Predstavnici kompanija iz Srbije koje su učestvovale na Međunarodnom sajmu robnih marki PLMA u Amsterdamu održali su skoro 500 bilateralnih razgovora i sastanaka sa potencijalnim poslovnim partnerima i, prema prvim analizama, dogovorili izvozne poslove vredne oko 3 mil EUR.

Većina zainteresovanih partnera je iz zemalja EU, regiona Zapadnog Balkana, Rusije i Zajednice nezavisnih država, kao i iz Izraela, Egipta, Libana. Za uvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije zainteresovani su SAD, Brazil, Kanada. Održani su sastanci sa predstavnicima vodećih svetskih trgovinskih lanaca kao što su: Albert Heijn BV (Holandija), Axfood (Švedska), X5 (Rusija), Edeka (Nemačka), Ahold (Holandija).

Nastup privrednika na sajmu PLMA 21. i 22. maja tradicionalno su organizovali Privredna komora Srbije (PKS) i Razvojna agencija Srbije (RAS). U okviru Nacionalnog štanda Srbije površine 135 m², u hali Evropa Plaza 14, rezervisanoj za prehrambene proizvode predstavilo se 15 kompanija: ITN Group – Beograd, Master Fruits – Beograd, Hibrid – Beograd, Laki – Arilje, Jaffa – Crvenka, Venac – Stara Pazova, Agranela – Valjevo, MIN Commerce – Beograd, Fruitica- Čantavir, PIP-Novi Sad, Packom International-Beograd, Alpis-Kovin, Par Pak-Zemun, Konlid-Nova Pazova i Carnex-Vrbas.

- Sve je više srpskih kompanija zainteresovano da se predstave kao izlagači na sajmu PLMA na Nacionalnom štandu Srbije. Ove godine imali smo sedam novih kompanija. Planiramo da sledeće povećamo izložbeni prostor i očekujemo nove izlagače - rekla je Zorana Delić iz Centra za organizaciju sajmova PKS. Za srpske kompanije zainteresovane da izvoze svoje proizvode pod robnim markama, sajam je bio šansa za nove poslovne kontakte i mogućnost da uđu u globalne, vodeće, maloprodajne lance, dodaje Delić.

Predstavnici Ambasade Srbije u Holandiji posetili su nacionalni štand i u razgovoru sa srpskim izlagačima podržali nastojanja naših kompanija da plasiraju proizvode na zahtevna tržišta kako EU tako i šire.

PLMA (www.plmainternational.com) više od 30 godina predstavlja vodeće mesto na kome se susreću proizvođači sa predstavnicima najvećih maloprodajnih lanaca. Ove godine sajam je posetilo preko 14.000 stručnih posetilaca iz više od 110 zemalja. Izloženi proizvodi na sajmu uključivali su svežu, zamrznutu i rashlađenu hranu, suve namirnice i pića, kao i neprehrambene kategorije, uključujući kozmetiku, preparate za zdravlje i lepotu, kućne potrepštine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2517707/srpski-privrednici-na-sajmu-plma-u-amsterdamu-dogovorili-poslove-vredne-3-mil

