Kajsija se čuva samo interventno, do prerade ili isporuke, i to od 1 do 6 nedelja. Čuvaju se potpuno zdravi plodovi koji još nisu omekšali, ali su skoro zreli. Najpovoljnija temperatura varira od sorte do sorte i kreće se u intervalu od 0 do 3°C. Relativna vlažnost vazduha treba da bude oko 85 %. Na temperaturi od –1°C može doći do pojave fizioloških oboljenja ili izmrzavanja.

Prehlađivanjem plodova kajsije slično kao i kod breskve period čuvanja se značajno produžava. Istovremeno se smanjuje pojava gljivičnih oboljenja, smanjuju gubici mase, smekšavanje plodova i njihovo prezrevanje. Najpovoljnija temperatura u većini slučajeva je oko +1°C, uz određene korekcije prema sortnim osobinama. Posle završenog čuvanja plodovi dozrevaju na 10-15°C.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/05/vocarstvo/cuvanje-plodova-kajsije/

Nakon višegodišnjeg nezadovoljstva, malinari su konačno dočekali svojih pet minuta, jer ono zbog čega su godinama protestvovali, konačno se ostvarilo.Hladnjačari za malinu plaćaju od 210 do 270 dinara po kilogramu, u zavisnosti od sorte i kvaliteta, a proizvođači mikera bolje su prošli od onih čiji su zasadi pod vilametom.

Akontna cena maline, sorta vilamet je od 215 do 240 dinara, fertodi se plaća od 220 do 235, miker od 225 do 250, a organska malina od 250- 270 dinara."Sve što sam rekao to se i ostvarilo. Cena maline od 220 dinara ove godine iznenadila je neke malinare, ali ja sam to očekivao. Za vilamet se plaća 220 dinara, za miker od 235 do 240. Prinosi su okvirno oko 150 kilograma po aru", kaže malinar Vlada Stanković za RINU.

Ova sezona bila je naporna i neizvesna, kada su u pitanju sezonski radnici. Samo u Stankovićevim malinjacima, angažovano je 75 radnika koji su na 7,3 hektara brali crveno zlato.

"Polovina sezonskih radnika jutros je otišla kući. Radili su za dnevnicu od 2.500 dinara i imali su računicu, i oni i mi. Berba maline za ovu godinu je završena", dodaje Stanković.

Dok se berba maline u brdsko planinskim krajevima završava za petnaestak dana, berba kupine je počela, a ono što je evidentno jeste da je sorta loh nes postigla veću cenu koja se kreće u rasponu od 60 do 100 dinara za kilogram, a mnogo veću u posudicama od 250 grama, za inostrano tržište.

Dok su malinari imali ekonomsku računicu za berbu crvenog zlata, sasvim drugačija situacija je u kupinjacima. Stanković ove godine će za kilogram kupina moći da dobije od 40 do 45 dinara, pa kako kaže, ne isplati mu se ni da započinje berbu.

"Ako sam radnike plaćao 2.500 dinara u berbi maline, toliko bi trebalo i za kupinu. Polovina od 75 radnika je otišla kući, a sa onima koji su ostali, pokušaću da napravim kompromis, jedino tako kupina neće propasti", kaže Stanković za GZS i očekuje da će sa 80 ari ubrati oko 25 tona kupine.

Kupinu poslednjih pet godina prati niskmenia cena i mnogi veruju da je čeka ista sudbina kao i malinu. Dok jedni odustanu od proizvodnje ovog voća oni najistrajniji dočekaće bolje dane, kao ove sezone malinari.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=06&nav_id=1715626

Na teritoriji Prokuplja počela je berba ranih sorti šljiva "čačanske lepotice", "čačanske rane" i ruske "džanarike", po ceni koja je na nivou prošlogodišnje i kreće se od 10 do 15 dinara po kilogramu. Voćari smatraju da je ove godine kvalitet odličan, da su šljive nešto slabije rodile ali da je cena kao i prethodnih godina manja od očekivane.

