Mere koje Vlada Srbije preduzima u oblasti unapređenja, proširenja i modernizacije infrastrukture za navodnjavanje usmerene su na poboljšanje otpornosti zajednice na klimatske promene i podršku sektoru poljoprivrede, kroz veće prinose i rast proizvodnje – kazala je v. d. direktora Republičke direkcije za vode Nataša Milić.Ona je na vebinaru na temu „Razvoj i upravljanje sistemima za navodnjavanje na osnovu iskustva Izraela, Španije i Portugala” rekla da je to važno zbog sve veće osetljivosti zemlje, koja je uzrokovana negativnim uticajem klimatskih promena, ali i usled zastarelosti i nedovoljnog investiranja u sisteme za navodnjavanje.

– Očekuje se da će rehabilitacija postojećeg sistema za navodnjavanje i vodne infrastrukture doprineti i uštedama u potrošnji vode i energije – navela je Nataša Milić u uvodnom izlaganju na skupu.

Vebinar je organizovan u okviru projekta „Podrška razvoju strategije navodnjavanja u Srbiji”, koji realizuju Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), da bi podržali Vladu Srbije i relevantne institucije u izradi Strategije razvoja navodnjavanja i petogodišnjeg akcionog plana. Cilj brojnih studija i aktivnosti u okviru tog projekta je identifikovanje specifičnih preduslova i investicionih opcija, koje će poboljšanjem infrastrukture za navodnjavanje povećati produktivnost poljoprivrede, omogućiti održiv razvoj i otpornost na klimatske promene, rečeno je tom prilikom.Stručnjaci iz Izraela, Portugala i Španije podelili su svoja uspešna iskustva u upravljanju sistemima za navodnjavanje i primeni naprednih tehnologija navodnjavanja, a posebno su istakli značaj javno-privatnih partnerstava i kontinuirane saradnje svih aktera u tom procesu.

Predsednik Asocijacije za vode Izraela Ranan Adnin je rekao da je Izrael zemlja s izuzetno malo raspoložive vode, što je dovelo do

razvoja naprednih tehnologija navodnjavanja, visokoefikasnih rešenja za prečišćavanje i desalinizaciju vode i primenu holističkog pristupa upravljanju vodama. Digitalizacija, automatizacija i obrada velike količine podataka u 21. veku postali su glavni trend koji se primenjuje i u toj oblasti.

– Mehanizmi upravljanja, koji uključuju Upravu za vode, Ministarstvo poljoprivrede i udruženja vodnih korisnika, poljoprivrednih proizvođača, jačaju efikasnost i otpornost sektora poljoprivrede, posebno tokom suša – kazao je Adnin.

Po rečima predstavnice Ministarstva poljoprivrede, ribarstva i hrane Španije Imakulade Bravo Domingez, prvo mesto po ukupnoj površini koja se navodnjava u Evropskoj uniji zauzima upravo Španija, s gotovo četiri miliona hektara zemljišta pod sistemima za navodnjavanje. Španska politika navodnjavanja ima tri fokusa: modernizaciju infrastrukture, čiji je cilj povećanje efikasnosti u korišćenju vode i energije, tehničke savete korisnicima navodnjavanja i unapređenje upravljanja vodom putem inovacija i obuke.

– Važno je napomenuti da se politika navodnjavanja značajno oslanja na saradnju s udruženjima vodnih korisnika, s obzirom na to da 7.000 tih udruženja upravlja sa 70 odsto površine koja se navodnjava – rekla je Imakulada Bravo Domingez. Predsednik kompanije EDIA koja upravlja projektom „Alljueva Multipurpose” na jugu Portugala Hoze Pedro Salema predstavio je strukturni objekat, koji obuhvata modernu infrastrukturu koja može da navodnjava površinu od 170.000 hektara, istovremeno proizvodi električnu energiju i garantuje industrijsko i javno snabdevanje vodom.

