Nakon što su sredinom avgusta ove godine dva proizvođača iz Srbije dobila sertifikate za izvoz u Kinu odnosno kontejnerskim saobraćajem će isporučivati mlečne proizvode i mleko za bebe, odobrena su još tri objekta za izvoz na ovo tržište, ističe Uprava za veterinu.

Nakon višemesečne intenzivne saradnje, razmene dokumentacije i stalne komunikacije sa Upravom Carine NR Kine, koji su usledili nakon audita od strane kineske inspekcije, u ovom trenutku se na Listi registrovanih izvoznika proizvoda od mleka u Kini, nalazi ukupno pet subjekata u poslovanju hranom: Mlekara Ub, Mlekoprodukt, Megle Srbija, Imlek AD i Somboled.Ovo je prvi put da je odobren sektor mleka za izvoz u Kinu, koja predstavlja najveće svetsko tržište i samim tim predstavlja za srpske prerađivače mleka značajan izvozni potencijal i mogućnost za dalje unapređenje sektora mleka", navodi se na zvaničnom sajtu Uprave.Kako se dalje navodi, održavajući dobru saradnju i prijateljski odnos sa kolegama iz Uprave Carine, ulažu se napore za odobrenje ostalih zainteresovanih subjekta za izvoz proizvoda od mleka i stavljanje na listu izvoznika u Kinu.Podsetimo, još krajem prošle godine najavljivan je izvoz mleka i mlečnih proizvoda za januar ove, kada je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za Danas rekao da su 'svih šest kompanija iz Srbije koje su se prijavile za izvoz mleka i mlečnih prerađevina u Kinu prošle inspekciju i moći će kada stignu dozvole da izvoze u ovu zemlju'. U pitanju su bile Fabrika dečje hrane, Mlekara Šabac, Imlek, Mlekara Ub, Megle Srbija i Somboled.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/i-megle-imlek-i-somboled-dobile-odobrenje-za-izvoz-mlecnih-proizvoda-u-kinu/63851/

