Tihomir Bojanić iz mitrovačkog sela Čalma, poljoporivredom se aktivno bavi  oko 35 godina i to najviše  povrtarstvom i uzgojem paradajza. Objašnjavajući zašto se posle godina rada u Sremskoj Mitrovici,  odlučio za poljoprivrednu proizvodnju,  kaže da je tu video perspektivu jer ujutru kada svane sunce bude ga ceo dan što je za povrće dobro. Ima 7000 stabala krušaka,  a pod paradajzom obično ima pet jutara zemlje. To je po njegovim rećima dosta i bila bi velika šteta da mu to strada,  zato je među prvima u selu počeo da osigurava proizvodnju. „Proizvodnju osiguravam u Dunav osiguranju. Mogu vam reći da nisam pogrešio, jedna fina uredna kuća. Na vreme izađu na teren i redovno mi isplate štetu“, priča Tihomir.

Mladi proizvođači prema njegovim rečima treba da osiguraju proizvodnju, da bi mogli mirno da spavaju. On je ističe da je ove godine osigurao kruške,  imao je baš veliku proizvodnju,  ali budući da istoga dana nije osigurao paradajz, sledeće noći nije mogao da spava i jedva je čekao jutro da ode da osigura i paradajz. „Uradio sam to da mogu mirno da spavam. Recimo, 2018. je šteta bila 100 odsto i isplatili su mi sve, a da nisam osigurao šta bi bila velika. Dao sam 1.000 evra,  ali neka sam“, kaže Tihomir Bojanić.

Tihomir je 1985. godine posadio prvo jutro pod paradajzom, da bi danas imao pet jutara i unapred prodatu proizvodnju. On od svojih plodova kojih bude i po 150 na jednom struku pravi ceđeni paradajz koji kuva i prodaje širom Srbije. Kada je sezona, po nekoliko tona dnevno ovog proizvoda ide put kupaca u Beogradu, Subotici, Valjevu... ali se i od njegovih sirovina pravi paradajz sa izvoz u London! Za svoj rad dobitnik je brojnih proiznanja i medalja što kao najbolji proizvođač, a nešto i za vrhunski kvalitet. On koristi iskuljičvo holandsko seme industrijskog pradajza uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava. Ostvaruje prinos i preko 70 tona. A u poslu mu pored supruge i sina pomaže i preko 15 radnika. 

Sve više poljoprivrednih proizvođača u Srbiji shvata neophodnost osiguranja svoje proizvodnje, i ulaganje u osiguranje,  ne doživljava kao trošak, već kao ulaganje, to se moglo videti na radionici održanoj u okolini Sremske Mitrovice, koju je održalo udruženje novinara za poljoprivredu Agropress, a podržala kompanija ,, Dunav osiguranje“.

Miloš Kevilj,  iz sela Divoš,  čije se domaćinstvo bavi ratarskom proizvodnjom na oko 250 do 300 hektara, a sa osiguranjem je počeo 2013. godine.

 „Maltene svake godine budu štete na nekom delu. Bile su i do 30, 40 odsto, tako da nam se osiguranje isplatilo svake godine“, kaže Kevilj, i dodaje da se u njegovom selu posledenjih godina sve više proizvođača uključuje u osiguranje, pa je pre desetak godina, jedva dva-tri čoveka u selu radilo osiguranje,  a sada je u osiguranje uključeno sigurno oko 30, 40 njih.

Miloš sarđuje sa Dunav osiguranjem i kaže da je zadovoljan brzinom procene štete i isplatom.

