Ambalaža od pesticida gomila se u Srbiji, dok je sve manje kapaciteta za tretman tog opasnog otpada u Austriji i Švajcarskoj, zemljama u koje ga Srbija izvozi, rečeno je u Privrednoj komori Srbije Pored toga, tretman opasnog otpada koji se iz Srbije izvozi do najbližeg postojenja u Beču poskupeo je 100 odsto za godinu dana i očekuje se dodatno poskupljenje do kraja godine, a veliki problem je što će, navode u PKS, izvoz biti zabranjen, ali se još ne zna konkretno kada će se to desiti.

U PKS kažu da su u stalnom kontaktu s resornim ministarstvom i Agencijom za zaštitu životne sredine u cilju pronalaženja adekvatnog, kako kratkoročnog, tako i dugoročnog rešenja za opasan otpad.

Vodimo veliki dijalog i sa industrijom da nađemo kratkoročno rešenje, prvo da rešimo ovaj otpad koji se nagomilao u industriji, rekao je za Tanjug sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku indsutriju i indrustriju nemetala Dragan Stevanović.

Naglasio je da je dugoročno rešenje tog problema izgradnja postrojenja za tretman opasnog otpada u Srbiji.

Stevanović kaže da postoje privatni investiori koji žele da prave postrojenja za tertman opasnog otpada u Srbiji, što je, dodaje, važno rešenje, jer će u budućnosti biti zabranjen izvoz opasnog otpada.

Svaka država će morati da obavlja tretman svog opasnog otpada, rekao je Stevanović i dodao da se o zabrani izvoza opasnog otpada uveliko priča, ali da se još ne zna kada će se to dogoditi, da su bile najave da će stupiti na snagu 2019. godine, a da je sada taj rok pomeren na 2020. godinu.

Za pesticide je rekao da u samoj plastičnoj ambalaži ostavljaju tragove, mikroelemente, i da se taj plastični otpad zato smatra opasnim.

Trenutno je situacija takva da ovlašćeni operateri, i pored potpisanih ugovora s proizvođačima, nisu u mogućnosti da preuzmu opasnu ambalažu. Tako dolazimo u situaciju da proizvođači sredstava za zaštitu bilja, prozivođači boja i lakova sa svojom opasnom ambalažom imaju veliki problema jer nemaju gde da je skladište. Oni su popunili svoje skladišne kapacitete i nastao je problem, pat pozicija, kaže Stevanović.

Naveo je i da je sama Evropa zatrpana opasnim otpadom, a da operateri u Srbiji koji su ovlašćeni za skladištenje, transport i preuzimanje opasnog otpada, odnosno opasne ambalže, nemaju više gde da ga isporučuju.

Mi dobijamo samo mrvicu za izvoz tog otpada. Jedino rešenje je pravljenje postrojenja za tertman opasnog otpada u Srbiji, to je dugoročno rešenje, a kratkotrajno je da probamo da rešimo problem izvozom, rekao je Stevanović.

Naveo je da u Austriji i Švajcarskoj, međutim, nema dovoljno kapaciteta, tako da se slobodni kapaciteti za opasni otpad iz Srbije dobijaju tek kada te države obave tretman svog opasnog otpada.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/pat-pozicija-kako-se-resiti-opasnog-otpada-03-08-2019

Berba je jedna od najvažnijih, najosetljivijih operacija, u komercijalnom gajenju i proizvodnji šljive, jer upravo od nje direktno zavisi realizacija, i rentabilnost gajenja ove vrste. Zato se mora efikasno, brzo i nadasve odgovorno obaviti.

