Pre deset godina proglašena je biljkom budućnosti u srpskoj poljoprivredi, njena cena u prodaji bila je 1.000 dinara kilogram, a otkupna duplo veća od maline.Danas organizovani otkup srpske aronije ne postoji, prerađivači uvoze njen koncentrat iz Poljske, a domaći proizvođači se dovijaju prodajom onlajn ili na "kućnom pragu", po pet puta nižoj ceni.

Umesto da do kupaca stiže u marketima, prethodno dovezena kamionima iz hladnjača, aronija ubrana na plantažama u Srbiji prodaje se isključivo na malo, a organizovanog otkupa nema godinama. Sve je manje, kako kažu poljoprivredni stručnjaci, i površina pod tim lekovitim voćem.- Interesovanja za podizanje novih zasada aronije praktično nema. Pre deset godina marketinški je dobro ispraćena i prodaja ploda tako i sadnog materijala. Ali, poslednjih pet-šest godina nema novih zasada, mnogi su zapušteni, a čak je došlo i do krčenja ranije podignutih. Proizvođači su pre svega nezadovoljni plasmanom, a ni od računice koja je bila pre deset godina, da će otkupna cena biti četiri, pet evra po kilogramu, nije bilo ništa – objašnjava Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Sami proizvođači se sećaju da su pre jedne decenije za jedan kilogram sveže aronije mogli da zarade 1.000 dinara. Sada, kako kažu, organizovanog otkupa nema, a iako većina njih aroniju gaji po principima organske proizvodnje, ni sa proizvodima od aronije poput soka ili džema, ne mogu da kao samostalna poljoprivredna gazdinstva uđu u velike markete.- Zbog toga, prodaja je, ko ima tu mogućnost, na onlajn pijacama ili na "kućnom pragu", a cene su srozane. Sveža je 150 dinara za količine preko 50 kilograma, a 200 dinara za manje količine. Preprodavci je kupuju po ceni od 100 dinara, a na pijacama u zavisnosti od veličine grada ili turističkog mesta, aronija dostiže i do 500 dinara po kilogramu. Postoje tek sporadični slučajevi da se neko snašao, pa svoj godišnji prinos prodao malom proizvođaču. Ne otkupljuju je čak ni veliki proizvođači sokova, već uvoze koncentrat aronije iz Poljske, pa to koriste kao sirovinu za svoje proizvode – priča Snežana Šestović iz poljoprivrednog gazdinstva "Šestović".Seća se, kako kaže, priča stručnjaka kako je to biljka budućnosti, ali se ispostavilo da je otkup aronije prestao već druge godine nakon masovnog podizanja plantaža.

Na podneblju Srbije, inače, aronija se pokazala kao zahvalna biljka za gajenje, te kao dobar lek u poboljšanju zdravstvenog stanja i kao preventiva. Zbog obilja minerala, vitamina i antocijanina, ima širok spektar dobrog delovanja na zdravlje, poput anemije ili smanjenja oksidativnog stresa u mozgu, poboljšava varenje, reguliše krvni pritisak i pomaže u izbacivanju viška masnoća, snižava nivo holesterola i ima dobro antibakterijsko dejstvo.Uzgajivačima je jedino preostalo da je prerađuju i koliko-toliko zarade, tako da se na tržištu sada nudi obilje gotovih domaćih sokova, džemova, slatkog ili kolača od aronije.

- Daleko od toga da je to unosan biznis, ali jedini izlaz nam je bio "preradi pa zaradi". Najviše se kupuju matični sok i džemovi. Cena pravog matičnog soka se kreće od 800 dinara kod malog proizvođača, dok je u prodavnicama on skuplji. Džemovi i slatko su od 300 do 500 dinara – kaže Snežana Šestović iz poljoprivrednog gazdinstva "Šestović".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/pre-10-godina-proglasena-je-za-biljku-buducnosti-kilogram-je-kostao-1000-dinara-a/hg5xv1j

Porodica Marčeta iz Žitišta odlučila je da svoj kućni budžet dopuni uzgojem sve popularnije zdrave biljke, aronije.

Na 20 ari zasadili su 700 žbunova aronije, a ovih dana počela je berba prvih bobica.

