U Srbije je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom. To znači da se oko dve hiljade proizvođača bavi ovim vrstom uzgoja na približno 15.000 hektara. Ekipa RTS-a upoznala je jednog iz Male Vranjske kod Šapca, a on joj je otkrio kako se zaleteo u posao gajenja aronije i da li mu se isplatilo.Priča o aroniji može, ali prvo sok od nje. Jer kao i sve goste, Željko Dimitrić iz Male Vranjske dočekao nas je svojim proizvodom. Recept za sok isti je već šest godina, koliko i proizvodi aroniju. A evo šta se promenilo.

"Na dan kada smo sadili kilogram aronije je bio oko 1.000 dinara u prodaji, a danas nema otkupa ili je to neki otkup po 100 dinara koji je uopšte neisplativ totalno", kaže Željko.

Zato aroniju ne prodaju u svežem stanju, već je isključivo prerađuju. Nažalost, taj proces nismo mogli da snimimo, jer je aronija tek u cvatu. Ali zato možemo da vam pokažemo kako izgleda sok, rakija, slatko i čaj od ovog voća. I da Željka podsetimo kako je u avgustu, kada ima pune ruke posla.

"Taj dan koliko možemo da flaširamo toliko i beremo ploda. U toku dana se bere od 4-5 sati, plod se pere, suši, hladno cedi i pasterizuje. U toku noći prerađujemo i flaširamo sok i ujutru opet ispočetka. Za jedan litar soka, pošto imamo sistem za navodnjavanje, potrebno nam je 1,6 kilograma aronije, što je odličan rezultat", ističe proizvođač.

Odličan rezultat Željko je postigao i prošle godine kada je postao prvi sertifikovani proizvođač na teritoriji Šapca. Međutim, ni to mu, kako kaže, nije dovoljno da bi proizvode izlagao dalje od bazara.

"Problem je što mi kao poljoprivredna gazdinstva ne možemo da uđemo u neke velike markete. Iako imam sertifikovanu organsku aroniju, da je u mom soku ceđena sveža aronija, ja na ovaj sok ne mogu da stavim pečat ili amblem da je to organski proizvod, jer to mogu samo fabrike", objašnjava Željko.

"Čuli smo kako se pravi sok, a kako se gaji aronija? Kada smo posadili to je bila priča da se samo i obere i da nema posla ništa, ali sama organska proizvodnja iziskuje mnogo više posla nego kovencionalna proizvodnja gde mnoge poslove moramo da radimo ručno od kopanja i čupanja trave do kupljenja ručno rutave bube koja napada plod.

Na 70 ari Željko je zasadio 1.400 stabala aronije. Iako procenjuje da ova plantaža može da ima rod i do 15 tona godišnje, on ga još uvek nije dostigao. Maksimalna berba bila mu je protekle godine kada je obrao 3,5 tone ovog bobičastog voća.

"U organskoj proizvodnji ne može da se baca toliko mineralnog đubriva, tačnije uopšte, kao u konvencionalnoj proizvodnji. Imam tri puta manji rod nego neko ko u konvencionalnoj proizvodnji baca đubriva primenjuje čak i total, nema trave. Mi treba da imamo tri puta veću cenu ploda, a ne samo mizernih 10 ili 20 posto", kaže Željko.

Ovaj medicinski tehničar u Hitnoj pomoći još nije povratio uloženo, ali kaže da se profitu nada sledeće godine. Glavni saveznik u poslu mu je sunce od koga i zavisi koliko će njegovi proizvodi biti slatki. A kada smo kod slatkog, planira da aroniju čokoladira kao i da napravi žitni dezert sa njom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3495666/aronija-donosi-zdravlje-a-novac.html

Među brojnim izlagačima bilo je dosta mladih proizvođača što daje nadu da će srpska sela ponovo oživeti jer je sve više onih koji se po završetku studija vraćaju u selo kako bi se bavili poljoprivrednom proizvodnjom.  Jedan od njih je i Darko Branković iz sela Busur

- Voćnjak smo zasadili pre otprilike pet godina, a ideju sam dobio jednog jutra dok sam sedeo na terasi, pio kafu i razmišljao šta bi smo mogli da posadimo na praznoj parceli nadomak kuće. Pogled mi je pao na dve aronije u našem vrtu i odluka je pala. Sada imamo 712 sadnica na pola hektara, ali imamo nameru da proširimo voćnjak – priča Darko. Svoje znanje stečeno na studijama elektrotehnike primenio je i u agrobiznisu.

