Po prvi put na opštini Zvezdara, održaće se Sajam vina u Aviv Parku Zvezdara, od 11. do 13. februara, a povodom obeležavanja Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, koji pada na isti dan kada se širom sveta slavi Dan zaljubljenih. Od subote do ponedeljka, svakog dana od 10h do 22h, posetioci će moći da pogledaju, probaju, ali i da kupe vina, kao i neke prateće proizvode koji se služe uz ovo “božansko” piće (sireve, kobasice, peciva…). Tokom ova tri dana, preko 25 malih proizvođača vina iz cele Srbije dolazi na Zvezdaru da predstavi svoju ponudu ljubiteljima fermentisanog grožđa, od različitih vrsta vina preko novih načina za uzgoj i obradu grožđa, do saveta za vinarstvo i vinogradarstvo. Male tezgice ovih proizvođača biće poređane po holovima na svim nivoima u tržnom centru Aviv Park Zvezdara, i posetioci će moći tokom celog dana da uživaju u ovom neobičnom i lepom Sajmu. Organizator ovog Sajma vina na Zvezdari je Agrobiznis magazin. Tokom Sajma vina, prateći program će sigurno oduševiti Zvezdarce, jer u subotu 11. februara, u 11.30 časova, sve posetioce očekuje nastup kulturno-umetničkog društva “PKB”, čiji je cilj postojanja još od davnih 70-tih godina negovanje izvornog folklora. Ovo društvo danas ima preko 400 članova, devet ansambala, a njihov zadatak je da nastavi negovanje narodne pesme, tradicije i nošnje. Najbolji predstavnici kulturno-umetničkog društva “PKB” će u subotu nastupiti na 2. spratu Aviv Parka Zvezdara i sigurno će svojim programom ulepšati ovaj Sajam vina na Zvezdari. Da bi ispoštovali i posetioce koji obeležavaju Sveti Trifun kao Valentin dan (Dan zaljubljenih), od 11. do 13. februara, u vremenu od 18h do 21h, na drugom spratu će biti postavljeno “AVIV SRCE” za zaljubljene, u kome će svi posetioci moći da se fotografišu sa voljenom osobom i da postave svoju sliku na FB stranu Aviv Park Zvezdara. Na Dan zaljubljenih, 14. februara, prve tri fotografije sa najviše lajkova dobiće romantične poklone! Zbog fantastičnog programa i sadržaja koji se nude Zvezdarcima, predlažemo da ovaj vikend provedete u Aviv Parku Zvezdara, koji se nalazi u Živka Davidovića 86 (preko puta “Rudo” zgrada na Konjarniku)! www.avivpark.com

Doboj -- Otkup krastavaca kornišona, koje na području Doboja uzgajaju 133 domaćinstva neće biti sporan uprkos enormno visokom rodu u julu. Otkup je zagarantovan ugovorom sa otkupljivačima, rekao je načelnik gradskog Odeljenja za poljoprivredu Duško Paravac.

Paravac ocenjuje da otkup kornišona, uprkos enormno visokom julskom rodu u BiH i zemljama EU, neće biti sporan jer su domaći proizvođači zaštićeni ugovorom i zato što je krajnji rizik na otkupljivaču.

„Otkupljivač svakodnevno u redovnim intervalima preuzima ugovorene količine kornišona od domaćih proizvođača sa kojima je sklopio ugovor i kojima je obezbijedio neophodan repromaterijal, te stručnu i tehničku pomoć“, rekao je Paravac.

On navodi da su otkupljivači ove poljoprivredne kulture i ranije izlazili na kraj sa problemom plasmana viška proizvoda od ugovorenog sa krajnjim kupcima koji su najčešće iz Nemačke.

Paravac je naveo da će Gradska uprava lokalnim uzgajivačima kornišona isplatiti podsticajna sredstva nakon što od otkupljivača dobije potvrdu o ukupnoj preuzetoj količini ove poljoprivredne kulture.