Nadležni u prokupačkoj Poljoprivredno - stručnoj službi procenjuju da su zasadi ranih sorti šljive na površini od oko 500 hektara, te da se prava berba očekuje za 10 do 15 dana, kada počinje otkup sorte “stenlej”, koja je uz oblačinsku višnju najrasprostranjenija voćarska kultura na površini od preko 2.000 hektara.

Ovogodišnji rod šljiva u Toplici, prema našim procenama biće manji za 30 do 40% od prošlogodišnjeg. Na to je uticao niz okolnosti, između ostalog i zbog nastale situacije sa koronom i uvođenja vanrednog stanja u zemlji, što je imalo za posledicu da voćari nedovoljno primenjuju agrotehničke mere – kažu u prokupačkoj PSS.

Ističu da su i elementarne nepogode poput grada, ali i topli dani u proleće kada je šljiva bila u fazi formiranja ploda, uticali na ovogodišnji, po proceni nešto manji rod.

Inače, na teritoriji Prokuplja se gotovo 70% stanovništva bavi poljoprivredom, a posebno su rasprostranjene voćarske kulture poput oblačinske višnje i šljive.

U proseku se godišnje otkupi više od 2.560 vagona šljive, a najzastupljenija sorta je "stenlej", dok su zasadi "čačanske lepotice", "čačanske rane" i "čačanske rodne" zasađeni na manjim površinama. Procena stručnjaka je da će prosečan rod šljive ove godine biti oko 10 tona po hektaru.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Pocela-berba-ranih-sorti-sljiva-cena-od-10-do-15-dinara-za-kilogram.sr.html

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je danas da je zbog povećane tražnje to voće počelo da poskupljuje.Takođe je rekao da otkupljivači nude akontnu (početnu) cenu od 215 dinara za kilogram.

"Smanjena proizvodnja malina u Srbiji zbog nevremena naterala je vlasnike hladnjača da ponude akontnu cenu od 1,83 evra po kilogramu ili 215 dinara, što udruženje traži već dve godine", rekao je Radović za Betu.Dodao je da je rod malina u Srbiji ove godine smanjen za oko 50 odsto i da je potražnja povećana i u svetu zbog smanjenog roda u Poljskoj i Čileu, zemljama najvećim proizvođačima tog voća u svetu.

Maline su, kako je rekao, postale sve traženije i zbog "C" vitamina koji sadrže, a koji je neophodan za imuni sistem u vreme pandemije virusa COVID-19.

On je rekao da berba kupina još nije počela, ali da se zbog smanjene proizvodnje i ponude očekuje da akontna cena bude jedan evro ili 120 dinara za kilogram.

Dodao je da "poljoprivrednici naporno rade od rane zore do kasno u noć da bi obezbedili hranu za građane i da i dokoni treba da se uzdrže od stvaranja neprilika u državi dok ne prođe ova agonija i da tada može da se razmišlja kuda i kako".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=15&nav_id=1707016

U jeku je berba maline u valjevskom kraju. Proizvođači su zadovoljni cenom, koja je premašila dve stotine dinara po kilogramu, ali je prinos kod većine malinara dva do tri puta manji nego što su se nadali.Mladen Marić iz Sušice nadomak Valjeva već pola veka gaji malinu i zasad mu je za primer i pored štete koju mu je napravio junski grad. Ako se izuzme klimatski uticaj, Marić kaže da rod zavisi od načina uzgoja."Mora biti nahranjena, đubrivo na vreme i pravo đubrivo. Mora biti analiza zemljišta odrađena, znači da znamo šta dati toj biljci", kaže Mladen Marić.

"Radimo jedanaest meseci da bi jedan mesec brali malinu. Teško nije, ko hoće da radi i ko je navikao da radio. A radni dan, u četiri je ustajanje, u pet smo u redu u malini i, zavisi, do osam, devet sati uveče beremo malinu", ističe Jordanka Marić.

Na početku sezone cena maline bila je 200 dinara po kilogramu, sada je 220 dinara i još raste. Berač dnevno zaradi tri hiljade dinara.

"Ja sam zadovoljan na ovo što mi je ostalo, s obzirom da je cena solidna i imamo berače dobre koji su, što kažu, pažljivi, mi se trudimo da imamo kvalitet i da taj kvalitet stigne do potrošača", ističe Mladen Marić.