- Imamo automatizovano merenje vlažnosti zemljišta koje mogu da proveravam putem kompjutera čak iz Graca.  Aronija je vrlo rezistentna biljka što se tiče bolesti i jedino je važno da ima dovoljno vode posebno leti u vreme suše. Od dobijene organske aronije pravimo sok, liker i džem sa šećerom i stevijom za dijabetičare.  Maksimalno se trudim da sve što može bude ručno od branja, pranja aronije do flaširanja, etiketiranja... Mašinu koristimo jedino kod presovanja aronije, tako da svaki proizvod prođe bar četiri – pet puta kroz moje ruke, pa mogu da garantujem kvalitet naših proizvoda – ističe Darko, koji je imao prilike da poseti i voćnjake aronije u Štajerskoj i razmeni iskustva sa autrijskim voćarima.

 

Video prilog: https://www.youtube.com/watch?v=a8W82ruJxpU 

Ova biljka je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike. Zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava, vrlo je cenjena i tražena voćna vrsta. Aronija raste u obliku žbuna koji može dostignuti visinu od 1,5 - 2,5 m. Listovi aronije su joj tamnozelene boje i valjkastog oblika. U jesen postaju crveni, pa se u tome ogleda i dekorativnost biljke. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdržava zimu i do -47 °C. Zato je mnogi nazivaju sibirska borovnica. Otporna je i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti.

Aronija u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno čisti organizam od štetnih materija, pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga, aronija sadrži i redak voćni šećer sorbitol.

Detalj sa osnivanja udruženja proizvođača aronije u Novim Banovcima

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Gde završava naša aronija?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2821-gde-zavrsava-nasa-aronija

 

Danas su se u Novim Banovcima okupili poljoprivredni proizvođači iz svih krajeva Srbije koji se bave proizvodnjom aronije i započeli proceduru osnivnja Udruženja proizvođača aronije. Udruženje AGROPRESS i redakcija Agrobiznis magazina im čestitaju na ovoj mudroj odluci i žele im uspeh u radu. Inače, naše Udruženje već godinama ukazuje na potrebu organizovanja što više udruženja poljoprivrednika koji će raditi na unapređenju poslovanja u svojim sektorima. Ovom prilikom se zahvaljujemo i Ministartvu poljoprivrede koje takođe podržava ovakve inicijative pa i sam rad na formiranju što više udruženja. U narednom izdanju Agrobiznis magazina detaljnije ćemo govoriti o ovom skupu i savetima za uspešnu proizvdnju aronije. Jedan od inicijatora osnivanja Udruženja i domaćin skupa gospodin Sreten Milošević ukazao je na problem nesikorišćenog potencijala aronije zbog izostanka navodnjavanja. On je naglasio da njemu kao otkupljivaču sirovina to takođe predstavlja problem, ali i samim proizvođačima koji ne postižu pronose koji bi im doneli adekvatan profit.

Pogledajte video izveštaj:

https://www.youtube.com/watch?v=ViOtzo1e9eQ&feature=youtu.be

Rezidba je posao koji se najbolje uči na licu mesta pogledajte video:

https://www.youtube.com/watch?v=W0OHhLGhpqw&feature=youtu.be

 

Zbog medijskog buma i obećanja da će od aronije zarađivati trideset hiljada evra po hektaru, sibirsku aroniju sadili su poljoprivrednici i u Mačvanskom okrugu.

Danas, ovo voće bogato antioksidansima niko ne otkupljuje, pa sav rod završava u soku.

Svih pet tona prošlogodišnjeg roda aronije Momčilo Šarčeviće iz Matijevca kod Šapca preradio je u sok. 

Ove godine očekuje osam tona i opet je plan isti, jer otkupa nema. 

U improvizovanom pogonu napravljenom od mašine za mlevenje mesa, sistema za ceđenje i termičku obradu sok od aronije pripremaju i Momčilovi prijatelji, jer to je jedini način da se voće ne baci. 