– EDIA primenjuje politiku održivog razvoja, ulažući u očuvanje životne sredine i lokalno kulturno nasleđe, istovremeno promovišući moderno i efikasno navodnjavanje poljoprivrednih površina, što se smatra ključnom investicijom u regionalni razvoj – objasnio je Salema.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/digitalizacija-vazna-i-za-zalivane-31-10-2020

Vlada Srbije usvojila je izmene i dopune Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini koje se odnose na IPARD podsticaje. Tim izmenama, korisnicima sredstava, biće omogućeno da ostvare prava na isplatu u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u propisanom roku.Za tekuću i naredne dve godine, novac će biti upotrebljen za programe koji se odnose na unapređenje konkurentnosti, investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (podsticanje podizanja novih višegodišnjih proizvodnih zasada, unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje), navodi se u saopštenju Vlade.Zatim, tu su investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva (podrška unapređenja vina i rakije, kontrolne markice za poljoprivredno-prehrambene proizvode i evidencione markice za vino, nabavka opreme u sektoru mesa, mleka i piva) i upravljanje rizicima.

Na sednici je usvojena izmenjena i dopunjena Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije kovid 19.

Poljoprivrednom proizvođaču tovne junadi za svako prodato grlo u periodu od 5. septembra do 30. oktobra, biće isplaćena subvencija u iznosu od 20.000 dinara.

Članovi vlade usvojili su Pravce razvoja Naučno-tehnološkog parka doo Niš za potrebe ubrzanog tehnološkog razvoja Republike Srbije i Program razvoja NTP doo Niš za period 2020-2025. godine.

Inovacije su prepoznate kao ključni faktor konkurentnosti ekonomije i razvoja zemlje, a tehnološki parkovi kao organizacioni oblik sa velikim uticajem na razvoj ekonomije.

Program NTP Niš predviđa privlačenje domaćih i stranih inovativnih tehnološko-razvojnih kompanija i stvaranje uslova za njihov razvoj kroz povezivanje sa naučno-istraživačkim i visokoškolskim organizacijama, zapošljavanje mladih obrazovanih kadrova i stvaranje uslova za povratak stručnjaka iz inostranstva.

Ciljevi su usmereni na pružanje infrastrukturne podrške i stručnih usluga privrednim društvima i naučno-istraživačkim i inovacionim organizacijama radi njihovog povezivanja i bržeg plasmana novih proizvoda na tržištu.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4090045/vlada-poljoprivrednici-pomoc-iprd-sredstva.html

Vlada Republike Srbije je u cilju obezbeđivanja podrške proizvođačima tovne junadi, objavila Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-19.Pravo na finansijsku podršku u skladu sa ovim Programom ima privredni subjekt- otkupljivač, koji obavlja delatnost u objektu za klanje životinja, odnosno objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla sa sedištem u Republici Srbiji i koji je izvršio otkup tržišnih viškova junadi od poljoprivrednih proizvođača u periodu od 5. septembra do 30. oktobra 2020. godine.Finansijska podrška za otkup tržišnih viškova utvrđuje se u iznosu od 26 dinara po kilogramu žive mere za otkupljenu junad za klanje i preradu i to za grla minimalne težine 500 kilograma po ceni koja nije manja od 252 dinara po kilogramu.

Otkupljivači podnose zahtev za finansijsku podršku po osnovu ovog programa do 5. novembra 2020. godine.

Posredstvom privrednih subjekata za otkup tržišnih viškova tovnih junadi, poljoprivrednim proizvođačima je obezbeđen plasman utoveljenih junadi po ceni ne manjoj od 252 dinara po kilogramu. Takođe, za ista grla poljoprivredni proizvođači ostvaruju i podsticaj za tov junadi za koji se zahtevi podnose svake godine i to u periodu od 1. februrara 2021. godine do 31. jula 2021. godine.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/09/23/agro-vesti/finansijska-podrska-proizvodjacima-tovne-junadi/

Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju dugoročnog programa mera za sprovođenje odgajivačkog programa u stočarstvu za period 2020-2024. godine.

Uredba utvrđuje ciljeve odgajivačkog rada i mere za sprovođenje ciljeva iz odgajivačkog programa, kod velikih preživara, u svinjarstvu, kod sitnih preživara, kod kopitara, u živanrstvu, u pčelarstvu, u akvakulturi, kao i finansiranje sprovođenja programa.