U Beogradu je krajem novembra održana radionica na temu GLOBALG.A.P. standarda, u organizaciji sertifikacionih kuća Bioagricert i Ecocert. Radionici su prisustvovali zainteresovani poljoprivredni proizvođači – nosioci individualnih poljoprivrednih gazdinstava i predstavnici firmi koje se bave otkupom i trgovinom
voća i povrća iz Beograda i okoline a predavač je bio Nikola Damljanović, zvanični GLOBALG.A.P. ocenjivač. Ujedno, ovo je bila i prilika da se iz prve ruke nešto bliže upoznamo sa ovim standardom, sa njegovim istorijatom, značajem, zahtevima…
Šta je zapravo GLOBALG.A.P. standard i zašto je on bitan za proizvođače u Srbiji?
GLOBALG.A.P. je privatni standard koji je napravljen za potrebe maloprodajnih lanaca širom sveta. Priča o ovom standardu počinje ne tako daleke 1997.
godine sa inicijativom 17 evropskih maloprodajnih lanaca (Lidl, Metro, Tesco, Sainsbury’s, Marks&Spencer, Conad, Coop, Spar i dr.) za iznalaženjem efikasnog rešenja kontrole proizvođača - dobavljača svežeg voća i povrća. Naime, u to vreme javnosti su već bili poznati skandali na tržištu hrane u vezi sa pojavom patogenih bakterija (Ešerihija, Listerija i sl.), kao i prekomernih ostataka teških metala i pesticida na voću i povrću, nedeklarisane genetički modifikovane hrane i dr. i osnovni cilj ovog standarda je bio sprečavanje ovakvih i sličnih skandala u objektima maloprodajnih lanaca. Sa tim u vezi, te godine je nevladinoj
i neprofitnoj organizaciji „Food Plus“ iz Kelna, Nemačka, poveren zadatak definisanja standarda dobre poljoprivredne prakse („Good Agriculture Practice –
G.A.P.“), a par godina kasnije tj. 2000. godine u Barseloni je javnosti predstavljena prva verzija ovog standarda, koji je tada dobio naziv EUREPG.A.P.
Vremenom, ovu inicijativu su podržali i brojni drugi lanci maloprodajnih objekata širom sveta kroz svoje članstvo u ovom standardu, tako da je danas njihov
broj između 40 i 50 (fotografija 1 pokazuje trgovačke lance koji su trenutni članovi GLOBALG.A.P. standarda). Pored evropskih lanaca, 2007. godine članovi ove grupacije postaju i neki američki trgovački maloprodajni lanci, od kojih je svakako najvažniji Walmart (tada, ali i trenutno najveći lanac maloprodajnih objekata u svetu), čiji je ulazak inicirao promenu naziva standarda. 2007. godine naziv EUREPG.A.P. se menja u GLOBALG.A.P, u ime koje standard nosi i danas. Značaj GLOBALG.A.P.-a se ogleda prvenstveno u tome što veliki broj proizvođača voća i povrća iz Srbije plasira svoje proizvode na tržište EU – direktno ili preko posrednika, upravo kroz objekte maloprodajnih lanaca, koji, kao osnovni preduslov za saradnju postavljaju upravo validan GLOBALG.A.P. sertifikat, odnosno sertifikovanu proizvodnju. Pored toga, neki od ovih trgovaca (Ahold Delhaize, Lidl, Metro…) posluju i u Srbiji i u velikoj meri su već svojim dobavljačima nametnuli proizvodnju u skladu sa određenim standardima, od kojih je GLOBALG.A.P. najčešći kada je reč o svežem voću i povrću.
Koje zahteve GLOBALG.A.P. standard postavlja pred poljoprivredne proizvođače?
U suštini, standard čini ček-lista tj. lista provere koja se sastoji od 222 zahteva (222 kontrolne tačke), dakle reč je o veoma obimnom i zahtevnom standardu. U praksi, nikada nisu svi ovi zahtevi primenjivi, tako da je njihov realan broj prilikom kontrole nešto manji. Na primer, jedan od zahteva kod proizvodnje povrća jeste primena plodoreda, ali kada je proizvodnja voća tj višegodišnjih vrsta u pitanju, ovaj zahtev nije primenjiv. Dalje, 5 kontrolnih tačaka se odnosi na proizvodnju Genetički Modifikovanih Organizama (GMO), no obzirom da je proizvodnja GMO u Srbiji zakonski zabranjena, ovi zahtevi su takođe neprimenjivi. Slično tome, proizvođači koji nemaju navodnjavanje ne moraju da odgovaraju na zahteve koji se odnose na navodnjavanje itd.
Od 222 kontrolnih tačaka, najveći broj se odnosi na samu zdravstvenu bezbednost proizvoda. Na primer, dosta kontrolnih tačaka se bavi higijenom proizvodnje, bilo da je reč o berbi, transportu, prebiranju ili pakovanju proizvoda. Pa tako, zahteva se blizina toaleta i oprema za pranje
ruku na polju gde se vrši berba i u objektu u kojem se proizvod dalje pere / prebira / skladišti / pakuje, kao I čista ambalaža u koju se proizvodi beru, čisto transportno vozilo, zdravi berači tj. berači bez vidljivih simptoma zaraznih i prenosivih bolesti i sl.
Takođe, dosta kontrolnih tačaka se odnosi na upotrebu sredstava za zaštitu bilja koji bitno utiču na bezbednost hrane: potrebno je da se vode zapisi o svim tretmanima, da se prilikom upotrebe poštuju uputstva sa deklaracije, konzumna i radna karenca, da se radi analiza na prisustvo ostataka pesticida i sl.
