Svako dvorište i bašta pored ukrasnog šiblja, cveća i drveća imaju i manji ili veći broj staza koje zajedno sa njima čine skladnu celinu. Bilo da je reč o novoj stazi ili već izgrađenoj neophodno je da znate određena pravila kako biste postigli pun efekat u vašem vrtu. Ukoliko je situacija takva da staza u vrtu već postoji, pre svega je potrebno da je očistite od prljavštine biljnih ostataka i eventualnih oštećenja nastali usled vremenskih prilika. Ukoliko želite da osvežite staru stazu možete joj zameniti ivice ili ih popraviti. Za ove svrhe može da vam posluži cigla ili kamen, takođe nešto kraćeg vremena trajanja mogu biti i ivice napravljene od drveta, cepanica ili recimo od niza bambusovih stabljika. Za izradu upletenih ivica možete koristiti pruća  od vrbe ili leske. Tokom izrade staze potrudite se da ona bude iskošena u jednu stranu kako bi se slivala voda jer njeno zadržavanje prouzrokuje brže propadanje materijala a u zimskom periodu staza će biti klizava. Za osvežavanje staza možete koristiti i parčiće grnčarije koje ćete zacementirati u stazu.

Vrt u vašem dvorištu možete osvežiti i pravljenjem rustičnih stepenica. Za ovo vam mogu poslužiti dve cepanice ili oblice prečnika 10 cm i dužine 75 cm. Takođe vam trebaju dve letve 25x25 cm.

Prilikom ovih radova najteže je napraviti prvi stepenik. Postupak ukratko izgleda ovako: Zasecite osnovu nagiba do visine jedne stepenice i zakucajte dva štapa, nakon toga stavite dve oblice i podsecite štapove. Zatim dve poprečne daske zakucajte sa strane, dodajte na površinu sloj materijala kojim ćete ispuniti stepenik i dobro ga sabijte. Naredni korak je da napravite čelo od naredne stepenice na isti način kao i prethodno s tim što treba da obezbedite dovoljno materijala za popunu gazišta. Ukoliko vam se to uklapa možete materijal sa gornjeg stepenika prebacivati u donji a zatim na površinu staviti sloj materijala koji će služiti za gaženje.

Za dugotrajne i izdržljive staze treba prvo napraviti čvrst temelj kako bi staza bila stabilna i ne bi tonula. Pre izlivanja temelja potrebno je da iskopate plići rov, poravnate grabuljama i zatim dobro sabijete zemlju. Za izradu staze najbolje je da koristite samovezujući šljunak ili suvo betoniranje. Naš predlog je da stazu napravite od starih cigala tako što ćete između izlivenih coklica naneti 3 do 5 cm sloja peska na koji ćete ređati cigle po šablonu i redu koji se vama najviše dopada. Razmak između svake ivice cigle od naredne cigle treba da bude 1 cm. Kada ste poređali cigle na stazu sipajte mešavinu za suvo betoniranje u odnosu pesak cement 4 prema 1. Metlicom rasporedite smešu između cigala, a potom blagim prskanjem operite stazu. Vrlo brzo beton i cigla će se vezati ali vi nemojte stazu koristit barem dva dana da ne bi došlo do pomeranja cigala. Poželjno je da ovaj posao izvedete kada znate da neće biti padavina barem jedan dan. Ovakvu stazu možete napraviti od kamena i drugog pločastog materijala. Potrebno je da obratite pažnju na to da staza ne bude suviše glatka jer je u zimskom periodu ovakva staza izuzetno klizava.

 Ukoliko imate manju baštu možete praviti vijugave staze koje će dati utisak da je bašta veća. Kod većih površina pravite krivine i u njihove lukove posadite krupnije dekorativno bilje kako bi se stekao utisak da staza vodi u neko skrovito mesto. To će probuditi maštu kod ljudi da otkriju šta se iza nalazi. Ukoliko vam prostor dozvoljava pored staze stavite klupu, mali sto ili stari bicikl koji ćete restaurirati. U korpu za bicikl stavite muškatle, a na zadnji branik možete staviti saksije sa puzavicama.

Branje paradajza ispred solitera, uzgajanje povrća u vodi ili sejanje farme bilja u sopstvenoj kuhinji polako postaje trend koji se iz svetskih metropola preliva i na Srbiju. Da koncept urbane poljoprivrede, pored zadovoljavanja potrebe za svežom zdravom hranom, može da bude i profitabilan, svedoče brojni primeri, među kojima i malo poljoprivredno gazdinstvo usred Beograda koje je napravila i uspešno vodi Jana Mitrović.

