U medijima, i generalno u javnosti najviše se pričalo o tome kako mladi odlaze sa sela i da ostaju puste kuće. Međutim, mnogima je promakla činjenica da ima i onih, koji su se vratili na svoju dedovinu, ili da su se preselili iz grada u selo, i zasnovali svoju porodicu i proizvodnju. Jedan takav primer je Maden Minić, Jagodinac, koji se vratio na svoju dedovinu u selo Sekurič, i danas je uspešan farmer, sa stadom koje broji trenutno preko 130 ovaca. On je svoj stan u Jagodini prodao i u Sekuriču započeo svoj agrobiznis, a od nedavno mu se priključila i buduća životna saputnica, koja je Mladena spazila gledajući emisiju „ZNANJE IMANJE“. Tako je sve počelo, a gde i kako će dalje biti Mladen nam kaže: „Planiramo proširenje farme, ove godine smo značajno proširili
površine pod pašnjacima jer smo kupili još nekoliko hektara zemlje i uzeli u zakup neke površine. Do sada sam sakupio oko 4000 bala sena, što će mi omogućiti da povećavam proizvodnju“.
Tokom posete farmi ovaca MINIĆ, imali smo priliku da upoznamo i mladog Bogdana iz Despotovca, koji nam je rekao da je došao kod Mladena da bi se dogovorio oko kupovine ovaca i započinjanja sopstvene proizvodnje.
„Roditelji su u Švedskoj i verovatno se neće vraćati u Srbiju. Ja sam odlučio daipak pokušam ovde, jer se i moj deda bavio ovčarstvom. Mislim da treba prvo
ovde pokušati, ako ne uspem uvek mogu da se odem kod roditeljima. Planiram da osnujem farmu ovaca poput svog dede, i da nastavim time da se bavim. Mladen mi je puno pomogao sa savetima, kako mogu da koristim subvencije Ministarstva poljoprivrede i kako da budem što uspešniji. Upoznao me je sa radom Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, gde ću se takođe aktivirati i pokušati da ja kasnije drugima pomognem“.
Mladen Minić, je osnivač i predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije. I pored velike energije koju ulaže na svoju proizvodnju, on se bavi i organizovanjem rada ovog Udruženja, i aktivno učestvuje u svim programima. Uprkos pandemiji, kaže nam da oni intenzivno rade na svom zacrtanom programu:
„Osnovali smo prvu usko specijalizovanu stočarsku zadrugu, koja ima deset osnivača članova našeg Udruženja. Mi imamo preko 70 članova koji se bave stočarstvom i videli smo veliku potrebu da se oni udruže kroz zadrugu. U planu nam je da do kraja godine formiramo još dve zadruge, jednu voćarsku i jednu ratarsku“.
Pored velikog stada ovaca Minići se bave i proizvodnjom kupine, koju jednim delom prerađuju u kupinovo vino. Planiraju i proširenje delatnosti u pravcu seoskog turizma:
„Planiram da izgradim nekoliko objekata poput vajata, gde bi gosti mogli da prespavaju i jednu prostoriju gde bi mogli da uživaju u našim specijalitetima, posebno onim od jagnjećeg mesa. Netaknuta priroda, ambijent koji opušta i ukusna hrana, je ono što posetioci vole, a to je ono što mi možemo da ponudimo u svakom trenutku. Već smo osmislili sve, samo treba da krenemo u opremanje i izgradnju. Obratićemo se i državi za podršku“ dodaje Mladen.
Sa Mladenom smo posetili još jednog uspešnog domaćina, Slađana Radojevića, iz Dragova kod Rekovca, člana Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, koji se bavi proizvodnjom kupine na preko 3 hektara, i planira dalje da se širi zasad. Pored toga ima i ratarsku i stočarsku proizvodnju. Na farmi ima ovce, krave i junad.
Pitali smo ga kako sve postiže: „Potrebno je dosta truda i rada. Uz to angažujemo i dodatnu radnu snagu na različtim poslovima. Mislim da kroz naše imanje prođe preko 200 radnika tokom godine. Mi za svakog od njih obezbedimo ručak od naših proizvoda. Iskreno lakše mi je da utovim koju svinju, zakoljem prase i jagnje, nego da idemo u grad da kupujemo hranu svaki dan. Ipak je to veliki broj ljudi. Na primer sada nam je aktuelna berba kupine, kada je beremo budei preko 20 berača“.
Na pitanje kolika je dnevnica berbe i da li imaju dovoljno radnika Slađan kaže: „Kod nas uvek ima dovoljno radnika, nekada i više nego što nam je potrebno.
Mi se korektno odnosimo prema svakome. Berbu kupine plaćamo 20 dinara po kilogramu. Tako da, koliko naberu toliko pomnožimo sa dvadeset dinara, i to
uvek bude preko prosečne dnevnice. Neki su mnogo iskusniji i brži u berbi pa naberu preko 200 kg kupina. Takođe, ovim smo olakšali organizaciju same berbe, jer neko na primer ne može ostati ceo dan. Kada bi plaćali dnevnicom on bi zbog dva tri sata svojih obaveza morao taj dan da izostane.
Na ovaj način on može doći kasnije, ili otići recimo ranije, ali da ipak zaradi novca onoliko koliko nabere“.
Kupina je kod Radojevića rodila dobro, grozdovi plodova su nanizani i u momentu kada smo ih posetili brali su već tri puta i ubrali četiri tone. Cena nije poznata, ali se pričalo od 60 do 70 dinara za kilogram, što je kažu relativno dobra cena, mada bi optimalno bilo da bude 80 dinara, naročito za vrhunski kvalitet koji imaju:
„Mi našu proizvodnju radimo na najbolji mogući način. Imamo zaštitara konsultanta, koji nas savetuje kada i čime da tretiramo zasade protiv bolesti i štetočina. Ne radimo ništa napamet , već samo onda kada treba i koliko treba. Takođe, kupini smo obezbedili dovoljno vode, sistemom kap po kap. Voda dolazi iz bunara od naše kuće koja je udaljena malo više od jednog kilometra. Sve smo sami povezali cevima i obezbedili dovoljnu količinu vode“ kaže
ovaj domaćin.Naš dobri domaćin pored svega stigne da ide i u lov, a njegov trud nadamo se da neće ostati bez nagrade. Želimo mu uspešnu proizvodnju, i tri vredna zeta jer je ponosni tata tri ćerke!
Inače, Ministarstvo poljoprivrede u svojim merama i podsticajima ima subvenciju za mlade poljoprivrednike koja iznosi do 1,5 miliona dinara. Mladen Minić je predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije i kaže nam da ima preko 5000 prijavljenih kandidata, od čega veliki broj čine članovi ovog Udurženja, koje im je pomoglo da pripreme dokumentaciju. Isplata se očekuje na jesen u septembru, ili oktobru kako je nedavno najavio ministar Branislav Nedimović.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Poljoprivredno gazdinstvo "Minić" iz Sekuriča, kod Rekovca, koje je 2012. godine uzgajalo 14 domaćih ovaca, danas ima 135 ovaca rase virtemberg, novu farmu 60 plus 60 grla sa središnjim delom za jagnjad i nov voćarsko-vinogradarski traktor sa dodatnom opremom. I to sve zahvaljujući podsticajnim sredstvima i subvencijama bez kojih, kako kaže vlasnik gazdinstva Mladen Minić (33), ne bi mogli da žive od poljoprivrede. Zato je pripremio dokumentaciju i čeka konkurs kako bi aplicirao za nove subvencije i farmu proširio umatičenim grlima.- Ishrana ovce tokom godine košta oko 8.000 dinara, a s troškovima nege i amortizacije farme prevazilazi 12.000 dinara. Uloženo nije moguće vratiti prodajom jagnjeta od 30 kilograma po ceni od 200 dinara po kilogramu. Prodaja kvalitetnih priplodnih grla već donosi zaradu, zbog čega planiramo izgradnju farme mnogo većeg kapaciteta - ocenjuje Minić.Poljoprivredom je počeo da se bavi sasvim slučajno. Pošto nije prošao na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Zemunu, upisao je Poljoprivredni fakultet, kao i njegov brat Miloš. Iako nije planirao da se vrati na selo, poljoprivreda je danas njegov izbor, a kao predsednik UO Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije savetuje druge kako da pokrenu sopstveni biznis.