Pored zahteva za bezbednost proizvoda, veliki broj kontrolnih tačaka se odnosi na zdravlje i bezbednost radnika na radu.
Na primer, između ostalog, vodi se računa da svi radnici koji rukuju sa opasnim materijama (pesticidima, koncentrovanim kiselinama i sl.) imaju na raspolaganju i koriste odgovarajuću zaštitnu odeću (maske za lice, gumene rukavice, nepromočive mantile, čizme i sl.). Osim toga, na
gazdinstvu je u svakom trenutno potrebno imati pribor za prvu pomoć u blizini mesta na kojem se radi i najmanje jednu osobu obučenu za pružanje prve pomoći. Treća oblast (pored bezbednosti hrane i bezbednosti radnika) kojoj se pridaje velika pažnja jeste zaštita životne sredine. Jedan od primera je upravljanje praznom ambalažom od pesticida. Naime, GLOBALG.A.P. zahteva od poljoprivrednih proizvođača da se ova ambalaža nakon upotrebe dobro opere tj. da bude čista, da se skladišti pod ključem odnosno u uslovima sa ograničenim pristupom, i najzad da se uklanja putem registrovanih sistema za
ukljanjanje ove vrste otpada (zabranjeno je spaljivanje ove ambalaže, njeno zakopavanje, bacanje u šumu, reku, upotreba na gazdinstvu za druge svrhe i sl.).
Kako funkcioniše proces sertifikacije i koliko često se vrši kontrola sa ciljem obnove sertifikata?
Proces sertifikacije je relativno jednostavan i nema prevelikih razlika u odnosu na neki drugi standard. Najpre, proizvođač se prijavljuje sertifikacionom telu za sertifikaciju popunjavanjem prijavnog formulara u kojem navodi osnovne podake o sebi i o svojoj proizvodnji koju prijavljuje za sertifikaciju. Na osnovu popunjene prijave sertifikaciono telo izdaje finansijsku ponudu za sertifikaciju. Ukoliko proizvođač prihvati ponudu sertifikacionog tela, zaključuje se ugovor o sertifikaciji, nakon čega proizvođač biva registrovan u GLOBALG.A.P. bazu podataka koja se nalazi na internet stranici https://www.
globalgap.org/uk_en/. Tom prilikom mu se dodeljuje jedinstveni GLOBALG.A.P. broj (GGN – GLOBALG.A.P. number, sastavljen od 13 cifara), putem kojeg on
i njegovi kupci mogu uvek pratiti aktuelno stanje sertifikata (da li je validan ili je istekao/suspendovan/ukinut; za koje proizvode je izdat i sl.).
Nakon ovog, administrativnog dela, sledi praktičan deo sertifikacije a to je kontrola proizvodnje na licu mesta kojom prilikom se proverava primenjivost
i ispunjenost zahteva definisanih u listi provere (222 kontrolne tačke). Kontrola se mora obaviti tokom berbe, što je pravilo samog standarda. Ukoliko tokom kontrole budu uočene neke neusaglašenosti (nedostaci), proizvođaču se daje rok (28 dana) za uklanjanje tih nedostataka. U slučaju da se eventualni nedostaci uklone, stiču se uslovi za izdavanje sertifikata, koji se izdaje na tačno godinu dana tj. 365 dana od datuma izdavanja. Proces re-sertifikacije tj. obnove sertifikata se sprovodi svake godine i svake godine se vrši kontrola ispunjenosti zahteva na terenu pre izdavanja / obnove sertifikata.
Za kraj, na radionici je bilo reči i o poljoprivrednoj proizvodnji bez ostataka pesticida. Možete li nam reći nešto više o tome?
Da, proizvodnja bez ostataka pesticida („Pesticide residues free“ ili „Zero residues“), je relativno novi koncept tj. globalno novi standard u sertifikaciji poljoprivrednih proizvoda. Reč je o proizvodnji kojom se dobijaju poljoprivredni proizvoda koji na sebi i u sebi ne sadrže ostatke pesticida. Pratično, ovo se potvrđuje analizom odgovarajuće laboratorije kao i sertifikatom izdatim nakon tih analiza. Uzorkovanje proizvoda vrši srtifikaciono telo, a ono može biti na polju, tokom berbe, ali i iz skladišta gotovih proizvoda, iz prometa (iz prodavnice) i sl, jednom ili više puta godišnje, a sve u zavisnosti od analize rizika samog proizvođača, njegove proizvodnje i njegovog proizvoda. Na primer, jagoda ili jabuka su mnogo rizičniji proizvodi od pšenice ili ovsa kada je u pitanju upotreba pesticida, dalje proizvodnja od 10ha pod jagodom, na 10- ak različitih parcela je svakako rizičnija od proizvodnje na jednom mestu i na površini od 1ha i sl.
Granica detekcije na koju laboratorije danas rade ispitivanje širom sveta kao i granica izveštavanja je 0,01mg/kg, tako da izdati sertifikat, kao i logo o odsustvu pesticida na proizvodu garantuju potrošaču da taj proizvod ne sadrži nijedan pesticid iznad ove granice.
Napominjem da ovde nije reč o organskoj proizvodnji, u kojoj je upotreba sintetičkih pesticida i sintetičkih đubriva zabranjena. Ovde je više reč o integralnoj
proizvodnji, u kojoj su dopušteni sintetički inputi, ali na takav način, da se kao krajnji rezultat ove proizvodnje dobija „čist“ proizvod tj. proizvod bez ostataka pesticida.