- Razmišljao sam čime bismo se mogli baviti, a da nije previše zahtevno i izbor je pao na aroniju, koja je sve popularnija u zdravoj ishrani. Odlučili smo i da aronija bude uzgajana na organski način. Kada kažem nije zahtevna, to znači, pre svega, da kad dospe ne mora odmah da se ubere. Bobice mogu na žbunu da stoje do marta, i u snegu, i ništa im se neće desiti - objašnjava Bojan Marčeta.

Najveći problem kod uzgoja aronije su rutave bube, koje su Marčete ove godine skidali ručno.

- Rutave bube mogu da za nekoliko dana "oberu" hektar aronije u cvetu i od roda onda ništa. Ako se taj problem reši, ostalo nije strašno. Aronija je sada spremna za branje, ali mi beremo ručno samo onoliko koliko imamo naručeno. Juče 80 kilograma, danas 50, koliko treba - kaže sagovornik Dnevnika.

Pun rod aronija dostigne između sedme i osme godine. Marčete već imaju plan da, ako sve bude išlo kako treba, dogodine veću količinu aronije prerade u sok i pekmez, a ako bude iznad prosečnog roda, i u rakiju.

- Cena aronije je u startu bila i 700 dinara za kilogram, ali sada je pala na 200 – 250 dinara. Zadovoljni smo i tom cenom, ali je mnogo isplativije preraditi je i to nam je plan kako nam se prinos bude povećavao - ističe Marčeta.

Aronija je vrlo zdrava bobica i može se jesti i sirova, mada, kako kaže naš sagovornik, nije posebno slatka. Marčete je jedu dok je beru.

- Sva su nam usta plava dok je beremo, ali stvarno uživamo - dodaje Bojan Marčeta.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2982365/sveza-aronija-ima-dobru-cenu-ali-je-bolja-zarada-u-preradi

Da li biste otišli na plantažu aronije i ubrali za sebe koliko želite? Vlasnici aronije u selu Donji Dušnik kod Gadžinog Hana zauzvrat traže da im platite 100 dinara po kilogramu, iako je cena na pijaci 300 dinara.

Stankovići i cela njihova porodica brzo su se uverili u pozitivna svojstva aronije, ali je obližnja hladnjača isto tako brzo prestala da je otkupljuje, i to po ceni od 50 dinara po kilogramu."Ove godine propašće 700 do 800 kilograma. Neobrana je, jer nemamo plasman. Nemamo tržište", rekao je uzgajivač aronije Svetolik Stanković iz Donjeg Dušnika.

Dobrinka Stanković je navela da hladnjače ne otkupljuju aroniju.

"Ako je otkupljuju onda gledaju da to bude nešto mnogo minimalno gde se nama ne isplati da plaćamo radnike", dodala je Dobrinka Stanković.Poziv da ko želi bere za sebe, važi od prošle godine, ali nema zaintersovanih.

"Prošle godine, jedna žena je došla. Nabrala je četiri kilograma", kazao je Svetolik Stanković.

U samom selu ljudi nisu čuli da mogu sami da beru aroniju.

"Problem je u tome što nisu imali priliku da probaju to voće inače nije problem da se radi ima ljudi ovde koji hoće da rade", navela je jedna stanovnica Donjeg Dušnika.Podnožje Suve Planine gotovo je idealno za organski uzgoj aronije. Ove godine rodila je polovina od ukupno 620 žbunova.

Problem će biti tek naredne godine kada budu rodile i ove podmladjene sadnice pa se Stankovići pitaju šta će biti budućnost ove plantaže.

"Budućnost ove plantaže ja ne znam kakva će biti, mi dok budemo mogli radićemo taj hladno ceđeni sok i tu sitnu prodaju", navela je Dobrinka Stanković-

Na niškoj pijaci gotovo da nema aronije, ako je ima, košta 300 dinara. Iskusni berači dnevno mogu da naberu i više od 50 kilograma.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4051837/aronija-nis-donji-dusnik-plantaza-otkup.html

Kvalitetna srpska vina, mlečni proizvodi, kao i organski proizvodi od aronije i tartufa predstavljeni su na nacionalnalnom štandu Srbije na Drugom kineskom međunarodnom sajmu izvoza EKSPO u Šangaju. Domaće privrednike obišli su predsednica Vlade Ana Brnabić, u društvu ambasadorke NR Kine u Srbiji Čen Bo.

Na ovogodišnjoj manifestaciji deset kompanija iz Srbije predstavlja se kupcima iz Kine i celog sveta. Na našem štandu ima najviše prehrambenih firmi, koje nastupaju pod sloganom "Arome čiste prirode".

