Poljoprivrednici od sada mogu od tri banke u Srbiji da dobiju manje opterećujuće pozajmice za razvoj, nabavku novih inovativnih tehnologija, otvaranje novih radnih mesta, rečeno je na današnjoj konferenciji na kojoj je učestvovao i ministar Branislav Nedimović.
Zahvaljujući garancijama Ministarstva poljoprivrede i USAID-a od 2,5 miliona dolara, tri banke - Adiko, Inteza i Prokredit, raspolagaće sa 90 miliona za kreditne garancije, a čiji je cilj podrška razvoju poslovanja i pokretanju novih investicija u sektor poljoprivrede, s fokusom na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preradu hrane, rekao je Nedimović, koji je ocenio da kamata odavno više nije problem za podizanje kredita, već da je to nedostatak garancija.Pojoprivedni proizvođači često zbog nedostatka sredstva propustaju pirliku da se šire i jačaju i tako postanu motor ekonomskog razvoja, nedostaju im grancije i zato će od sada zahvaljući olakšicama moći da obezbede samo 40 odsto garancija (kolaterala), dok će ostalih 60 odsto garancija na kredit biti plasirano kroz projekat koji realizuju te tri banke, objašnjeno je na skupu.

Projekat podrazumeva i tehničku pomoć onima kojima je finanisiranje potrebno za razvoj, nabavklu inovativne tehnologije i opreme, start apove, proizovdnju u ruralnim sredinama, žensko poljoprivredno preduzetnišvo, čime će se, između ostalog, povećavati i ekonomski rast zemlje.

Nedimović je naveo da je tih 90 miliona, namenjih podeli rizika, znatna cifra, jer se za taj novac može kupiti i 5.000 traktora ili obnoviti više fabrika poput "Budimke", a za šta je, kako je dodao, potrebno pet miliona evra.

Predstavnici banaka navode da će od sada moći lakše da kreditiraju nabavku nove, neispitane opreme, da budu fleksibilniji u određivanju perioda otplate, jer će tih 90 miliona biti granacija za kreditiranje poljoprivrednika.

Direktor USAID-a Majk de la Rosa rekao je da se pokazalo da je pristup finansiranju ključna komponenta za razvoj agrobiznisa i upozorio na to da poljoprivrednici često nemaju sredstva za izlazak na nova tržista, uvođenje novih tehnologija i proizvoda.

USAID veruje u potencijal agrobiznisa u Srbiji i poziva poljoprivednike da iskoriste nove pogodnosti, rekao je De la Rosa i dodao da je USAID pomagao malim i srednjim preduzećima da uvećaju zaradu, dosegnu međunarodne strandarde, smanje gubitke posle berbe, povežu se s tržištima.

Predstavik Prokredit Banke Ivan Smiljković rekao je da ta banka podržava razvoj poljoprivrede skoro dve deceije i da je u tu svrhu izdvojeno više od jedne milijarde. Prema njegovim rečima, novi projekt će obezbediti finansijsku pomoć za nove i moderne poljoprivredne prozivode.

Vojislav Lazaravić iz Adiko banke rekao je da je poljoprivreda veliki kontributor u BDP-u i da banka 25 do 30 odsto sredstava upravo investira u tu oblast. Projekat će bankama dati podstrek da finansiraju poljoprivrednu priozvodnju.

Predstavnik Inteze Darko Popović naveo je da 38 odsto poljoprivrednika koristi kredite, i to uglavnom za finansiranje tekuće proizvodnje. Dodao je da je 20 odsto njih spremno da se obrati bankama za pomoć. Inteza, kako je dodao radi sa 40.000 gazdinstava i planira da u razvoj poljoprivrede uloži oko 30 miliona dolara.

Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Biljana Petrović ocenila je da ipak većini poljoporivrednika nisu dostupna sredstva i dodala da je upravo to razlog za pokretanje projekta kojim se portfolio banaka uvećao za 90 miliona.

Nedimović je podsetio da poljoprivrednici i banke više nemaju problem s visinom kamatnih stopa, rokovima, naplatom potraživanja, već sa kolateralom.