U slučaju da je neko od naših čitalaca zainteresovan za sertifikaciju po nekom od ovih standarda ili za dodatne informacije u vezi sa ovom temom, na koji
način se mogu informisati?
Za sve dodatne informacije, čitaoci i svi zainteresovani nam se mogu obratiti putem telefona: 060/3158905 ili e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. tj. nikola.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Čuveni tradicionalni proizvod mogao bi da bude prvi iz Srbije koji će dobiti sertifikat o geografskom poreklu na nivou unije Srbija bi konačno sa pirotskim kačkavaljem mogla da dobije prvi sertifikat Evropske unije za zaštićene proizvode sa geografskim poreklom.

Osim čuvenog sira iz Pirota šansu da konkurišu za ovaj važan dokument, koji otvara evropsko tržište, imaju i fruškogorski med i ariljska malina. Ovim povodom predstavnici Evropske komisije za međunarodnu zaštitu proizvoda boravili su u Pirotu gde su sa nadležnima iz Ministarstva poljoprivrede razgovarali o načinima usaglašavanja nacionalnih i evropskih propisa u ovoj oblasti. Preduslov da se krene u zaštitu preko EU jeste da proizvod prethodno bude zaštićen na nacionalnom nivou. Srbija za sada nema nijedan koji se vodi u Evropskoj uniji ali u nacionalnom registru zaštićenih trenutno je 78 proizvoda, među njima samo četiri nisu poljoprivredna – pirotski ćilim, bezdanski damast, ručno pletena odeća „Sirogojno” i peškiri iz šabačkog kraja.

– Vreme je da ovi proizvodi, koji su zaštićeni u Srbiji, dobiju prolaz i na evropskom tržištu. Izabrali smo prva tri, sa proizvođačem pirotskog kačkavalja prošli smo sertifikaciju – rekao je Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede. Prema njegovim rečima, do kraja godine biće donet zakon o sistemu kvaliteta za poljoprivredno-prehrambene proizvode, posle čega će biti podnet zahtev za ova tri proizvoda.

David Liberati, ekspert Evropske unije, rekao je da je registracija pirotskog kačkavalja šansa i za druge proizvode iz Srbije za njihovu promociju u EU ali i na tržištima trećeg sveta, Kine i drugih zemalja.

Pirotski kačkavalj, koji je jedan od najpoznatijih tradicionalnih proizvoda naše zemlje, na nacionalnom nivou zaštićen je 2013. godine a nosilac sertifikata od 2017. je Mlekarska škola „Dr Obren Pejić”. Škola je i prvi ovlašćeni korisnik ove oznake mada se proizvodnjom ovog kačkavalja bave i drugi proizvođači koji će tek morati da ispune standarde i dobiju sertifikat.

