Republički zavod za statistiku (RZS) danas je počeo anketiranje 120.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji obavljaće 536 anketara do 30. novembra ove godine. Anketa, kažu u RZS, predstavlja važno strukturno istraživanje u sistemu statistike poljoprivrede, čijom se realizacijom omogućava nastavak praćenja strukturnih promena u poljoprivredi i održavanje (ažuriranje) baze podataka.

Popis poljoprivrede u Srbiji sproveden je 2012. godine, posle više od 50 godina i to je, kažu u RZS, bila osnova za dobijanje sveobuhvatnog pregleda strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede.

Na taj način dobijena je baza statističkih podataka potrebnih za razvoj nacionalne agrarne politike, izrađena je međunarodno uporediva baze podataka i formiran je statistički Registar poljoprivrednih gazdinstava koji obezbeđuje okvir za poljoprivredna istraživanja na uzorku.

U skladu sa standardima EU, popis poljoprivrede se sprovodi svake 10. godine (naredni popis planiran je 2021.godinu), a između dva popisa, u trogodišnjoj periodici, sprovodi se Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

U Republičkom zavodu kažu da će tačnost odgovora dobijenih u Anketi doprineti sticanju saznanja u vezi sa realnim stanjem u poljoprivredi Srbije.

To je, ističu, od posebnog značaja za sve buduće korisnike ovih podataka, a posebno za one koji daju podatke jer će moći da bolje planiraju poljoprivrednu proizvodnju, da se prijavljuju kod nacionalnih i evropskih fondova za podršku u poljoprivredi.

Petar Novaković (34), mladi poljoprivrednik iz Sremske Mitrovice u svoje domaćinstvo primio je anketara koji je prema službenoj dužnosti obavljao popis njegovog gazdinstva. Petar je mišljenja, da je ovaj potez veoma važan kada je u pitanju poljoprivreda.

U periodu sprovođenja ankete o poljoprivrednim gazdinstvima, u Sremu će 21 obučeni anketar ukupno popisati 4.800 domaćinstava, dok će na teritoriji Grada Sremska Mitrovica, pet anketara posetiti oko 1.300 domaćinstava.

Informacije koje budu dobijene anketom koristiće kreatorima agrarne politike za donošenje kratkoročnih i dugoročnih strategija razvoja poljoprivrede, ali i samim poljoprivrednicima za prijavljivanje kod nacionalnih evropskih fondova za podršku poljoprivredi. Tokom trajanja ankete, svi podaci su tajni, a rezultati anketiranja biće poznati javnosti, 30 septembra naredne godine.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/pocelo-anketiranje-120.000-poljoprivrednih-gazdinstava_954234.html

 Od 1. oktobra do 30. novembra ove godine anketari Republičkog zavoda za statistiku posetiće 120.000 poljoprivrednika kako bi sproveli anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Anketom će biti obuhavćena i poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga.
Anketa se sprovodi u trogodišnjoj periodici, između dva popisa poljoprivrede, a finansira se iz pretpristupnih fondova EU u okviru Nacionalnog programa IPA 2016.
Za potrebe sprovođenja ankete biće angažovano na teritoriji cele Srbije 536 anketara, dok će za Nišavski, Pirotski i Toplički okrug taj broj biti 50. Javni poziv za prijavu kandidata biće raspisan 15. avgusta u sredstvima javnog informisanja i na sajtu RZS. Prijavljivanje kandidata obavljaće se isključivo putem veb aplikacije i trajaće do 21.avgusta, objasnila je Vukica Stojanović, načelnica Odeljenja RZS u Nišu.

“Kandiadti koji se prijavljuju za anketare moraju da budu državljani republike Srbije, da su punoletni i da imaju stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju kao i da protiv njih nije podignuta optužnica ili pokrenuta istraga”, kaže Vukica Stojanović. “Prednost pri izboru imaće kandidati sa srečenim obrazovanjem u poljoprivrednoj struci i poznavanjem rada na računaru. Pored toga prednost će se dati i kandidatima sa sopstvenim vozilom za rad budući da je u pitanju terenski rad. Anketari će biti lako prepoznatljivi jer pored toga što će morati da se predstave kada vlasnicima poljoprivrednog gazdinstva imaće i indentifikacione kartice sa pečatom RZS-a”.

Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava koji će biti anketirani blagovremeno će o tome biti obavešteni pismenim putem. Svako gazdinstvo dobiće pismo obaveštenja da je u slučajnom uzorku i ilustraciju , infografik sa aktualnim podacima koji se odnose na poljoprivredu regiona i opštine kojoj gazdinstvo pripada.

“Anketom će biti prikupljani podaci koji se odnose na identifikaciju gazdinstva, njegovu lokaciju, rapoloživom zemljištu, korišćenom poljoprivrednom zemljištu po kategotiji i ostvarenoj biljnoj proizvodnji, broju stoke, po vrstama i kategoriji, broju pčelinjih društava i ostavrenoj stočarskoj proizvodnji”, objašnjava naša sagovornica. “Tu su još i podaci o poljoprivrednoj mehanizaciji , upotrebi i prodaji poljoprivrednih proizvoda, ali i ostala pitanja u vezi sa gazdinstvom poput pitanja da li je gazdinstvo registrovano u Registru gazdinastava Ministarstva poljoprivrede, ali i da li se bavi organskom proizvodnjom”.