Garancijski fond je, kako je podsetio, ugašen jer je sve kako se smatralo bilo ispolitizovano kada se određivalo koji će porojekat proći a što će sada banke raditi,

Dodao je da te tri banke ukljucjene u projekat nisu bilo koje tri banke već one koje su ispunile sve uslove.

"To nije bio pozivni turnir, kao mi zovemo Đokovića, Nadala ... već onoga ko ima krila - on igra", rekao je ministar.

On je najavio da će Srbija dobiti, ako sve bude po planu, nezavisno strukovno telo koje će na bazi biznisa odredivati kako država može da pokrije kolaterale.

Na skupu je rečeno da javnog poziva neće biti jer svako ko ima dobar projekat može da se javi. Program je već aktivan u dve banke,Nedimović je najavio da će, ako sve bude dobro u izveštaju inspekcije o situaciji nakon pojave afričke kuge svinja u Srbiji, u narednih desetak dana imati dobre vesti za uzgajivače svinja.

Rekao je i da će problem vakcinacije svinja, koja se vršila kao preventivna mera protiv svinjske kuge biti rešen od ponedeljka, a što će domaćim proizvođačima, u dogledno vreme, otvoriti put za plasman mesa na tržište Evropske unije.

"Doviđenja za navek u Srbiji - što se tiče vakcinacije", rekao je ministar i podsetio da je potpisao dva pravilnika koji stupaju na snagu 15. decembra čime je rešeno ono od čega su njegovi prethodnici bežali 30 godina kao "đavo od krsta".

"Trudili smo se da uradimo sve da što veće tržište bude dostupno proizvođačima svinja", rekao je Nedimović novinarima nakon skupa na kome su predstavljene olakšice za kredite za mala i srednja poljoprivredna preduzeća.

Ministar je naveo da je u Srbiji međunarodna inspekcija i da će ako sve bude kako treba već narednih desetak dana najaviti lepe vesti.

"U kontroli stanja nakon afričke kuge su ljudi iz više zemalja i na bazi toga dobićemo određena prava, mislim pre svega na regionalizaciju - tamo gde se pojavljivala nastaviće se posmatranje, a ostali prostor će biti slobodan", rekao je ministar i podsetio da će ispitivanja biti završena 15. decembra nakon čega ce rezultati ići na validaciju Svetskoj organizaciji za zdravlje životinja.

Prema njegovim rečima, bez obzira što se ukida vakcinacija svinja klasične kuge, izvoz mesa neće moći da počne pre validacije rezultata na afričku kugu zabeleženu u nekoliko mesta u Srbiji - na granici sa Rumunijom na teritoriji opštine Žitište, u Velikoj Krsni i Kusatku.

Dodao je i da je poslednji slučaj zabeležen u septembru i da je potrebno da prođu dva ciklusa inkubacije da bi sve bilo sigurno da se bolest neće pojaviti.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/za-olaksice-u-kreditiranju-poljoprivrednika-90-miliona-dolara_1075529.html

U Srbiji je otvorena prva banka semena i gena „Zrno“, u mioničkom selu Paštrić, koja ima za cilj aktivno gajenje starih sorti voća, povrća i žitarica, piše u novom broju mesečnika „Biznis i finansije“.Plan je da se ovakve banke semena pokrenu u svakom regionu Srbije, što će istovremeno obezbediti očuvanje lokalnog biodiverziteta i veću zaradu poljoprivrednicima, jer se takvi proizvodi zbog svoje specifične arome više vrednuju na tržištu, prenosi magazin.

Banku semena u mioničkom kraju, bogatom starim stablima voća, posebno jabuka, krušaka i šljiva, osnovao je lokalni ekološki pokret „Okvir života“ uz finansijsku podršku organizacija „ORCA“ iz Beograda i Nacionalne koalicije za decentralizaciju Niša. Ona se razlikuje od drugih banaka semena po tome što nije usmerena samo na sakupljanje i skladištenje semena.

Stručnjaci u ovoj ustanovi konzerviraju, revitalizuju i čuvaju lokalne varijetete voća, povrća i žitarica.