On nije rekao koliki je iznos predviđenih podsticajnih sredstava.

Paravac je ukazao na nedostatak lokalnih prerađivačkih kapaciteta i orijentisanost na plasman sirovine što je, kako navodi, pogrešno i iz čega se mora izvući pouka za narednu godinu.

Izvor: B92

Od 19 lansirnih rampi za protivgradnu zaštitu na teritoriji grada Vranja trenutno je u funkciji samo njih pet, ali i u njima ima premalo protivgradnih raketa da bi takva tehnička podrška mogla da zaštiti useve, materijalna dobra i ljude, izjavio je danas gradski većnik za poljoprivredu Aleksandar Janjić.

On je agenciji Beta kazao da novo gradsko veće u Vranju, formirano nakon poslednjih lokalnih izbora, još nije utvrdilo razloge zašto 14 od 19 lansirnih rampi za protivgradnu zaštitu u tom gradu ne funkcioniše, ali da se pretpostavlja da su razlozi nedostatak strelaca i tehnička neispravnost samih lansirnih rampi.

"Takvo stanje traje duže vreme, a mi dolazimo u veliki rizik štete od grada, stanje je nedopustivo i mora da se menja. I lansirne rampe za protivgradnu zaštitu koje su u funkciji nemaju dovoljan broj protivgradnih raketa, ali i kada bi ih imali to nije dovoljno za zaštitu celog područja od grada, za to je potrebno da je svih 19 lansirnih rampi u funkciji", rekao je Janjić.

Prema njegovim rečima, lansirne rampe za protivgradnu zaštitu bile su do avgusta prošle godine u nadležnosti gradskog Štaba za vanredne situacije, nakon čega je nadležnost nad njima preuzeo Republički hidrometeorološki zavod.

"Gradsko veće će od Republičkog hidrometeorološkog zavoda zatražiti detaljan izveštaj o stanju na svakoj od tih lansirnih rampi na prostoru grada Vranja posebno, nakon čega ćemo imati i zajednički sastanak o tome kako da sprovedemo hitne mere da svih 19 lansirnih rampi za protivgradnu zaštitu što pre bude u funkciji", rekao je Janjić.

Izvor: Beta

Veterinari apeluju da vlasnici goveda treba da prijave veterinarskoj inspekciji svaki pokušaj naplate vakcina.

"Mole se vlasnici i držaoci životinja da svaki pokušaj naplate vakcine, odnosno vakcinacije prijave veterinarskoj inspekciji", navodi se na sajtu Uprave za veterinu.

Dodaje se da će vakcinaciju raditi veterinarske stanice koje su ovlašćene da to rade Programu mera zdravstvene zaštite životinja na teritoriji Srbije.

U saopštenju se navodi da je novac za nabavku vakcine i vakcinaciju obezbeđen iz budžeta Srbije.

Izvor: Beta

Razlog je bio, navodno, prisustvo štetnog organizma na breskvi, nektarini i kupusu. Kada su naši inspektori pregledali vraćenu robu, štetne organizme našli su samo u tri pošiljke, zvanično su za Blic potvrdili u Ministarstvu poljoprivrede.

Nadležni nisu znali da objasne kako je to moguće. Zvanično, Srbija je u obavezi da prihvati vraćenu robu, čak i ukoliko utvrdi da je sa njenim kvalitetom sve u redu. Nezvanično, međutim, razlog je u različitoj metodologiji rada. Za ovaj konkretan slučaj to u prevodu znači da štetni organizmi, odnosno moljci koji su nađeni na srpskoj robi, nisu isto i za Ruse i za Srbe.

"Očigledno je da su inspektori 'Rošeljhoz nadzora' videli nešto što Srbi nisu, a zbog različite prakse. Problem je što se ne zna metoda po kojoj rade Rusi, a prema kojoj kvalitet robe prate Srbi. Takođe, ne postoji ni referentna laboratorija čiji bi standardi važili u celom svetu i onemogućavali da se događaju slične situacije. Ovako na kraju trpe proizvođači, koji zbog vraćene robe imaju ogromne troškove", kaže anonimni sagovornik.

