Nostalgija za “pravom južnjačkom paprikom”, ali i želja da svoje učenike u Japanu upozna sa kulturom Srbije, inspirisali su Nišlijku Jelenu Mladenović da u školskoj bašti u Tonomiju zasadi “kurtovku”. Seme je dobila od iskusnog povrtara iz okoline Aleksinca sa kojim se konsultovala i oko sadnje, uzgoja i branja. Paprika je preživela i pakleno leto i poplave, a ajvar se dopao deci iako je bio blago ljut.

Jelena se iz Niša odselila u Japan pre dve godine, a 2018. je počela da predaje engleski jezik u školi koja je i za osnovce i niža srednja, a nalazi se u gradu Hofu, u mestu Tanomiju. U bašti oko zgrade uzgaja se voće i povrće o kojima se najviše brinu deca jer je to, objašnjava Jelena, dobra prilika da nauče kako sami da proizvode hranu.Iako kaže da voli japansku hranu, objašnjava da je bila frustrirana jer nije mogla uvek da spremi jela na koja je navikla, jer je vrlo teško, pa i nemoguće, pronaći namirnice. Kaže da se japansko voće i povrće dosta razlikuje od srpskog i da generalno koriste drugačije namirnice.Većina domaćinstava ima male "tost rerne" u kojima ne mogu da se spremaju jela. Ali meni lično je najviše nedostajala srpska paprika koja je barem na jugoistoku Srbije nešto kao "staple food" ili deo standardne ishrane i dosta se koristi. U Japanu uglavnom koriste "babure" ili japanske male paprike tanke kože koje beru dok su još zelene pa imaju pomalo gorak ukus - priča Jelena.

Pomislila je da bašta može da se iskoristi i za srpske proizvode i predložila da zasade nešto čega nema u Japanu i to uvrste u program školskog projekta "Global Communication". Tako je iz nostalgije došla na ideju da to bude baš srpska “kurtovku”. Njena ideja je divno prihvaćena, ističe, a kada je na početku prošle školske godine posetila Niš nabavila je i seme.Stupila sam u kontakt sa prijateljicom od čijih roditelja smo porodično kupovali paprike za spremanje ajvara svake godine kako bih nabavila seme. Po povratku u Japan, seme smo poslali na Institut agrikulture u grad Šimonoseki i nakon 2 dana ga dobili natrag sa sertifikatom da je sigurno za korišćenje - priseća se Mladenovićeva.

Živorad Rajković već godinama sadi ovo povrće u "paprikarskom kraju", Vukašinovcu kraj Aleksinca i kaže da je bio počastvovan što će njegovo seme stići do Japana. Posebno je bio ponosan što je ocenjeno kao izuzetno zdravo, a ima savet i kako da svako izabere ono najbolje iz svake paprike.

Mi kad ostavljamo seme peremo ga i svo koje je teško ono padne na dno, ono koje je lako je neupotrebljivo i bude na površini vode - kaže Rajković.Nakon što su zasadili papriku, počeli su da je navodnjavaju, a Jelena ističe da su sve te faze prošli u konsultaciji sa čika Žikom koji im je dosta pomogao savetima za odgoj.Posebno je bilo zanimljivo odgajati papriku za ajvar u specifičnim klimatskim uslovima. Ipak, “kurtovka” je uspela, a sve zahvaljujući kvalitetnom semenu.

Klima u Japanu se dosta razlikuje od one u Srbiji, posebno po pitanju visokog procenta vlage i letnje kišne sezone koja kod nas ne postoji. Ali seme koje smo dobili je zaista bilo visokog kvaliteta da su biljke uz veliki trud svih u školi uspele da prežive pakleno leto pa i poplave koje su zadesile Japan 2018. - ističe Jelena.

Jelena kaže da nije imala iskustva sa gajenjem paprike, ali su joj upomoć priskočili i lokalni farmeri koji su seme zasadili u svojim povrtnjacima.Paprike iz školske bašte i one koje su dobili na poklon od farmera iskoristili su za čas pravljenja ajvara. Nišlijka je ovaj srpski specijalitet iskoristila da Japance upozna sa srpskom kulturom.