Ova majka troje male dece 2016. napustila je stalan posao ekonomiste u multinacionalnoj kompaniji da bi se posvetila uzgoju mikrobilja - rotkvica, graška, rukole, cvekle, bosiljka, brokolija... - i to u sopstvenoj kuhinji. Hobi i želju da decu hrani zdravo za nekoliko meseci pretvorila je u pravi posao, od koga zavise mnogi renomirani restorani.

- Sve je počelo slučajno. Prvo sam htela da gajim klice, ali kada sam na internetu istraživala kako to da radim, naišla sam na primere uzgoja mikropovrća. Odlučila sam, ipak, time da se bavim pošto je to dobra priča za restorane, jednako je zdravo kao i klice, a i proces uzgoja je bezbedniji. Počela sam sa dve police za biljke u svojoj trpezariji u soliteru. U početku sam bila skeptična da to može da uspe, da će to neko želeti da kupi, ali je moj suprug bio ubeđen da je to prava stvar. Onda sam počela da obilazim restorane po gradu, po principu gerila marketinga, upadala sam u kuhinju i nudila šefovima moje proizvode, ostavljala flajere i uzorke na probu, i polako je jedan po jedan restoran počeo da naručuje - otkriva Jana za Kurir svoje početne korake u biznisu.
Ističe da je posao započela sa uzgojem šest-sedam vrsta biljaka.
- Za taj početak mi je trebalo oko 1.000 evra za osvetljenje, seme, ambalažu, zemlju... Ulaganje se vratilo za dva do tri meseca, do kada sam stekla oko dvadesetak kupaca. U međuvremenu sam prešla u lokal, proširila farmu, zaposlila koleginice koje mi pomažu u sadnji i svakodnevnom razvozu sada već 16 vrsti mikrobilja kojim snabdevam više od sto restorana u Beogradu i Novom Sadu - navodi Jana, dok ekipi Kurira s ponosom pokazuje svoju farmu na kojoj, pored povrća, niče i jestivo cveće. Njeni proizvodi odnedavno su i u maloprodaji u ekskluzivnijim hipermarketima.

- Ima potražnje, ali mora da se radi svakog dana zbog potreba restorana. Ljudi generalno još nisu navikli na ovu hranu, ali pozitivno reaguju pogotovu kad čuju koliko je zdravo, jer mladica biljke ima između četiri i 40 puta veću koncentraciju vitamina nego odrasla biljka - istakla je Jana.
Za uzgoj mikrobilja potrebni su organsko seme, malo zemlje i obična voda. Seme se nekoliko sati potopi u vodu da nabubri, zatim se na suvom drži 24-48 sati, u zavisnosti od vrste, da proklija, a onda zaseje u zemlju. Većini biljaka potrebno je od sedam do 10 dana da narastu za prodaju, a najduže grašku - 15 dana. Restorani ga najčešće koriste za dekoraciju, ali i za spremanje kompletnog obroka.
Ona uzgaja nekoliko vrsta rotkve, grašak, rukolu, brokoli, crveni kupus, cikoriju, pšenicu, bosiljak...
Urbanu baštu začinskog bilja i salatnog povrća pokrenulo je Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju Naša kuća.

Anica Spasov, predsednica udruženja, ističe da je specifičnost njihove bašte, pored toga što u njoj rade mladi sa teškoćama u razvoju, i to što biljke gaje hidroponski, samo u vodi, i što ih osvetljavaju LED lampama, čime se ubrzava njihov rast.
- Pomoću ovih lampi dan se produžava za pet do šest sati, tako da biljke rastu brže - kaže Anica.

Ona veruje da će ovo postati tehnologija budućnosti s obzirom na klimatske promene.

- Za opremanje 50 kvadrata trebalo nam je oko 10.000 evra. Ali kasnije je potrebno samo đubrivo i struja za LED lampe, koje su mali potrošači - navodi Anica.

"Naša kuća" gaji japansku blitvu, japanski ren, bosiljak, majčinu dušicu i drugo začinsko bilje, a uskoro počinju proizvodnju jagoda i čeri paradajza.
Po ugledu na svetske metropole, u Beogradu je 2013. godine osnovana prva zajednička bašta Baštalište.

Ljubitelji zdravog načina života iz prestonice, koji se nikada nisu bavili poljoprivredom, započeli su proizvodnju organskog povrća za sopstvene potrebe na iznajmljenoj njivi u Slancima, koju su podelili na više manjih parcela. Danas Baštalište ima 21 parcelu i tridesetak članova.

- Interesovanje za ovaj koncept urbane poljoprivrede postoji, ali postoje i mnogi izazovi sa kojima se Baštalište susreće - od nepostojanja procedura koje bi nam dale na korišćenje zemljište u javnom vlasništvu, kako je to slučaj u svetu, do izostanka bilo kakve podrše Baštalištu, koje već pet godina opstaje naporima volontera. Iako je bilo pokušaja osnivanja sličnih projekata, Baštalište je i dalje jedina zajednička bašta u Srbiji - navodi Katarina Milenković, osnivač i upravnica Baštališta.