Nastup srpskih privrednika na međunarodnom sajmu robnih marki „PLMA 2019“u okviru nacionalnog štanda Srbije 21. i 22. maja u Amsterdamu omogućile su
razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije. Sajam robnih marki “PLMA“je više od 30 godina vodeće mesto na kome se susreću proizvođači sa predstavnicima najvećih maloprodajnih lanaca. Ove godine, na sajmu se okupilo više od 15.000 profesionalaca iz 120 zemalja i ukupno 2.700 kompanija izlagača.
“Učešće na jednom od najuglednijih i najznačajnijih međunarodnih sajmova prehrambenih proizvoda kakav je sajam robnih marki PLMA u Amsterdamu za nas
je velika čast, ali i prilika da širem inostranom tržištu prikažemo Carnex proizvodni program i ponudimo asortiman naših vrhunskih proizvoda. S druge strane imali smo priliku da se upoznamo sa ponudom mnogobrojnih svetskih izlagača. Kada ste lider na tržištu morate stalno pratiti savremene trendove i ulagati u unapređenje svojih proizvoda, istovremeno poštujući tradiciju. Ovakvi sajmovi uvek nas iznova inspirišu da budemo još hrabriji i inovativniji u kreiranju receptura, kako bismo ponudili što kvalitetniji proizvod, koji će zadovoljiti potrebe potrošača,” izjavila je Olivera Papestijević, direktor marketinga industrije mesa Carnex, članice MK grupe.
Carnex, je sinonim kvaliteta koji se stalno unapređuje i koji je višestruko nagrađivan najvećim priznanjima, kako na domaćim, tako i na prestižnim
međunarodnim sajmovima. Takođe, oznaku "Srpski kvalitet" za sada nosi pet Carnex proizvoda – „domaća mesnata slanina, „selekšn” (selection) pašteta sa
komadićima mesa“, „selekšn pašteta sa dimljenom slaninom“ i „domaća sarma“, a do kraja maja maja biće završena sertifikacija za još jedan proizvod -"rustik"
kobasicu. Oznaka "srpski kvalitet" garantuje kvalitet proizvoda specifičnih karakteristika, proizvedenih od sirovina isključivo sa teritorije Republike Srbije i
dokazano višeg kvaliteta u odnosu na proizvode iste kategorije na tržištu.

Izvor:Agrobiznis magazin i Carnex MK grupa 

Raj na zemlji čeka vas u Amsterdamu, glavnom gradu Holandije, gde svoj dan možete provesti okruženi različitim umetnostima, od remek dela holandskog slikarstva preko pozorišta, fotografije i filma do savremene umetnosti. U ovom gradu je više od pedeset muzeja, a svaki od njih vam nudi posebnu priču i doživljaj.

Grupa novinara iz Srbije prilikom učestvoranja na Kongresu Ifaj-a, posetila je i muzej lala.

Muzej lala u Amsterdamu će vas upoznati sa posebnom i uzbudljivom istorijom ovog cveta. Dok šetate muzejom, čini se kao da putujete kroz vreme, prateći avanturistički put ovog cveta. Saznaćete nešto više o mestima odakle potiče lala i kako je završio u Holandiji. Zahvaljujući verodostojinim fotografijama u ovom muzeju, imaćete utisak da ste i sami deo tog fantastičnog putovanja.

U muzeju ćete provesti najmanje 20-25 minuta, a oni koji se odluče da detaljno pregledaju sve slike i video snimke, zadržaće se i oko sat vremena. U obilasku muzeja će uživati i deca. Puno boja i zanimljivih opisa će podstaći njihovu maštu.

Dok se lale obično povezuju sa Holandijom, ovaj cvet nije autohtona vrsta ove zemlje. Najvažnije stanište lala je u centralnoj Azije, ili tačnije, severno podnožje Himalaja. Odavde potiče ne manje od 60% svih divljih lala.

Stručnjaci danas raspoznaju oko 100 različitih vrsta divljih lala. Brojevi na mapi pokazuju regije u kojima se i dan danas mogu naći divlje lale.

Prvi fanatici kada su u pitanju lale su bili sultani Otomanskog carstva, čiji je zenit bio tokom 16. i 17. veka, i prostiralo se od Kavkaza do Maroka. U svojim raskošnim palatama duž Bosfora u Istanbulu, sultani su skupljali i prikazivali velike količine lala.

Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina

Trud da se sakupe nove lale iz divljina počela je tokom vladavine Sulejmana Veličanstvenog. (needle – igla, needle tulips – lale u obliku igle, duguljaste i slično??) (duguljaste)Lale bademastog oblika su bile omiljene su istaknute kao motivi u rukopisima i na pločicama i keramici iz tog perioda.