On dodaje da se nikako ne može reći da Rusi namerno sabotiraju srpsku robu, jer im je ona potrebna. Interesantno je i da nam je početkom ove godine iz Rusije poslata poruka da smo im dali jabuke pune pesticida, ali da nam tu pošiljku nisu vratili, saznaje Blic.

Posle jabuka, breskve i nektarine su drugi izvozni proizvod iz Srbije u Rusiju. Prošle godine od plasmana tog voća ostvaren je prihod od 18,7 miliona dolara.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je iz Rusije u Srbiju vraćeno i sedam pošiljki poljoprivrednih proizvoda zbog toga što na ambalaži nije bilo deklaracije ili dokumentacija nije bila potpuna. Druge zemlje u Evropi i svetu u koje Srbi izvoze voće i povrće nisu nam vraćali robu, potvrđena je informacija.

Srbija, inače, na rusko tržište, najviše izvozi ženske hulahop čarape, pokrivače podova i sveže jabuke, kažu u Privrednoj komori Srbije. U Srbiji sve potrebne papire za izvoz proizvoda na tržište Ruske federacije ima čak 768 preduzeća, a na listi najtraženije srpske robe je i povrće, kao i mlečni proizvodi.

Izvor: Blic

Kako je navedeno u saopštenju, Radojević je upoznao goste sa merama ruralnog razvoja koje sprovodi Sekretarijat, ističući da je finansijska podrška usmerena na mere ruralnog razvoja do krajnjeg korisnika.

On je ukazao da Republika subvencioniše poljoprivrednu i stočarsku proizvodnju, a da je u AP Vojvodini fokus usmeren na one mere ruralnog razvoja, specifične za pokrajinu.

Radojević je istakao da su sve mere podrške koje Sekretarijat sprovodi u kontekstu ruralnog razvoja i uloge Vojvodine u ruralnom razvoju Srbije.

"Bitno nam je da na ovom planu, uključimo širu stručnu i društvenu zajednicu, odnosno poljoprivredne organizacije i asocijacije, zemljoradničke zadruge, naučnoobrazovne i istraživačke institucije. Cilj nam je da zadržimo, ali i povećamo nivo finansijskih sredstava za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj, ali i da napravimo preraspodelu ovih sredstava prema vrsti programa i postojećim merama u okviru Sekretarijata", rekao je Radojević.

U saopštenju se navodi da je na sastanku bilo reči o značaju transfera znanja i tehnologije u oblasti poljoprivrede, te mogućnostima inovaciji postojećih i implementaciji novih mera.

Rečeno je da bi u narednom periodu neke od mera podrške mogli da se primene u Gruziji, s obzirom da od 1. jula u toj zemlji važi sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji.

Delegaciju koja je u poseti Srbiji, u okviru studijskog putovanja koje ima za cilj upoznavanja sa politikom ruralnog razvoja u Srbiji i AP Vojvodini, predvodi predsednica departmana za međunarodne odnose Hatija Cilosani.

Njihovo studijsko putovanje podržano je od strane Evropske unije kroz projekat koji sprovodi FAO, koji ima za cilj da pomaže unapređivanje Ministarstva poljoprivrede Gruzije, a u saradnji sa našim predstavnicima konsultantske kuće SEEDEV.

Izvor: RTV

Prema rečima Gorana Popovića, pomoćnika gradonačelnika za razvoj poljoprivrede, u zakup se izdaje 22.700 hektara po početnoj ceni od 500 do 7000 dinara za jedan hektar. Cena zavisi od kategorizacije i kvaliteta pojloprivrednog zemljišta, a kompletna površina podeljena je na 4.081 celinu, što znači da će 1. avgusta, za kada je nadmetanje zakazano biti isto toliko licitacija.  Na pomenuti oglas mogu da se jave sva pravna i fizička lica, koja imaju regostrovano poljoprivredno domaćinstvo.