Izvor: https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3185371/beogradjanka-usred-solitera-uzgaja-povrce-i-od-toga-zivi-za-pocetak-treba-1-000-evra-ali-sve-se-vrati-za-2-meseca-foto

Vladimir Milutinović, dipl. inženjer poljoprivrede odgovara da se najveći deo poslova svodi na pripremu zemljišta za setvu, jer se vlaga delimično povukla i omogućila nam da obradimo baste i dodaje da su zato prvi veoma važni radovi riljanje, freziranje, okopavanje, kao i finalna obrada, odnosno najfinijii radovi za setvu semena u leje. Sledeća važna stavka su rokovi za setvu. Oni su kod nekih povrtarskih vrsta presudni za uspeh i obilan prinos. Već tokom prvih lepih dana u martu obavezno je posejati korenasto povrće – mrkvu, peršun korenaš, paštrnak, celer, rotkvice. Takođe, rana setva je bitna i za vrste koje zahtevaju duži period rasta. Beli luk se može sejati čim vreme dozvoli ulazak u baštu. Crni i crveni luk iz arpadžika seju se tokom celog marta. Naravno, tu su i zelene salate, puterice, ledenke, kristalke, lola salate i druge. Ako njih posejete narednih dana, prve krupne glavice obradovaće vas već u maju mesecu. Na kraju, sada se može sejati cveće u vrtu, zatim začinsko i aromatično bilje, ali i ne tako često gajene vrste – bamija, andske jagode fisalis, artičoke, slatki krompir batat, rubarbara…”

O čemu bi tokom setve u baštama posebno trebalo da se vodi računa?

U vreme setve od neizmernog značaja je dodatna hrana za biljke. To se odnosi na dodavanje đubriva. Bilo da se odlučite za organsko (stajnjak, compost, ili glistenjak) ili mineralno (NPK 15 15 15 i slično), đubrivo se obavezno se mora uneti u zemlju. Možete ga dodavati po celoj leji ili bašti, pa onda mešati sa zemljom, freziranjem ili kopanjem. Drugi način je posipanjem u brazde koje pravimo za setvu semena.

Zašto je važno da prilikom setve zemljište bude dobro usitnjeno?

Zato što se na taj način postiže da zemlja  lepo nalegne na seme. To je garancija da će se sačuvati vlaga, koja je takođe veoma bitna. Da bi seme klijalo, ono mora biti u vlažnoj zemlji od nekoliko dana do više nedelja. Pošto se većina sitnog semenja seje plitko, na svega jedan do dva centimetra dubine, jako sunce i vetar brzo osuše taj površinski sloj i zaustave klijanje. Nekad čak može i da se osuši klica. Moj savet je da se nakon setve zemlja povalja ili utaba, da bi nalegla na seme. Naravno, dobro usitnjena zemlja koja je bogata humusom duže drži vlagu.

Ima li potrebe da se bašta zaliva i posle setve?

Zalivanje je u martu bitno, ali svakako ne koliko tokom toplih letnjih dana. Pokazalo se da je zbog neravnomernih prolećnih padavina potrebno proveravati vlagu u zemljištu nakon setve. Dešava se da suvo vreme tokom marta potraje i po tri nedelje, što nikako ne može biti dobro za uspešno klijanje. Zato se zalivanjem pomaže mladim biljkama da nesmetano napreduju i pravilno se razvijaju.

 

Šta će mart promeniti kada je reč o gajenju povrća u zatvorenom prostoru?

Zatvoreni prostor je uvek nekoliko koraka ispred otvorene bašte. Imati plastenik ili staklenik znači ogromnu prednost. Mart je vreme zamene zimske postavke i početak letnje proizvodnje.

Tokom zime smo imali obilje zeleniša - salata, spanaća, blitve, rukole, rotkvice i sličnog povrća, ali sada je trenutak da ga zamenimo rano proizvedenim rasadom paradajza, paprika, krastavaca. Ukoliko imate mesta u plasteniku, možete posaditi i naklijali krompir. Već za 40 dana obradovaće vas mladi krompirići. Takođe, plavi patlidžan i tikvice veoma lepo uspevaju u plasteniku. Ako ste imali rasad jagode, kao ja na primer, već krajem marta možete očekivati prve plodove.

Šta predlažete ljudima koji nemaju plastenike, kako da sami proizvedu svoj rasad?

