Promenljivo vreme s dosta kiše izuzetno je loše uticalo na prve udarne paše, ističu za RTV pčelari sa severa Bačke, a slična je situacija i u ostalim krajevima zemlje.Pčele su nektar prikupljale između dve kiše, a hladni talas je prekinuo cvetanje bagrema, te se ove godine očekuje izuzetno smanjen prinos meda sa ovih pčelinjih paša, ali i veća cena u prodaji.

Udarna bagremova paša je jedna od najlošijih u proteklih nekoliko godina ocenjuju pčelari ističući da će ovog meda po košnici biti oko pet kilograma. Uljana repica, koja je prethodila bagremu, dala je duplo veći prinos, ali daleko ispod očekivanja.

Za nas je ova situacija katastrofalna, jer nam je bagrem glavna paša i od njega imamo najveći prihod. Cena meda u maloprodaji biće oko 1.000 dinara i to će se prodavati uglavnom zalihe od prošle godine, koje su male, rekao je za RTV Rade Stevanović, pčelar i predsednik "DP Dunav Apatin".

Kako je za RTV kazao pčelar Đuro Kovačić, loše vremenske prilike uzrokovale su i jako loše medenje uljane repice, prve pčelinje paše, koju većina pčelara koristi za razvoj pčelinjih društava za glavnu pašu – bagrem.

Ne možemo da se toliko požalimo, jer smo ipak uspeli vrcati 10 kilograma po pčelinjem društvu, kazao je Kovačić.

Pčelari su očajni jer s takvom računicom nisu ni na pozitivnoj nuli. Suncokretova paša i medljika, uzdaju se pčelari, će popraviti katastrofalno stanje.

Prva ozbiljnija paša je suncokret, koja je i završna paša. Možemo očekivati nešto livade ili šume, ali to je sve nešto što je minimalno i što služi za održavanje pčelinjih društava, dodao je za RTV Kovačić.

U društvu pčelara "Dunav" Apatin ističu da je uz nedostatak nektara, veliki problem je korišćenje pesticida. Udruženje broji 190 pčelara koji raspolažu s preko 10.000 košnica.

Poslovanje je otežano, pa će oni pčelari s manje društava imati prilične gubitke, dok će pak oni sa preko 100 košnica izvući bar neku računicu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/kisa-obrala-bagrem-hiladarka-za-kilogram-meda-iz-rezervi-28-05-2019

Pčelari najavljuju da će ova godina biti ispod proseka kada je reč o bagremovoj paši, što će nesumnjivo značiti i manje bagremovog meda na tržištu. Razlog su vremenski uslovi, jer su hladni talasi prekidali cvetanje ove biljke kao i prolećni mrazovi koji su uništili bagrem u dolinama i pored reka.

Iako paša nije još završena prema prvim procenama bagremog meda biće 65 do 70% manje nego inače. To bi moglo da ugrozi i izvoz, jer je ova vrsta meda tradicionalno najtraženija na stranim tržištima. Čak 70% ukupnog izvoza čini upravo bagremov med, pa se smatra da je ova paša najvažnija za domaće proizvođače.

– Još nemamo podatke, jer je paša u toku. Oni koji seli pčele na više nadmorske visine još imaju šansu da poprave rezultat – kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Inače, u Srbiji se ovaj med podjednako koristi kao i livadski, dok Evropa više voli bagrem.

Na pitanje da li će ovakva situacija uticati na cene, Živadinović kaže da za sada nema tih naznaka i napominje da je maloprodajna cena u našoj zemlji i dalje između 800 i 1.000 dinara, dok je u EU od osam do dvadeset evra. Da li bi nedostatak bagremovog meda mogao da bude prilika za falsifikatore?

– Oni koji se bave ovim nelegalnim poslovima u falsifikate dodaju boju i arome, u zavisnosti od potreba na tržištu. To se već dogodilo 2014. i 2015. godine, kada bagrema nije bilo uopšte. To su, inače, i bile godine sa najvećim brojem i količinama falsifikovanog meda na tržištu – ističe Živadinović.

I pre dve godine, zbog hladnog vremena, kiše i izmrzavanja bagrema, u Pomoravlju i Šumadiji, gde je ovo najvažnija pčelinja paša, bila je najlošija po prinosima. To ne samo da je dovelo do nestašice već i povećalo troškove proizvođačima, koji su morali da kupuju šećer da bi prehranili pčele.

Iz Srbije je prošle godine izvezeno 2.744 tone meda u vrednosti od oko 12,4 mil USD. Najviše u Italiju, Norvešku, Nemačku, Crnu Goru… Uvoz je bio simboličan, jer je iz drugih država nabavljeno 43 tone.
Na svetu postoji oko 300 vrsta meda, a bagremov se smatra jednim od najzdravijih i najukusnijih. Jedan od razloga jeste i to što je napravljen od bagrema koji se ne tretira insekticidima. Zato se pčele i ciljano sele tamo gde ima dosta bagrema.

Kažu da je ovaj med dobar za decu koja imaju respiratorne smetnje ili astmu, za one koji pate od nesanice, a višestruko je koristan i kod stomačnih problema ili dijareje. Ovaj med je svetle boje, ponekad je potpuno providan, ako nema primesa, a podseća i na vanilu. Često se jede sa sirom. Ima visok procenat fruktoze, pa retko kristališe. Ima nizak glikemijski indeks. Sadrži nizak nivo polena, što je dobro za one koji imaju probleme sa alergijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2513236/preti-nestasica-bagremovog-meda

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30