Izvor: Pirotske vesti

Zemljoradnička zadruga Ratar iz Kukujevaca jedna je od 10 aplikanata koji su dobili sredstava za nabaku protivgradne opreme.

"Podižemo protivgradnu mrežu na 10 hektara jabuke, dobili smo osam miliona koja je gornja granice što izađe blizu polovine sredtava, ako ne i polovina sredstava, znači nam naravno izuzetno mnogo jer svi težimo ka tome da sačuvamo voćnjak", kaže Vidosav Brnjašević, direktor zemljoradničke zadruge Ratar Kukujevci.

I voćnjak porodice Korać iz Šida od sada će biti sigurniji. Za sada imaju dva hektara trešnje, a žele da podignu i kruške i jabuke.

Svesni su da su vremenske nepogode sve češće i da je protivgradna mreža najbolji sistem zaštite.

"Pošto je trešnja bila u vreme velikih kiša ne bi bilo zgoreg kada bi ministarstvo pomoglo i taj sistem koji štiti trešnju od kiše, to je skupo za male proizvođače i za nas je to velika investricija", kaže Željka Korać, Šid.

Ovogodišnjim konkursom za nabavku sistema za protivgradnu zaštitu predviđeno je ukupno 270 miliona dinara.

Deo novca ranije je iskorišćen, a ovom prilikom, za deset korisnika dodeljeni su ugovori u vrednosto od 45 miliona dinara.

"Zadovoljstvo mi je što smo danas imali priliku da sa ovih 10 korisnika sklopimo ugovore, a napomenuo bi takođe da je u prethodnom vremenskom periodu značajan deo sredstava iskorišćen u ovu svrhu a ono što se pokazalo u prethodnom vremenskom periodu jeste da postoji značajno interesovanje poljoprivrednih proizvođača kada je u pitanju ova mera pokrajinskog sekretarijata", kaže Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.

Za ovu namenu ostalo je još oko 65 miliona dinara, a konkurs traje do 30. septembra pa Sekretarijat poziva poljoprivredne proizvođače da iskoriste ovu mogućnost.

Izvor: RTV

Rod kukuruza u Srbiji procenjuje se ove godine na oko šest miliona tona, jer su bili dobri vremenski uslovi, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Zoran Rajić.

On je na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije na kome se govorilo o trenutnom stanju ratarskih useva kazao da je  pod kukuruzom ove godine zasejano 1,027 miliona hektara ili oko 10.000 hektara više nego 2015.

Rajić je dodao da se procenjuje da će proizvodnja suncokreta koji je posejan na 202.000 hektara ili na oko 166 hektara više nego prošle godine biti oko pola miliona tona, dok se rod soje koja je posejana na istoj površini kao i 2015. procenjuje na oko 480.000 hektara.

Ovogodišnja proizvodnja šećerne repe, koja je posejana na oko 50.000 hektara ili na oko 7.000 hektara više nego prošle godine, prema rečima Rajića, procenjuje se na oko 2,4 miliona tona.

"Očekujemo da će proizvodnja tih ratarskih kultura biti ovolika, jer smo do sada imali dobre vremenske uslov.To su očekivanja, ali i prošle godine smo do kraja avgusta imali dobre vremenske uslove, ali su se visoke temperature koje su se javile posle ipak odrazile na prinos", kazao je Rajić.

On je naglasio i da u Srbiji samo jedno skladište u registru javnih skladišta i da je njegov kapacitet oko 11.000 tona, dok su trenutno dva skladišta,  iz Rume i Beograda u proceduri licenciranja i da je njihov ukupni kapacitet  oko 15.000 tona.