Jednostavno možete napraviti manju toplu leju ili niski tunel. Svako ko ima želju i dobru volju da nešto uradi sigurno će naći način za to. Čak i prozor u stanu, može biti odlično mesto, na kojem će se odgajiti kvalitetan domaći rasad. Svrha je uživanje u radu i stvaranju, u posmatranju biljke kako raste i berbi plodova koje smo sami proizveli.

Početak proleća donosi nam toplije i sunčane dane. Priroda se polako budi, pa je vreme i za prve radove u bašti. Snega, kažu meteorolozi, ne bi trebalo da bude tokom marta, ali nije nemoguće i da se vrtovi na kratko zabele. Baba marta ume da bude prevrtljiva, pa nemojte da vas iznenadi i po koji mraz tokom noći. Kako bismo vam pomogli da sve važne prolećne baštenske radove obavite uspešno, prikupili smo savete stručnjaka koji će vam sigurno biti od koristi.

Koji su prvi najznačajniji radovi u bašti koje nam donosi mesec mart?
Vladimir Milutinović, dipl. inženjer poljoprivrede odgovara da se najveći deo poslova svodi na pripremu zemljišta za setvu, jer se vlaga delimično povukla i omogućila nam da obradimo baste i dodaje da su zato prvi veoma važni radovi riljanje, freziranje, okopavanje, kao i finalna obrada, odnosno najfinijii radovi za setvu semena u leje.

 

Opširnije pročitajte u novom broju AgroBiznis magazina!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Svaku baštu treba urediti prema vlastitim ukusima i željama, koji su uvek različiti. Postoji mnogo načina da se bašta uredi na jednostavan i ne tako skup način. Na primer, lep travnjak podiže i vrednost nekretnine, ublažava zvukove i vrućinu te čini prostor oko kuće lepšim i prijatniji, a ograda je obično najpraktičnija opcija između dve bašte.

Bez obzira da li živite na selu ili u gradu, u kući ili zgradi, potrebno da je pre bilo kakvih promena porazgovarate sa komšijama o tome šta planirate da izmenite u svojoj bašti. Takođe, treba proveriti sa nadležnima da li je to dozvoljeno u određenim granicama (npr. visina ograde, blizina komšijskog dvorišta). Kada živa ograda gleda na trotoar, to ne predstavlja problem, međutim ukoliko se graniči sa komšijinim posedom, to može izazvati određene nesporazume koje je poželjno preduprediti.

Brzorastuće biljke predstavljaju idealno rešenje za sve one koji žele brzo da vide rezultat. Međutim, osim što intenzivno rastu, neke biljke se agresivno i nekontrolisano šire. Na primer, takve karakteristike ima brzorastuće žbunje (Ceanothus ,,Slava Versaja'', Hortenzije, Hypericum ,,Hidkot'', Lavatera ,,Barnsli'', itd.), kao i brzorastuće perene (npr. Achemilla mollis, Epimedijum (neke vrste), Euphorbia robbiae, Nepeta (macina trava)). Još jedna opcija je žbunje za mešovite ivice, lepog oblika, šarenog lišća i plodova u jesen (Philadelphus coronarius ,,Aureus'', Rosa rugosa ,,Schneezweg'', Viburnum opulus ,,Notkatov varijetet'', Weigela florida ,,Follis Purpureis'').

 

Sve je popularniji senoviti bambus (Fargesia murielae). Smatraju se najlepšim bambusom za oblikovanje ograde i zaštite od pogleda. Ubrajaju se u bambuse koji formiraju busenove i za koje nije potrebno ukopavati zahtevne barijere protiv širenja rizoma. Trebalo bi ih staviti na mesto koje će biti osunčano ili u polu senci. Kao i na položaju koji je zaštićen od vetra, u suvim područjima. Bambusu je poželjno obezbediti zimsku zaštitu lista, dok je još mlado drvo. Sečenjem pojedinih stabljika busenovi se mogu prorediti, ali to je proizvoljno. Na taj način se zaštita od pogleda reguliše, kao i gustina same ograde.

 Raste od 200 do 250cm uspravno, kompaktan je i ima busenove. Stabljika je žutozelena. List trajnozelen, kopljast i do 12cm, dakle dekorativan je i u zimskom periodu. Ovaj bambus je moguće upotrebiti za kućni vrt, japanski vrt, uz jezerce u bašti i sl.

Visoki šimšir (Buxus sempervirens ,,Arborescens'') je zimzeleni grm koji dobro podnosi orezivanje i pogodan je za kreativne vrtlare, takozvane ,,kipare'', odnosno za formiranje ograda koje će podsećati na zanimljive figure, sklupture i oblike. Trebalo bi ga postaviti na osunčano mesto, ali može biti i pod senkom. Raste od 100 do 150 cm, nema upadljiv cvet. List ovog grma je jajastog oblika, do 2 cm dužine, zimzelen ali je i otrovan. Može se još primeniti za kućni vrt, pejzažni vrt, ispašu za pčele, seoski vrt, a vrlo je lep i kao drvenasta biljka za gajenje u saksiji.