 

Nada Kovačević,  iz Glavne filijale Dunav osiguranja u Sremskoj Mitrovici,  ističe da je ova osiguravajuća kuća i pored teške situacije 2020. godine bila maksimalno na usluzi svojim osiguranicima prilikom ugovaranja osiguranja, proceni i naknadi šteta. Takođe i kada je reč o savetima, što je bio slučaj i ove godine uz mere zaštite. Ona naglašava da Dunav nudi osiguravajuću zaštitu za sve vrste gajenih kultura,  i to od osnovnog rizika od grada, požara, udara groma, ali i dopunskih rizika od oluje, poplave, mraza. Navodi da je glavna filijala „Dunav osiguranja“ Srem,  ove godine svojim osiguranicima isplatila oko 150 miliona dinara na ime odštete,  i to po osnovu 570 odštetnih zahteva na usevima. Ističe da i pored rasta zaključenih polisa neki proizvođači i dalje imaju stav da šteta neće baš njima da se desi,  a praksa je pokazala da su velike štete posledica takvog stava.

Objašnjavajući koliko iznose premije Kovačević navodi da za hektar pšenice sa prinosom od 5.000 kg, po ceni od 20 dinara za kilogram, sa osiguranom sumom od 100.000 dinara premija iznosi 2.195 dinara.  „Osiguranik od tog iznosa pri zaključenju plaća samo porez od pet odsto, a ostatak plaća posle skidanja useva. Kada uračunamo povrat po osnovu subvencija premija osiguranja poljoprivrednika, ovo osiguranje košta samo 1.300 dinara.

Kada je reč o paradajzu, za osiguranje jednog hektara zasejanog ovom kulturom sa prinosom od 35 tona po hektaru i ceni od 20 dinara po kilogramu, sa sumom osiguranja od 700.000 dinara, premija osiguranja iznosi 39.000 dinara,  a kada se uračuna povrat premije od 40 odsto, proizvođač za osiguranje treba da izdvoji 23.000 dinara. „ Svesni smo značaja poljoprivrede kao strateške grane privrede,  tako da planiramo da i sledeće godine radimo na edukaciji naših osiguranika i proizvođača inaće“, naglašava Nada Kovačević.

Objašnjavajući kakvo je stanje vezano za broj registrovanih gazdinstava, i šta lokalna samouprava sa svoje strane radi na pomoći proizvođačima,  zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice, Petar Samardžić,  kaže da je na teritoriji ovog grada registrovano oko 6.000 gazdinstava.

Navodi da kod podsticajnih lokalnih mera podrške lokalna samouprava vodi računa da ne dolazi do dupliranja mera koje već postoje na pokrajinskom i republičkom nivou.

„Prethodnih godina smo imali i podsticaje u oblasti subvencionisanja nabavke semenskog materijala u povrtarstvu.

Ove godine smo uspešno realizovali jednu meru u oblasti osiguranja stoke i useva,  i to od 20 odsto kod osiguranja umatičenih grla stoke i osiguranja ratarskih useva“.

Maksimalan iznos podsticaja bio 20.000 dinara po zahtevu, za šta je bilo opredeljeno pet miliona dinara.  Samardžić ističe da je pristiglo oko 500 zahteva,  i da se  početkom naredne godine očekuju prve isplate ovih podsticaja.

 „Sa Dunav osiguranjem smo imali dobru saradnju u oblasti zimskih prezentacija,  ili predavanja, posebno oko osiguranja stoke, voćarstva i povrtarstva, a sa tim ćemo nastaviti i ubuduće“, rekao je Samardžić.

