Privredna komora Srbije (PKS) i „Dnevnik-Poljoprivrednik“, u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije (ZSS), organizovali su tematski skup pod nazivom „Original iz Srbije“, koji je okupio predstavnike resornih institucija, lokalne samouprave, ali i proizvođače koji su zaštitili brendove koji su već prepoznatljivi na tržištu u našoj zemlji i inostranstvu. Reč je o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom i onima koji nose oznaku „Srpski kvalitet“.
Proizvodi sa nekom od oznaka kvaliteta najbolje su što Srbija može da ponudi tržištu. Reč je o proizvodima, pre svega prehrambenim, koji su izrađeni od
kvalitetnih sirovina, na specifičan način i uz poštovanje principa dobre proizvođačke prakse. To su proizvodi koji imaju specifične, prepoznatljive osobine, pa samim tim i dodatu vrednost koju realizuju prodajom na tržištu. Koliko je danas bitna medijska promocija o ovim proizvodima istakla je dr Gordana Radović. Ona je istakla da će još biti ovakvih skupova, jer su potrebni da bi se edukovala javnost koliko su značajni ovi proizvodi. Domaći proizvodi treba da se promovišu. Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju PKS-a istakao je značaj ove teme, a posebno sa aspekta uspešne prodaje proizvoda i izlaska na tržište. On je ovom prilikom istakao da osim što se roba proizvede, da bi se prodala mora da se lepo upakuje i da se uradi
dobar marketing. Naši građani znaju da izaberu i da prepoznaju kvalitet proizvoda.
Istako je i da lokalna samouprava ima važnu ulogu, i da je potrebno da podrži proizvodnju i prodaju proizvoda u njihovim opštinama. Proizvodi sa oznakom kvaliteta imaju reputaciju i o tome najbolje govori to što ih najčešće nema na lageru, jer su prodati, istakao je Branislav Raketić iz Ministarstva
poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Istakao je da resorno ministarstvo pruža podršku putem obezbeđivanja kontrolnih markica koje se stavljaju na proizvode, a svojevrstan su garant potrošačima da se radi o proizvodu s kontrolisanim kvalitetom. Ministarstvo, takođe, subvencioniše troškove za kontrolu i sertifikaciju, a Rakitić je pozvao i lokalne samouprave da to čine u što većoj meri, jer je u njihovom interesu da deo budžetskih sredstava izdvoje za ovu namenu.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, je rekao da je ogromno interesovanje u Srbiji za osnivanje novih zadruga, i da je od Nove godine do sada ima 48 novoformiranih zadruga. Intelektualna svojina je kapital koji je neophodno staviti u funkciju podizanja konkurentnosti, naših kompanija i proizvoda, po rečima dr Danice Mićanović, kordinatora ove oblasti u PKS. Zaštita prava intelektualne svojine kroz OGP, zaštitu žiga, dizajna, tehnologije neophodna je u funkciji brendiranja poljoprivrednih proizvoda, što doprinosi prepoznatljivosti proizvoda, boljoj tržišnoj pozicioniranosti i ostvarivanju većeg profita, istakla je dr Mićanović.
– Proizvodi sa zaštićenom oznakom kvaliteta često se proizvode u okviru zadruga, a Zadružni savez to podržava, trudi se da obrazuje zadrugare kako da zajedničkim snagama stvore i brend, istakao je Nikola Mihailović, predsednik ZSS-a, obraćajući se učesnicima skupa. Savez tradicionalnih proizvođača „Original Srbija“ okuplja 12 proizvoda koji nose oznaku geografskog porekla, to su leskovački ajvar, kačerski med, fruškogorski lipov med, petrovska klobasa, đerdapski med, zlatarski sir, vrbički beli luk, ariljska malina, sremsi kulen, begečka šargara, futoški svež i kiseli kupusu. Ovu organizaciju predstavio je Stevica Marković ,
predsednik Saveza, a o fruškogorskom lipovom medu govorio je Đorđe Mrkić, potpredsednik novosadskog društva pčelara „Jovan Živanović“ koje je i nosilac oznake geografskog kvaliteta.
Mlekarska škola sa domom učenika „Dr Obren Pejić“ u Pirotu je srednja stručna škola koja obrazuje kadrove u oblasti proizvodnje i prerade hrane pri čemu
je uže specijalizovana za kadrove mlekarske industrije. Škola je osnovana krajem 1945. godine. Aktom o osnivanju Narodne Republike Srbije kao niža poljoprivredno stočarsko mlekarska škola.
- Nismo jedini koji prave kačkavalj u Pirotu, ali smo najstabilniji na tržištu. Održavamo se godinama unazad. Imamo mlekarsku radionicu sa dva odeljenja, jedno je za proizvodnju sireva, drugo za proizvodnju fermentisanih proizvoda, pre svega jogurta. Imamo implementirane HASAP standarde i trudimo se da opstanemo na tržištu. To nam je veoma važno jer tako održavamo praktičnu nastavu naših učenika“, istako je Miodrag Đorđević, nastavnik praktične nastave u ovoj školi.

