Oko 20 tona šumskog meda od juče spremno za utovar na šleper u pogonu “Naš med” u Rači, završiće na stolovima potrošača arapskog tržišta. Od kraja naredne nedelje počinjemo sa plasmanom bagremovog meda, otkupna cena je bila 6 evra, sto je 140% više nego godinama unazad.Pogon "Naš med", za samo par meseci od početka rada, uticao je da cena bagremovog meda na srpskom tržištu dostigne 6,3 evra po kilogramu, a da cena šumskog meda dostigne šest evra po kilogramu.

Izvor: Agrobiznis magazin

"Rezultati rada za prikupljanje i plasman meda su odlični i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) veoma je zadovoljan svim onim što je taj pogon postigao od juna od kako je otvoren do sada", rekao je za Agroklub predsednik SPOS-a i član Skupštine pogona "Naš med" Rodoljub Živadinović.On je istakao da je za pčelare najznačajnije to što su cene bagremovog i šumskog meda na domaćem tržištu značajno porasle nakon što je pogon krenuo sa otkupom.

"Došli smo do cene od 6,3 evra po kilogramu bagremovog meda, kada se uračuna osnovna cena meda, PDV nadoknada i procenat koji dajemo onima koji su pomogli izgradnju meda. Ta cena je za skoro 50 odsto viša od one koja je bila na tržištu pre nego što je pogon postao akter na tržištu. Cena šumskog meda bila je dva ili dva i po evra po kilogramu, a sada je šest."On je podsetio da "Naš med" otkupljuje med od pčelara sa područja čitave Srbije, bez obzira kolike količine imaju.

"Pčelar ponudi svoj med na prodaju, zaposleni u pogonu uzmu uzorke meda i zapečate ambalažu. Ukoliko analize pokažu da je med dobar, otkupljuje se i to tako što se pčelaru dan pre preuzimanja meda uplati novac na račun. Na ovaj način želimo da razvijemo poverenje kod pčelara i da konačano mogu da računaju na pravu tržišnu cenu meda", istakao je Živadinović.Prema njegovim rečima, objavljene su cene za bagremov i šumski med.

"Kada postignemo stabilne dogovore sa kupcima objavićemo cene i za druge vrste meda."Do sada su otkupljene značajne količine bagremovog meda i nešto preko 20 tona šumskog koji će otići čak u Saudijsku Arabiju, a gde će otići bagremov biće poznato uskoro, pošto su u toku pregovori sa više kupaca.

"Ima mnogo falsifikata na tržištu, imamo čitavu organizovanu mafiju koja se time bavi, ali analize sve pokažu. Kupci zbog toga i traže vrlo sofisticirane analize", naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, analize se rade shodno srpskim propisima, a to su propisi identični propisima u Evropskoj uniji, ali i pored toga toga kupci iz inostranstva traže dodatne.Analiza meda košta nas po šleperu 3.500 evra, pod uslovom da je sve u radu. Ukoliko se dogodi da prva analiza pokaže da nešto nije dobro, onda imamo veliki problem. Tada moramo da utvrdimo med kojeg pčelara nije odgovarajući i moramo da radimo analizu velikog broja uzoraka, a to onda podiže cenu analiza za dva do tri puta u odnosu na pomenutu."Kako je objasnio Živadinović, pogon "Naš med" stranim kupcima med prodaje u buradima od po 300 kilograma i još nema kupca koji traži med pakovan u tegle.

"U vezi plasmana meda na malo potrebno je da se mnogo toga dogodi, a mi smo još na početku rada. Svaki ozbiljan kupac zahteva da imate i količinu i da ispoštujete rok. Da bi ste to mogli morate da imate ogromnu količinu meda na lageru. Mi nemamo obrtni kapital u velikoj količini, kao što imaju neki privredni subjekti. Očekujem da ćemo za tri do pet godina ipak uspeti da prodajemo i med u teglama", rekao je predsednik SPOS-a.Prema njegovim rečima, pogon u Rači će za 10 do 15 dana spakovati prve količine meda u teglama za domaće tržište.

"Domaće tržište je trenutno u popriličnom haosu. Mi ćemo raditi razvijanju poverenja kod potrošača, a to ćemo učiniti tako što će svaka tegla imati svoje ime i prezime. Kupci meda pakovanog "Našem medu" moći će da na sajtu pogona tačno vide čiji je med u tegli koju su kupili. Znaće ime pčelara i lokaciju sa koje potiče med. Moći će da odu u taj kraj, da pronađu pčelara i uvere se da on zaista postoji. Želimo da postignemo potpuno poverenje."U planu je i pakovanje u tegle jedna tona livadskog meda, kojeg pogon za sada ne otkupljuje, a koji je dobio od pčelara sa Vlasine.

"To su ukusi koje prosečan građanin ove zemlje nije imao priliku da proba. To je med vrhunskog kvaliteta i pun pčelinjih enzima, ali se u Evropi ne ceni se mnogo i ima veoma nisku cenu jer Evropljani vole med svetle boje. Mi pokušavamo da njime osvojimo tržište arapskih zemalja i nekih drugih zemalja gde se ceni, ali nam prepreku predstavlja epidemija virusa korona jer ne možemo da idemo na sajmove i pokažemo ga kupcima", objasnio je Živadinović.