Vreme finalne berbe za plasman diktiraju sorta i podloga, klimatski i zemljišni uslovi, nadmorska visina i ekspozicija terena, način iskorišćavanja plodova, udaljenost od tržišta, i vrsta plasmana odnosno prerade, način transporta, i uslovi za odgovarajuće skladištenje plodova i dr. Zavisno od ovih činilaca, plodovi šljive se mogu brati u periodu između fiziološke i pune, tehnološke zrelosti. Plodove namenjene izvozu, u vidu zamrznutuh polutki i delimično u svežem stanju, brati nešto posle fiziološke zrelosti, kada dostignu maksimalnu krupnoću, a pokožica dobije karakterističnu boju, i maksimalno je presvučena pepeljkom. Mezokarp ploda trebalo bi da ima specifičan ukus, sočnost i aromu, a da je dovoljno čvrsto za udaljeni transport.

Za vreme berbe trebalo bi konsultovati stručna lic,a u saradnji sa predstavniocima kupaca. Nikako se ne smeju brati oštećeni plodovi, kao i oni plodovi koji ne odgovaraju određenoj, traženoj kalibraži. Takođe, nisu podesni ni prezreli, kao i nedovoljno zreli plodovi, jer su lošijeg, neizgrađenog kvaliteta, bez dovoljno  suvih materija , pogotovu šećera.

Samu berbu trebalo bi obaviti u roku od nekoliko dana. Pošto se, uglavnom, radi o malim zasadima i da jedan radnik dnevno može, prosečno nabrati 280 do 350 kg plodova, ova operacija je , uglavnom, lakše izvodljiva. Na većim plantažama, berbu bi trebalo otpočeti nešto ranije.U početku se ona obavlja probirno, a zatim, u drugom i trećem navratu u celini.

Adekvatno zrele plodove ne bi trebalo brati po vlažnom i kišovitom vremenu dnevne, odnosno nikako rano ujutro, kada su još vlažni od rose. Ukoliko su dani sa nadprosečno visokim temperaturama, berbu bi valjalo obavezno prekidati u podnevnim časovima (oko dva sata), a zatim je nastaviti sve dok dnevne prilike to dozvole.

Trebalo bi obavezno brati rukom, kako bi se što bolje na plodu sačuvao pepeljak na pokožici i peteljka. Prilikom berbe plodove, trebalo bi klasirati po određenim standardima, i stavljati ih direktno u ambalažu za transport do hladnjače. U njoj ovakav rod će se seći, poloviti, izkoštičavati i najbolje zamrzavati, ili sabiranjem u posebnu ambalažu, transportovati do određenog kupca.

Iako je čest slučaj, i svakodnevnica za vreme skupljanja plodova, njih ne bi trebalo  brati u priručne korpe i torbe iz kojih se onda šljive prebacuju u standardnu ambalažu. Na taj način, otkidanjem peteljki i značajnim skidanjem pepeljka sa plodova, biće doveden u pitanje njihov prijem kod većeg kupca, izuzev šljive namenjene smrzavanju.

Plodovi koji su namenjeni izvozu (i zamrnuti, ili svežem stanju) obavezno brati rukom. 

Početak berbe, trebalo bi, da bude od donjih, najnižih grana, pa postepeno ići ka vrhu, kako bi se, što više, mogli izbeći gubici od otpadanja i povređivanja plodova. Važno je, tokom berbe, da se plodovi ne gnječe i više izlažu truljenju, kada su i bolesti skladišta (fiziološke  bolesti) mnogo prisutnije. Ne bi trebalo ni prepuniti ambalažu, kao ni ostaviti polupraznu u paletama.

Ambalaža za berbu i transport trebalo bi da bude suva, laka, čvrsta, otporna na vlagu, po mogućstvu nova, i da po dimenzijama odgovara kriterijumima ISO standarda. Mogu se koristiti za ovu namenu drveni, plastični, ili u poslednje vreme, i kartonski holandezi. Pri samoj berbi vrši se klasiranje plodova, zavisno od standarda zemlje uvoznice proizvoda.

Poželjno je da obrani plodovi u holandezima (koji bi trebalo da su obeleženi deklaracijom o proizvodnji i distributeru plodova) u samom voćnjaku, pre transporta u prihvatni centar) budu u hladovini, kako ne bi došlo do njihovog pregrevanja, i previranja.

Mr Branko Tanasković, PSSS Čačak

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31