Proces izrade pirotskog kačkavalja nalazi se na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, gde spadaju i „belmuž”, pirotsko ćilimarstvo, kolo, krsna slava... Osim što ima specifičan način proizvodnje ovaj sir je poseban i zbog mleka koje se dobija od životinja koje se hrane najkvalitetnijom slatkom travom i krmnim biljem u zaštićenom parku prirode. Pravi se isključivo od nepasterizovanog kravljeg ili ovčijeg mleka (može biti i mešano) kako bi se sačuvala kompletna mikroflora koja postoji u mleku i hemijski sastav. Ovaj brend star je nekoliko vekova i potiče još iz vremena kada je na obroncima Stare planine bilo i nekoliko stotina hiljada ovaca. Oduvek se pravi po istoj recepturi. Do devedesetih godina izvozio se širom sveta a onda je posao zamro zbog smanjenja stočnog fonda na Staroj planini i praktično se proizvodio samo za lokalno tržište. Zahvaljujući pirotskoj mlekarskoj školi usledio je povratak na staru recepturu uz male izmene u skladu sa važećim standardima. Interesantno je da se nekada kačkavalj iz celog pirotskog kraja nosio u pećinu u selu Staničenje, kako bi sazreo u prirodnim uslovima. Danas se taj proces obavlja u komorama mlekarske škole u simuliranim uslovima. Kačkavalj se mesi ručno a dodaje mu se dva odsto nejodirane morske soli i to je jedini konzervans koji održava trajnost proizvoda. Na tržištu je takva potražnja da ga često nema. Učenici mlekarske škole mesečno proizvedu 15 tona ovog kačkavalja. Inače, to je i jedina specijalizovana mlekarska škola u Srbiji kroz koju je prošlo 3.000 učenika koji su postali nosioci mlekarske proizvodnje u našoj zemlji.

Zoran Dragojević, rukovodilac grupe za dizajn i geografske oznake porekla, pri Zavodu za intelektualnu svojinu, nedavno je za „Politiku” rekao da u Srbiji postoji veliki broj proizvoda koji su registrovani, a nemaju ovlašćene korisnike.

– Neko bi pomislio da je razlog to što se ti proizvodi ne proizvode. Ali, upravo je suprotno. Međutim, ti proizvođači verovatno ne žele da uđu u rigorozne kontrole kvaliteta koje moraju da budu sprovedene. Sve to mora da bude na jednom ozbiljnijem nivou nego do sada – rekao je Dragojević.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/431816/Pirotski-kackavalj-probija-led-za-evropsko-trziste

Uvoz, odnosno provoz (tranzit) pošiljki životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta vrši se na osnovu „Rešenja o utvrđivanju veterinarsko sanitarnih uslova za uvoz ili za provoz pošiljaka“, koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu, u skladu sa članom 124. Zakona o veterinarstvu.

Pre uvoza/ provoza robe koja podleže veterinarsko-sanitarnoj kontroli, uvoznik je obavezan da podnese zahtev za izdavanje rešenja, taksiran propisanom taksom (FOLDER – Zahtevi za uvozno rešenje). Navedeno rešenje izdaje se po vrstama životinja, proizvoda, hrane, hrane za životinje i sporednihproizvodaživotinjskog porekla,za više pošiljaka iste vrste, na period od 3 meseca i pre isteka ovog perioda uz zahtev za produženje može se produžiti još za 3 meseca.

Rešenjem se utvrđuju veterinarsko-sanitarne mere i uslovi za uvoz i provoz pošiljaka iutvrđuje da ne postoje smetnje za uvoz i provoz tih pošiljaka. Rešenje za uvoz, odnosno rešenje za provoz,izdaje se:

  1. ako uvoz životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta nije zabranjen zbog zdravstvenog stanja životinja u zemlji izvoznici odnosno zemlji provoza;
  2. ako ne postoji rizik po zdravlje životinja i zdravlje ljudi.