Na ovoj sajamskoj smotri 3.000 kompanija izlaže svoju ponudu na 400.000 kvadratnih metara izložbenog prostora.

Naš izlagački prostor su to posetili i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

- Srbija može da ponudi kineskom tržištu kvalitetne proizvode, ali je osnovni problem kontinuitet u isporukama robe, zbog čega je potrebno da se obezbede velike količine - predočio je Ljajić.

On je ukazao na to da se zbog toga mora ići na specifične vrste kvalitetnih proizvoda, koji nemaju konkurenciju na globalnom tržištu ili je pak ona manja.

- Ovde smo videli neke od tih proizvoda koji imaju mogućnosti da se prodaju na ovom tržištu i siguran sam da ćemo iz godine u godinu povećavati i asortiman robe, ali i njihovu količinu, pa i kontinuitet - rekao je Ljajić.

Ljajić je poručio da Srbija mora da bude prepoznatljiva po nekom od proizvoda, i da zato moramo da se koncentrišemo na nekoliko njih i da rebrendiramo proizvode koje izvozimo, što će nam otvoriti vrata i za svu drugu robu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2684842/srpska-vina-mlecni-proizvodi-i-organski-proizvodi-od-aronije-i-tartufa-stigli

U Srbije je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom. To znači da se oko dve hiljade proizvođača bavi ovim vrstom uzgoja na približno 15.000 hektara. Ekipa RTS-a upoznala je jednog iz Male Vranjske kod Šapca, a on joj je otkrio kako se zaleteo u posao gajenja aronije i da li mu se isplatilo.Priča o aroniji može, ali prvo sok od nje. Jer kao i sve goste, Željko Dimitrić iz Male Vranjske dočekao nas je svojim proizvodom. Recept za sok isti je već šest godina, koliko i proizvodi aroniju. A evo šta se promenilo.

"Na dan kada smo sadili kilogram aronije je bio oko 1.000 dinara u prodaji, a danas nema otkupa ili je to neki otkup po 100 dinara koji je uopšte neisplativ totalno", kaže Željko.

Zato aroniju ne prodaju u svežem stanju, već je isključivo prerađuju. Nažalost, taj proces nismo mogli da snimimo, jer je aronija tek u cvatu. Ali zato možemo da vam pokažemo kako izgleda sok, rakija, slatko i čaj od ovog voća. I da Željka podsetimo kako je u avgustu, kada ima pune ruke posla.

"Taj dan koliko možemo da flaširamo toliko i beremo ploda. U toku dana se bere od 4-5 sati, plod se pere, suši, hladno cedi i pasterizuje. U toku noći prerađujemo i flaširamo sok i ujutru opet ispočetka. Za jedan litar soka, pošto imamo sistem za navodnjavanje, potrebno nam je 1,6 kilograma aronije, što je odličan rezultat", ističe proizvođač.

Odličan rezultat Željko je postigao i prošle godine kada je postao prvi sertifikovani proizvođač na teritoriji Šapca. Međutim, ni to mu, kako kaže, nije dovoljno da bi proizvode izlagao dalje od bazara.

"Problem je što mi kao poljoprivredna gazdinstva ne možemo da uđemo u neke velike markete. Iako imam sertifikovanu organsku aroniju, da je u mom soku ceđena sveža aronija, ja na ovaj sok ne mogu da stavim pečat ili amblem da je to organski proizvod, jer to mogu samo fabrike", objašnjava Željko.

"Čuli smo kako se pravi sok, a kako se gaji aronija? Kada smo posadili to je bila priča da se samo i obere i da nema posla ništa, ali sama organska proizvodnja iziskuje mnogo više posla nego kovencionalna proizvodnja gde mnoge poslove moramo da radimo ručno od kopanja i čupanja trave do kupljenja ručno rutave bube koja napada plod.

Na 70 ari Željko je zasadio 1.400 stabala aronije. Iako procenjuje da ova plantaža može da ima rod i do 15 tona godišnje, on ga još uvek nije dostigao. Maksimalna berba bila mu je protekle godine kada je obrao 3,5 tone ovog bobičastog voća.

"U organskoj proizvodnji ne može da se baca toliko mineralnog đubriva, tačnije uopšte, kao u konvencionalnoj proizvodnji. Imam tri puta manji rod nego neko ko u konvencionalnoj proizvodnji baca đubriva primenjuje čak i total, nema trave. Mi treba da imamo tri puta veću cenu ploda, a ne samo mizernih 10 ili 20 posto", kaže Željko.

