"Ovo je usamljeni slučaj i posledica sklopa mnogih mikro ekoloških faktora, kaže za „Politiku” profesor Duško Brković sa Agronomskog fakulteta u Čačkuok se u srpskim voćnjacima sade šljive, maline i jabuke, jedan proizvođač iz Konjevića kod Čačka uspeo je odgaji bananu.

Kako prenosi agencija Rina, posle redovnog zalivanja, đubrenja i zaštite tokom zime biljke koju je bojažljivo iz saksije presadio u deo dvorišta obasjan suncem, ove godine prvo su se nazreli žuti pupoljci, a potom i mali plodovi. Na jednom stablu, kako se navodi, već ima četrdesetak banana, što je dočekano kao veliko iznenađenje.

Vest da u okolini Čačka uspeva ovo tropsko voće, koje u Srbiju najčešće stiže iz Ekvadora i Kolumbije, a raste u više od 150 svetskih država, zaintrigirala je javnost, ali ne i stručnjake. Tvrde da je banana iz čačanskog kraja rezultat klimatskih promena koje imaju tendenciju da menjaju biljni svet. Ali i da bismo u budućnosti možda mogli da očekujemo još uspešnih uzgajivača plodova koji do sada nisu bili karakteristični za ovo podneblje.

Da li je baš realno da ćemo, kako se navodi, na pijacama u budućnosti moći da kupujemo domaće banane, limun ili smokve jednakog kvaliteta kao iz uvoza?

Profesor Duško Brković, doktor bioloških nauka sa Agronomskog fakulteta u Čačku, za „Politiku” kaže da su takve prognoze ipak preterane, ali da je činjenica da globalne klimatske promene, porast temperature i vremenska kolebanja imaju uticaj na asortiman voća koje se može gajiti i u Srbiji.

– Ovo jeste prilično senzacionalno. Jer, proizvođač je uspeo da odgaji bananu, klasičnu suptropsku i tropsku biljku, na otvorenom prostoru. Prethodno je dve godine rasla u saksiji u kućnim uslovima. Ali, ovo je ipak usamljen slučaj i posledica sklopa mnogih mikroekoloških faktora – objašnjava profesor Brković. Pominje i drugo voće koje ranije nismo mogli da zamislimo u našim krajevima. Kaže da je, recimo, pre dvadesetak godina smokva u Srbiji bila „pojam”, ali da sada „već hvata maha”.

– Dosta se gaji. Najpre je počelo uzgajanje u baštama u gradovima, gde su manja klimatska temperaturna kolebanja, ali je sada već viđamo i u selima. Kao i limun, ili badem, koji zahteva topliju, mediteransku klimu. Temperature su u porastu, što pogoduje uzgoju tog voća – ističe naš sagovornik. Ipak, dodaje, o nekom većem uzgoju ili šansi za izvoz tropskog ili mediteranskog voća ne može biti reči, već samo o uzgajanju iz hobija u baštenskim uslovima. Sve drugo značilo bi drastične klimatske promene, gotovo kataklizmične, koje bi se odrazile na ljudsku i životinjsku populaciju, a kakve se ne predviđaju u skorijoj budućnosti.

– Takvo voće ne može da ima ni prinos ni ukus ni kvalitet kao tamo gde se masovno gaji jer je klima najpogodnija. To je odgovor zašto je naša malina takva kakva jeste i pravi srpski brend, jer je upravo ovde za nju najbolje podneblje – ističe Brković. Zvanična svetska istraživanja, objašnjava, pokazuju da su globalni porast temperature i kolebanja (amplitude) evidentni i da će biti sve učestaliji. Moguće je, dodaje, da će to sporadično i uticati na promene u asortimanu biljaka koje će se uzgajati u Srbiji. Pre svega voćnih kultura, i to po principu „ako komšiji uspeva limun, zašto da ne probam i ja”. Međutim, ne veruje da bismo i u ratarstvu mogli da pobegnemo od već postojećih kultura. Možda će samo neke od njih moći da se gaje na većim nadmorskim visinama. Pominje primer osnovne ratarske kulture – kukuruza, koji je poreklom iz Srednje Amerike, gde su temperature znatno više nego kod nas. U Srbiji se kukuruz najpre gajio izrazito u nizijskim predelima (Vojvodina, Pomoravlje, Stig…).

– Sada ga viđamo i na 800 ili 900 metara nadmorske visine i imao je rod. Ali ponovo se vraćamo na to da takav kukuruz ne može da se poredi sa onim u nižim predelima – kaže profesor Duško Brković.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/433769/Banana-uspeva-u-Cacku-ali-je-nece-biti-na-pijaci

Domaćini koji u rudničkom, takovskom i suvoborskom kraju svoja vrata otvaraju turistima sve više ulažu u ponudu, kako bi uz prirodne lepote i dodatnim sadržajima osvojili goste.Zbog prisne, porodične atmosfere i lepota sela u okolini Gornjeg Milanovca, turisti rado odmor provode kod istih domaćina."Mnogo nam znači jer živimo u centru grada i svaki izlazak u prirodu nam je nezamenljiv", rekla je Bojana Pražić iz Beograda.

Gvozden Dželatović iz Jagodine kaže da se na tom mestu napune baterije za nove poslovne poduhvate.

Domaćini im sa zadovoljstvom otkrivaju kulinarske ili zanatske veštine — nude aktivan odmor.

"Organizujemo izlete, mnogo toga kreativnog se uradi da bi tim ljudima bilo zabavno, da budu tu više dana", izjavila je Žiža Ivanović iz sela Grabovica

Sve je više seoskih domaćinstava koja imaju bazene. Mnogi su spremni da svake godine osmisle nešto novo.

"Osluškujemo naravno šta žele naši gosti. Sad smo napravili avantura park, to je nešto novo, interesantno za decu", istakla je Gordana Milošević iz sela Klatičevo.Korak dalje otišli su i domaćini u Leušićima i spojili staro i moderno. Tako na seoskom imanju, starom više od dva veka, gosti mogu koristiti i saunu.

U susednim Koštunićima uz kupanje na reci i odmor u vajatima planiraju se novi sadržaji. Natalija Veselinović iz tog sela kaže da Ministarstvo za turizam pomaže u izgradnji hotela sa spa centrom i velnesom.

Šansu i značaj razvoja seoskog turizma prepoznala je i opština Gornji Milanovac u kojoj skoro svako selo ima goste.

"Naša lokalna samouprava je opredelila sredstva ove godine u budžetu za subvencionisani razvoj seoskog turizma. Opredeljeno je tri i po miliona dinara i ta sredstva će biti namenjena kako za proširenje kapaciteta tako i za podizanje kvaliteta usluge", saopštio je direktor Turističke organizacije Gornji Milanovac Desimir Ćalasan.

Domaćini u milanovačkim selima već imaju dugogodišnje iskustvo, ali i želju da udovolje gostima i podignu ponudu u turizmu na prepoznatljiv nivo.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3590030/odmor-na-selu-umesto-na-moru--mozda-je-dobra-ideja.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31