U objašnjenju ciljeva odgajivačkog rada stoji da Srbija raspolaže sa 5,3 miliona hektara poljoprivrednih površina, od čega 3,4 miliona hektara čini korišćeno poljoprivredno zemljište.

U cilju racionalnoj korišćenja navedenih površina neophodno je veće učešće stočarstva, veća koncentracija broja stoke po uzgajivaču, povećanje produktivnosti po grlu u proizvodnji mleka, mesa, jaja, vune, kao i kvaliteta tih proizvoda, izvršavanje rejonizacije proizvodnje u skladu sa strukturom zemljišnih površina, navodi se u tom dokumentu koji je usvojen na jučerašnjoj sednici vlade.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2828072/vlada-donela-uredbu-o-merama-za-odgajivacki-program

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini, koji su koncipirani tako da na optimalan način podržavaju nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i područja sa otežanim uslovima rada povećanjem konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava.U saopštenju pres službe Vlade navodi se da je, zbog uticaja na ostale sektore, poljoprivrada od izuzetnog značaja za razvoj privrede, s obzirom na to da direktno ili indirektno zapošljava petinu radno aktivnog stanovništva u Srbiji.Uredbom je propisano da će se sredstva raspoređivati za programske aktivnosti ili projekte - direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku u poljoprivredi i posebne i IPARD podsticaje.

Direktna plaćanja, koja će biti raspodeljena u odgovarajućim ukupnim iznosima, odnosiće se na premije, podsticaje za proizvodnju i regrese.

Merama ruralnog razvoja predviđena je podrška programima koji se odnose na unapređenje konkurentnosti, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, diversifikaciju dohotka i poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, kao i priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja.

Podsticajem koji podrazumeva kreditnu podršku omogućiće se poljoprivrednim proizvođačima da dođu do novca iz bankarskih izvora pod povoljnijim uslovima od tržišnih. Za sprovođenje ove uredbe obezbeđeno je ukupno 36.701.800.000 dinara.Članovi Vlade usvojili su i Odluku o obrazovanju Radne grupe za unapređenje pozicije Republike Srbije na listama konkurentnosti u oblasti razvoja elektronske uprave.

Neophodno je kontinuirano usaglašavanje sa visokim svetskim i evropskim standardima koji podrazumevaju unapređenje kvaliteta usluga koje se pružaju građanim i privredi, efikasnija javna uprava, kao i poboljšanje konkurentnosti Republike Srbije u međunarodnim okvirima.

Upoznavanje sa metodologijom, po kojoj se sprovodi praćenje razvoja elektronske uprave u Evropi, od posebnog je značaja za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU, kako bi se upoznali savremeni standardi portala, veb-prezentacija i usluga i obezbedili uslovi za prekogranično pružanje ovih usluga.

Višeresorna Radna grupa uključiće sva relevantna ministarstva i organizacije i njen osnovni cilj biće unapređenje pozicije Republike Srbije na listama konkurentnosti.

Zadatak Radne grupe je priprema predloga za pojednostavljenje postupaka za usluge elektronske uprave i priprema funkcionalnih specifikacija za elektronsko vođenje postupaka.

Na sednici je usvojena Odluka da zgrada Sokolskog doma u Čačku dobije status spomenika kulture.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3804046/uredba-vlade-o-podsticajima-za-razvoj-poljoprivrede.html

Vlada Srbije formirala je radnu grupu od 18 članova čiji je posao unapređenje proizvodnje i tržišta rakije, objavio je Službeni glasnik.

Zadatak je izrada strateškog dokumenta kojim će se sagledati situacija u oblasti proizvodnje i plasmana rakije u cilju donošenja odgovarajućih mera za rešavanje postojećih problema, navodi se u odluci. 

Radna grupa na čijem je čelu državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević sagledavaće situaciju od plantažne proizvodnje voća kao sirovine, preko nabavke opreme i mašina, do plasmana rakije na tržište. Meriće se asituacija od plantažne proizvodnje voća kao sirovine, preko nabavke opreme i mašina, do plasmana rakije na tržište.

