Kada bi belog luka jeli više oni koji o njemu najviše pišu, da se uvozi iz Kine verovatno bi i potrošnja značajnije poskočila. Možda šaljivo zvuči ali nije smešno. Toliko su se novinari raspisali o tome kako uvozimo beli luk, ali niko od njih se nije setio da napiše nešto lepo i dobro o domaćem belom luku, naročito o ovom koji ćemo predstaviti u našem novom broju. Njima svima za primer, a vama koji čitate naš časopis predstavljamo izuzetnog momka koji sa bratom nije otišao u grad ili iz Srbije, već se vratio u selo da živi i radi. I to u selo gde je odavno zakatančen veliki broj imanja, gde putevi nisu urađeni i gde ne teče med i mleko, ali se stvari polako menjaju, kaže naš domaćin na bolje, ali da vidimo…
Možda bolji put vodi preko Rumunije ali nigde nema belog luka kao što ga ima u Vrbici , kod Čoke. Vrbica ima svega 80 stanovnika. Selo je nastanjeno nakon što su se Turci iselili iz Banata, krajem 18. veka sa oko 135 porodica iz Segedina tako je nastalo selo pod nazivom „Verbicza“. Ova porodica je jedina koja se vratila u selo.
Od sela nije daleko ni Temišvar. U selu su uglavnom stariji ljudi, Miloš Mihok nam kaže da je svega četvrtina stanovništva ispod 50 godina starosti. Beli luk gaji 7 porodica na oko 30 hektara zemljišta. Mikloš Mihok (30) na svojim ocem i bratom na poljoprivrednom gazdinstvu proizvodi prolećni beli luk vrhunskog
kvaliteta koji je prepoznatljiv pod imenom Vrbički beli luk. I to ne bi radili naravno da im se ne isplati. Cena belog luka, poput njihovog sa zaštitom geografskog porekla ide i preko cene kilograma mesa. Ali treba raditi proizvesti i prodati! Oni su se odlučili i za preradu delimično ili u celosti.
Ova sorta luka se sadi kasno u jesen, srednje krupan do krupan čen se sadi u dobro pripremljeno zemljište. Porodica Mihok je sadila u ovoj godini beli luk na jednom hektaru, a za narednu će na dva hektara.”
Za jedan hektar potrebno je bilo oko 15 ljudi da sadi dva dana. Seme koristimo od našeg luka, ovo je sorta koja se koristi kod nas već 300 godina”. Ovaj luk ima više suve materije, više čenova koji su zbijeniji i kada bi ga uzeli rukom mogli biste da osetite koliko je čvrsto sabijen svaki čen.
Prinos sa jednog hektara je bio 1300 kilograma najkvalitetnijeg belog luka. Kako nam objašnjavaju mladi domaćini, prinos je umanjen delimično zbog kišnog perioda u maju. Njihovi kupci su uglavnom restorani, prodaju na pijacama pletenice ali i preko interneta.
Kod naše sorte nemamo problema ni sa mrazom, ni sa zimskim temperaturama.
Više je izazov priprema zemljišta koja nije laka u našem kraju.
Nakon vađenja stoji da bi kalirao dva do tri meseca, formirao ljusku, potom se čisti i ide u prodaju. Porodica Mihok u Vrbici proizvodi luk poput još nekoliko meštana. Priprema zemljišta je mašinska. Sedi se u leje između kojih je razmak 30 cm. Naše zemljište je takov da kada je kiša blato je a kada je suvo kao beton je. Ipak uspevamo da proizvedemo dobar luk posao olakšava mašinsko vađenje.
Poljoprivredno gazdinstvo Mihok je član Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije ORIGINAL ovom proizvodnjom se bave svega dve godine i imaju
dobra iskustva. Kažu da u selu postoji i Zadruga ali da oni nisu zainteresovani za ovakav vid proizvodnje i plasmana luka.
U planu je i zasad voća koji je već u pripremi, ogradu za budući voćnjak su finanasirali uz podršku države.
Prerada
Od prerađevina pravimo ukišeljeni beli luk na više načina, ali sve se sprema sa prirodnim sastojcima, kao što je jabukovo sirće koje sami proizvodimo, zatim
kiselimo sa vinom i u zavisnosti od potražnje radimo običan kiseli beli luk, ljuti i sa začinima. Pravimo i beli luk sa medom, poput paste. Lako se sprema, ali kod
nas je važna sirovina - beli luk joj čini 60 odsto namaza koji nastaje tako što beli luk pomešamo sa 40-tak odsto meda i dobijemo vrlo specifičan ukus. Pravimo i
pastu od belog luka u koju dodajemo peršun i maslinovo ulje, a u narednom periodu planiramo da pređemo koristimo ulje od bundevine semenke, umesto maslinovog“.