Lale su došle u Holandiju oko 1600. Holandska trgovina je procvetala i Holandija je bila jedna od najbogatijih zemalja u Evropi. Od početka, lale su bile popularne među bogatima. Ovaj cvet je izazivao divljenje svojim varijacijama (svojom raznolikošću) u boji i obliku.

Ljudi su pokušavali da nadmaše jedni druge prikupljajući najneobičnije oblike. Kuća bogatih trgovaca ne bi bila kompletna bez kolekcije lala i umetnosti povezane sa lalama.

Ljudi radničke klase su na lale gledali kao na priliku za lak profit. Oni koji su imali sreće da prikupe izvanredne sadnje su mogli da naprave mnogo novca. Ubrzo se trgovina pretvorila u čisto nagađanje. U zimu 1637 pomahnitala trgovina je podigla cene lala do vrtoglavih visina. To nije potrajalo.

Nakon kolapsa tržišta, proizvodnja lala se većinom krenula od stanovnika u gradovima ka poljoprivrednicima na selu. U ranim godinama 20. veka, moderni načini transporta su omogućili izvoz lukovica lala širom sveta. Lala postaje najpoznatiji izvozni proizvod Holandije.

Uzgajivač lala iz 17. veka bi bio zadivljen veličinom holandske industrije lala i stotinkom varijacija koje su danas dostupne.

Iskorišćavajući prednost savršene kombinacije klime i zemlje, Holandija je lale pretvorila u svetsku ikonu. Pogledajte neke od mnogih sorta lala koje se danas uzgajaju u komercijalne svrhe.

Teretana za pse? I zabavište za vašeg kućnog ljubimca, kada ste, zbog posla ili neke druge obaveze, odsutni od kuće? Mesto gde vaš pas može mnogo toga da nauči za nedelju-dve, da se socijalizuje, druži sa drugim psima, umori od trčanja i drugih zabavnih aktivnosti? I sve to pod budnim okom iskusnih kinologa i licenciranih dresera, po povoljnim cenama?

Zvuči, za naše prilike, vrlo neverovatno. Ali, ne i u Americi.

U srcu Fauntin Hilsa (Fountain Hills), gradića američkih bogatih ljudi, blizu Finiksa u Arizoni, nalazi se Allehunde Gym for Dogs, teretana, zabavište, trening centar i grumer za pse.

- Naš cilj je da našim brojnim klijentima i njihovim psima pružimo zaista vrhunsku uslugu. Kod nas svoje pse dovode naši sugrađani ili mi idemo po njih, svejedno… Ovde psi imaju potpunu brigu i zaštitu, smeštaj i hranu, mogu da se druže i igraju sa drugim psima, a vrlo često ih i treniramo, učimo osnovnom kućnom vaspitanju i redu, izvodimo na svakih sat vremena napolje. Dresuru sa psima radimo kolektivno ili pojedinačno, kod nas ili kod vlasnika, kako se dogovorimo... Dnevni boravak pasa u našem zabavištu i teretani osmislili smo tako da bude aktivan i zabavan ali i da bude pozitivno interaktivno iskustvo za sve učesnike, kako one velike tako i male pse, rasne ili mešance, svejedno - objašnjava Gerard Šafner, suvlasnik i direktor ovog trening centra, licencirani dreser i autor knjige na engleskom „Dobro radi sa svojim psom i on će dobro raditi za tebe”.

Naš sagovornik kaže da, kao i sve druge teretane i oni imaju različite vrste članstva. Možete izabrati između osnovnog, srebrnog, zlatnog ili platinijumskog članstva i svaka ova vrsta nudi različite opcije i kombinacije za dnevni boravak vašeg psa, dresuru, specijalne događaje i privilegije. Na pitanje da li se od ovoga može dobro živeti, odgovara da može. Naravno, pod uslovom da ste najbolji, da svoj posao radite stručno i savesno, vrhunski, na profesionalnom nivou...

 

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31