Mandat Radne grupe je godinu dana a u njoj je šest predstavnika Saveze proizvođača rakije Srbije.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3128221-formirana-radna-grupa-njihov-posao-je-da-naprave-sto-bolju-rakiju

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je poseban projekat Vlade Srbije za unaprađenje vinarstva, a pokrajinski sekretar Vuk Radojević za podršku je vinarijama najavio više novca nakon rebalansa budžeta. Radojević i Nedimović su danas to najavili tokom posete poljoprivrednom gazdinstvu Branislava Petričevića u Rivici, u opštini Irig, gde su s proizvođačima iz tog i susednih sela razgovarali o tome kako da unaprede poljoprivrednu proizvodnju.

Posebno je bilo reči o razvoju vinogradarstva, vinarstva, voćarstva i stočarstva u ovom kraju, kao i o podršci za nabavku opreme za preradu voća i povrća, navodi se u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Nedimović je rekao da će biti podržan razvoj vinogradarstva i vinarstva u ovom kraju po posebnom projektu koji će Vlada Srbije predložiti krajem godine, dok je Radojević istakao da je Rivica prepoznati vinogradarski, voćarski i stočarski kraj i izrazio zadovoljstvo što su ovdašnji poljoprivrednici koristili subvencije iz pokrajinskog budžeta, pre svega kao podršku mladim poljoprivrednicima i za vinarije.

U razgovoru smo mogli čuti da postoji značajno interesovanje za dalje unapređenje vinogradarske i vinarske proizvodnje i zbog toga ćemo, kroz predstojeći rebalans pokrajinskog budžeta, izdvojiti dodatna sredstva za podršku vinarijama, da dođu do nove opreme koja će cenu koštanja učiti nižom i obezbediti veću konkurentnost proizvodnje, rekao je Radojević.

Poseban projekat Vlade Srbije, kako je pojasnio Nedimović, podrazumevaće ne samo nabavku sadnog materijala i opreme, nego i razvoj čitave jedne platforme koja će biti jedan od alata za razvoj turizma. Rivica i južne padine Fruške gore su idealne upravo za realizaciju takvog projekta, izjavio je Nedimović.
Radojević je istakao da Pokrajinski sekretarijat, kroz svoje mere podržava male i srednje poljoprivredne proizvođače dodelom subvencija za osavremenjavanje opreme i preporučio da se udružuju, posebno vinogradari i vinari.

Jer, kako je naveo, mali proizvođači teško mogu da opstanu na tržištu bez udruživanja u kooperative i zadruge, za čega imaju i finansijsku podršku države.

Ministar poljoprivrede razgovarao je sa poljoprivrednici i o subvencijama, otvaranju novih tržišta za izvoz naših poljoprivrednih proizvoda, rejonizaciji poljoprivrednih područja u zemlji koju će sačiniti naučne institucije i tome prilagoditi sistem subvencija.

Posebno je apelovao na stočare da sprovode mere prevencije, kao što su redovna zdravstvena zaštita i higijena, kako bi se sprečila pojava afričke kuge kod svinja.

Kad je reč o ostanku mladih na selu, Nedimović je najavio da će u septembru biti novi konkurs za grantove za zasnivanje i unapređenje poljoprivrede proizvodnje. Prema pravilniku, prvi koji će dobiti sredstva su poljoprivrednici koji se bave povrtarstvom, voćarstvom i stočarstvom, to su najteže grane poljoprivrede za koje treba imati fizičku snagu koju imaju mladi ljudi.

Radojević je pohvalio gazdinstvo domaćina današnjeg okupljanja Branislava Petričevića rekavši da je pravi primer uspešnog porodičnog gazdinstva.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-poseban-projekat-vlade-za-unapredene-vinarstva-05-08-2019

Od ukupno 100 milijardi dinara subvencija za narednu godinu, 41,5 milijardi biće izdvojeno za davanja u poljoprivredi, što je za sedam milijardi dinara više nego što je budžetom bilo predviđeno za ovu godinu.Predlogom budžeta za 2019, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, najviše novca planirano je za Upravu za agrarna plaćanja – 37,2 milijarde dinara. Uprava je ove godine na raspolaganju imala 29,8 milijardi, a za „skok“ od sedam milijardi najzaslužnije su mere ruralnog razvoja za koje će u 2019. država izdvojiti osam milijardi (u 2018. bile 5,2). Za direktna plaćanja subvencije su 22 milijarde dinara, dok je za posebne podsticaje izdvojeno 250 miliona dinara. Iznosi za ove dve poslednje stavke nisu se mnogo menjale u odnosu na ovu godinu.