Ovaj medicinski tehničar u Hitnoj pomoći još nije povratio uloženo, ali kaže da se profitu nada sledeće godine. Glavni saveznik u poslu mu je sunce od koga i zavisi koliko će njegovi proizvodi biti slatki. A kada smo kod slatkog, planira da aroniju čokoladira kao i da napravi žitni dezert sa njom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3495666/aronija-donosi-zdravlje-a-novac.html

Među brojnim izlagačima bilo je dosta mladih proizvođača što daje nadu da će srpska sela ponovo oživeti jer je sve više onih koji se po završetku studija vraćaju u selo kako bi se bavili poljoprivrednom proizvodnjom.  Jedan od njih je i Darko Branković iz sela Busur

- Voćnjak smo zasadili pre otprilike pet godina, a ideju sam dobio jednog jutra dok sam sedeo na terasi, pio kafu i razmišljao šta bi smo mogli da posadimo na praznoj parceli nadomak kuće. Pogled mi je pao na dve aronije u našem vrtu i odluka je pala. Sada imamo 712 sadnica na pola hektara, ali imamo nameru da proširimo voćnjak – priča Darko. Svoje znanje stečeno na studijama elektrotehnike primenio je i u agrobiznisu.

- Imamo automatizovano merenje vlažnosti zemljišta koje mogu da proveravam putem kompjutera čak iz Graca.  Aronija je vrlo rezistentna biljka što se tiče bolesti i jedino je važno da ima dovoljno vode posebno leti u vreme suše. Od dobijene organske aronije pravimo sok, liker i džem sa šećerom i stevijom za dijabetičare.  Maksimalno se trudim da sve što može bude ručno od branja, pranja aronije do flaširanja, etiketiranja... Mašinu koristimo jedino kod presovanja aronije, tako da svaki proizvod prođe bar četiri – pet puta kroz moje ruke, pa mogu da garantujem kvalitet naših proizvoda – ističe Darko, koji je imao prilike da poseti i voćnjake aronije u Štajerskoj i razmeni iskustva sa autrijskim voćarima.

 

Video prilog: https://www.youtube.com/watch?v=a8W82ruJxpU 

Ova biljka je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike. Zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava, vrlo je cenjena i tražena voćna vrsta. Aronija raste u obliku žbuna koji može dostignuti visinu od 1,5 - 2,5 m. Listovi aronije su joj tamnozelene boje i valjkastog oblika. U jesen postaju crveni, pa se u tome ogleda i dekorativnost biljke. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdržava zimu i do -47 °C. Zato je mnogi nazivaju sibirska borovnica. Otporna je i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti.

Aronija u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno čisti organizam od štetnih materija, pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga, aronija sadrži i redak voćni šećer sorbitol.

Detalj sa osnivanja udruženja proizvođača aronije u Novim Banovcima

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Gde završava naša aronija?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2821-gde-zavrsava-nasa-aronija

 

Danas su se u Novim Banovcima okupili poljoprivredni proizvođači iz svih krajeva Srbije koji se bave proizvodnjom aronije i započeli proceduru osnivnja Udruženja proizvođača aronije. Udruženje AGROPRESS i redakcija Agrobiznis magazina im čestitaju na ovoj mudroj odluci i žele im uspeh u radu. Inače, naše Udruženje već godinama ukazuje na potrebu organizovanja što više udruženja poljoprivrednika koji će raditi na unapređenju poslovanja u svojim sektorima. Ovom prilikom se zahvaljujemo i Ministartvu poljoprivrede koje takođe podržava ovakve inicijative pa i sam rad na formiranju što više udruženja. U narednom izdanju Agrobiznis magazina detaljnije ćemo govoriti o ovom skupu i savetima za uspešnu proizvdnju aronije. Jedan od inicijatora osnivanja Udruženja i domaćin skupa gospodin Sreten Milošević ukazao je na problem nesikorišćenog potencijala aronije zbog izostanka navodnjavanja. On je naglasio da njemu kao otkupljivaču sirovina to takođe predstavlja problem, ali i samim proizvođačima koji ne postižu pronose koji bi im doneli adekvatan profit.