Izvor: Agrobiznis magazin

1. Stavovi Zadružnog sveza Srbije o stanju Zadružni savez Srbije redovno na Skupštini saveza, koja se održava najmanje jednom godišnje, obaveštava članove o aktuelnim problemima i stanju, prvenstveno u zemljoradničkom zadrugarstvu. Na Skupštini saveza održanoj 28. juna 2017. godine razmatran je materijal o poslovnim prihodima u zemljoradničkim zadrugama, u zavisnosti od pretežne delatnosti, za koju je registrovana zadruga. Od 1548 zemljoradničkih zadruga registrovanih kao privredno aktivna društva, njih 905, što čini 58,05%, iskazalo je rezultate poslovanja. Ostale zemljoradničke zadruge, koje čine 41,05 % ukupnog broja evidentiranih zadruga, ili nije predalo izveštaj o finasijskom poslovanju, ili je u istom iskazalo poslovanje sa nulom, ili dostavilo potvrdu o poslovnoj neaktivnosti. Ovo ukazuje da je veliki broj zadruga izgubio poslovnu aktivnost, usled sive ekonomije, migratornih procesa, starenja stanovništva, ekonomske neodrživosti gazdinstava fizičkih lica i procesa širenja obavljanja poljoprivredne proizvodnje, od strane pravnih lica, koja imaju lakši pristup tržištu kapitala, sirovina i finalnih proizvoda. Najnepovoljnije stanje u zemljoradničkim zadrugama je u jugoistočnom, južnom i zapadnom delu Republike Srbije, a posebno u zemljoradničkim zadrugama, koje se bave samo nabavkom i plasmanom reprodukcionim materijalima i sporadnično
prometom voća i povrća. Nešto povoljnije stanje u zadrugama na ovom području, je u zadrugama koje imaju finalni proizvod dobijen u sopstvenim prerađivačkim kapacitetima. Najbolje stanje je u onim koje imaju sopstvene finalne proizvode izvoze. Na osnovu ovih rezultata potvrđeni su i stavovi Zadružnog saveza Srbije da uspešan razvoj poljoprivrede i zadrugarstva mora počivati na programskom pristupu razvoja, podeli rada i odgovornosti i ekonomski održivom gazdinstvu fizičkog lica.

2. Program Vlade na unapređenju rada zemljoradničkih zadruga u 2017. godini Pohvalno je što je prvi put od drugog Svetskog rata Vlade Republike Srbije u 2017. godini pripremila i realizovala program pomoći oživljavanja rada zemljoradničkih zadruga. Ovaj program je bio koncipiran, da se pomogne zadrugama, koje dugo rade, da u svom poslovanju otklone neka od uskih grla dobijanjem namenskih
sredstava. Istovremeno omogućeno je da i novoformirane zadruge budu korisnici sredstava, što je od neprocenjivog značaja za one koji su imali ideju i program da sredstava ulože u program i delatnost u kojom mogu stvoriti finalni proizvod, ili se sa drugim oblikom proizvoda pojaviti na tržištu. Ovaj Program izazvao je veliko interesovanje, pa je u 2017. godini formirano 185 novih zadruga od čega je preko 95% zemljoradničkih zadruga. Neke karakteristike kod novoformiranih zadruga dosta realno oslikavaju stanje u zadrugarstvu, pa i u poljoprivredi u celini. Na ime prosečan broj zadrugara kod novoformiranih zadruga je 6,7, a prosečna starost zadrugara je 46,7 godina. Preko polovine zadrugara se bavi i drugim delatnostima, a poljoprivredna proizvodnja im je samo dopunska.

U postupku realizacije Programa Vlade za podršku sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije, kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih zadruga u 2017. godini naročito u nišavskom, topličkom, pirotskom, pčinjskom i jablaničkom okrugu, koji sprovodi ministar bez portfelja Milan Krkobabić
su dobre i u duhu se međunarodnih kretanja jednog segmenta razvoja zemljoradničkih zadruga, koje u svom razvoju mogu i trebaju da postanu nosioci dela regionalnog i ruralnog razvoja na svojim područjima.

3. Izneti stavovi odgovornih lica prilikom vršenja zadružne revizije Sistematizovani stavovi direktora zadruga prilikom vršenja zadružnih revizija o problemima u funkcionisanju zemljoradničkiha zadruga, a koji mogu biti od koristi kreatorima ekonomske i agrarne politike za 2018. godinu, su:

(1) I dalje usporen proces uknjižbe zadružne svojine sa redovnim žalbama državnih pravobranilaca, pa i na rešenja Katastra gde je dostavljena kompletna dokumentacija od strane zadruga;
(2) Siva ekonomija preuzima legalne poslove koji se obavljaju preko zadruga i time umanjuje njihove poslovne aktivnosti;
(3) Otežan pristup tržištu kapitala i tržištu finalnih proizvoda;
(4) Nesolventnost kupaca i plaćanje van zakonom utvrđenih rokova;
(5) Usvojeni nerealno Unapred pripremljeni programi reorganizacije u kojima su blokirana velika potraživanja zadruga i obično se u praksi pokazuje da ostaju nenaplativa;
(6) Nemogućnost obezbeđenja garancija za učešće na tenderima, a često i osporavanje osnovnih sredstava zadrugara kao garanta za uspešno izvršene poslove; i
(7) Nedostatak kvalifikovane radne snage i nezainteresovanost mlađih populacija za obučavanje za obavljanje poslova u zanatskim i drugim zadrugama.

Na početku 2018. godine ovi pokazatelji su još nepovoljniji. U januaru mesecu, formirano je 10 novih zadruga sa prosečnim brojem zadrugara od 6,3 i prosečnom starošću zadrugara od 51,7 godina. Dobar deo direktora u novoformiranim zadrugama su penzioneri, što ukazuje da mladi još uvek ne žele da preuzmu rizik rukovođenja. Najvažnije je da se i u 2018. godini nastavlja realizacija započetog programa unapređenja rada zemljoradničkih zadruga iz budžeta Vlade Republike Srbije, sa sredstvima, koja su četiri puta veća, u odnosu na sredstva iz predhodne godine. Prema informacijama kojima raspolaže Zadružni savez Srbije interesovanje zadruga je veliko, a stav saveza je da zadruge treba da pripreme realno izvodljive programe, koji će biti prvenstveno u funkciji finalizacije proizvoda i oživljavanju strateške stočarske proizvodnje prvenstveno govedarske i ovčarske.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30