Kad je došlo do degustacije, sačekalo nas je iznenadjenje jer je ajvar iako vrlo ukusan ispao malo ljut. Kasnije sam saznala da velika vrućina može da promeni sastav paprike i da plod dobije ljut ukus. S obzirom na vreli talas koji je dugo trajao tog leta ova omaška je imala smisla. Ipak, deca nisu odbijala drugo pa ni treće parče krekera sa namazom od ajvara kako smo odlučili da poslužimo ovo jelo. Ajvar je inače među njima dobio i nadimak “džem od paprike” iako se pre kuvanja nikome nije dopao izgled sadržaja teglice koju smo kupili u gradskoj suvenirnici - priča Jelena.Živodrad koji je pomagao u odgajanju paprike hiljadama kilometara daleko, dobio je i poklon od mališana koji su učestvovali u ovom procesu.

Svako dete je uzelo po jednu papriku tu crvenu "kurtovku" svežu i nacrtalo je svako kako vidi tu papriku. Na poleđini su napisali “Thank you Živorad” i potpisali se. Njih je 9 u odeljenju, svako od njih posebno je to nacrtao, uz potpis i na japanskom. Onda su se zajedno slikali sa paprikom i čestitkom, ćerka mi je to uramila i donela, ganut sam bio time - priča Rajković.

Nišlijka kaže da joj je tokom ovog procesa bila jako zabavna reakcija farmera, koji su hteli da im poklone sav rod "kurtovke", jer nisu znali šta sa njom da rade.Crvena paprika se u japanskoj kuhinji ne koristi i nema jela koja se od nje prave. U projekat su ušli iz radoznalosti i izazova da probaju da odgoje sortu povrća sa kojom ranije nisu imali iskustva - dodaje Jelena.

Iako je projekat u školi završen, nastavlja se u Tanomiju, gde je jedan od lokalnih farmera ove godine zasadio veću baštu pod staklenikom. Plan je da uz pomoć Opštine grada Hofu organizuju i godišnji festival ajvara u ovom mestu.Ovo mesto je inače vrlo malo i poznato je po plaži kraj Seto mora i radionicama u kojima se uči "aizome", tradicionalna veština bojenja materijala plavom indigo bojom prirodno dobijenom od indigo biljke. Stanovnici ovog mesta se uvek trude da nađu nove načine da privuku posetioce a ideja koju imamo je jedan od njih - ističe Mladenovićeva.

Reči hvale ima i za japanske farmere koji su vrlo kreativni i trude se da dobiju najbolji mogući kvalitet i ne plaše se da eksperimentišu. Tako ona na pijaci često nalazi njihove proizvode koji ne postoje nigde do u Japanu, jer im je originalnost jako važno, kao i prezentacija proizvoda, kojom ukazuju dosta poštovanja i proizvodu i kupcu.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Nislijka-otkrila-Japancima-ajvar-paprika-kurtovka-uspela-i-na-Dalekom-istoku.sr.html

Suve šljive, namaz od malina, hladno ceđeno ulje od semena bundeve, sirovi med sa šljivom u prahu i ajvar iz Srbije dobili su nagrade za prvoklasni ukus.To je objavio International Taste Institut, koji i dodeljuje te nagrade. Gotovo 200 svetskih kuvara i somelijera okupilo se u Briselu kako bi proizvođačima dali objektivne i profesionalne ocene o ukusu i kvalitetu njihovih proizvoda, rekao je Loren van Vašenhov, direktor Međunarodnog instituta za ukus.

"Glavni kuvari čuvenih restorana, veliki majstori odlikovani mišelinovim zvezdicama, nosioci titula najboljih somelijera probali su naslepo najraznovrsnije proizvode iz celog sveta: oni koji su ostavili najjači utisak na žiri dobili su nagradu Superior Taste Award", objasnio je on.Predstavnici domaćih nagrađenih kompanija - Agranela iz Valjeva, Real Red Raspberry iz Bečeja, Ecovital iz Bikić Dola, Happy Honey iz Beograda/Kučeva i Strela iz Leskovca, prisustvovaće ceremoniji dodele nagrada 24. juna u Briselu.

Tamo će biti u prilici da promovišu srpsku industriju visokokvalitetne hrane kao i da istraže nove poslovne mogućnosti sa kuvarima, somelijerima, predstavnicima evropskih maloprodajnih lanaca i distributerima.