„Materijal kojim u određenom trenutku raspolažemo dostupan je svim poljoprivrednicima mioničkog kraja, posebno onima koji su se opredelili za organsku proizvodnju. Razmena je besplatna i svaki klijent je u obavezi da nam vrati manji deo semena, a ostalo može da zadrži“, rekla je za „Biznis i finansije“ koordinatorka tog projekta, biolog Ivana Petrović.

Trenutno, kako je navela, „zaviruju u bašte“ i popisuju stare sorte, a postoji i interesovanje da se banka ili biblioteka semena osnuje i u drugim regionima.

Cilj je da se umnoži materijal kojim banka raspolaže, a kako svaka poljoprivredna kultura ima svoje specifičnosti u sakupljanju, skladištenju i setvi, poljoprivrednicima je omogućeno da se međusobno povezuju i razmenjuju znanja potrebna za njihovo uzgajanje.

Stručna podrška je neophodna, kako je dodala, i zato što poljoprivrednici mogu ponekad pogrešno procene da li neku vrstu vredi uzgajati.

To je, na primer, bio slučaj sa lokalnom podvrstom pšenice u Turskoj, koja je skoro izumrla, jer u prinosima nije bila konkurentna drugim sortama, ali osamdesetih godina prošlog veka je utvrđeno da je otporna na niz patogena i da uzgajivači od nje mogu da ostvare dobru zaradu.

„Tako je i bilo i kod nas. Za lobodu koja podseća na spanać i mahunarke bob i bamiju, retko ko je čuo i gotovo je nemoguće pronaći te biljke na našim pijacama. Povrće je ugroženije, jer su to uglavnom jednogodišnje biljke, stabla su stara i ostajemo bez materijala ako ga ne čuvamo svake godine“, upozorila je Petrović.

Ona je podsetila da je od nekadašnjih 7.000 vrsta jestivog bilja, sada 75 odsto svetske proizvodnje hrane zavisi od 12 vrsta biljaka i pet vrsta životinja, pri čemu kukuruz, pirinač i pšenica dominiraju u ljudskoj ishrani.

A stare sorte, navela je, osim što obezbeđuju raznovrsnost, imaju i tu prednost da su otpornije i za njihovo održavanje nisu potrebne „infuzije“ u vidu velikih količina pesticida, a manja su i ulaganja za đubrenje i navodnjavanje.

Ona smatra i da bi mala gazdinstva u Srbiji trebalo da gaje specifične vrste, „jer one donose bolju zaradu ne samo u poljopriverdi već i u drugim privrednim granama, kao što je turizam“.

„Novi trend u turizmu su neistražene male sredine, njihova tradicija i domaći specijaliteti. Lenja pita za strance je privlačnija od industrijske čokolade i upravo to treba da im ponudimo“, poručila je Petrović.

Ona je zato pozvala sve poljoprivrednike koji uzgajaju stare sorte da se jave na e-mail adresu – Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i da se pridruže inicijativi.

U Srbiji je za ovu oblast nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u njen razvoj aktivno su uključeni i naučni instituti, poput Institututa za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Ovaj institut raspolaže zavidnom kolekcijom semena autohtonih biljnih vrsta, a Odeljenje za suncokret održava banku gena i za potrebe FAO.

Magazin „Biznis i finansije“ podseća i da je Svetska banka hrane „Global Seed Vault“ u Svaldbardu u Norveškoj, kojom upravlja Nordijski centar za genetske resurse „NordGen“, prošle godine obeležila deceniju poslovanja sa više od milion vrsta semena poljoprivrednih kultura iz celog sveta, uključujući i Srbiju.

Predstavnik te intsitucije Asmund Asdal za „Biznis i finasije“ je rekao da je prema proceni Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), raznolikost useva od 1900. godine smanjena za oko 75 odsto i da su mnoge sorte nestale jer su poljoprivrednici prešli na proizvodnju novih sorti voća, povrća i žitarica.

„Seme može da bude uništeno i zbog rata i sukoba, prirodnih katastrofa ili lošeg upravljanja poljoprivredom“, dodao je Asdal za „Biznis i finansije“ i istakao da niko u svetu ne može da ustanovi koliku je čovečanstvo štetu pretrpelo u hrani i novcu zbog izumiranja poljoprivrednih biljnih vrsta.