Jedna dobra godina može da nadoknadi dve do tri loše
Do prošle godine se u našoj zemlji broj košnica stalno povećavao, ali su se ove godine zbog loških prinosa mnogi pčelari razočarali i najavili da će odustati od pčelarstva.Pčelarstvom ne možete da se obogatite, ali možete pristojno da živite ukoliko umete da radite i ukoliko mnogo radite. Za jedan ozbiljan život sa pčelama potreban je veći broj košnica, barem 300 do 500. Sa tim brojem košnica možete pristojno da živite, ali da budete uporni. Ima loših godina, ali jedna dobra godina može da nadoknadi i po dve do tri loše."Naš sagovornik je najavio da će SPOS ulagati u "Naš med", pa će tako naredne godine biti nabavljena oprema za automatsko pakovanje vredna 300.000 evra, što će omogućiti da pogon odgovori zahtevima svakog tržišta.

Živadinović je podsetio da je izgradnja "Našeg meda" koštala više od 1.550.000 evra. SPOS kao osnivač, vlasnik je 76 odsto kapitala tog društva sa ograničenom odgovornošću, a 24 odsto udela u vlasništvu ima opština Rača. Prema njegovim rečima predstavnici Saveza upravljaju pogonom, a uloga predstavnika opštine Rača u Nadzornom odboru i Skupštini je da štite kapital opštine i ne dozvole stavljanje pod hipoteku ili njegovu prodaju.

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/med-iz-pogona-u-raci-uskoro-sa-imenom-i-prezimenom/63973/?fbclid=IwAR3T4XZzKZf2orIQYJJG-h0fh9T4qeXuFVQyHae-NFlfa2o1QVRsFXgxgVw

Razlozi za uginuće više od 70 životinja, mahom ptica, u njivi kraj Vršca mogli bi da budu zabranjeni karbofuran, insekticid na koji se za sada sumnja ili virus groznice Zapadnog Nila, poslednji su podaci veterinara, nadležnih u pokrajinskom Zavodu za zaštitu prirode, ali i u Ministarstvu poljoprivrede.

Pre dve nedelje, podsetimo, uginulo je 55 golubova, šest gugutki i zeba, šest koza i mačka.

U Veterinarskom specijalističkom institutu u Pančevu ističu da još traju analize kako bi se utvrdilo šta je ubilo te životinje, mahom ptice, ali se sumnja na neko sredstvo za zaštitu bilja ili groznicu zapadnog Nila. Veterinari pančevačkog veterinarskog instituta izašli su na teren već prvog dana uginuća i rezultate analiza očekuju najranije za sedam do 10 dana, kada će se tačno znati da li je pšenica, koju su ptice pojele, tretirana zabranjenim karbafuranom ili je u pitanju virus groznice Zapasnog Nila.

Dr Aleksandar Živulj, specijalista za epizitologiju u Veterinarskom specijalističkom institutu u Pančevu, kaže da u ovom času ne mogu da se isključe obe sumnje.

- Čim se desilo uginuće tolikog broja ptica izašli smo na teren. Trenutno se rade analize na groznicu Zapadnog Nila, dok, sa druge strane, nije otklonjena ni sumnja da su se ptice otrovale i semenom pšenice. Naime, tokom obdukcije tela uginulih ptica u svakoj smo pronašli, odnosno u njihovom digestivnom traktu, pšenicu prebojenu u roze sa te njive gde su jele - navodi dr Živulj.

Prema njegovimn rečima, leševi ptica biće poslati u pokrajinski Zavod za zaštitu prirode kako bi se uradile toksikološke analize, odnosno na otrove.

- Sa druge strane, šest koza nisu uginule od trovanja, već od infekcije - navodi dr Živulj i dodaje:

- Analize su pokazale da uzrok njihovog uginuća nije otrov, niti su u njihovim organima za varenje pronađena zrna pšenice, kao što je to bio slučaj kod ptica. Koze je usmrtila enterotoksemija, izazvana baketrijom klostridijom - navodi dr Živulj. 

Istovremeno, u pokrajinskom Zavodu za zaštitu prirode potvrđuju reči kolege iz Pančeva i navode da da su obavešteni da su leševe ptica preuzeli veterinari pančevačkog veterinraskog instituta, a zbog sumnje da su uginule od groznice Zapadnog Nila.

- Očekujemo da Zavodu budu prosleđeni leševi kako bi se uradile i toksikološke analize - navode u Zavodu.

I u Ministarstvu poljoprivrede čekaju na rezultate analiza koje će biti gotove najranije za sedam dana.

- Dok se analize ne završe ne možemo da spekulišemo od čega su sve te životinje uginule, odnosno da li su otrovane i čime ili je uzrok virus groznice Zapadnog Nila – naveli su nadležni.

Katarina Krinulović, izvršna direktorka Udruženja inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja "Secpa", kaže da roze boja zrna pšenice ne može da ukaže koje je sredstvo za zaštitu bilja upotrebljeno i da li je u pitanju zabranjeni karbofuran ili neko drugo sredstvo.

- Boja se dodaje da bi se znalo koje je zrno tretirano nekim sredstvom. Nekad je roze, nekada je neka druga boja u pitanju. Karbofuran je zabranjen kod nas, ali i svuda u svetu od 2014. godine. On je izazvao takav pomor životinja zbog čega je i zabranjen. Sa druge strane, imamo drugi problem - ilegalno tržište. Naše poljoprivrednike stalno obaveštavamo o tome i ukazujemo na sve opasnosti - navodi Katarina.

- Legalno se pšenica tretira različitim sredsvima, sada, uglavnom, za suzbijanje gljivica. Ukoliko se utvrdi da je razlog pomora ptica i drugih životinja ilegalno sredstvo, poput karbofurana, onda je u pitanju krivično delo - navela je Katarina Krinulović.

 

Izvor: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/pomor-kod-vrsca-zivotinje-pronadene-mrtve-na-njivi-uginule-iz-dva-moguca-razloga/yenqdeb

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30