Izvor: Agrobiznis magazin

Luk i hrana i lek

dec 11, 2019

Ni jedno jelo u Srbiji ne može da se zamisli bez luka. Bez obzira da li se koristi kao začin prilikom pripreme jela ili konzumira kao salata, luk je nezamenljiv deo ishrane i obavezno se sadi u svakoj bašti. Međutim, nije zgoreg podsetiti i na lekovita dejstva ove biljke.
Crni luk
Crni luk (lat. Allium cepa) je dvogodišnja zeljasta biljka koja se uzgaja kao povrće. Potiče iz porodice ljiljana, poreklom je iz južne Azije i spada među najotpornije i najstarije vrste baštenskog povrća. Stari Egipćani su smatrali da njegov sferni oblik i koncentrični krugovi predstavljaju večnost. Grci su ga redovno jeli, jer su verovali da čisti krv od toksina, što je danas i potvrđeno u brojnim naučnim studijama. Sirovi luk sadrži 40 kalorija na 100 grama i sastoji se od 89 odsto vode, devet odsto ugljenih hidrata, 1,7 odsto vlakana, te minimalnih količina proteina i masti. Najznačajnija vlakna u luku su fruktani
koji potpomažu zdravu floru u crevima. Luk je bogat dijetalnim vlaknima, vitaminima C i B6 koji je izuzetno važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, te folne
kiseline (esencijalne za stvaranje ćelija) kalijuma (utiče na zdravlje srca i krvi pritisak) i mangana koji je važan za zdravlje tkiva i kostiju.
Crni luk ima oštar ukus i jak miris, jer sadrži eterično ulje bogato sumporom, pa zbog toga nam suze oči tokom ljuštenja ili seckanja luka. Kada su u pitanju lekovita svojstva naše bake su crni luk koristile kao lek za prehladu, kod bola u uhu i laringitisa, dok se čaj od spoljne opne luka (lukovice) koristio protiv kašlja. Luk se koristio i za lečenje od životinjskih ujeda i opekotina, odlično je sredstvo za zaštitu od krvnih ugrušaka jer obiluje jedinjenjima koja deluju antikoagulativno. Brojne medicinske studije su potvrdile da luk deluje i u regulaciji šećera, čak i u manjim količinama kada se upotrebljava kao dodatak jelima.
Luk je sve zastupljeniji i u kozmetici, jer sok ove biljke ubrzava rast kose, ojačava slabe i lomljive nokte, a krema na bazi luka umanjuje ili uklanjaja ožiljke na koži.
Beli luk – prirodni penicilin i afrodizijak
Beli luk jedna je od najmoćnijih biljaka na svetu zahvaljujući svojim snažnim lekovitim svojstvima, a u narodu je poznat kao prirodni antibiotik. Naučnici ga proučavaju već decenijama, ali još uvek nije jasno kako beli luk deluje u ljudskom organizmu. Međutim, potvrđeno je da u telu zaista deluje kao antibiotik. Kako spada u istu porodicu biljaka kao i crni luk ima slična dejstva kao i njegov „rođak“ ali i dodatne blagotvorne efekte po ljudsko zdravlje. Svoja lekovita svojstva beli luk ima zahvaljujući moćnom sastojku po imenu alicin. U pitanju je uljasta, bezbojna i nepostojna supstanca. Kada se beli luk oljušti ili zgnječi dolazi do lučenja ove supstance jakog mirisa i ukusa kojim se zapravo biljka brani od gljivica, bakterija i štetočina. Zanimljivo je da su naučna istraživanja pokazala da alicin čak i razblažen u vodi pokazuje jako antibakterijsko dejstvo i pomaže u borbi protiv virusa i bakterija. Koristili su ga stari Grci, Rimljani i
Egipćani, a beli luk je glavni sastojak starog tibetanskog leka čiji je recept zapisan pre više od 2000 godina. Izuzetno je cenjen i u srpskog narodnoj medicini, pa su belom luku često pripisivana i magijska svojstva, a mnogi ljudi i danas veruju da beli luk štiti od „zlih sila“ i vradžbina.
Beli luk sadrži oko 400 aktivnih sastojaka, koji su u koncentrovanom obliku, tako da je lekovit i u minimalnim količinama. Verovali ili ne, beli luk je i moćan
afrodizijak! Naime, nauka je potvrdila da alicin podstiče protok krvi u polne organe. Beli luk fascinira naučnike pa je tema proučavanja u čak 1200 farmakoloških studija, a postoji i oko 700 hemijskih istraživanja svojstava belog luka. Pre konzumacije beli luk obavezno zgnječite kako biste podstakli enzimsku reakciju u kojoj nastaje alicin. Svaki dan trebalo bi da pojedemo najmanje tri čena luka. Najbolje ga je konzumirati u sirovom stanju, a dovoljno je nekoliko minuta termičke obrade. Međutim, koliko god da je lekovit beli luk se ne preporučuje pacijentima pred operaciju, jer zbog širenja krvnih sudova
može da dovede do produženog krvarenja. Beli luk ne bi trebalo da jedu ljudi sa niskim krvnim pritiskоm, kao i oni koji imaju probleme sa jetrom ili pate od dijareje. Beli luk ima karakterističan miris koji se u organizmu dugo zadržava, pa mnogi izbegavaju da ga jedu. Da bi se neutralisao miris belog luka preporučuje žvakanje zrna kafe ili peršun, a može da se popije i sok od limuna.