Čestim, kratkim orezivanjem se dobija gusto zatvorena živica - ograda. Podnosi i jako orezivanje radi podmlađivanja. Novi izdanci mogu stradati od mraza, tako da treba voditi računa o vremenu kada se orezuje.

Snažnija od sorte ,,Arborescens'' je ,,Handsworthiensis'' koja se vrlo često koristi za oblikovanje ograde u visini čoveka.

 

Ilustracija : Arborescens (levo) i  Handsworthiensis (desno)

 

U prodaji je novi broj Agrobiznis magazina, više informacija na linku: http://agrobiznis.rs/11-naslovna/121-agrobiznis-magazin-85 

 

 

Jezera i vodene površine

Voda će oživeti svaku baštu zato što reflektuje svetlost, podstiče kretanje i stvara zvuk.

Zidna česma i umivaonik ili mali vodopad ispunjavaju žuborom vode dvorišnu baštu u gradu i prigušuju uličnu buku.

Treba predvideti adekvatan prilaz novom jezercetu i ostalim vodenim površinama, baš kao i prostor za sedenje. Takođe, treba koristiti svetle materijale, na primer, svetle ploče za površinu oko jezera da bi se naglasila iluzija svetlosti i prostora.

Kamenje u jezeru koje kao da pluta na površini vode zaista lepo izgleda. Da bi se stvorila iluzija plutanja, kamenje se mora postaviti na čvrsto postolje od cigala sa isturenim prepustom.

Biljke za duboku bodu koje uspevaju na dubini od 30 do 90 cm u koje sse ubrajaju i lokvanji su : Nymphaea ,,Froebelli'' (ružičasti lokvanj), Nymphaea ,,Marliacea Chromatella (limun-žuti lokvanj), Nymphaea ,,Valter Pagels'' (beli lokvanj), Zantedeschia aethiopica (bela kala).

Preporuke biljaka za oivičavanje su : Bergenija, Euonymus fortunei ,,Srebrni stub'', Francuska kadifica (Tagetes), Liriopa, Minijaturna ruža ,,Bejbi maskerada'', Potentilla mandschurica ,,Manču'', Salvia officinalis ,,Ikterina'', Santolina.

Biljke za trenutno vidljive rezultate

Za sve one koji žele da vide što pre rezultate u svojoj bašti, preporučuju se brzorastuće biljke kao što su : Ceanothus ,,Slava Versaja'', Hortenzije, Hypericum ,,Hidkot'', Lavatera ,,Barnsli'', Phlomis fruticosa, Alchemilla mollis, Ceratostigma plumbaginoides, Nepeta (macina trava) itd.

Podupiranje biljaka

Podupirači u bašti treba da budu neupadljivi. Nikada ne treba spajati stabljike i vezivati jer će delovati nezgrapno i narušiće izlged cele površine.

Preporučuju se obručovi i prstenovi ili štap i kanap.

Plan sađenja

Prethodno planiranje sađenja biljaka za novu leju ili ivicu omogućiće da se uspešnije ostvare zamisli, ali i da se proračuna koliko je biljaka od svake vrste potrebno.

Staze, stepenice, promena nivoa

Staze su kostur bašte, pa treba pažljivo razmisliti o pravcu njihovog prostiranja i korišćenju materijala.

Dobro postavljena i privlačna staza predstavlja i ukrasni detalj. Variranje širine malterisanih spojeva omogućava kretanje po pravilno oblikovanim ciglama ili pločama.

Blago krivudav put i lepe biljke s obe strane ublažavaju izgled staze. Staze u bašti ne treba da budu samo praktične, materijali koji se biraju treba da budu usklađeni sa stilom bašte i da se slažu s postojećim kamenom i ciglama. Mesto gde staza vodi npr. trema ili terase, treba da bude obložen istim ili sličnim materijalima kako bi se stvorio utisak povezanosti i toka. A nekada su najbolje baštenske staze su napravljeni od dva različita materijala : cigala i kamenih ploča, šljunka i drvenih oblica, kamena i trave ili betona i kremena.  Uredno pokošena staza vodi kroz livadu (travnatu stazu) unosi mir i sklad.

Učinite svoju stazu jedinstvenom sa improvizovanim materijalima poput polomljenih keramičkih pločica, komadića grnčarije, delova staklenih glaša i sl. Zatim, materijali različitih dimenzija daju specifičan izgled stazi. Reciklirane materijalne možete upotrebiti za starinski izgled.

Zima će proći, bliži se proleće. Da li ste razmišljali šta ćete raditi u svojoj bašti? Evo nekoliko korisnih saveta.