 Izvor: TANJUG

Kompanija “Dunav osiguranje” u saradnji sa “Agropresom” predstavila je na radionici u Trebinju u manastiru Tvrdoš, vinogradarima i vinarima tog kraja usluge osiguranja i informisala ih i o značaju zaštite proizvodnje od brojnih rizika izazvanih klimatskim promenama i, štetama koje mogu prouzrokovati. Generalni direktor “Dunav osiguranja” Banja Luka Bojan Popović, rekao je tom prilikom da na ovom područuju osiguranje useva nije bilo naročito zastupljeno, ali da je u poslednjih pet godina došlo do pomaka. “Intenzivno razvijamo ovu vrstu osiguranja i premija raste iz godine u godinu, ove smo uspeli da ostvarimo premiju od 750 000 KM i očekujemo da će naredne godine biti duplo veća nego sada”, kaže Popović. Ističe da na teritoriji Hercegovine imaju nekoliko velikih osiguranika, i da je uglavnom reč o poljoprivrednicima koji imaju zasade višnje, ali i nekoliko vinara. Cilj radionice kaže, je da im ukažemo na činjenicu da osiguranje nije trošak već investicija, i da će se njihov trud sigurno isplatiti, ukoliko svoju proizvodnju zaštite od brojnih rizika. Istakao je da u saradnji sa Agrarnim fondom Grada Trebinja, nastoje da poljoprivrednicima kroz projekte približe usluge osiguranja, a velika prednost je i to što resorno ministarstvo subvencioniše premije sa 50 odsto. Popović kaže da u saradnji sa tim fondom u Trebinju, pripremaju ponudu osiguranja za narednu sezonu, koja će biti od velike koristi naročito manjim poljoprivrednicima. Iako je u Hercegovini fokus na osiguranju vinograda, vinove loze, kako stabla tako i ploda, ali i same imovine, Kompanija Dunav, takođe pruža i osiguranje ostalih voćarskih kultura, ali i stočnog fonda. Popović ističe da je prošle godine visina štete samo na jednom zasadu pod višnjama iznosila čak 100.000 evra. Jovica Piljević, direktor firme “Fruktika d.o.o.” iz Ljubinja kaže da imaju zasade 75.000 stabala višnje i da već tri godine osiguravaju proizvodnju u “Dunav osiguranju”. “Prezadovoljni smo saradnjom i uslovima, prošle godine smo imali štete zbog ranog mraza i u celosti nam je Dunav osiguranje isplatilo sredstva, i to u roku od mesec dana od berbe. Važno je da svi koji se bave ovim poslom znaju da nema uspešne poljoprivredne proizvodnje bez osiguranja. Od kada sam osigurao svoj trud mirnije spavam”, kaže Piljević. Direktor Agrarnog fonda Grada Trebinja, Veselin Dutina, navodi da taj fond nudi niz projekata podrške lokalnim poljoprivrednim proizvođačima, i da je fokus podške na malim poljoprivrednicma koji poseduju manja poljoprivredna dobra . “Cilj je da im pomognemo da uđu u ozbiljniju proizvodnju, i da ih afirmišemo u veće poljorivredne proizvodjaće", kaže on i dodaje da je u poslednje tri i po godine iz budžeta Grada Trebinja, kroz Agrarni fond realizovano 25 programa podrške, a uloženo 460.000 KM. Dodaje da je iz lokalnog budžeta sa 1, 2 miliona KM podržano preko 1.500 malih poljoprivrednih prozivođača u okviru otkupa prozivoda kroz brend “Hercegovaccka kucha”, ali i kroz brojne programe. “Imamo dva objekta koji otkuplju proizvode naših proizvođača kroz brend Hercegovačka kuća, u planu nam je širenje poslovne mreže objekata i u drugim gradovima Republike Srpske, kao i otvaranje objekta u Srbiji”, kaže Dutina. Ističe da za narednu godinu pripremaju programe koji će podrazumevati podrške malim poljoprivrednim proivodjačima, koja će podrazumevati i uključivanje osiguranja. “Važno je proizvođači imaju nekog ko će stati iza njihove poljoprivredne proizvodnje. Naš cilj je da zaštitimo malog poljoprivrednog proizvođača koji nema mogućnost da krene u ozbiljniju proizvodnju, ali i da bužet grada Trebinja zaštitimo od neplaniranih troškova usled nepogoda ili klimatskih promena. To možemo postići jedino saradnjom s osiguravajućom kućom”, kazao je on. Ako nema osiguranja, a desi se nepogoda kao što je to bio slučaj prošle godine, kada je veliki broj poljoprivrednika imao sstetu od olujnog vetra, onda je jasno koliko je vazzno da se osigura proizvodnja i samim tim stvori mogućnost da se ta šteta naplati, kaže Dutina. Direktor Vinarije “Tvrdoss” Tihomir Kuduz takođe je ukazao na značaj osiguranja jer su kako kaže, svedoci sve učestalijih klimatskih promena te da su se zbog šteta koje su se dešavale tri godine unazad odlučili da osiguravaju zasade. Manastir Tvrdoš inače, poznat je i van granica Republike Srpske i regiona po proizvodnju crvenih vina, ali i belih, kao što je žilavka, čija godišnja proizvodnja dostiže 200.000 boca. Vinarija Tvrdoš izvozi vina u 16 država sveta. Agronom i vinar Igor Dabić upozorava takođe da su kimatske promene na području Hercegovine sve učestalije, naročito pojava ranih mrazeva i da se saradnja sa osiguravajućim kućama naroćito “Dunav osiguranjem” , pokazala kao neophodne i jedina prava zaštita za finansijska ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju. Goran Djaković iz Agropresa kaže da je cilj ovakvih skupova poput ovog u manastiru Tvrdoš da se poljoprivrednima ukaže na začaj osiguranja i da se informissu o tome kako funkciniše sistem osiguranja i koja su njihova prava i obaveze. Više od 20 učeesnika na radionici, a mahom vinogradari iz Trebinja i okoline, dobar su primer kako treba raditi, kaže Djaković.

