Iako se mislilo da su domaće koze štetočine jer jedu argan, španski ekolozi su ih posmatrali i došli do zaključka da one, time što nakon što pojedu plod ispljunu semena, tako mogu da pomognu očuvanju te biljke.

Pripitomljene koze u toj regiji često znaju da se popnu na vrh drveta u potrazi za svežim plodovima biljke. U nekim krajevima drveće argana može da poraste do deset metara.

Lokalni goniči stoke poznati su po tome da olakšavaju kozama penjanje na drveće tako što orezuju žbunove i trnovito drveće koje im smeta da se popunu, a isto tako mladuncima pomažu da nauče kako treba da se penju.

Tokom suve jeseni koze mogu da provedu tri četvrtine vremena koje posvete traganju za hranom, upravo na drvetu.

Argan se koristi u izradi kozmetičkih proizvoda i za to se koristi arganovo ulje dobijeno iz orašastog semena.

Koliko god da vole ove plodove, koze ne vole arganove semenke.

Poput krava, ovaca i jelena i koze znaju da dodatno žvaću hranu koju su već sažvakale i primećeno je kako one ispljunu semena.

To znači da područjima koje posećuju ove koze donose sveža semena ove biljke.

Naučnici veruju da biljka ima veće šanse da uspe, ako se posadi daleko od drveta od kog je poteklo seme.

Ovaj način širenja semena ekolozi nazivaju „endozohorija“, mada se pod ovim uglavnom podrazumeva da seme prođe kroz ceo digestivni sistem životinje.

Neki naučnici tvrde da ovaj način širenja semena nije redak, kao i da su zabeleženi slučajevi kad su ovce, domaći i divlji jeleni isto ispljunuli semena. Zbog toga zaključuju da je ovaj način širenja semena bio čest i verovatno ključan u širenju nekih biljnih vrsta.