Pripreme za prolećnu sezonu su uveliko u toku. Brojni skupovi pod okriljem kompanija koje plasiraju repromaterijal na naše tržište održavani su u poslednjih nekoliko nedelja. Svako hvali svoje proizvode do te mere da bi neko pomislio da u njivu ne mora ni da se uđe. Realnost je, naravno, sasvim drugačija i naravno surovija. Nije baš ni da je tako loše. Od nečega se, očigledno, mora živeti, a zaparložena njiva je bacanje novca u svakom slučaju. 

U ovom broju očekuje
vas mnoštvo saveta i korisnih informacija stručnjaka sa kojima smo razgovarali, kako u Srbiji tako i u regionu, gde nas takođe čitate. 

Sajmovi i manifestacije, poput zimskih škola, za to su najbolji pokazatelj. Ukoliko želite da gajite malinu, nešto da promenite, pokušate od početka, pročitajte naše strane posvećene voćarstvu, a isto se odnosi i na vas koji gajite jagode. 

Novina koja je objavljena veče pre štampanja ovog broja: poljoprivrednicima Zlatiborskog, Moravičkog i Kolubarskog okruga, koji osiguraju proizvodnju, država će vratiti 70 odsto vrednosti polise. Za ostale povraćaj ostaje 40 odsto, uz najavu da će osiguranje i dalje biti jedina mera u poljoprivredi u kojoj se tolerišu istovremeni podsticaji iz nacionalnog i lokalnog budžeta.

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

www.agrobiznis.rs 

Početak nove godine obeležile su primene novih pravilnika i uredbi koje stupaju na snagu od prvog januara. Među njima je i ona koja se odnosi na mleko o čemu smo ranije pisali. Ovome treba dodati novi pravilnik koji se odnosi na subvencionisanje tova. Uprkos činjenici da postoje svega dve registrovane farme činčile u Srbiji pažnja koju su pokazali mediji u Srbiji pretvorila je ovu perifernu temu u "sudbonosnu". Eh, gde bismo bili kada bismo se ovako temeljno edukovali kao o farmama činčila. 

U ovom broju mi se, ipak, bavimo važnijim temama kao što su uništavanje korova uz pomoć vrele vode i smanjenje upotrebe pesticida u poljoprivredi. Za vas smo istražili kakva su iskustva proizvođača oraha, na primer kod turske sorte ČENDLER. Predstavljamo vam, ovom prilikom, mlado ali ambiciozno gazdinstvo VOŽDOVE JAGODE, iz Stojnika kod Aranđelovca. 

I u ovom izdanju čitajte savete našeg stručnjaka Ninoslava Stevanovića, iz oblasti navodnjavanja. Predstavljamo i dobitnike nagrada Intesa Farmer za 2018. godinu. Za prvo izdanje Agrobiznis magazina u 2019. godini govori i potpredsednik Delta agrara sa kojim smo razgovarali na skupu Hrana za Evropu.

Nadamo se da ste lepo proveli praznike i da se polako pripremate za narednu sezonu. 

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

 

PRETPLATITE SE I UŠTEDITE!

 

Nije tajna da kvalitet hrane u Srbiji nije baš na zadovoljavajućem nivou, iako naša zemlja ima poljoprivredni kapacitet za proizvodnju vrhunskih proizvoda. Najkvalitetnije voće i povrće najčešće se izvozi, dok na srpskim pijacama i u marketima ostaje ono što nije prošlo rigorozne kontrole za inostranstvo. S druge strane u Srbiju se uvozi hrana u čiji kvalitet potrošači često sumnjaju.

U novom broju Agrobiznis magazina pročitajte naše veliko istraživanje na temu „Kakvu hranu jedemo“.

Međunarodni poljoprivredni sajam 85. po redu počinje danas i trajaće do ponedeljka 21. maja u Novom Sadu. Ove godine zemlja prijatelj je Francuska, a očekuje se učešće kompanija iz Indije, Italije, Austrije, Češke, Nemačke i brojnih drugih. Prenos otvaranja možete pratiti na RTV1 od 13 sati.

Predstaviće se 1.500 izlagača iz 30 zemalja. Biće predstavljeni proizvodi i usluge iz ukupno 60 zemalja. Sajam će otvoriti ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović.

Tradicionalna poljoprivredna 85. smotra okupiće i ove godine najznačajnija imena iz sfere agro biznisa. To je prilika da se prezentuju noviteti ali i prikupe saveti i znanja iz poljoprivrede. Pored toga, posetioci će biti u prilici i da pazare novu mehanizaciju po znatno povoljnijim uslovima.

Za izložbu poljoprivredne mehanizacije koja čini trećinu otvorenog izlagačkog prostora, svake godine je izuzetno interesovanje posetilaca.

Poslovno udruženje uvoznika i izvoznika poljo-mehanizacije na sajmu će nastupiti sa 20 članica.