Danas je u Stopanji svečano otvoren 14. Međunarodni sajam poljoprivrede. Tokom dva dana sajma posetioci će imati priliku da vide proizvode 150 izlagača iz zemlje i inostranstva na površini od 4.000 kvadratnih metara. Ovo je najvažnija poljoprivredna manifestacija u ovom delu Srbije. 

Na 14. Medjunarodnom sajmu poljoprivrede u Stopanji organizivali smo konferenciju u saradnji sa Zadruznim savezom Srbije i Agropress-om. Hvala na podrsci Ministarstvu poljoprivrede i drzavnom sekretaru Darku Bozicu. Razgovaralo se o podsticajima za mlade, formiranju zadruga ali i novim kreditima koji ce uskoro biti dostupni.

Ideja Poljoprivrednog sajma je da privuče što veći broj zainteresovanih strana i postane servis onima koji žele na ozbiljan način da se bave agrarnom delatnošću. Pored vodećih domaćih i svetskih kompanija predstavnika semenskih kuća, zaštite i prehrane bilja, navodnjavanja, ambalažnog programa, na Sajmu se mogu videti traktori i mehanizacija, noviteti opreme za uzgoj životinja, kao i noviteti u agro tehnologijama. Ovogodišnji Sajam obeležiće i prisustvo većine banaka (koje imaju agro program) sa specijalnim sajamskim ponudama poljoprivrednicima.

U okviru sajma organizuju se i stručna predavanja o savremenom uzgoju povrća na otvorenom i u plasteničkim uslovima. Do sada je sajam posetilo više od  100.000 ljudi i promovisalo se oko 1.000 brendova, koji su u direktnoj vezi sa agrarnim sektorom. Kao takav, Sajam u Stopanji predstavlja jedan od najznačajnijih agrarnih događaja u Republici Srbiji. Sajam se organizuje u partnerstvu sa Opštinom Trstenik, Privrednom komorom Srbije Rasinskog upravnog okruga i Zadružnim savezom Srbije.

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Raj na zemlji čeka vas u Amsterdamu, glavnom gradu Holandije, gde svoj dan možete provesti okruženi različitim umetnostima, od remek dela holandskog slikarstva preko pozorišta, fotografije i filma do savremene umetnosti. U ovom gradu je više od pedeset muzeja, a svaki od njih vam nudi posebnu priču i doživljaj.

Grupa novinara iz Srbije prilikom učestvoranja na Kongresu Ifaj-a, posetila je i muzej lala.