Sigurno ste barem u nekom trenutku svog života maštali o tome da imate svoju baštu i zamišljali kako bi ona mogla da izgleda. Dok neki preferiraju više zelenila, drugi više vole cvetnice. Ja dok ove redove pišem zamišljam svoje bordure sačinjene od ruža čajevki. A na šta ste vi pomislili?

Međutim, ono što većina vlasnika iz sebi znanih razloga imaju potrebu da ograde svoje bašte. Neki to rade zbog privatnosti, drugi iz bezbednosti, a treći jednostavno zaklona (promaje – čuvene srpske boljke). Međutim, granice bašte ne moraju nastati samo iz ovih razloga, barem ne mora to biti tako vidljivo, već one se mogu oplemeniti i tako predstavljati ukras bašte, odnosno zajedno sa celokupnim ambijentom činiti celinu.

U gradskim sredinama zbog ograničenog prostora, bašta se često posmatra kao deo kuće. Stručnjaci smatraju da glatki obojeni zidovi mogu pojačati vezu između enterijera i eksterijera, pogotovo kad su iste boje.

 U seoskim baštama situacija je potpuno drugačija. Mašta ovde može doći do izražaja primenom ručno izrađenih elemenata, ograde od vrbovog ili leskovog pruća. Negde će bolje ,,leći’’ kameni bez maltera.

Najbrži način da se osveži ograda bašte jeste bojenje ograde ili zida. Treba voditi računa kako bi uklopili materijale i odgovarajuće biljke koje će se lepo slagati sa pozadinom.

Slaganje boja u bašti

Često se pitate da li se neka boja uklapa u kompletan ambijent, koju bi nijansu iskoristili i šta je najpogodnije primeniti.

Ukoliko primenite kontrast boja, stručnjaci kažu stimuliše se čulo vida kada se spoje. Takođe smatra se da topla boja daje energiju kombinaciji hladnih boja. Sa druge strane, harmonične boje, ako uzmemo crvenu ublažićemo je tako što ćemo iskoristiti biljke koje imaju skladne zelene listove. I za one hrabrije ,,trijade'' boja napravljene od trouglova spektra, daju raznolikost i snažne kontraste. Naročito se lepo slažu ako preovlađuje jedna boja cvetova, a ističe je druga koja je znatno manje upadljiva.

 

Cvetovi plave boje vrlo su retki, ali su predivan prizor – naročito su lepi akvamarin ili kobaltno plavi i teget cvetovi. Za ove svrhe dobro će vam koristiti Agapanthus, Corydalis flexuosa, Meconopsis grandis, Polemonium caeruleum i sl.

Ukrasne trave zasađene u grupama podariće šemi sađenja moderan i prefinjen izgled. Kako bi se postigao što bolji efekat, treba kombinovati različite boje i listove. Neke od ukrasnih trava su : Carex morrovi ,,Zlato zauvek'', Imperata cylindrica ,,Rubra'', Pennisetum setaceum ,,Rubrum'', Unicinia rubra...

Unesite boje i tokom zime

Zahvaljujući obojenoj kori, pojedini varijeteti svibe (Cornus) i vrbe izgledaju spektakularno i nakon što im opadne lišće. Boja je najintenzivnija na mladim stabljikama.

Kako biste podstakli rast novih stabljika, koje su uvek najlepše obojene, svakog drugog proleća treba odseći žbunje koje je uzgajano do nekoliko centimetara iznad tla.

Do leta će se žbun fino formirati, predstavljajući lepu pozadinu oza cvetnica. U jesenjem periodu, mnoge vrste svibe, krasi lišće divnih boja.

U našim uslovima proizvodnja mladog luka ima značaja u toku jeseni, zime i proleća. Mladi luk se može proizvesti direktno iz semena (u našim uslovima to je ređi način proizvodnje), zatim iz rasada i iz arpadžika.

Pri proizvodnji mladog luka direktno iz semena setva se obavlja u avgustu-septembru s oko 7 do 10 kg semena po hektaru (rastojanje 20 x 5 cm). Za ovaj način proizvodnje pogodne su sorte s bujnim, bržim rastom ("ptujski", "kupusinski"), a koje dobro prezimljuju. U februaru usev treba prihraniti azotom (50 kg/ha), a mladi luk se koristi za ishranu u toku aprila, maja i juna.

Na ovaj način mladi luk se može proizvesti i setvom u februaru. Međutim, u kontinentalnim uslovima naše zemlje veoma često vremenske prilike ne dozvoljavaju ovako ranu setvu. Za ovaj način proizvodnje od značaja je ako se luk proizvodi uz redovno zalivanje.