Ali zato jeste davanje za IPARD, prošle godine subvencije su za ovaj program bile 2,4 milijarde, a ove čak šest milijardi dinara.

Iz budžeta Ministarstva poljoprivrede naredne godine biće izdvojeno i 600 miliona dinara kreditne podrške za podsticanje poljoprivrede, za 200 miliona dinara više nego što je predviđeno za ovu godinu. Tri milijarde dinara namenjene su zaštiti zdravlja životinja kojim rukovodi Uprava za veterinu, dok će za subvencije u bezbednost hrane životinjskog porekla biti izdvojeno 100 miliona dinara. Za fitosanitarni sistem bezbednosti hrane planirano je 120 miliona, za unapređenje šumarstva 750 miliona i 110 miliona dinara za lovstvo.

Za podršku unapređenju poljoprivrednog zemljišta država će naredne godine izdvojiti 340 miliona, a za zaštitu i korišćenje zemljišta 40 miliona dinara, što je više nego ove godine kada je za obe stavke ukupno planirano 300 miliona dinara.

Ukupan budžet Ministarstva poljoprivrede za narednu godinu je 51,7 milijardi, opšti prihodi su 45,5 milijardi, dok je 4,8 milijardi pomoć od EU. Država je budžetom za 2019. planirala 100 milijardi dinara subvencija, nepunih 11 milijardi više nego ove, a najviše sredstava planirano je za poljoprivredu. Subvencije u privredu u 2019. biće 17,7 milijardi dinara, železnicu 14,6, puteve 9,4, za kulturu se izdvaja 3,1 milijarda, a 1,27 milijardi dinara za turizam. Na sve ostale subvencije biće potrošeno 12,5 milijardi dinara.

 

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/najvise-za-mere-ruralnog-razvoja-i-ipard/

Vlada Republike Srbije donela je uredbu o obavznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna "T-500". Prema ovoj uredbi proizvođači hleba obavezni su da proizvedu i stave u promet hleb od brašna „T- 500” u količini od najmanje 40% dnevne proizvodnje svih vrsta hleba. Pri tome se pod hlebom od brašna „T-500” podrazumeva vekna čija težina je najmanje 500 grama, sa sledećim osnovnim sastojcima: 370 grama brašna „T-500”, so 7,4 grama, kvasac 9,25 grama i aditiv 1,48 grama. Uredbom je predviđeno da najviša obračunata marža koja je deo veleprodajne cene hleba, vekne težine 500 grama, ne može biti veća od 2%, a najviša obračunata marža koja je deo maloprodajne cene hleba, može biti maksimalno do 6%. Najviša ukupna stopa marže, odnosno troškova prometa (uključujući sve vrste rabata, kasa skonto i sl.) ne može biti veća od 8,12% u odnosu na proizvođačku cenu hleba. Trgovci na malo koji prodaju hleb obavezni su da u strukturi dnevne nabavke svih vrsta hleba imaju najmanje 40% hleba od brašna „T- 500”. Oni mogu da vrate proizvođaču hleba do 5% (remitenda) od nabavljene količine na dnevnom nivou. Rok plaćanja proizvođaču hleba ne može biti duži od 20 dana od dana prijema računa za isporučeni hleb. Za nepoštovanje ove uredbe predviđene su novčane kazne. Kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara za prekršaj će se kazniti pravno lice ako ne proizvede i ne stavi u promet hleb odnosno ako se ne pridržava načina obračuna marže ili postupa suprotno propisanim odredbama ove uredbe. Uz kaznu može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine. Kazna za odgovorno lice u pravnom licu iznosi od 5.000 do 150.000 dinara i može se izreći zaštitna mera zabrane odgovornom licu da obavlja određene poslove u trajanju od šest meseci do jedne godine. Kazna za preduzetnika iznosi od 10.000 do 500.000 dinara i može mu se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine. Nadzor nad primenom ove uredbe sprovode ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ministarstvo nadležno za poslove trgovine. Izvor: Agrosmart

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30