Muzej lala u Amsterdamu će vas upoznati sa posebnom i uzbudljivom istorijom ovog cveta. Dok šetate muzejom, čini se kao da putujete kroz vreme, prateći avanturistički put ovog cveta. Saznaćete nešto više o mestima odakle potiče lala i kako je završio u Holandiji. Zahvaljujući verodostojinim fotografijama u ovom muzeju, imaćete utisak da ste i sami deo tog fantastičnog putovanja.

U muzeju ćete provesti najmanje 20-25 minuta, a oni koji se odluče da detaljno pregledaju sve slike i video snimke, zadržaće se i oko sat vremena. U obilasku muzeja će uživati i deca. Puno boja i zanimljivih opisa će podstaći njihovu maštu.

Dok se lale obično povezuju sa Holandijom, ovaj cvet nije autohtona vrsta ove zemlje. Najvažnije stanište lala je u centralnoj Azije, ili tačnije, severno podnožje Himalaja. Odavde potiče ne manje od 60% svih divljih lala.

Stručnjaci danas raspoznaju oko 100 različitih vrsta divljih lala. Brojevi na mapi pokazuju regije u kojima se i dan danas mogu naći divlje lale.

Prvi fanatici kada su u pitanju lale su bili sultani Otomanskog carstva, čiji je zenit bio tokom 16. i 17. veka, i prostiralo se od Kavkaza do Maroka. U svojim raskošnim palatama duž Bosfora u Istanbulu, sultani su skupljali i prikazivali velike količine lala.

Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik Agrobiznis magazina

Trud da se sakupe nove lale iz divljina počela je tokom vladavine Sulejmana Veličanstvenog. (needle – igla, needle tulips – lale u obliku igle, duguljaste i slično??) (duguljaste)Lale bademastog oblika su bile omiljene su istaknute kao motivi u rukopisima i na pločicama i keramici iz tog perioda.

Lale su došle u Holandiju oko 1600. Holandska trgovina je procvetala i Holandija je bila jedna od najbogatijih zemalja u Evropi. Od početka, lale su bile popularne među bogatima. Ovaj cvet je izazivao divljenje svojim varijacijama (svojom raznolikošću) u boji i obliku.

Ljudi su pokušavali da nadmaše jedni druge prikupljajući najneobičnije oblike. Kuća bogatih trgovaca ne bi bila kompletna bez kolekcije lala i umetnosti povezane sa lalama.

Ljudi radničke klase su na lale gledali kao na priliku za lak profit. Oni koji su imali sreće da prikupe izvanredne sadnje su mogli da naprave mnogo novca. Ubrzo se trgovina pretvorila u čisto nagađanje. U zimu 1637 pomahnitala trgovina je podigla cene lala do vrtoglavih visina. To nije potrajalo.

Nakon kolapsa tržišta, proizvodnja lala se većinom krenula od stanovnika u gradovima ka poljoprivrednicima na selu. U ranim godinama 20. veka, moderni načini transporta su omogućili izvoz lukovica lala širom sveta. Lala postaje najpoznatiji izvozni proizvod Holandije.

Uzgajivač lala iz 17. veka bi bio zadivljen veličinom holandske industrije lala i stotinkom varijacija koje su danas dostupne.

Iskorišćavajući prednost savršene kombinacije klime i zemlje, Holandija je lale pretvorila u svetsku ikonu. Pogledajte neke od mnogih sorta lala koje se danas uzgajaju u komercijalne svrhe.

Agrobiznis magazin, u saradnji sa AVIV PARKOM na Zvezdari, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu “AGROPRESS”, organizovao je za vikend ,,Sajam hrane i pića“.

Kao i na  prethodnim manifestacijama, tako i na ovoj naši izlagači su uspešno predstavili svoje proizvode,  a bilo je i degustiranja različitih vrsta meda, raznovrsnih zimnica, slatkiša, veoma kvalitetnih vina i rakija, sireva i suvog mesa.