Luk srebrenjak se može proizvesti i iz arpadžika sadnjom krajem septembra i početkom oktobra ili sadnjom rasada.
Proizvodnja arpadžika je uobičajena, s tim što se mora vaditi kada počinje da poleže, a zatim ga treba dobro prosušiti na suncu, kada on i dozri. Samo tako će se normalno sačuvati do sadnje. Za brže nicanje može se arpadžik pred sadnju navlažiti (samo pri ručnoj sadnji). Rasad luka srebrenjaka proizvodi se na dobro pripremljenoj otvorenoj leji (dobro đubrena zgorelim stajnjakom). Za proizvodnju rasada za 1 hektar treba oko 250 m2 leja. Setva se obavlja polovinom avgusta, s 8-10 gr/m2 semena. Posle setve seme se prekrije kompostom ili zemljišnom smešom i lako utaba daskom. S obzirom na vremenske uslove, rasad treba redovno zalivati. Pored toga primenjuju se sve redovne mere: plevljenje, zaštita fungicidom, protiv "poleganja" rasada. Folijarno prihranjivati s 0,2% "vuksalom" treba u fazi drugog pravog lista. Luk se u fazi 3-4 lista sadi krajem septembra do polovine oktobra.

Bez obzira na koji način se proizvodi, luk srebrenjak se sadi u redove, na rastojanju redova od 20 do 40 cm i u redu na 3 do 5 cm, ili u četvoredne pantljike na razmaku redova do 10 do 15 cm i u redu od 3 do 5 cm i rastojanjem pantljika od 40 do 50 cm. Do zime luk srebrenjak se dobro ukoreni i razvije do faze 4-5 listova. U proleće usev treba prihraniti s oko 50 kg azota po hektaru i jednom kultivirati. Mladi luk se može koristiti za ishranu već krajem marta, a u fazi lukovice u maju i junu. Prinos se kreće u zavisnosti od vremena vađenja: od 100 do 300 mc/ha.

Proizvodnja mladog luka iz krupnog arpadžika je najčešći način proizvodnje. On omogućuje brži rast biljke i korišćenje mladog luka već početkom zime ili u rano proleće. Uz to, značajan je jer omogućuje iskorišćavanje krupnog arpadžika, inače nepodesnog za proizvodnju lukovice, kao i sitnih lukovica nepodesnih za tržište.

U cilju kontinuirane proizvodnje mladog luka, sadnju lukovica treba obaviti u razmaku od 10 do 15 dana i te od kraja septembra do prvih novembarskih dana. Sadnja se obavlja na dobro pripremljenom i uobičajeno nađubrenom zemljištu u redove ili četvororedne pantljike (20 x 3 cm) na dubinu 2 - 3 cm. Za brže nicanje pogoduju 1-2 zalivanja (10-20mm vode), posebno pri sadnji u septembru. U proleće usev treba prihraniti ( 50 kg N/ha) uz mogućnost zalivanja. Mlad luk treba realizovati do polovine maja (zbog masovnijeg cvetanja). Prinos zavisi od bujnosti sorte i vremena realizacije - u proseku oko 150-200 mtc/ha.

Mladi luk se može uspešno proizvoditi u staklenicima, plastenicima, lejama (pa i u sobi), kao prethodna kultura (pre paradajza, krastavaca, paprike) i kao međukultura (između redova salate). Sem što je značajan za ishranu u zimskom periodu, ova proizvodnja omogućuje iskorišćavanje nestandardnih lukovica i ekonomično korišćenje zaštićenog prostora.

U lejama se mladi luk može proizvesti kontinuiranom sadnjom na razmaku od 15 do 30 dana u toku jeseni, zime i proleća. Pre sadnje zemljište u leji se očisti, prekopa i nađubri s 10-20 gr/m2NPK đubriva. Sade se zdrave lukovice prečnika iznad 2 cm. Sadnju lokovica treba obaviti u redu gusto jednu do druge, da bude razmak redova od 10 cm. U cilju bržeg ukorenjavanja lukovice se pred sadnju (2-3 dana) mogu navlažiti i držati u toploj prostoriji (25° C). Značajno je da se lukovice po pojave jačih mrazeva ukorene.

U lejama sa zagrevanjem proizvodnja teče kontinuirano. Međutim, u prvim lepšim danima januara rast je brz (luk raste dobro i na temperaturi oko 10° C). S jačim rastom listova biljke treba prihraniti (najbolje azotom 10gr/m2) i redovno zalivati mlakom vodom. Brzina rasta luka je veća u sorti s bujnim rastom ("ptujski", "kupusinski"), zatim pri sadnji krupnijih lukovica i pri višoj temperaturi. Mladi luk u toku zime dospeva za potrošnju za 30-45 dana, a u proleće za 25-30 dana. Prinos mladog luka varira od 1,5 do 3kg/m2.

