stepena i što se noću temperature spuštaju do 16 i 17 stepeni.

Savet proizvođačima, prema njegovim rečima, je da pređu na više faze obrade, da se udružuju i naprave destilerije kako bi imali svoj kvalitetan proizvod sa kojim mogu da se pojave na tržištu kada cena bude bila odgovarajuća. Kajsija je, kako ističe, prepoznatljiv srpski brend, koji može da se proda u izvozu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2571738/izuzetno-rodna-godina-za-kajsije-ali-proizvodjaci-nezadovoljni-cenom-resenje-u-udruzivanju

Otkupna cena prvih količina kupine ovogodišnjeg roda pet puta je veća nego lane, pa se voćari nadaju da će im kupina izvući sezonu u kojoj je prinos maline prepolovljen.

Prvi kilogrami kupine sorte "loh nes" u valjevskom kraju otkupljuju se po ceni od 80 do 100 dinara, što je u odnosu na prošlogodišnju otkupnu cenu od 20 do 35 dinara za kilogram, zavisno od kvaliteta ploda, gotovo pravi bingo!

Reč je, međutim, o samom početku berbe ovog voća, a da li će kupina zadržati cenu koja je daleko više nego ranijih godina, zavisi od nekoliko faktora.

- Pre svega, od vremenskih prilika u narednom periodu, jer su prve količine kupine koja se sada otkupljuje po ceni od 80 do 100 dinara za kilogram, odličnog kvaliteta. Najavljena prognoza za sledeću sedmicu je nešto svežije vreme, što pogoduje kupini koja inače mnogo bolje podnosi ekstremne uslove od maline. Ukolko ne dođe do nekih ekstremnih temperatura do kraja meseca, onih preko 35 stepeni Celzijusa, ili vremenskih nepogoda, kupina koja već ima odličan kvalitet i dobar rod, mogla bi da kompenzuje nedostatak i lošiji kvalitet maline. Koliko smo saznali u razgovoru sa hladnjačarima i otkupljivačima, sve količine kupine su izvezene pa bi trebalo očekivati da otkupna cena ostane dobra – priča Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavno stručne službe.Na području valjevskih Stava, odakle stižu najveće količine kupine u ovom delu Srbije, zbog toga s pažnjom prate vremenske prilike u narednih deset dana, kada počinje berba.- Svi kupinjaci su u dobrom stanju, rod je dobro poneo, tako da se u nju uzdamo za spas sezone jer je zbog vremenskih uslova rod maline prepolovljen. Posle četiri, pet godina tokom kojih je otkupna cena bila sramotno niska, svi se nadamo da će kupina sada biti pošteno plaćena. Znamo da se rana sorta, čija je berba već počela, sada plaća 100 dinara za kilogram, uzimamo to sa rezervom jer je praksa da otkupljivači prvih nekoliko dana berbe ne izađu sa cenom, dok se svi u tom lancu do hladnjačara ne ukalkulišu. Ipak, nadamo se boljoj ceni – kaže proizvođač Slobodan Petrović, koji je ujedno i predsednik MZ Stave.

Po rečima otkupljivača, sadašnjih do 100 dinara za kilogram predstavlja maksimalnu cenu jer je sorta "loh nes" najkvalitetnija i daleko manje zastupljena od tradicionalnih sorti, kao što je "čačanka".

- Ta sorta ima manji rod, ali veoma dobru suvu materiju, što je ključno za svaki dalji vid prerade, plus veliki sadržaj šećera. Cena "loh nesa" je uvek oko 30 odsto viša od klasične kupine. Treba imati u vidu da su SAD najveće tržište kupine u svetu, ali i najveći proizvođač tog voća. Ako kod Amerikanaca proizvodnja pada, u Evropi i kod nas cena skače, tako da će i od toga zavisiti otkupna cena u piku sezone – kaže jedan od otkupljivača koji je insistirao na anonimnosti, procenjujući da prosečna očekivana cena u punom jeku može biti oko 60 dinara za kilogram.Proizvođače kupina očekuje i izdvajanje od 2.000 do 2.500 dinara dnevnice za berače, isto kao i za berače maline. U okolini Arilja i Guče velika je potražnja za beračima malina. Dnevnice za berače su od 2.400 do 3.000 dinara. Za one koji plaćaju po ubranom kilogramu ta cena se kreće oko 60 dinara. Poslodavci takođe obezbeđuju i smeštaj i hranu za radnike koji ne žive u okolini.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/loh-nes-za-100-dinara-po-kilogramu-uzgajivaci-jedne-vocke-ove-godine-su-uboli-dzek/chx8r3r

Veći broj poljoprivrednika sa područja opštine Merošina odustao je od berbe višanja zbog otkupne cene od samo 30 dinara po kilogramu. Stručni saradnik za poljoprivredu u Opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je da višnje beru samo oni koji imaju mašine za berbu i oni koji su u velikim dugovima, pa da ih koliko-toliko umanje.

- Sa cenom od 30 dinara proizvođači nemaju od ovogodišnjeg roda nikakvu zaradu, jer su troškovi berbe 20 dinara po kilogramu, plus hrana i smeštaj za berače. Višnje beru oni koji su se zadužili za repromaterijal i za mehanizaciju, pa da barem malo smanje dugove - rekao je Stojanović.

Istakao je da je kvalitet ovogodišnjeg roda izuzetan, međutim, otkupljivači pronalaze najrazličitije izgovore da bi višnje ocenili drugom, a ne prvom klasom, koja se plaća 40 do 50 dinara.

- Proizvođači su nemoćni da bilo šta učine, jer tržište kod nas nije zaživelo. Otkupljivači su postigli dogovor, drže cenu i imaće odličnu zaradu, i oni i prerađivači. Po našim procenama, prerađivači će imati 40 dinara čiste zarade po kilogramu višnje. Svi će biti na dobitku, samo proizvođači na gubitku - naglasio je Stojanović.

Prema njegovim rečima, na svetskom tržištu kilogram višanja, i to lošijeg kvaliteta, košta 1,2 EUR.

- Minimalna cena sa kojom bi voćari mogli da pokriju troškove proizvodnje i ostvare kakvu-takvu zaradu je 50 dinara po kilogramu. Sa cenom od 60 dinara bi bili zadovoljni i mogli bi da računaju na neophodna ulaganja u obradu i zaštitu zasada za narednu godinu - rekao je Stojanović.

On je istakao da je prošle godine bila slična situacija sa otkupom, a kako stvari stoje ni naredna godina neće biti ništa bolja.

- To će svakako uticati na smanjenje zasada, koje već ionako prepolovljuje insekt žilogriz. Mladi napuštaju proizvodnju višanja i odlaze iz sela, jer ne vide više nikakvu perspektivu ovde - naglašava Hranislav Stojanović.

Na području opštine Merošina višnjom je zasađeno oko 2.000 hektara, a oko 90% domaćinstava obrađuje sopstvene zasade.

Merošina ima hladnjaču "Voćar", kapaciteta 900 vagona, ali je ona već pet, šest godina u stečaju, isto kao i niška hladnjača. Proizvođači veruju da se stečaj namerno odugovlači, kako bi otkupljivači imali sigurno tržište i mogli da obaraju cenu po svom nahođenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2559668/vocari-iz-merosine-odustaju-od-berbe-visanja-otkupna-cena-30-dinara-po

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31