Ljubitelji slatkiša uživali su u ukusima domaćih kolača,  vanilica, štrudli, i ostalih poslastica. Za to su se pobrinule naše učesnice, vredne žene iz Novih Banovaca. Udruženje žena ,,Mimoza“. Udruženje ima 20 članica, ali Jasmina, Nevenka i Gordana, su najvrednije. Ove žene vredno rade na promociji svoga kraja. Vanilice su prodale za 15 minuta, kao i štrudle. Nisam odavno probala takve štrudle, moraće Jasmina da nam otkrije tajnu kako ih pravi u nekom od narednih izdanja.

Kao i na svakom sajmu najveća gužva je bila na štandovina gde se prodaju sirevi i suvo meso.

Sir sa belim Tartufima, sir – slani sa pršutom, sir sa pečenim susamom, sir sa orasima, sir sa peršunom, sir sa povrćem, sir punomasni, paprika u pavlaci, lisnati sir, rolovani sir, sir stari polumasni i punomasni, kajmak sa pavlakom, kajmak bez pavlake, neslan sir – od jedan dan, kuvani sir, kačkavalj, slane torte od sira/sa spanaćem, listinom, zeljem, čvarcima, sa suhomesnatim proizvodima po želji, švapski sir, sir „pljevaljski“ i „kolašinski“ po recepturi, sirevi sa sastojcima po želji naručilaca.

Veverkova tajna uspeha lezi u posebnom prirodnom postupku proizvodnje koji su  dve godine razvijali i koji svakodnevno usavršavaju.  Kako nam je istako Mirko Perić, ,,Veverkova jazbina“ se nalazi u selu Petka kod Požarevca.  Veverko sadrži 70% meda i 30% lešnika. Na ideju je došao, tako što mu je otac pčelar, i on želi da nastavi tradiciju. Imali smo priliku i da probamo,, Veverkov med“ i slobodno možemo reći prava poslastica, kako za decu tako i za odrasle.

Kao i na svakom sajmu najveća gužva je na štandu gde se prodaje suvo meso. Poljoprivredno gazdinstvo, ,, Đumić Surduk“ , iz Surduka. Milan nije imao vremena da sedne i da odmori. Kao nam je istakao, ovo mu je drugi put da svoje proizvode prodaje na sajmu i prezadovoljan  je.

Da ne zaboravimo i naše stalne sokove iz Gornjeg Milanovca, vina iz negotinske krajine, gazdinstvo ,, Draganov“, iz Zrenjanina, Stoleta iz Medveđe, koji je zabavljao kao i uvek izlagače i posetioce.

 

Ako je suditi prema aktivnostima pojedinih ministara iz Vlade Srbije, Međunarodni Dan žena bio je u znaku žena na selu. To je tema kojom se AGROPRESS bavi od svog osnivanja, dakle 13 godina. Mada nismo uključeni u projekte koje najavljuju ministri i premijerka Ana Brnabić pozdravljamo svaku inicijativu koja će osnažiti žene na selu. AGROPRESS je od svog osnivanja do danas kroz različite vidove obuka i afirmaciju ženskog preduzetništva podržao više od 1000 žena iz svih krajeva Srbije. Neke od njih su danas predsednice Udruženja poljoprivrednika, uspešni proizvođači, članice zadruga ili aktivisti stranaka.

Završen je prvi poziv za finansiranje poljoprivrede iz IPARD fonda EU. Prijavilo se 458 projekta, što je ako se uporedi sa Hrvatskom višestruko jer se kod naših komšija na prvi poziv javilo svega 70 gazdinstava. Kvalitet prijava tek treba da se utvrdi, ali posmatrano u brojevima za očekivati je da ovi projekti povuku investicije veće od 10 miliona evra.