"Nadam se da će ta viša cena maline stimulisati proizvođače da posle berbe maline uđu u svoje malinjake da ove rodne izdanke koji su doneli rod iseku, a da ove nove izdanke, koji će dogodine doneti rod, privremeno podignu i da posle toga urade zaštitu tih izdanaka", navodi Đorđe Sovilj, stručnjak za voćarstvo Poljoprivredne stručne službe Valjevo.

U većini malinjaka u valjevskom kraju umesto očekivanih sedam do osam tona po hektaru, prinos je oko tri tone. Za bolji rod naredne sezone stručnjaci savetuju negovanje novih izdanaka. Zaštita od bolesti, štetočina i korova u malinjacima mora početi odmah posle berbe.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4014601/maline-berba-beraci.html

Berba crvenog zlata u prestonici maline već je počela, a plodovi su, uprkos kiši, odličnog kvaliteta.Nakon više godina, po prvi put, zadovoljni su i proizvođači i hladnjačari.

"Akontna cena vilameta je trenutno 200 dinara, dok je prva klasa fertodi sorte 210, a druga klasa 160 dinara. Malina je na početku bila malo lošija, usled kišnog vremena i nedostatka sunčanih dana, ali sada je odlična", kaže Raco Kuvekalović, vlasnik mini hladnjače iz Bukovice, prenosi RINA.Za sada je otkupio deset tona jer je berba tek počela."Berba maline traje 40 dana, kasnije kreće polka, tako da ima posla. Malinu plaćamo po želji proizvođača, na račun odmah, za sedam dana ili nakon berbe, kako malinarima odgovara", kaže Kuvekalović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=03&nav_id=1703008

Kupci koji imaju višak vremena, a žele da uštede, mogu da se prijave da beru voće na nekoj od plantaža u Srbiji. Sve je više poljoprivrednih gazdinstava sa kojih domaćini pozivaju mušterije da sami naberu jagode, maline, kupine ili borovnice i da ih plate jeftinije.
Obe strane su na dobitku. Voćari bar delimično rešavaju problem radne snage, a potrošači dobijaju povoljniju cenu i boravak na čistom vazduhu.Vlasnik plantaže malina iz Raške ima jasnu računicu. Kilogram voća prodaje za 240 dinara, a berače plaća 60 dinara po kilogramu. Zato je spreman da svakom ko dođe sam da bere kilogram voća proda po 180 dinara.

Na imanju Tešovića u Banatskom Karlovcu na dva hektara su zasađene kajsije, kruške i jabuke. Obrali su već rane sorte kajsija, a sada stižu nove, kao i kruške. Jabuke će brati u septembru. Kao i svake godine, najveći problem je organizovati berbu i prodaju."Radimo isključivo porodično i teško mi je i da idem na pijacu i da berem voće", kaže Miljana Tešović.

"Zato smo se ove godine pridružili pozivu grupe "Mali proizvođači" i otvorili naše imanje za sve ljude koji mogu i hoće da sami naberu koliko im treba. Kilogram kajsije koju sami uberu platiće 150 dinara, dok bi na pijaci dali 220 dinara. Kruške su za berače 200, a na tezgi 250", dodaje ona.

Nenad Mandić iz Krive Reke, na Kopaoniku, pod zasadom borovnica ima 2,5 hektara. Ove godine planira da nabere 15 tona ove voćke, a samo dve će završiti u Srbiji. Sve ostalo je već kaparisano za Rusiju. Ostavio je, međutim, mogućnost ljudima koji žele, da dođu kod njega na imanje i da sami uberu borovnica koliko mogu. Kilogram je, inače, 800 dinara u maloprodaji, a berači će moći da ga dobiju za 500 dinara.

"Profesionalni berač može za 10 sati da ubere 50 kiograma voća. Ovu akciju nismo pokrneuli zbog zarade, već da bismo podigli svest naših ljudi o izuzetnom značaju ove biljke u ishrani. Svesni smo da je zbog visoke cene ljudi slabije konzumiraju, a ovo je način da se to promeni", priča Mandić.