U selo su se 2009. godine najpre vratili njegova majka Nada i otac Nebojša, koji su ostali bez posla, a on im se pridružio tri godine kasnije.
- Bilo mi je mnogo teško. Selo smo samo čerupali, a ništa nismo ulagali. Ni vodu nismo imali, pa su se oni posle drva u šumi tuširali na stepeništu, a ja sam veš prala "na ruke". Isplačem se, pa nastavim da radim. Nikad se ne bih vratila u Jagodinu iako i dalje imamo stan - iskrena je Nada.

Njen suprug Nebojša potvrđuje da su krenuli od nule, ali da su uspeli da renoviraju kuću i žive od poljoprivrede. Ali, rade - šali se - 26 časova dnevno.
Minići već šest godina uzgajaju kupinu na 75 ari. Pošto je otkupna cena već dve godine niža od proizvodne, ovaj dovitljiv mladić počeo je da proizvodi kompot, kupinovo vino i sirće.

- U Levču je pod kupinama bilo 400 hektara, ali su zbog niske cene mnogi zasadi devastirani. Pokušavam da ujedinim nekoliko većih proizvođača kako bismo konkurisali za podsticajna sredstva kojima bismo unapredili proizvodnju i smanjili troškove. Prinosi bi po hektaru mogli da budu i do 20 tona - ocenjuje Mladen, i dodaje da planira da naprave hladnjaču za kupinare ovog kraja.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:817121-Kako-stici-od-nule-do-farme-umaticenih-ovaca

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31