Pogledajte video izveštaj:

https://www.youtube.com/watch?v=ViOtzo1e9eQ&feature=youtu.be

Rezidba je posao koji se najbolje uči na licu mesta pogledajte video:

https://www.youtube.com/watch?v=W0OHhLGhpqw&feature=youtu.be

 

Zbog medijskog buma i obećanja da će od aronije zarađivati trideset hiljada evra po hektaru, sibirsku aroniju sadili su poljoprivrednici i u Mačvanskom okrugu.

Danas, ovo voće bogato antioksidansima niko ne otkupljuje, pa sav rod završava u soku.

Svih pet tona prošlogodišnjeg roda aronije Momčilo Šarčeviće iz Matijevca kod Šapca preradio je u sok. 

Ove godine očekuje osam tona i opet je plan isti, jer otkupa nema. 

U improvizovanom pogonu napravljenom od mašine za mlevenje mesa, sistema za ceđenje i termičku obradu sok od aronije pripremaju i Momčilovi prijatelji, jer to je jedini način da se voće ne baci. 

Onda sami pronalaze tržište i prodaju čist organski sok od sibirske aronije. 

A kada je 2013. godine podigao hektar savremenog zasada sa navodnjavanjem, stizala su obećanja da će zarada u petoj godini biti na desetine hiljada evra. 

Flaša soka od 750 mililtara košta 500 dinara. Momčilo ima i potvrdu kavliteta, ali ni za sok nema obezbeđeno tržište. Kupce traži preko interneta i preporuka, i nada se da će neko zakucati na vrata da kupi njegov proizvod.

Izvor: www.b92.net

Tamna boja plodova aronije potiče od velikog prisustva antocijana u plodovima. Ova biljka predstavlja pravo bogatstvo, kada je u pitanju prisutvo ovog sastojka, koji važi za borca sa slobodnim radikalima.

Stručnjaci su utvrdili da aronija ima i antiinflamatorna svojstva, odnosno da smanjuje oticanje. Sok i čaj od aronije se preporučuju osobama koje imaju problem sa cirkulacijom, anemijiom, visokim krvnim pritiskom, podstiče cirkulaciju, pročišćava krv, ublažava glavobolju i migrenu, snižava povišen krvni pritisak, povoljno deluje na želudac i creva, zaustavlja proliv, popravlja imunitet organizma, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija.

Aronija u svojim plodovima sadrzi veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno pročiscava organizam od stetnih materija, pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga, aronija sardži i redak voćni šećer sorbitol.

Sok od aronije: Osnovna mera je ista kao i za sirup, osim što za sok od aronije ide manje šećera, odnosno: 4 kg bobica aronije, 2 l vode, 2 limuna i 1,5 kg šećera.

Čaj od aronije: Kašika osušenih listova biljke se prelije sa 250 ml ključale vode, i ostavi da kratko odstoji. Najbolje je piti jednom dnevno.

Sok i čajeve možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane, apotekama, mada i društvene mreže imaju puno proizvođača sa aronijom, treba voditi računa šta kupujete. Na sajmovima ,,Vikend dobrog ukusa” cena flaše od 7dl, košta 700 dinara.

Sirup od aronije:

  • 2 kg zamrznutih bobica aronije
  • 1 kg kristal šećera
  • 1 l vode
  • 1 limun-sok

U šerpu staviti vodu i šećer, staviti na vatru da provri (10 minuta). Dodati zamrznute bobice aronije, i dalje kuvati uz neprestano mešanje dok ne provri (20 minuta). Kada provri kuvati još 5 minuta, skinuti sa vatre i pustiti da se potpuno ohladi.

Ohlađenu smesu postepeno stavljati na cedilo, da se iscedi sok, a bobice nakon ceđenja stavljati u jednu posudu. Kašikom vaditi (po 1 kašiku) bobice aronije, i stavljati u presu za krompir i iscediti sok, a isceđene bobice stavljati posebno u jednu posudu (taj postupak traje oko 30 minuta). Kada su sve bobice isceđene, sok još jednom procediti u cediljki, obloženoj čistom gazom.

Sok izručiti u široku šerpu, i staviti na vatru da se kuva dok ne provri (10 minuta). Šerpu skinuti sa vatre, u vreo sirup dodati sok od jednog limuna, i dobro promešati. Vreo sirup sipati u tople oprane flaše, koje ste sterilizovali u zagrejanoj rerni. Flaše odmah zatvoriti, i pustiti da se potpuno ohlade, te odložiti na tamno i hladno mesto. Jednom otvorenu flašu sirupa treba čuvati u frižideru. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30