Na sličnu ideju je došao i Dragan Marić iz Vitoševaca kod Pojata. Iako ovo nije voćarski kraj, zasadio je breskvu i kajsiju na 30 ari. Pre svega se bavi preradom voća i pravi kompote i sokove.

"Nažalost, zbog vremenskih neprilika, ovogodišnji rod kajsije je podbacio, ali se zato nadamo da će breskva da se održi. Ne znamo još kolika će biti cena, ali će berači koji žele da kupe voće dobijati popust od 10 odsto. Prednost nije samo u nižoj ceni, nego u mogućnosti izbora ploda. Neko voli sočne, a neko manje zrele. Prošle godine je kilogram bio 80 dinara, a očekujemo istu cenu i ove sezone", kaže Marić.Uzgajivači kajsija su ovog proleća pretrpeli štetu zbog, kako kažu, tri udara mraza. Karantin tokom vanrednog stanja je mnoge od njih sprečio da izađu u voćnjake i da zaštite rod.

„Uspeli smo konačno posle prvog talasa da izađemo i da naložimo vatru, pa da dimljenjem podignemo temperaturu i sprečimo da nam promrzne rod. Pretrpeli smo štetu, ali smo sprečili katastrofu. Mnogima to, nažalost, nije pošlo za rukom“, objašnjava Miljana Tešović iz Banatskog Karlovca.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/kako-lakse-obrati-plod-naberi-sam-pa-plati-manje_1139671.html

Berba čuvene oblačinske višnje iz Merošine počela je u petak u ataru ove opštine, ali su proizvođači nezadovoljni otkupnom cenom, dok hladnjačari kažu da cenu višnje određuje isključivo kvalitet.

Proizvođači višanja iz sela Donja Rasovača Milan Đorđević i Dejan Živković kažu za Tanjug da hladnjačari neće da otkupe višnju prve klase, jer tvrde da je zapravo reč o drugoj klasi, niže cene, pa traže od nadležnih da "presude".

Zato je Ministarstvo poljoprivrede angažovalo svoje stručne službe, pre svih inspekciju, koja će na terenu zajedno sa prerađivačima i otkupljivačima kontrolisati kvalitet predate višnje.

"Višnja je izuzetnog kvaliteta i nije fer da proizvođači opet budu oštećeni", kaže Đorđević tražeći od države da stane uz proizvođače i da im omogući, kako navodi, fer plasman robe na tržište.
Trenutno se, dodaje, otkupljuje druga klasa višanja koju hladnjačari plaćaju 25 dinara, što je za ovog proizvođača, neprihvatljivo.

Živković kaže da se, s obzirom na uloženi trud, njihov rad svodi "na nulu" i zato traži da se obavlja klasifikacija kvaliteta višanja prilikom otkupa.

"To je ono što je za nas proizvođače najbitnije".

Dušan Ilić, komercijalista u preduzeću "Frigonais " iz Kuršumlije, kaže da to preduzeće ima ugovorenu proizvodnju sa kooperantima koji imaju potpisane ugovore, kupuju preparate i rade po programu zaštite višnje te firme.

Na taj način žele, kaže, da stimulišu njihove kooperante da proizvode visok kvalitet, a za uzvrat im obezbeđuju savremena sredstva zaštite.

"Trenutno vršimo otkup samo te ugovorene višnje. Cena prve klase je 50 dinara dovezene višnje u hladnjaču, a cena druge klase je 30 dinara", objašnjava računicu Ilić.

Dodaje i da je ta firma ograničenih kapaciteta i da na žalost ne mogu da prime svu količinu višanja koju bi hteli.

Stručne službe resornog ministarstva izaći će na teren kako bi sa prerađivačima i otkupljivačima, kontrolisali kvalitet predate višnje, kaže za Tanjug savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lucić.