Projekat za konkurentnu privredu USAID-a podržao je srpske proizvođače visokokvalitetne hrane u trci za ovu nagradu sa hiljadama drugih proizvođača hrane i pića iz skoro stotinu zemalja.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=18&nav_id=1556100

Lubenice se u Srbiji gaje na oko 6.000 hektara, sa prosečnim petogodišnjim prinosom od 33,70 t/ha, i proizvodnjom od preko 225.000 tona. Najviše se gaje u Sremu (Ašanja, Platičevo), Žitorađi (Pekovac), Negotinu i Bačkoj (Deronje). Proizvodnja može biti mnogo veća, ali uz obavezno navodnjavanje, kap po kap. Najbolji i najsigurniji prinosi se ostvaruju, ako se proizvodnja zasniva iz kalemljenog rasada. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3005-moze-li-od-bostana-vise-para

                     

Ovogodišnji rod paprike na jugu Srbije izuzetno je dobar, i na nekim parcelama biće i 50 tona po hektaru. Paprika je kultura po kojoj se prepoznaje, i koja je vrlo značajna za leskovački kraj. Ove godine je u Jablaničkom okrugu zasađeno 2.100 hektara, a prinos je na nivou prošlogodišnjeg. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2952-leskovacki-brend-i-na-stranom-trzistu

                  

Među savremena dostignuća u povrtarstvu, bez sumnje spada i gajenje kornišona uz potporu, na špaliru. Holanđani i Mađari, veliki su pobornici takvog gajenja kornišona u zatvorenom prostoru. Dosadašnje iskustvo pokazuje da je dovoljna visina konstrukcije 1,8–2 metra. Konstrukcija mora biti dovoljno čvrsta, otporna na vetar i opterećenje biljnom masom i plodovima. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2886-saveti-za-dvostruko-veci-prinos-kornisona

                  

Poljoprivredno gazdinstvo „Fišćag“, iz sela Dolovo kod Pančeva, na svom poljoprivrednom gazdinstvu gaji ren na površini od 40 ari. Dragan Fišćag, nosilac poljoprivrednog gazdinstva,  2010. godine želeo je da promeni posao koji mu je dosta oduzimao vremena, pa je počeo da istražuje čime bi mogao da se bavi, i gde da uloži novac. U potrazi za nečim novim i profitabilnim, došao je na ideju da zasadi ren, pošto, kako nam kaže Dragan, ovo povrće dobro podnosi klimatske promene i može da se prerađuje. Tokom 2013. godine, poljoprivredno gazdinstvo je počelo sa proizvodnjom. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2775-koren-ljutkastog-ukusa-mirise-na-biznis

                  

Vesna Bogosavljević iz Mrčajevaca, ostala je bez radnog mesta u banci. Kada su joj ponudili da radi u drugoj, ona je to odbila i vratila se u svoje rodno mesto, gde sada pravi sirovinu za papriku u pavlaci. Prošle godine, proizvela je 220 tona somborke paprika. Prošlogodišnji rod je omogućio da se napuni 2.500 buradi, dok su ove godine očekivanja su joj još veća. Teži se postizanju količine od 300 tona paprike za godinu dana. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2843-vise-od-300-000-ljudi-na-nasim-stranicama-procitalo-videlo-je-vesninu-zivotnu-pricu

               

 

 

 

 

 

 

 

 

Istina je da se ajvar može napraviti od manje više bilo koje crvene paprike. Međutim, za vrhunski ajvar neophodna je vrhunska paprika, tačno određenog kvaliteta i po mogućnosti uzgojena na prirodan način, kao nekad.

Poznato je da se dakle najbolji ajvar pravi od starih, autohtonih balkanskih sorti paprike a najbolja među najboljima jeste čuvena Kurtovska kapija, i to ona uzgojena na padinama netaknutih prirodnih oaza u podnožju Kopaonika, gde temperatura vazduha i sastav zemljišta posebno pogoduju ovoj vrsti.

Kurtovska kapija je paprika intenzivne crvene boje, robustne i čvrste građe, sa samo dve ili ređe tri strane, duguljasta i špicasta na vrhu. Puna ukusa i mirisa, ova paprika obiluje suvim mesnatim delom što je veoma važno za kvalitetan ajvar. Kada se stavi na roštilj, ova paprika ne cvrči i ne pušta tečnost već se polako peče, tako da zadržava ispod kožice sve sokove i ukuse. Obzirom da ima samo dve ravne strane, lako se ravnomerno peče i još lakše ljušti.