Sremuš - medveđi luk
S prvim danima proleća širom Srbije pojavljuje se sremuš. U pitanju je samonikla jestiva i lekovita biljka koja po ukusu i mirisu podseća na beli luk. Raste u vlažnim, senovitim listopadnim šumama, pored šumskih puteva i potoka. Postoji verovanje da ga jedu medvedi u proleće kako bi očistili organizam posle
zimskog sna, pa ovu biljku često zovu i medveđi luk. Sremuš je višegodišnja zeljasta biljka koja ima eliptičan, duguljast list oštrog vrha i intenzivno zelene boje. Sremuš se od davnina koristi kao ukusno prolećno povrće i delotvorna lekovita biljka. Mladi, prolećni listovi bogati su vitaminom C i karotenom. Mladi listovi beru se tokom proleća, od marta do maja. Upotrebljavaju se samo u svežem stanju, jer sušenjem ili dužim kuvanjem gube karakteristični miris, ukus i lekovita svojstva. Kod duže upotrebe sremuš snižava krvni pritisak i holesterol u krvi, koristi se kod crevnih infekcija i želudačno-crevnih bolesti. U našem narodu postoji ubeđenje da nijedna biljka ne čisti tako dobro sistem za varenje i krv kao sremuš. Povoljno deluje i na kardiovaskularni sistem sprečava
aterosklerozu i otklanja nesanicu i nesvesticu. Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju.
Kao i beli luk, sremuš ima antibakterijsko delovanje. Listovi sremuša mogu se upotrebiti kao dodatak salatama ili varivu, pržiti s jajima, dodati kao začin čorbama i supama ili spremati kao spanać i zelena salata. Prilikom branja sremuša u prirodi treba voditi računa da se ne pomeša sa izuzetno otrovnim đurđevkom ili mrazovcem koji su mu vrlo slični. Za razliku od sremuša, čiji listovi kada se protrljaju među prstima imaju miris belog luka, đurđevak i mrazovac ovaj miris nemaju.

Izvor: Agrobiznis magazin

Osim što se koristi kao začin i deluje kao efikasan lek, beli luk sagoreva masnoću i pomaže u detoksikaciji.Istraživanja su pokazala da beli luk može biti efikasan u procesu mršavljenja, te da treba da bude neizbežan deo ishrane. Beli luk je bogat izvor vitamina B6 i C, vlakana mangana i kalcijuma, a uz to igra i ključnu ulogu u kontrolisanju telesne težine.

Istraživanje objavljeno u časopisu "Journal of Nutrition" navodi da je beli luk usko povezan sa sagorevanjem masnoće. Dokazano je da alicin, prisutan u belom ruku, stimuliše proces sagorevanja masti. Eksperti preporučuju da svakodnevno jedenje belog luka predstavlja odličan način za efikasno mršavljenje. Beli luk je prirodni diuretik, te povećava proizvodnju urina u organizmu, što na kraju dovodi do gubitka masti. Osim toga, beli luk efikasno pomaže pri sagorevanju masnoće u pojasu trbuha povećanjem potrošnje energije.

Posebno je korisno konzumiranje sirovovog belog luka s vodom u jutarnjim časovima. Možete da dodate u toplu vodu sok od limuna i beli luk, a potom da to odmah popijete. Ova kombinacija rezultuje gubitkom telesne težine.

Poznato je da beli luk smanjuje apetit i da čoveka duže čini sitim, a time sprečava prejedanje. Takođe daje energiju i sagoreva višak kalorija, a uz to poboljšava metabolizam i imunitet.

Istraživanja su pokazala da beli luk održava nivo holesterola u krvi. Dokazano je da konzumacija belog luka direktno utiče na krvne sudove i holesterol. Beli luk povećava nivo testosterona, a to rezultuje snažnijom erekcijom i dodatnom energijom.