U godini u kojoj Novosadski sajam obeležava 95 godina postojanja, za posetioce 85. poljoprivrednog sajma u poklon nagradnoj igri pripremljena su i dva traktora i roto freza.

Kapije sajma otvaraju se u 9 časova, a svečano otvaranje zakazano je u 13 časova. Cena pojedinačne ulaznice je 600 dinara, kolektivne 400, dok će 200 dinara biti za penzionere, decu od 7 do 12 godina, kao i đake i studente u kolektivnim posetama.

Petak je rezervisan za porodični dan, kada će roditelji sa decom do 16 godina sajam moći da posete po ceni jedne ulaznice od 600 dinara.

Posetioci štanda Agrobiznis magazina na poklon dobijaju časopis i poklon iznenadjenja! Danas 5000 primeraka na poklon.

Imajući u vidu koliko je dobar dizajn presudan za uspeh jedne firme, Agrobiznis od ovog broja pokreće designLAB – novu kolumnu koja će obrađivati dizajn kao temu sa svih onih, različitih, strana koje su bitne za tržišni uspeh

Kako gore piše, moje ime je Dejan Vukelić – izuzetno volim da pišem o dizajnu s obzirom da dizajn živim neprekidno i stalno, 24/7… a poslednjih 25 godina od dizajna i živim. Posebno me raduje prilika da ovde, u Agrobiznisu, podelim svoja saznanja i iskustva o dizajnu i njegovom uticaju na naš ukupan život. U tom smislu, obećavam dugo i lepo druženje za koje očekujem da bude obostrano – pitajte, komentarišite…

Kako smo na samom početku, bilo bi dobro da odgovorimo na neka osnovna pitanja a, u ovom prvom tekstu, najosnovnije od svih je baš

Šta (ni)je dizajn?

Odgovor na ovo pitanje možda je lakše pronaći ako krenemo sa sasvim druge strane, iz kontre – šta nije dizajn? Dizajn nije crtanje, iako crtanja ima dosta. Ono nekada dolazi na početku, ponekad ga nema sve do kraja, mnogo puta crtamo tokom celog procesa ali, svejedno, ono je samo jedan deo dizajna. Dizajn nije ni igranje mada nama dizajnerima naši klijenti često kažu „poigrajte se malo” sa ovim ili onim – a mi se uopšte ne igramo, naprotiv, radimo naporno i mnogo iako to, možda, deluje kao igra. Dizajn nije ni činjenje da stvari izgledaju lepo, pogotovu što je lepo sasvim lična kategorija – lepota je u očima posmatrača što reče izreka.

Na kraju, da ne produžavam u beskonačnost spisak onoga šta dizajn nije – dizajn nije ni umetnost. Umetnici su, bar oni pravi jesu, tanana bića i suptilne duše koje imaju ličnu i unutrašnju potrebu da svoje osećaje, mišljenja, stavove, shvatanja, doživljaje i doživljavanja podele sa svima nama i to, uglavnom, ne rade za tržište… ili im to nije pokretač i prva ideja.

S druge strane, dizajn je uvek tržišno orijentisan… on je potpuno planski proces kreiranja nečega što ima sasvim određenu namenu… on je način za definisanje problema i razvijanje rešenja – dizajn je taj koji materijalizuje određenu ideju! Pa, dakle,

Šta je dizajn?

Skoro sve što vidimo, dodirujemo, osećamo je neko, jednom, nekada dizajnirao. Sve oko nas što čovek pravi je proizvod dizajna – dizajnirano je, ređe nesvesno i skoro uvek svesno.

Volim da kažem, a to je valjda i u redu, imajući u vidu čime se bavim, kako je sve dizajn i dizajn je sve.

U današnjem svetu, sa današnjim tehnologijama, današnjim raspolaganjem vremenom, današnjim stepenom koncentracije – vizuelna komunikacija je dominantni vid primanja informacija i to je sasvim uredu jer iako mi vidimo očima mi zapravo gledamo mozgom prevodeći slike u poruke.

U svakom svom obliku, bilo da je industrijski, grafički, web, … dizajn je taj koji te slike i reči uobličava u poruke. A danas je sve poruka – i proizvod na polici samoposluge, i bilbord pored puta, i novinski oglas, i uputstvo za korišćenje nečega... Onda je, dakle, sve proces prenošenja poruka – između proizvoda i usluga i potrošača i korisnika. Rečju, sve je komunikacija.

Dobar dizajn, šta god da jeste, čini da se krajnja poruka prenese na najjednostavniji, najbrži i najefikasniji način, da se komunikacija odvija glatko i bez šumova.