Mladi luk se može uspešno proizvesti pod plastičnom folijom, u tunelima i plastenicima različite visine. U objektima bez zagrevanja dospeva za 20-30 dana ranije-nego s otvorenog polja. Naime, pod plastikom je temperatura za 2-6° C viša (a Sunčanih dana još više) u odnosu na spoljnu temperaturu, što je dovoljno za crni luk koji ima manje zahteva za toplotom. Proizvodnja u objektima bez grejanja identična je proizvodnji u leji.

U plastenicima i staklenicima s grejanjem mladog luka omogućuje uštedu u energiji za zagrevanje tokom zime i ekonomično korišćenje prostora u objektima.

U pripremljeno zemljište staklenika ili plastenika sade se lukovice prečnika iznad 2 cm, uz prethodno kvašenje radi bržeg ukorenjavanja. Lukovica se u toku dana drži u toploj vodi (30° C), a može se i odseći vrat lukovice, da bi se omogućila brža pojava mladih listova. Lukovice se sade kontinuirano svakih 15-20 dana u redove, gusto jedna na druge. Sadnja na dubinu 1-2 cm uz zalivanje toplom vodom (30° C).

Prvih 5-7 dana održava se temperatura oko 10° C, a posle obrazovanja korena povoljna je viša temperatura. S višom temperaturom (20-22° C) brže se formira mlada biljka. Međutim, zbog racionalnog grejanja temperatura se održava na 15-18° C u toku dana i noći na 10-12° C.

U toku rasta luk se obilno zaliva, (10 l vode na m2), održavajući vlažnost zemljišta. Uz to se jednom do dvaput prihranjuje rastvorom azotnog đubriva (oko 20 gr 10 l vode na 1 m2) ili kompleksnim đubrivom ("vuksal" i sl.).

Mladi luk dospeva za potrošnju pri dužini listova od 15 do 30 cm i to za 30-45 dana tokom zime, odnosno za 20-30 dana u proleće i ostvaruje se prinos do 5 kg/mW.

Izvor: http://www.poljoprivrednisavetnik.com

 

SAVETI: Uzgoj paprike u plastenicima 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3498-saveti-uzgoj-paprike-u-plastenicima

 

 

Novembar mesec je idealan vremenski period kada treba u vrtu ili na terasi da zasadite bar jednu drvenastu biljku koja produkuje bobice jarkih boja. Pored toga što će osvežiti ambijent, privući će gladne ptičice kojima će tokom zimskih meseci biti ukusna i dragocena hrana. 

Kako se približava zima, tako se bašta sve više ogoljava i gubi svoje šareno ruho, polako se pretvarajući u opusteli ambijent koji če zaobilaziti čak i ptičice. Postoje, međutim, biljke koje baš u jesen nude zrele bobice privlačnih boja, idealnu hranu pticama i sjajan ukras sumornom vrtu. Mnoge od njih tokom proleća i leta produkuju prelepo mirisno cveće koje s jeseni zamenjuju bobice raznovrsnih boja. Ovi plodovi ponekad ostaju na biljci tokom cele zime ne hajući za hladnoću, neki su jestivi, dok su drugi otrovni, ali su njihov šarm i dragocena uloga u bašti - zaista neosporni. 

Biljke koje imaju atraktivne bobice su:

Maginja - drvenasta biljka srednje veličine. Zimi izbacuje bele cvetove u obliku grozda, koji na jesen sazrevaju u jestive bobice. 

Mahonija - ružičasta zimzelena biljka, koja dostiže visinu i širini od oko 3 m. Pred kraj zime, cveta veoma mirisnim zvezdastim zlatnožutim cvetom, grupisanim  u grozdove. Slede jestivi tamnoljubičasti plodovi koji izgledaju kao male masline. 

Japanska jabuka KAKI - Drvo poreklom iz Japana, dostiže visinu i do 12 m. Uzgaja se pre svega zbog jednostavnog održavanja, kao i zbog svojih ukusnih bobica, koje su veoma slatke i bogate proteinima i vitaminima, a pojavljuju se u periodu od oktobra do novembra meseca. 

Japanska DUNJA - ovo drvo je cenjeno zbog svog ranog cvata. Raste do 2 m visine i produkuje male jestive jabučice (koje, da bi se konzumirale, moraju da se obare).

Ardisia - poreklom je iz Kine. Drvenasta biljka sa cvastima u obliku klipa, koje se kasnije pretvaraju u bobice živih boja. Cvetovi i plodovi mogu da se nađu istovremeno na biljci. 

Izvor: magazin cveće i voće

 

Jesenje cveće osvaja mirisom i lepotom 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3337-jesenje-cvece-osvaja-mirisom-i-lepotom

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31