Onda sami pronalaze tržište i prodaju čist organski sok od sibirske aronije. 

A kada je 2013. godine podigao hektar savremenog zasada sa navodnjavanjem, stizala su obećanja da će zarada u petoj godini biti na desetine hiljada evra. 

Flaša soka od 750 mililtara košta 500 dinara. Momčilo ima i potvrdu kavliteta, ali ni za sok nema obezbeđeno tržište. Kupce traži preko interneta i preporuka, i nada se da će neko zakucati na vrata da kupi njegov proizvod.

Izvor: www.b92.net

Tamna boja plodova aronije potiče od velikog prisustva antocijana u plodovima. Ova biljka predstavlja pravo bogatstvo, kada je u pitanju prisutvo ovog sastojka, koji važi za borca sa slobodnim radikalima.

Stručnjaci su utvrdili da aronija ima i antiinflamatorna svojstva, odnosno da smanjuje oticanje. Sok i čaj od aronije se preporučuju osobama koje imaju problem sa cirkulacijom, anemijiom, visokim krvnim pritiskom, podstiče cirkulaciju, pročišćava krv, ublažava glavobolju i migrenu, snižava povišen krvni pritisak, povoljno deluje na želudac i creva, zaustavlja proliv, popravlja imunitet organizma, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija.

Aronija u svojim plodovima sadrzi veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno pročiscava organizam od stetnih materija, pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga, aronija sardži i redak voćni šećer sorbitol.

Sok od aronije: Osnovna mera je ista kao i za sirup, osim što za sok od aronije ide manje šećera, odnosno: 4 kg bobica aronije, 2 l vode, 2 limuna i 1,5 kg šećera.

Čaj od aronije: Kašika osušenih listova biljke se prelije sa 250 ml ključale vode, i ostavi da kratko odstoji. Najbolje je piti jednom dnevno.

Sok i čajeve možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane, apotekama, mada i društvene mreže imaju puno proizvođača sa aronijom, treba voditi računa šta kupujete. Na sajmovima ,,Vikend dobrog ukusa” cena flaše od 7dl, košta 700 dinara.

Sirup od aronije:

  • 2 kg zamrznutih bobica aronije
  • 1 kg kristal šećera
  • 1 l vode
  • 1 limun-sok

U šerpu staviti vodu i šećer, staviti na vatru da provri (10 minuta). Dodati zamrznute bobice aronije, i dalje kuvati uz neprestano mešanje dok ne provri (20 minuta). Kada provri kuvati još 5 minuta, skinuti sa vatre i pustiti da se potpuno ohladi.

Ohlađenu smesu postepeno stavljati na cedilo, da se iscedi sok, a bobice nakon ceđenja stavljati u jednu posudu. Kašikom vaditi (po 1 kašiku) bobice aronije, i stavljati u presu za krompir i iscediti sok, a isceđene bobice stavljati posebno u jednu posudu (taj postupak traje oko 30 minuta). Kada su sve bobice isceđene, sok još jednom procediti u cediljki, obloženoj čistom gazom.

Sok izručiti u široku šerpu, i staviti na vatru da se kuva dok ne provri (10 minuta). Šerpu skinuti sa vatre, u vreo sirup dodati sok od jednog limuna, i dobro promešati. Vreo sirup sipati u tople oprane flaše, koje ste sterilizovali u zagrejanoj rerni. Flaše odmah zatvoriti, i pustiti da se potpuno ohlade, te odložiti na tamno i hladno mesto. Jednom otvorenu flašu sirupa treba čuvati u frižideru. 