Kada je reč o novom izdanju pripremili smo vam najaktuelnije teme za ovo doba godine, a preporučujemo posebno da obratite pažnju na tekst o ishrani jaradi u prvim danima života. Najveće negativne posledice koje mogu biti i trajnog karaktera su uzrokovane neodgovarajućom ishranom u najranijem periodu uzrasta jaradi. Prva hrana tek rođenog jareta je kolostrum, koji je bogat izvor hranljivih materija, deluje laksativno. Kolostrum dakle, ima ulogu da zaštiti jarad u prvim danima života od različitih obolenja i infekcija. Ali kako nastaviti ishranu narednih dana savetuju naši stručnjaci. Zaštita bilja često je veliki izazov, posebno za organsku poljoprivredu. Stručnjaci PSS iz Valjeva obradili su ovu temu za vas.

Na početku smo nove vegetacije, stvaramo nove vrednosti neka nam je sa srećom!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS je povodom 13. godina postojanja i rada dodelilo nagrade i priznanja novinarima, predstavnicima udruženja poljoprivrednika i kompanija. Na skupu je učestvovalo oko 150 najznačajnijih predstavnika udruženja poljoprivrednika, kompanija, novinara i institucija. Najbolji su nagrađeni nagradama i priznanjima, a događaju je prisustvovao i državni sekretar Senad Mahmutović, koji je ovom prilikom pozdravio aktivnosti AGROPRESS-a i najavio veće aktivnosti resornog ministarstva u predstojećoj godini. Uradili smo značajne stvari za mlade poljoprivrednike, a podržaćemo i udruživanje, rekao je Mahmutović i pozvao prisutne da posete Uvac i Sjencu gde će biti njegovi gosti, jer je on iz tog kraja gde se ulaže dosta sredstava u razvoj poljoprivrede i sela. 

Dobitnici nagrada i priznanja su:

Nikola Mihailović, predsednik ZSS, za afirmaciju zadrugarstva

JP Gradske pijace Beograd – dvm Ivan Sočo direktor, za podršku malim poljoprivrednicima

JTI – za unapređenje proizvodnje duvana u Srbiji

Nenad Đurić, za unapređenje proizvodnje žita

Banca Intesa, za projekat Intesa farmer

Ivana Ilić, Agro TV,  nagrada mladi novinar

Đorđe Simović, Radio Novi Sad, novinar u 2017.

Znanje imanje, Dragana Popov, novinar u 2017.

Milica Lukić, Agrobiznis magazin, nagrada mladi novinar

Radiša Radisavljević, za sveukupan doprinos poljoprivrednoj proizvodnji

PSSS Mladenovac – za najbolju savetodavnu službu

NLB Banka za podsticanje organske proizvodnje kroz projekat NLB Organic

Tanja Jovanović, Kučajna, žena u agrobiznisu

Video galerija je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=RBDLegWQRyc&feature=youtu.be 

Gospodin Ivan Sočo je efikasnim upravljanjem JP Gradske pijace omogućio bolje uslove rada malim poljoprivrednim proizvođačima. Velike investicije u pijace su značajno doprinele da se vidljivost poljoprivrednih proizvoda kao i kvalitet predstave na naboljem mogućem nivou. Mi smatramo da to što je urađeno u prethodnih godinu dana i više zaista zaslužuje svaku pohvalu, jer novac koji mali poljoprivrednici zarade prodajuci svoju robu na pijacama je izuzetno značajan za očuvanje standarda gazdinstava a i značajan izvor prihoda za porodice. Svakako da su i generalno bolji uslovi rada na pijacama takođe značajni, da ne govorimo o poboljšanju higijenskih uslova i ambijenta. Projekat Noćni market je svakako inicijativa koju treba ovom prilikom pohvaliti.

 

            

        Radiša Radisavljević, poljoprivrednik - rekorder i Jasmina Nikitović Stojičić, urednica emisije ZNANJE IMANJE

Predsednik zadružnog saveza Nikola Mihailović, dobitnik priznaja za afirmaciju zadrugarstva je svojim radom unapredio razvoj zadrugarstva u našoj zemlji. Velike investicije u zadruge, udruženje poljoprivrednika i udruženo plasiranje poljoprivrednih proizvoda na tržište donosi veći profit kako pojedincu tako i grupi, zato je važno da stalno ukazujemo na prednosti udruživanja.