 

Analizom rizika utvrđuje se:

  1. namena za koju će se koristiti navedena pošiljka;
  2. geografske i druge karakteristike zemlje izvoznice odnosno zemlje provoza koje utiču na pojavu, širenje i opstanak bolesti;
  3. postojanje područja bez zaraznih bolesti životinja;
  4. istovetnost u radu veterinarske službe zemlje izvoznice i veterinarske službe u RS;
  5. istovetnost mera u RSi zemlji izvoznici odnosno u zemlji provoza na suzbijanju zaraznih bolesti životinja.

Rešenjem za uvoz može se odrediti da se naknadno sprovede laboratorijsko i dijagnostičko ispitivanje životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta.Ako se veterinarsko-sanitarnom kontrolom utvrdi da su prethodne pošiljke iz zemlje izvoznice odnosno iz određenog objekta porekla bile bezbedne za upotrebu i praćene ispravnim međunarodnim veterinarskim potvrdama, dozvola za uvoz i promet izdaje se bez laboratorijske kontrole pošiljki proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla ili hrane za životinje.Ministar određuje vrste pošiljki iz stava 1. ovog člana koje podležu izdavanju rešenja o utvrđivanju veterinarsko-sanitarnih uslova za uvoz ili tranzit.

Životinje, proizvodi životinjskog porekla, hrana životinjskog porekla, sporedni proizvodi životinjskog porekla, hrana za životinje, veterinarski lekovi i medicinska sredstva i prateći predmeti podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli na graničnim prelazima. Uvoz i provoz ovih pošiljki može se vršiti preko graničnih prelaza na kojima postoji organizovana veterinarsko-sanitarna kontrola.

Kontrola na graničnom prelazu obavljaju granični veterinarski inspektori i veterinarski inspektori na mestu istovara pošiljki.  Vrste pošiljki koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i način vršenja pregleda ovih pošiljki  propisani su Pravilnikom o vrstama pošiljaka koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i o načinu obavljanja veterinarsko-sanitarnog pregleda pošiljki na graničnim prelazima („Službeni glasnik RS”, broj 56/10).

Nekomercijalno kretanje i uvoz kućnih ljubimaca (pasa, mačaka, krznašica, ptica i dr. kućnih ljubimaca)u Republiku Srbiju, uz propisani sertifikat u prilogu Pravilnika o uslovima za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca za koje nije potrebno rešenje za uvoz i tranzit, kao i o izgledu i sadržini obrasca uverenja (sertifikata) za te pošiljke („Sl. glasniku RS” broj 11/11).

Tabela usaglašenih uslova za uvoz i uslova za uvoz u proceduri usaglašavanja prikazana je ovde.

Carinski organ ne može ocariniti pošiljku pre nego što granični veterinarski inspektor utvrdi da nema veterinarsko-sanitarnih smetnji za uvoz ili provoz te pošiljke i na odgovarajući način obeleži Međunarodnu veterinarsku potvrdu (sertifikat).

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije

Uprava za veterinu:

Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd, Republika Srbija

E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Odeljenje za međunarodni promet i sertifikaciju

Tel: (+381 11 3196 011) i (+381 11 2602 – 498)

 

Zahtev koji se podnosi nalazi se na linku:

 

http://www.vet.minpolj.gov.rs/medjunarodni_odeljenje/medjunarodnipromet/zahtev%20za%20izdavanje%20resenja%20sa%20veterinarsko%20sanitarnim%20uslovima%20za%20uvoz%20hrane%20zivotinjskog%20porekla,%20sporednih%20proizvoda%20zivotinjskog%20porekla%20i%20hrane%20za%20zivotinje.pdf

 

 

Povodom velikog interesovanja malih poljoprivrednika za prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju, donosimo Vam važne informacije. Da bi se proizvodilo organski, neophodan je sertifikat za takvu proizvodnju. Da bi se on dobio, veoma je važno ispuniti sve zahteve obrade i sastava zemljišta, korišćenja pesticida, izolovanosti parcele od drugih parcela i slično.