Rajić je kazao i da je jedan od problema u Srbiji i to što je od ukupnog broja skladišta samo jedna petina njih u stanju da razvrstava primljeno žito po kvalitetu, dok oko 40 odsto ostalih ima mogućnost da to radi.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović kazao je da je žetva pšenice ove godine u Srbiji obavljena na blizu 600.000 hektara i da je požnjeveno oko 2,8 miliona tona.

Prema njegovim rečima, sa zalihama pšenice od 2015. godine koje su oko 300.000 tona, Srbija ima na raspolaganju oko 3,1 milion tona hlebnog žita.

"Za potrebe mlinsko pekarske industrije potrebno je oko 1,3 miliona tona pšenice, za hranu za životinje oko 200.000 tona, dok sve ostalo ostaje za izvoz", kazao je Budimović.

On je dodao i da je u prvih pet meseci, prema statističkim podacima Srbija ostvarila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda, odnosno ukupna spoljnotrgovinska razmena bila je 1,8 miliona dolara i uvoz je bio manji za 5,8 odsto, dok je izvoz bio veći za 23,7 odsto nego u istom periodu prošle godine.

Na današnjoj sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije poslanik poslaničke grupe Dveri Miladin Ševarlić kazao je da je veliki problem za poljoprivrednike u Srbiji to što se najveći deo pšenice prometuje bez poreza na dodatu vrednost (PDV), naglasivši da poljoprivrednici nikako ne bi u tom režimu trebalo da isporučuju svoju robu.

On je ukazao i da poljoprivrednici u Srbiji imaju veliki problem sa kvalitetom sredstava za zaštitu, jer su insekticidi i pesticidi koji se koriste jako loši i traže dodatna tretiranja a to povlači i više novca.

Predstavnik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kazao je da skladištari u Srbiji drže monopol kada je reč o cenama žita i apelovao je na resorno ministarstvo da se taj problem reši, a to je, kako je naglasio moguće ako se uveća stočni fond.

Izvor: Beta

"Već četvrtu godinu za redom, opština Kuršumlija izdvaja sredstva za oživljavanje poljoprivredne proizvodnje. Prethodnih godina je izdvojeno 15 miliona dinara a ove godine registrovanim gazdinstvima će biti podeljeno 20 miliona dinara", rekao je saradnik za poljoprivredu opštine Kuršumlija Jovica Đinović.

On je precizirao da su u pitanju bespovratna namenska sredstva za podizanje novih zasada, kupovine sistema za zalivanje, poljoprivredne mehanizacije i stočarstva.

Prema njegovim rečima velike površine plodne zemlje pored reka Kosanice i Toplice u potpunosti su bile zakorovljene, ali su od pre četiri godne na oko 500 hektara podignute plantaže kupina po najsavremenijim standardima.

On je rekao da opština na sve načine pomaže poljoprivrednicima, ali i mladim ljudima koji žele da se vrate na selo, kako bi sela oživela a broj siromašnih bio smanjen. Sada je Kuršumlija po proizvodnji kupine vodeća u Srbiji.

"Desilo se naglo oživljavanje sela, ne samo Žuča, već i drugih sela, ali Žuč prednjači. U tom selu ima mnogo mladih ljudi koji su se odlučili da se bave poljoprivredom. Podignuta je jedna hladnjača za otkup voća a nakupci se bukvalno bore za otkup. Prednost je i u organskoj proizvodnji voća", kazao je Đinović

Predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić kazao je da se sređuju putevi prema planinskim selima kako bi se meštanima obezbedila infrastruktura i olakšao život na selu.

"Pored toga što se prave novi putevi i popravljaju stari, obezbeđen je i grebani asfalt, kako bi do pojedinih sela asfaltirali puteve. Cilj nam je da naša sela potpuno ožive i da Kuršumlija, pored turizma, postane prepoznatljiva i po organskoj proizvodnji voća", kazao je Vidić.

Izvor: Beta

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31