Aronija (Aaronia melanocarpa) je listopadni grm, bujnog rasta, koji se orezivanjem može oblikovati u manje drvo. Svrstava se u grupu jagodičastog voća. Njena domovina je Severna Amerika, dok je u Evropi kao voćna vrsta najraširenija u državama bivšeg Sovjetskog Saveza. Najčešće se može naći u mokrim šumarcima i na rubovima močvara. Drvo aronije naraste najčešće 1-6 m, bujnog je rasta, a ljudi je rezidbom oblikuju kao manje drvo. Često gaji kao ukrasna biljka. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdržava zimu i do -47°C. Zato je mnogi nazivaju sibirska borovnica. Otporna je i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti. Oprašuju je pčele i vetar, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Listovi aronije su jednostavni, poređani naizmenično. Cvetovi su mali, sastoje se od pet latica i pet listića. Plod je mala bobica (jagodica), oporog i pomalo gorkog ukusa. Upravo od oporog ukusa ploda dolazi i ime "Chokeberry" što znači - opora bobica. Plodovi nisu jestivi sveži jer su gorkog ukusa (osim crvenoplodne aronije), ali se često koriste u pripremi vina, džema, čaja, sirupa, kompota, likera, itd. Takođe se koriste kao začin i boja u pićima i jogurtima. Vrste Crvenoplodna aronija *Crvenoplodna aronija ( Aronia arbutifolia) naraste do 2-4 m u visinu, ređe 6 m. Listovi su joj 5-8 cm široki. Cvetovi su joj beli ili bledo ružičasti, otprilike 1 cm široki. Plod je crven, 4-10 mm širok i otporan na zimu. Jedino kod ove vrste aronije plod je jestiv svež. Crnoplodna aronija *Crnoplodna aronija ( Aronia melanocarpa) naraste u visinu malo manje od 1 m, a retki primerci narastu do 3 m. Listovi su najčešće 6 cm široki a cvetovi su beli i široki 1.5 cm. U početku je plod crvene boje a kad naraste, plod je crne boje, veličine 6-9 mm. Ljubičastoplodna aronija *Ljubičastoplodnu aroniju ( Aronia prunifolia) neki naučnici smatraju hibridom crvenoplodne i crnoplodne aronije, dok je drugi smatraju zasebnom vrstom. Plod joj je tamnoljubičaste do crne boje, 7-10 mm širok. Gajenje i upotreba Aronije Odgovaraju joj manje plodna zemljišta, osim peščanih, glinovitih i močvarnih. Sadi se u jamu dimenzija 60x60x60 cm. Na dno se stavlja sloj šljunka, zatim sloj fine rastresite zemlje, pa sloj dozrelog stajskog đubriva (da ne dodiruje koren sadnice). Na kraju se zatrpa ostatkom zemlje i obavezno zalije. Ukoliko se posade u plodnu zemlju na razdaljinu od 2 metra, grmovi aronije dostići će visinu od 2 do 4 metra. Ako je posađena u vrtu, aronija će već druge godine cvetati (obrazuje i po 30 cvetova) a prve plodove daće u jesen. Plodova će biti više ako raste na hranljivom zemljištu. Aronija ne zahteva prskanje, jer je otporna na bolesti i štetočine. Orezuje se prema potrebi, da bi se omogućilo podmlađivanje. Pogodna je za gajenje u manjim vrtovima zbog relativno male visine i za podizanje žive ograde. Medonosna je biljka. Plodovi aronije su ukusna poslastica i za ptice. Plod je slatko-kiselkastog ukusa i crvenog mesa i najpribližniji je ukusu crnog čaja ili crnog vina. Koristi se za spravljanje sokova, sirupa, džemova (u kombinaciji sa jabukom i šljivom), kompota, likera, rakija, vina, kao fil za čokolade... Sok je prijatnog osvežavajućeg ukusa. Osim u ishrani, plod aronije ima veliku primenu i u farmaceutskoj industriji. Bogat je antocijaninom, sadrži vitamine A, B, C, E, P, minerale kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, jod, magnezijum, mangan, molidben... Brojna istraživanja američkog Ministarstva poljoprivrede pokazuju da je količina antioksidansa u plodu aronije znatno veća nego u namirnicama kao što su borovnica, brusnica ili kupina. Lekovitost Zbog supstanci koje odstranjuju teške metale iz tela, aronija se preporučuje bolesnicima obolelim od raka, onima koji su bili podvrgnuti težoj operaciji, kao i rekonvalescentima. Plodovi aronije sadrže i veliku količinu karotena, koji štiti ćelije od oštećenja, a kožu od opasnih opekotina sunca. Indijanci su plodove aronije upotrebljavali kao hranu, ali i kao lek. Koru i list koristili su kao sredstvo protiv stomačnih tegoba i za zaustavljanje krvarenja.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31