Prema njegovim rečima, ova vrsta računice se ne može izvesti čak ni na godišnjem nivou, ali upozorava da „gubitak genetskih resursa predstavlja i potencijalni gubitak buduće proizvodnje hrane i gubitak prihoda“.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/biznis-i-finansije-prva-banka-semena-u-srbiji-otvorena-u-mionickom-selu-pastric/

Srbija se prostire na površini od ukupno osam miliona i 840 hiljada hektara. Oko 70 odsto te teritorije čini poljoprivredno zemljište, dok je 30 odsto pod šumama. Zemljište je svuda vredan resurs pa banke sve više odobravaju kredite za kupovinu poljorivrednog zemljišta, posebno u Vojvodini.

Industrijalizacija u Srbiji decenijama za nama opustela je trećinu sela. Međutim, pitanje je dana kada će poljoprivreda postatati jedan od profitabilnijih poslova. Dokaz za to je sve više bankarskih kredita za kupovinu zemljišta. 

Janko Hrcan iz Kisača, objašnjava zašto je podigao kredit da kupi zemljište. Tvrdi da su kamate za tu namenu značajno pale, što mu otvara mogućnost za isplativiju proizvodnju.

"Ako nam neko ponudi zemljište u blizini našeg zemljišta, lično gledam da ukrupljavam posed i čak i da nemam pare, uzmem pare od banke na period od pet, sedam ili osam godina, tu kamatu ćemo nadomestiti i rodom", rekao je Janko Hrcan. 

Kamate za kupovinu zemljišta pre tri godine kretale su se oko 10 odsto, a sada su od tri do do četiri odsto godišnje. Sve je stvar dogovora sa klijentima, zavisno od vrste obezbeđenja, roka otplate ili veličine parcele.

"Obezbeđenje po ovim kreditima je najčešće sama zemlja koja je predmet kupovine. To u određenim situacijama stvara dodatne troškove o čemu klijenti treba da povedu računa, upis hipoteke, procena vrednosti zemljišta, overa ugovora i tako dalje", kaže Zoran Ristić iz Unikredit banke.

Ako je zemljoradnja profitabilna kako onda objasniti da na samo nekoliko kilomatara od centra Beograda imamo njive i livade koje ničemu ne služe. Odgovor je u našem mentalitetu. Ovde su, na primer, dva brata pre 50 godina podelila imanje. Jedan je to ostavio unucima, a oni otišli u inostranstvo. Drugi je prodao svoj deo parcele, uzeo kaparu ali nije je naplatio, pa je sada ta parcela u sudskom sporu.

U Srbiji je registrovano 1.305.000 poljoprivrednika koji u proseku poseduju po pola hektara. Investitora za ukrupnjavanje poseda ima ali oni u pojedinim delovima Srbije zbog rascepkanosti parcela, ne mogu da ukrupne imanje da bi uložili u modernu proizvodnju.

"Često se može čuti da je zbog nekih grešaka u katastru ili zato što je u katastru upisano više vlasnika na jednoj parceli, to zemljište ostalo neobrađeno. Mi beležimo kako stvari stoje, dakle, ako postoji više vlasnika na jednoj parceli mi ih moramo upisati kao vlasnike parcele", kaže Maja Radović iz Republičkog geodetskog zavoda.

Kako se budemo približavali članstvu u Evropskoj uniji, zemljište će vredeti više. Imaćemo i više interesovanja za poljoprivredno zemljište. Za onaj brdsko-planinski deo država ima subvencije, ali i planove ostanka i povratka na selo.

Izvor: www.rts.rs

NOVI SAD: Srbija već nekoliko godina nije obećana zemlja za bankare. Kreditna aktivnost ili stagnira ili blago opada, a kada i dođe do rasta taj trend je obično još blaži.

Građani kredite uzimaju samo kad moraju, odnosno češće ih refinansiraju nego što zajme. Kod privrede je situacija  komplikovana jer dobrih projekata ima malo, a u toku je i rešavanje nenaplativih potraživanja. U potrazi za novim klijentima banke  sve više pažnje obraćaju na poljoprivrednu proizvodnju. Zanimljivi su im veliki proizvođači ali još više mala gazdinstva.