Tačnost odgovora dobijnih u anketi doprineće sticanju sazananja u vezi sa realnim stanjem u poljoprivredi u Republici Srbiji. To je od posebnog značaja za sve buduće korisnike agrarnih podataka, a posebno za davoce podataka, koji će moći bolje da planiraju poljoprivrednu proizvodnju, da se prijavljuju kod nacionanih i evropksih fondova za podršku u poljoprivredi i dobiju saznanja o tome u koju bi poljoprivrednu granu trebalo investirati.

Ušeće u anketi je obavezno i u skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici.
Anketa je od posebnog značaja jer je popis poljoprivrede u Srbiji sproveden 2012.godine, posle više od 50 godina. U skladu sa standardima Evropske unije , popis poljoprivrede se sprovodi svake desete godine, naredni je planiran za 2021.godine, a između dva popisa, u trogodišnjoj periodici, sprovodi se anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

“Prikupljanje informacija omogući će, pre svega, izradu preseka stanja u oblasti poljoprivrede na teritoriji Republike Srbije, što će biti od koristi kreatorima agrarne politike, lokalnoj upravi i poljoprivrednim proizvođačima radi boljeg planiranja poljoprivredne proizvodnje”, ističe Vukica Stojanović.

Izvor: http://niskevesti.rs/od-1-oktobra-anketa-o-strukturi-poljoprivrednih-gazdinastava/

Republički zavod za statistiku sprovešće od 1. oktobra do 30. novembra ove godine Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava sprovodi se u trogodišnjem periodu, između dva popisa poljoprivrede, a istraživanje je finansirano iz pretpristupnih fondova EU u okviru "IPA 2016 Nacionalnog programa" u iznosu od 2,2 miliona evra i iz budžeta Srbije.

Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava predstavlja, pored popisa poljoprivrede, ključno istraživanje kojim se prikupljaju podaci o fondovima i strukturi poljoprivrednih gazdinstava, kažu u Zavodu za statistiku.

Rezultati dobijeni Anketom imaju znacaj za korisnike podataka, dodaju, naročito za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u cilju analize stanja u poljoprivredi u Srbiji i donošenju mera agrarne politike, kao i za ostale korisnike podataka statistike poljoprivrede kao što su poljoprivredni fakulteti, instituti i stručna javnost.

 

izvor : https://www.dnevnik.rs 

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 49 odsto građana Srbije glasalo bi za, njih 27 odsto bi glasalo protiv, 13 odsto ne bi glasalo uopšte, dok 11 odsto ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje, rezultat je istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“ koje je krajem juna sprovelo Ministarstvo za evropske integracije. Anketa u kojoj je učestvovalo 1.064 ispitanika starijih od 18 godina rađena je prema standardu Evrobarometra.
Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka. Od ukupnog broja ispitanika njih 66 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.
Reformu zdravstvenog sistema (16 odsto), borbu protiv korupcije (15 odsto), reformu pravosuđa (15 odsto), reformu poljoprivrede (11 odsto) i reformu obrazovnog sistema (11 odsto) građani prepoznaju kao najznačajnije i koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeća po važnosti je reforma zaštite potrošača (9 odsto), slede reforma zaštite životne sredine (7 odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (7 odsto).
Najveći procenat građana, njih 59 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Republike Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.
Za najveći broj građana, njih 17 odsto, članstvo u EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (16 odsto), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (14 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (12 odsto).
Kad govorimo o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas 23 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator našoj zemlji u poslednjih 16 godina, 22 procenta misli da je reč o Rusiji, za Kinu se izjasnio 21 procenat građana, dok je na četvrtom mestu Japan sa 11 procenata. Zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do 2015. godine, Evropska unija i njene države članice, sa oko 2,7 milijardi evra doniranih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprineli razvoju Srbije.

Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji u novcu i naturi u prvom kvartalu ove godine iznosili su 60.065 dinara, a prosečni izdaci 61.370 dinara, saopštio je Republički zavod za stitistiku.

Prosečni prihodi su za 1,5 odsto veći nego u istom periodu prethodne godine, a troškovi za ličnu potrošnju domaćinstava su veći za 1,2 odsto. Najveći udeo u prihodima domaćinstava imaju primanja iz redovnog radnog odnosa (49,5 odsto), penzije (31,7 odsto), prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova (4,3 odsto), naturalna potrošnja (3,7 odsto).

Najveći izdaci u ličnoj potrošnji su za hranu i bezalkoholna pića (34,3 odsto) i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (17,7 odsto). Slede izdaci za transport (devet odsto), za ostale lične predmete i ostale usluge (šest odsto), za odeću i obuću (5,4 odsto), za komunikacije (5,2 odsto), za rekreaciju i kulturu (4,5 odsto), za alkoholna pića i duvan (4,4 odsto), za opremu za stan i tekuće održavanje ( 4,4 odsto), za zdravlje (4,4 odsto).

Podaci o prosečnim mesečnim primanjima i izdacima dobijeni su na osnovu ankete 1.590 domaćinstva.

Izvor: www.naslovi.net

 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30