              

              Predsednik zadružnog saveza Nikola Mihailović, dobitnik priznaja za afirmaciju zadrugarstva

JT International a.d. Senta predstavlja prvu i najveću direktnu japansku investiciju u Srbiji, jednu od vodećih proizvođača duvanskih proizvoda u svetu. Velike investicije u ratarsku proizvodnju, odnosno u proizvodnju duvana su značajno doprinele da se plasman ovih proizvoda kao i kvalitet predstave na naboljem mogućem nivou. JTI je na ovom skupu dodelio i vredne nagrade dobitnicima priznanja, pa im se ovoga puta i zahvaljujemo. 

          

         Dobitnici priznanja kompanija JTI – za unapređenje proizvodnje duvana u Srbiji

Banca Intesa je jedna od vodećih banaka na domaćem tržištu u pogledu podrške poljoprivredi. Pojekat "Intesa Farmer" svake godine odabere najbolje poljoprivredne proizvođače. Najbolji su ne samo po obimu proizvodnje, nego i po tome kako proizvode žito, mleko, meso, voće i povrće. Ovom prilikom, banka u okviru projekta "Intesa Farmer" nagrađuje najbolje poljoprivrednike vrednim nagradama i studijskim putovanjima na manifestacije u okviru poljoprivrednog sektora. Mi smatramo da to što Banca Intesa ima veliku podršku poljoprivrednim proizvođačima utiče na veće investicije u poljoprvrivredni sektor i lakši put dolaska do novčanih sredstava uz povoljne uslove odobravanja i vraćanja novčanih sredstava. 

           

           Predstavnici Banca Intesa, dobitnici priznanja za projekat "Intesa farmer"

Svečanoj dodeli nagrada i priznanja, prisustvovala je i Ambasadorka Indije u Srbiji NJ. E. Narinder Čauhan, koja se ovom prilikom zahvalila na pozivu, kao i na boravku delegacije Ministarstva poljoprivrede u Indiji. Ovom prilikom, gospođa NJ. E. Narinder Čauhan dodaje da naša zemlja ima veliki potencijal u poljoprivredi, da su naši poljoprivredni proizvodi izuzetnog kvaliteta i da imamo kvalitetan kadar u poljoprivrednom sektoru. Ona je ovom prilikom govorila o mogućnostima saradnje sa Indijom i pozvala sve da posete novogodišnji bazar na kojem učestvuje i Ambasada Indije. Govorivši o bilateralnoj ekonomskoj saradnji, amasadorka Čauhan je ovom prilikom podsetila da su u Srbiji već prisutne brojne kompanije poput TAFE, WAI WAI, Mahidra i drugih.

                           

               Ambasadorka Indije u Srbiji NJ. E. Narinder Čauhan i Goran Đaković predsednik AGROPRESS-a prilikom proglašenja ambasadorke za počasnog člana Udruženja

Ovaj skup su podržali kompanija JTI i BAMBI. Učesnici skupa su uživali u prasećem mesu domaćinstva Marinković od autohtone sorte Moravka, koji svoje proizvode na tržištu planiraju da plasiraju pod imenom “Crni papak”. Tanja Jovanović iz Kučajne je napravila plazma tortu koju su svi posetioci degustirali i fotografisali, pošto je bila neobičnog oblika i težine oko 30 kg. Ona je tortu pravila dva dana, a nedavno je osvojila i nagradu za naj tortu sajma ETNO HRANA I PIĆE u Beogradu. Tanja je udata, ima troje dece a da pravi torte je naučila sama i ima talenat da napravi različite oblike torte. Kako slika govori više od reči uverite se i sami...

               

               Tanja Jovanović, dobitnica priznanja žena u agrobiznisu

           

           Miljana Milanović je svojm glasom oduševila prisutne.... naročito starom pesmom "Alaj mi je večeras po volji..."

 

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28