I na kraju nakon konsultacija sa iskusnim domaćicama, da sumiramo smernice za odabir prave paprike za najbolji ajvar:

  1. Paprika mora biti sasvim zrela i neoštećena.
  2. Najvažnije je da paprika bude mesnata i suva. Kada se stavi na roštilj ovakva paprika ne cvrči i ne pušta mnogo tečnosti, već se polako peče i zadržava sve sokove i ukuse.
  3. Birajte pljosnate paprike koje se lako peku samo sa dve strane i samim tim i lako ljušte.
  4. Ako ste u prilici izaberite organski gajenu papriku starih sorti čiji su plodovi obično nešto manji ali čvršći, takozvanih „ajvarki“ od kojih je najbolja Kurtovska kapija.

Izvor: www.ajvar.com

 

Kako se pravi zaboravljena poslastica od dunja

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3163-kako-se-pravi-zaboravljena-poslastica-od-dunja

 

KOCELjEVA: U Koceljevi je danas otvorena 9. privredno-turistička manifestacija “Festival zimnice“, koja je okupila preko 220 izlagača. Manifestaciju, koju poseti oko 15.000 ljudi iz cele Srbije, otvorila je premijerka Ana Brnabić koja je poručila da će država nastaviti da pomaže poljoprivrednike i slične festivale.

Na tezgama u Koceljevi, pored zimnice, mogli su da se nađu proizvodi od mesa preko slatkiša do domaće radinosti, a poznavaoci kažu da se za dva dana, koliko traje festival, proda između 700 i 2.000 zimnica. Kraj je, kažu, poznat po toj proizvodnji budući da je nekada postojala fabrika “Voćar“, u kojoj se industrijski proizvodila zimnica. Premijerka je tokom posete Koceljevi obišla izlagače, razgovarala sa njima, a proizvođači su želeli da joj poklone teglice ajvara i druge proizvode koje, kako veruju, premijerka nema vremena da pripremi zbog obaveza. Ovo je deveta manifestacija. Sledeća je jubilarna, pa će vam doći cela vlada, prokomentarisala je u razgovoru sa jednim izlagačem Brnabić. U zvaničnom obraćanju rekla je da je ta lokalna samouporava veoma odgovorna s obzirom da ima 88 zaposlenih, a da je optimalno 126. Rekla je da tako opština štedi i može da podrži manifestacije i dovodi investitore.

Podržaćemo Koceljevu, podržaćemo celu Mačvu. Mislim da je u poslednje vreme otvoreno 1.050 radnih mesta, jedna od većih fabrika je Rauh, ali ne treba da se oslanjamo samo na strane investitore i to je ono što Koceljeva dobro radi, oslanjate se na vaše preduzetnike, poljoprivrednike, rekla je ona.

Premijerka je tokom posete Koceljevi obišla izlagače, razgovarala sa njima, a proizvođači su želeli da joj poklone teglice ajvara i druge proizvode koje, kako veruju, premijerka nema vremena da pripremi zbog obaveza.

Izrazila je zadovoljstvo što se puno njih javilo za subvencije za nabavku traktora, kao i za podršku mladim poljoprivrednicima, koja je ove godine višestruko veća. Pored toga što treba da se ponosite na Koceljevu i Mačvu, budite ponosni i na Srbiju. Sinoć sam doputovala iz Milana. Ne postoji zemlja u EU koja nije rekla - svaka čast kakvo ste gostoprimstvo pokazali prema migrantima, rekla je ona.

Za ovu manifestaciju, koju je postilo 15.000 ljudi, samo žene iz Koceljeve spremile su 80.000 tegli zimnice. Još toliko stiglo je iz drugih krajeva Srbije.  Iako su tu žene glavne, i muževi su tu da pomognu i da garantuju kvalitet. Povrće i voće ubiraju iz sopstvenih plastenika, a zimnicu spremaju uglavnom bez aditiva. Osim što je prodaju na festivalu, ima i onih koji su svoje proizvode uspeli da plasiraju i u inostranstvu. A ono što se ne proda na festivalu, prodavace se do zime, jer se ovde i ugovaraju poslovi... 

Izvor: Tanjug, B92, Blic

Povrtari u leskovačkom kraju već su počeli da isporučuju papriku proizvođačima ajvara. Potražnja za ovim proizvodom je izuzetno velika, tako da će se leskovački ajvar prvi put pojaviti i na američkom tržištu.