Organska proizvodnja hrane u Srbiji danas može biti i značajan izvor prihoda i zapošljavanja u poljoprivrednim domaćinstvima. U Srbiji se danas organski proizvodi proizvode na nešto više od 10.000 hektara, dok se u evropskim zemljama, kao što su Španija i Italija, čak petina ukupnog poljoprivrednog zemljišta koristi za organske proizvode.

Cilj naše države i jeste da se ovakve površine povećaju nekoliko puta. Danas su biološki uzgoj i održivi razvoj postali svetski trendovi. Zemljište se odmara i poboljšava se plodnost, nema zloupotrebe životinja i ljudi, a zarada je za trećinu viša od konvencionalne proizvodnje. Kod nas, najviše ovakve hrane se proizvede u Vojvodini i Šumadiji.

Svaki učesnik organske poljoprivredne proizvodnje mora da bude kontrolisan, bilo da se radi o proizvođačima, prerađivačima, trgovcima, izvoznicima ili restoranima svi moraju da imaju sertifikat, kojim se potvrđuje da je njegova delatnost bila pod kontrolom ovlašćene organizacije.

Sertifikacija je postupak na osnovu koga ovlašćena kontrolna organizacija izdaje pismeno uverenje kojim potvrđuje da je organski proizvod proizveden u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji. Sertifikat je jedina garancija potrošaču da je proizvod proizveden u skladu sa principima organske poljoprivrede. Sertifikat važi godinu dana od dana izdavanja.

Dobijanjem sertifikata stiče se pravo na korišćenje nacionalnog znaka „organski proizvod“ i logotipa sertifikacionog tela na etiketi proizvoda.

 

Kako finansirati projekte organske poljoprivrede kod nas?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3084-kako-finansirati-projekte-organske-poljoprivrede-kod-nas

 

Uz pomoć Evropske unije i Vlade Švajcarske, pčelari iz Surdulice dobili su rešenje da zaštite geografsku oznaku vlasinskog meda. Da bi mogli da izađu na tržište, neophodna je i sertifikacija. Prednosti zaštićenih proizvoda su dodatna vrednost i konkurentnost na tržištu. Vlasinski med karakteriše tamna zlatno-žuta boja i aroma lekovitih i drugih biljaka... - Pčelari će sada moći pod tim nazivom da pakuju i plasiraju svoj med, što bi trebalo da im donese dodatnu vrednost - kaže Vlastimir Spasić iz Regionalne asocijacije pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije. Etiketa je spremna, ostaje da se završe još neki administrativni poslovi. Pčelari, posle brendiranja, očekuju povoljniju cenu i zaštitu kvaliteta. - Nadamo se boljitku, odnosno povećanju tržišne cene, i uvođenju mladih pčelara u pčelarenje. Samim tim, ekonomski čin nam je najviše bitan, odnosno rast cena na malo i veliko u prodaji ovog asortimana meda - kaže Ivica Kostić, predsednik udruženja pčelara Matica. Projekat zaštite geografskog porekla finansirale su Evropska unija i Vlada Švajcarske sa 10.000 EUR. - Potrebno je još da pčelari dobiju sertifikat i onda će njihov proizvod biti spreman i za izvoz i za domaću upotrebu i distribuciju - kaže Grem Tindal, menadžer programa Evropski progres. - Kao i u svim projektima, tako će i u projektu brenda meda sa Vlasine opština uzeti učešće, u finansijskom smislu, preko različitih projekata, sve u cilju daljeg razvoja i napretka grada - rekla je Aleksandra Popović, predsednica Opštine Surdulica. Pčelari kažu da su bagremova i lipova paša podbacile ove godine, ali da će biti livadskog meda sa Vlasine. Udruženje Matica iz Surdulice okuplja oko 90 pčelara sa 3.000 košnica, a brend Vlasinski med stajaće uz one koji pčele čuvaju na Vlasinskoj visoravni. Izvor: eKapija

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31