Beli luk je odličan za detoksikaciju jer uklanja sve toksine i poboljšava probavu, ali ga ne treba jesti u prevelikim količinama. Najbolje je potražiti savet nutricioniste.

Negativna strana je svakako miris belog luka, ali se i taj problem može rešiti tako što ćete ga progutati, a ne žvakati. Na taj način ćete izbeći zadah i podrigivanje.

Izvor: https://www.b92.net/zdravlje/ishrana.php?yyyy=2019&mm=02&dd=10&nav_id=1503949

Verovali ili ne, ozbiljnije proizvodnje "srpskog univerzalnog leka" ovde nema. 

Zbog toga se čak 70 odsto ovog lekovitog povrća, koje se mnogo koristi u našim domovima, zapravo uvozi iz Kine. Da sve nije baš tako lako, za Telegraf.rs su potvrdili poljoprivrednici iz Vojvodine. Sakule je jedno od sela koje prednjači u uzgajanju belog luka. Kažu, ima bar 50 proizvođača koji beli luk gaje na površini od 4 - 5 lanaca (2 - 3 hektara).

Srbija ima samo jednog proizvođača belog luka, koji ovo povrće gaji na veliko. Zato je i cena ove namirnice, neophodne u hladnim danima koji su pred nama, kao odbrana od virusa, otišla "nebu pod oblake". 

Dok je pre mesec, dva, pa i pre desetak dana cena belog luka bila od 200 do 300 dinara, cena mu je sada duplo veća. Jedan veliki trgovinski lanac ga prodaje za 500 dinara po kilogramu! A cena će, kažu, i dalje nastaviti da skače.

Verovali ili ne, ukoliko na jednom hektaru zemlje posejete beli luk, piše agroinfotel.net, od takvog zasada možete da zaradite čak milion dinara!

Međutim, ova zarada kao da nije primamila previše domaćih povrtara, pa ozbiljnije proizvodnje ovog povrća u Srbiji nema.

1.000 DINARA ZA KILOGRAM

Nekoliko prodavaca belog luka oglašava se na portalu pijace.com, pa ga tako neki, za kilogram, prodaju i za 270 dinara. Cene su slične, kada je u pitanju luk iz Vojvodine, od 270 pa do 300 dinara, dok proizvođač iz Šapca svoj luk ceni 500 dinara.

Na pijaci na Dušanovcu u Beogradu cena za kilogram belog luka je od 600 pa do čak 1.000 dinara!, dok na pijaci u Mirijevu može da se nađe i za 300 dinara.

Selo Sakule u opštini Opovo je sinonim za proizvodnju belog luka u Srbiji. Jedan od najvećih poljoprivrednika u selu je i Zlatoje Dimitrov. Prema njegovim rečima, mnogi u ovom selu gaje beli luk, ima bar 50 poljoprivrednika. Severnije u Vojvodini, objašnjava on, dominira crni luk. On kaže da ima oko dva hektara pod belim lukom.

- Skupa je proizvodnja, prvenstveno seme, jer ako vam treba tona semena, a 3 evra je kilo, izračunajte - priča Zlatoje. On smatra da će cena belog luka nastaviti da raste. Seljaci iz Sakula su sve što su povadili sa njiva, uglavnom, prodali.

Nakupcima i prekupcima, kaže Zlatoje. Organizovanog državnog otkupa nema. Država se, prema rečima Stojana Gligorina iz Sakula, bavi samo pšenicom i kukuruzom.

Radna snaga, koje nema, je skupa, sve se radi ručno, ali sve su to dugogodišnji proizvođači. Još su bili i dobri uslovi ove godine, kako je moglo biti. Beli luk mnogo kalira, gubi na težini, pa se prodaje brzo pošto se izvadi iz zemlje - kaže Stojan i dodaje da većina poljoprivrednika ima stalne kupce.

MORA MNOGO DA SE RADI

Kako za Telegraf.rs kaže mladi poljoprivrednik iz Sremske Mitrovice u beli luk mora malo više da se uloži i treba mnogo da se radi. Luk se vadi početkom juna, jer je ozima kultura u pitanju. Od tada pa sve do oktobra ima domaćeg luka, pa nema potrebe za uvozom iz Kine ili Mađarske. Tome država pribegne, kada ponestane domaćeg luka. Sav njegov zasad, oko 8 tona, otišao je za kulen IM " Topola".

Po hektaru mora da se uloži 3.000 evra. A ceo proces oko belog luka je komplikovan, problemi su kad je sadnja u pitanju i kada počne berba, jer se ručno vadi, dok je luk u zemlji i nije toliki problem - priča on.

Prošlogodišnja berba je bila, primera radi, prepolovljena lukovom muvom.

Izvor: www.telegraf.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31