Imajući sve u vidu, za nas koji dizajn živimo svakodnevno, a i uopšte, dizajn je razmišljanje, prvo pa sve ostalo. On je veoma kompleksna priča koju čini tako mnogo pitanja na koja treba naći prave i jasne odgovore da bi se kreirala ta jedinstvena poruka koju bi primalac trebalo da dešifruje onako kako je to najoptimalnije za brend za koji radimo.

Verujem da sam uspeo da vam približim šta je to dizajn i da vas zainteresujem da promislite o tome zašto je on bitan. U narednim brojevima baviću se još nekim teorijskim aspektima dizajna čisto da postavimo osnove za dalje. Tako ću govoriti i o dizajn procesu, i o savetima za izbor i angažovanje dizajnera ili dizajn studija, i o zamkama koje bi svakako trebalo izbeći, i o… Kasnije, kako vreme bude odmicalo, biće tu i različitih primera sa stranog i, posebno, domaćeg tržišta a biće i nekih pomerenih i lepršavih tekstova…

Ono što je prvo sledeće na redu je potpuno ekonomski orijentisano, sasvim se kreće u tržišnim kategorijama, pa onda u sledećem broju: Uticaj dizajna

Antrfile: Odličan primer za tvrdnju da dizajn materijalizuje ideju je 2010. godina kada je Apple lansirao prvi iPad. Do tog trenutka tržište tableta nije postojalo, nismo znali šta su, uopšte nam nisu bili potrebni… štaviše polovina svih analitičara smatrala je da je u pitanju čist i potpuni promašaj. Ispostaviće se sasvim drugačije – do kraja ove godine broj korisnika tableta približiće se brojci od milijardu i 250 miliona korisnika. Tokom tih 7 godina, Apple-ov tržišni udeo se sa početnih 100% smanjio na današnjih skoro 26%, ali i to je svaki četvrti, jel? Naravno da dizajn nije jedini koji je omogućio nastanak, razvoj i uspeh tableta – zaista su brojni drugi faktori i uticaji no dizajn je taj koji je ideju učinio stvarnom u svakom pojedinom delu njene realizacije. Pa je tako kreirana potreba za nečim za čime potrebe nije bilo… i sve što uz to ide.

Autor: Dejan Vukelić

Agrobiznis magazin, u saradnji sa AVIV PARKOM na Zvezdari, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu “AGROPRESS”, organizovao je za vikend ,,Sajam hrane i pića“.

Kao i na  prethodnim manifestacijama, tako i na ovoj naši izlagači su uspešno predstavili svoje proizvode,  a bilo je i degustiranja različitih vrsta meda, raznovrsnih zimnica, slatkiša, veoma kvalitetnih vina i rakija, sireva i suvog mesa.

Ljubitelji slatkiša uživali su u ukusima domaćih kolača,  vanilica, štrudli, i ostalih poslastica. Za to su se pobrinule naše učesnice, vredne žene iz Novih Banovaca. Udruženje žena ,,Mimoza“. Udruženje ima 20 članica, ali Jasmina, Nevenka i Gordana, su najvrednije. Ove žene vredno rade na promociji svoga kraja. Vanilice su prodale za 15 minuta, kao i štrudle. Nisam odavno probala takve štrudle, moraće Jasmina da nam otkrije tajnu kako ih pravi u nekom od narednih izdanja.

Kao i na svakom sajmu najveća gužva je bila na štandovina gde se prodaju sirevi i suvo meso.

Sir sa belim Tartufima, sir – slani sa pršutom, sir sa pečenim susamom, sir sa orasima, sir sa peršunom, sir sa povrćem, sir punomasni, paprika u pavlaci, lisnati sir, rolovani sir, sir stari polumasni i punomasni, kajmak sa pavlakom, kajmak bez pavlake, neslan sir – od jedan dan, kuvani sir, kačkavalj, slane torte od sira/sa spanaćem, listinom, zeljem, čvarcima, sa suhomesnatim proizvodima po želji, švapski sir, sir „pljevaljski“ i „kolašinski“ po recepturi, sirevi sa sastojcima po želji naručilaca.

Veverkova tajna uspeha lezi u posebnom prirodnom postupku proizvodnje koji su  dve godine razvijali i koji svakodnevno usavršavaju.  Kako nam je istako Mirko Perić, ,,Veverkova jazbina“ se nalazi u selu Petka kod Požarevca.  Veverko sadrži 70% meda i 30% lešnika. Na ideju je došao, tako što mu je otac pčelar, i on želi da nastavi tradiciju. Imali smo priliku i da probamo,, Veverkov med“ i slobodno možemo reći prava poslastica, kako za decu tako i za odrasle.

Kao i na svakom sajmu najveća gužva je na štandu gde se prodaje suvo meso. Poljoprivredno gazdinstvo, ,, Đumić Surduk“ , iz Surduka. Milan nije imao vremena da sedne i da odmori. Kao nam je istakao, ovo mu je drugi put da svoje proizvode prodaje na sajmu i prezadovoljan  je.