Registrovana gazdinstva u Kreditnom birou Udruženja banaka posebno prate. Ove godine, za prvih pet meseci, aktivnost je porasla za 5,3 odsto, a ukupna suma kredita je 54,14 milijardi što je za 2,72 milijarde više nego što je bilo na kraju 2016. godine. Nije mnogo, ali do pre nekoliko godina o ovim sumama i rastu poljoprivrednici su mogli samo da sanjaju.

Prema rečima profesora dr Radovana Pejanovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pored činjenice da je u drugim granama privrede relativno malo dobrih klijenata, na zainteresovanost banaka za poljoprivredu uticala je i sama država.

„Agrarni budzet je iz godine u godinu sve veći. Poljoprivrednicima se nude već neko vreme krediti uz kamate koje im uglavnom odgovaraju. To je i ispod četiri dosto koliko je referentna stopa Narodne banke Srbije na godišnjem nivou. Osim toga banke u oblasti agrara imaju i oštru konkurenciju. Republički i pokrajinski garancijski i razvojni fondovi nude kredite pod veoma povoljnim uslovima i banke će ukoliko žele ozbiljno da uđu u poljoprivredu tu morati da se prilagođavaju ponudi fondova. Pri tome mislim da će morati da daju duže rokove otplate uz grejs period koji odgovara ciklusu proizvodnje. Tu se novac ne vraća od plate već od prodaje, odnosno nije na mesečnom nivou“, kaže dr Pejanović.

On naglašava da bi banke ubuduće trebale više pažnje da obrate na prehrambenu industriju i male pogone jer samo proizvodi više faze mogu da obezbede kontinuitet u ovoj oblasti.

Kako bi privukle poljoprivrednike, banke pripremaju različite ponude u zavisnosti od proizvodnje koju će kreditno da podrže.

„Imamo novi koncept za ovu oblast“, kaže član Izvršnog odbora Nove ljubljanske banke Vlastimir Vuković.

Kaže, formirali su timove savetnika za poljoprivredu.

„Tu je 20 kolega koji imaju iskustva u ovoj oblasti, a veći deo njih i potiče iz porodica koje se bave agrarom. Poljoprivrednike i obilazimo na polju što se pokazalo kao dobar koncept. Prošle godine smo ovu oblast podržali sa dva miliona evra. Ove godine za tu namenu smo obezbedili 50 miliona evra“, dodaje Vuković.

Sa karticom na odloženo
Sem kredita sve više banaka nudi i druge pogodnosti klijentima koji se bave poljoprivredom. Tako je “Kredi Agrikol” banka osmislila specijalnu “Agro Gran Pri“ karticu. Ovom karticom poljoprivrednici svoje obaveze plaćaju na šest ili 12 mesečnih rata. Bilo da se neko bavi ratarskom ili stočarskom proizvodnjom gorivo je neophodno, a na pumpama NIS-a uz ovu karticu mogu da računaju i na popust.

Pored specijalnog pristupa NLB svake godine organizuje i konkurs za najbolje u organskoj proizvodnji gde tri izabrana proizvođača dobijaju nagradu. Interesovanje iz godine u godinu raste, a ove godine je stiglo 67 prijava.

“Kredi Agrikol” banka je osnovana stranim kapitalom. Već samo ime govori da se od osnivanja bave finansiranjem poljoprivrede. Marija Marić Mitrović, članica Izvršnog odbora banke, kaže da kamata za nabavku mehanizacije iznosi oko tri odsto.

- Za klijente smo obezbedili investicione kredite kojima klijent raspolaže prema svojim planovima. Pored toga banka ima za njih i specijalnu uslugu “Meteo servis”, odnosno specijalnu vremensku prognozu.

U banci smatraju da će buduće korišćenje sredstava iz IPARD fondova doprineti da saradnja sa agrarom nastavi da se razvija – kaže Marija Marić Mitrović.

Ozbiljan iskorak ka poljoprivredi već je napravila “Unikredit banka”. Kamate su pale i kreću od tri odsto, a oni smatraju da je izuzetno dobro što država podstiče kupovinu poljoprivredne mehanizacije.

Izvor: www.naslov.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30