"Cilj Ministarstva poljoprivrede je, koliko god je to moguće, da približi stavove kad je utvrđivanje kvaliteta u pitanju, da zaštiti interes svih u lancu od proizvodnje do prodaje, i da posebnu pažnju obrati na male proizvođače koji su na neki način i stvorili ovaj brend (višnje)", rekao je Lucić.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/202006271122883743-proizvodjaci-visnja-rod-rodila-nema-ko-fer-da-je-plati/

Berba malina uskoro kreće, a pojedini otkupljivači su ponudili akontne (prve) cene od 200 dinara za kilogram, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović za Betu, a prenosi Ekapija.

Mestimična berba tog voća počela pre desetak dana, ali da se beru samo pre vremena sazreli plodovi zbog sušenja i šoka biljaka, izazvanog naizmeničnom smenom obilnih padavina i visokih temperatura. Kako je rekao Radović, proizvođači tog voća teško se bore da u malinjacima unište travu i korovske biljke koje bujaju zbog velike vlage, 'pa ako se sedam dana ne uđe u voćnjak - ne mora uopšte da se ulazi'."Očekujemo da svi otkupljivači zbog smanjene ponude maline i u svetu, posebno u Čileu koji je veliki proizvođač tog voća i ispražnjenih zaliha u Srbiji malina ne bude jeftinija od 220 dinara po kilogramu", kazao je Radović za ovu agenciju.Berba ovog voća krenula je u kraljevačkim selima. Malinari očekuju i solidnu zaradu, iako su posedi pored Ibra uglavnom manji od deset ari. Zadovoljni su i akontnom cenom od 185 do 200 dinara za kilogram prve klase sorte vilamet, koju su hladnjačari ponudili, prenosi RTS.

Iako su kiše svakodnevne, zbog zemlje pored Ibra koja pogoduje malinama nema truleži u zasadima.Kako smo ranije pisali, po oglasima i na društvenim mrežama već se traže radnici za branje malina, a na jednom od njih je navedeno da je dnevnica 3000 dinara uz obezbeđen prevoz. Međutim, odziv je slab.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/malina-cena-200-dinara-kisa-odlaze-berbu-ali-i-nedostatak-beraca/60875/

Ni trešnje nisu kao što su nekad bile. Pre dve decenije stabla su bila visoka pet, šest metara, a da ih oberu uspevali su samo najsposobniji.Međutim, danas u trešnjarima širom Srbije dominiraju stabla visine do dva metra, koja se mogu obrati sa zemlje.

Voćar i dekan Agronomskog fakulteta u Čačku, Tomo Milošević, kaže da je upravo to ključ uspeha za svakog ko želi da se bavi proizvodnjom ovog voća."Nekad ste imali rogobatna, mnogo visoka stabla, sa kojih se brala samo jedna petina roda, a sve ostalo propadalo je na drveću, jer nije moglo da se priđe. Sada je to mnogo lakše i efikasnije, cilj je da stabla budu manja i da brzo stupaju u period rodnosti", kaže Tomo za RINU.

Već danima unazad, berači sa gajbicom u rukama prionuli su na posao u trešnjarima širom Srbije. Oko 80 procenata ovogodišnjeg roda završiće na domaćem tržištu, a voćari se najviše plaše kiše koja ne samo što usporava berbu već i oštećuje plodove.Trešnja je definitivno zvezda u usponu i voćka koja obećava. Cena od 180 dinara po kilogramu je zadovoljavajuća, ali plodovi moraju imati prečnik najmanje od 24 milimetra. Berba trešanja je spor proces, a berači koji beru do osam do deset kilograma na sat su odlični, ali ih je teško pronaći. Mi smo se ove godine oslonili na naše sopstvene porodične snage", izjavio je Tomo koji znanje koje podeli sa svojim studentima, primeni i u svom voćnjaku.

Prvi zasad Miloševići su posadili pre dvanaest godina, sada imaju posađeno 459 stabala. Njihov trešnjar jedan je od retkih u kom se nalazi petnaest sorti i trinaest različitih podloga za kalemljenje koje su stigle iz različitih delova Evrope.

"Podizanje zasada trešnje po hekatru košta oko 10.000 evra po hekataru , a sa sistemom za navodnjavanje i protivgradnom mrežom, cena se kreće i do 15.000 evra. Trud i ulaganja se isplate", poručio je Tomo Milošević.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=16&nav_id=1696362

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31