Da ne zaboravimo i naše stalne sokove iz Gornjeg Milanovca, vina iz negotinske krajine, gazdinstvo ,, Draganov“, iz Zrenjanina, Stoleta iz Medveđe, koji je zabavljao kao i uvek izlagače i posetioce.

 

Ako je suditi prema aktivnostima pojedinih ministara iz Vlade Srbije, Međunarodni Dan žena bio je u znaku žena na selu. To je tema kojom se AGROPRESS bavi od svog osnivanja, dakle 13 godina. Mada nismo uključeni u projekte koje najavljuju ministri i premijerka Ana Brnabić pozdravljamo svaku inicijativu koja će osnažiti žene na selu. AGROPRESS je od svog osnivanja do danas kroz različite vidove obuka i afirmaciju ženskog preduzetništva podržao više od 1000 žena iz svih krajeva Srbije. Neke od njih su danas predsednice Udruženja poljoprivrednika, uspešni proizvođači, članice zadruga ili aktivisti stranaka.

Završen je prvi poziv za finansiranje poljoprivrede iz IPARD fonda EU. Prijavilo se 458 projekta, što je ako se uporedi sa Hrvatskom višestruko jer se kod naših komšija na prvi poziv javilo svega 70 gazdinstava. Kvalitet prijava tek treba da se utvrdi, ali posmatrano u brojevima za očekivati je da ovi projekti povuku investicije veće od 10 miliona evra.

Kada je reč o novom izdanju pripremili smo vam najaktuelnije teme za ovo doba godine, a preporučujemo posebno da obratite pažnju na tekst o ishrani jaradi u prvim danima života. Najveće negativne posledice koje mogu biti i trajnog karaktera su uzrokovane neodgovarajućom ishranom u najranijem periodu uzrasta jaradi. Prva hrana tek rođenog jareta je kolostrum, koji je bogat izvor hranljivih materija, deluje laksativno. Kolostrum dakle, ima ulogu da zaštiti jarad u prvim danima života od različitih obolenja i infekcija. Ali kako nastaviti ishranu narednih dana savetuju naši stručnjaci. Zaštita bilja često je veliki izazov, posebno za organsku poljoprivredu. Stručnjaci PSS iz Valjeva obradili su ovu temu za vas.

Na početku smo nove vegetacije, stvaramo nove vrednosti neka nam je sa srećom!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Ako volite selo i poljoprivredu onda pravo do kioska gde ćete pronaci novi broj Agrobiznis magazine koji kao i uvek donosi nove price o tome kako da postanete uspešan poljoprivrednik. Ovog puta preporucujemo tekstove o zaštiti dunje od bolesti i štetočina. Za Agrobiznis magazin govore stručnjaci za proizvodnju maline i lešnika. Pored ostalog čitajte savete iz veterinarske struke kako da sprečite neplodnost goveda ali čitajte i o novostima  iz sveta. Tu su i male cake, kako da budete uspešni u proizvodnji tikvica i zelene salate. Agrobiznis je istraživao i čime mladi poljoprivrednici žele da se bave, kao i u šta su poznati pevači i sportisti uložili novac i zašto baš u poljoprivredu.

Svakog 15. u mesecu na kioscima je Agrobiznis magazin. Godisnja pretplata samo 1800 dinara. Informacije i narudžbine putem telfona 011/4052-117.

U ovom izdanju Agrobizni kalendar za 2018. godinu. Nema dobrog domaćina beza Agrobiznis magazina!

Video priliog: https://youtu.be/6jjK_HpvxBU

 

Vaš omiljeni časopis o poljoprivredi, selu i hrani je sada svega 99 dinara. U prodaji je novo izdanje Agrobiznis magazina po skoro duplo nižoj ceni nego što je do sada bio. Zahvaljujući saradnji sa kompanijom Ringier Axel Springer, Agrobiznis magazin će biti distibuiran na oko 3000 kioska u Srbiji, a takođe moći će da se kupi na svim značajnijim prodajnim mestima u Crnoj Gori, Makedoniji i u Bosni i Hercegovini.

Saznajte kako mladi poljoprivrednici mogu doći do bespovratnihsredstava iz budžeta Ministarstva poljoprivrede. Savetujemo pčelare kako bez greške dodavati nastavke, a za sve one koje interesuje hidroponika preporučujemo našu stalnu rubriku povrtarstvo.

Stručnjaci savetuju kako da se rešite moljca u paradajzu, pravilno i ekonomično đubrite soju, a vodimo vas i u Prijedor gde se melje srpska pšenica za tursko tržište. Da li se isplti baviti se voćarstvom ili je za vas bolja industrijska konoplja odlučićete kada budete pročitali iskustva koja vam donosimo u novom broju. Sada smo još dostupniji, po ceni samo 99 dinara!

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30