Na jednoj parceli osušeni kukuruz, a na drugoj paprike u izobilju. Bratislav Pešić iz sela Vlase kod Leskovca počeo je sa berbom paprike pre nekoliko dana. Rod je, kaže, odličan, kvalitet još bolji, ali je cena niska. 

„Rod je kvalitetan i paprika je kvalitetna. Tako da su ove godine dobri i rod i prinos“, kaže Bratislav. 

Ovogodišnji rod paprike na jugu Srbije izuzetno je dobar, i na nekim parcelama biće i 50 tona po hektaru.

Stana Pešić navodi da su se dobro organizovali za branje, jedni drugima pomažu, prenosi RTS. 

Paprika je kultura po kojoj se prepoznaje, i koja je vrlo značajna za leskovački kraj. Ove godine je u Jablaničkom okrugu zasađeno 2.100 hektara, a prinos je na nivou prošlogodišnjeg. 

„Na onim parcelama gde je primenjivana puna agrotehnika sa pravovremenim navodnjavanjem zaštitom i prehranom, prinosi će dostizati negde i do 50 tona po hektaru“, kaže Dalibor Cvetanović, direktor PSS Leskovac. 

Interesantno je da se, za razliku od paradajza ili kupusa, paprika ne izvozi. Sve količine plasiraju se na domaćem tržištu. Na kvantaškoj pijaci u Leskovcu ponuda je zadovoljavajuća, ali je potražnja mala. Cena je od 30 do 50 dinara za kilogram. 

I dok će leskovačke domaćice tek početi da prave zimnicu, članovi udruženja Leskovački ajvar već su krenuli sa proizvodnjom. Potražnja je ove godine mnogo veća nego što je bila pre 12 meseci. 

„Kvalitet ove godine je izuzetno dobar, procenat suve materije u paprici je izuzetan i ajvar izgleda prelepo“, kaže Gordana Petrović iz udruženja Leskovački ajvar.

Od jeseni će se leskovački ajvar prvi put naći i na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, a u Udruženju su začuđeni što nijedna domaća veletrgovina nije zainteresovana za njihov brendirani proizvod.

Izvor: www.b92.net

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika ove godine, ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, biće oko 4,22 milijarde dolara, što je gotovo 20 odsto manje nego prošle godine, procenjuju agroekonomisti. Zbog suše su pored kukuruza znatno smanjeni prinosi soje i šećerne repe. U pojedinim delovima Srbije, grad je uništio voće i povrće.

Septembar je nezamisliv bez mirisa pečenih paprika. Koliko će se one peći ove godine, zavisi prvenstveno od cene. Proizvođači tvrde da se one verovatno neće menjati.

"Dosta je posađeno, ko je pogođen nevremenom, tamo se ne sade paprike, malinari jesu i višnje, a mi sa paprikom nismo. Bila je mala oluja, ali su plastenici dignuti", ističe Marina Zdravković, proizvođač iz sela Pertate, opština Lebane.

Možda nije pogođen nevremenom, ali Vidosavu Paunoviću, povrtaru iz Baluge Trnavske, kraj Čačka, suša je prepolovila rod paprike, ali i ostalog povrća.

Prema njegovim rečima, od kupovne moći, ponude i potražnje zavisi da li će moći da naplati uloženo.

"Sve to stoji da vidimo, ništa sada ne može da se prognozira", naglašava Vidosav.

Dok proizvođači razmatraju eventualno povećanje cena, potrošači razmišljaju kako što jeftinije da naprave zimnicu.

Da bi više kupovali sirovine, a manje gotove proizvode analitičari, kažu da cene ne smeju previše da osciliraju. Ne isključuju mogućnost manjeg rasta, ali ne drastičnog.

"Prvi je razlog što je kupovna moć stanovništva mala, pogotovo je na udaru krajem avgusta, početkom septembra, kada se pripremaju i zimnice, kada se pripremaju i drva, kada se đacima nabavljaju knjige, tako da će biti malo novčanog prostora da se kupuju veće količine povrća. Drugi je razlog je što to mogu da iskoriste uvoznici ako bi došlo do rasta cena da zbog nižih cena u Albaniji, Makedoniji ili negde drugde u okruženju mogu da izvrše pritisak na domaću proizvodnju i da se smanje cene", objašnjava agroekonomski analitičar Milan Prostran.

U suprotnom sa porastom cena, redukovaće se i potražnja, a tada bi osim kupaca sa manje teglica u špajzu, na gubitku bili i sami proizvođači.

Izvor: www.rts.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31