Čuveni tradicionalni proizvod mogao bi da bude prvi iz Srbije koji će dobiti sertifikat o geografskom poreklu na nivou unije Srbija bi konačno sa pirotskim kačkavaljem mogla da dobije prvi sertifikat Evropske unije za zaštićene proizvode sa geografskim poreklom.

Osim čuvenog sira iz Pirota šansu da konkurišu za ovaj važan dokument, koji otvara evropsko tržište, imaju i fruškogorski med i ariljska malina. Ovim povodom predstavnici Evropske komisije za međunarodnu zaštitu proizvoda boravili su u Pirotu gde su sa nadležnima iz Ministarstva poljoprivrede razgovarali o načinima usaglašavanja nacionalnih i evropskih propisa u ovoj oblasti. Preduslov da se krene u zaštitu preko EU jeste da proizvod prethodno bude zaštićen na nacionalnom nivou. Srbija za sada nema nijedan koji se vodi u Evropskoj uniji ali u nacionalnom registru zaštićenih trenutno je 78 proizvoda, među njima samo četiri nisu poljoprivredna – pirotski ćilim, bezdanski damast, ručno pletena odeća „Sirogojno” i peškiri iz šabačkog kraja.

– Vreme je da ovi proizvodi, koji su zaštićeni u Srbiji, dobiju prolaz i na evropskom tržištu. Izabrali smo prva tri, sa proizvođačem pirotskog kačkavalja prošli smo sertifikaciju – rekao je Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede. Prema njegovim rečima, do kraja godine biće donet zakon o sistemu kvaliteta za poljoprivredno-prehrambene proizvode, posle čega će biti podnet zahtev za ova tri proizvoda.

David Liberati, ekspert Evropske unije, rekao je da je registracija pirotskog kačkavalja šansa i za druge proizvode iz Srbije za njihovu promociju u EU ali i na tržištima trećeg sveta, Kine i drugih zemalja.

Pirotski kačkavalj, koji je jedan od najpoznatijih tradicionalnih proizvoda naše zemlje, na nacionalnom nivou zaštićen je 2013. godine a nosilac sertifikata od 2017. je Mlekarska škola „Dr Obren Pejić”. Škola je i prvi ovlašćeni korisnik ove oznake mada se proizvodnjom ovog kačkavalja bave i drugi proizvođači koji će tek morati da ispune standarde i dobiju sertifikat.

Proces izrade pirotskog kačkavalja nalazi se na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, gde spadaju i „belmuž”, pirotsko ćilimarstvo, kolo, krsna slava... Osim što ima specifičan način proizvodnje ovaj sir je poseban i zbog mleka koje se dobija od životinja koje se hrane najkvalitetnijom slatkom travom i krmnim biljem u zaštićenom parku prirode. Pravi se isključivo od nepasterizovanog kravljeg ili ovčijeg mleka (može biti i mešano) kako bi se sačuvala kompletna mikroflora koja postoji u mleku i hemijski sastav. Ovaj brend star je nekoliko vekova i potiče još iz vremena kada je na obroncima Stare planine bilo i nekoliko stotina hiljada ovaca. Oduvek se pravi po istoj recepturi. Do devedesetih godina izvozio se širom sveta a onda je posao zamro zbog smanjenja stočnog fonda na Staroj planini i praktično se proizvodio samo za lokalno tržište. Zahvaljujući pirotskoj mlekarskoj školi usledio je povratak na staru recepturu uz male izmene u skladu sa važećim standardima. Interesantno je da se nekada kačkavalj iz celog pirotskog kraja nosio u pećinu u selu Staničenje, kako bi sazreo u prirodnim uslovima. Danas se taj proces obavlja u komorama mlekarske škole u simuliranim uslovima. Kačkavalj se mesi ručno a dodaje mu se dva odsto nejodirane morske soli i to je jedini konzervans koji održava trajnost proizvoda. Na tržištu je takva potražnja da ga često nema. Učenici mlekarske škole mesečno proizvedu 15 tona ovog kačkavalja. Inače, to je i jedina specijalizovana mlekarska škola u Srbiji kroz koju je prošlo 3.000 učenika koji su postali nosioci mlekarske proizvodnje u našoj zemlji.

Zoran Dragojević, rukovodilac grupe za dizajn i geografske oznake porekla, pri Zavodu za intelektualnu svojinu, nedavno je za „Politiku” rekao da u Srbiji postoji veliki broj proizvoda koji su registrovani, a nemaju ovlašćene korisnike.

– Neko bi pomislio da je razlog to što se ti proizvodi ne proizvode. Ali, upravo je suprotno. Međutim, ti proizvođači verovatno ne žele da uđu u rigorozne kontrole kvaliteta koje moraju da budu sprovedene. Sve to mora da bude na jednom ozbiljnijem nivou nego do sada – rekao je Dragojević.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/431816/Pirotski-kackavalj-probija-led-za-evropsko-trziste

Uvoz, odnosno provoz (tranzit) pošiljki životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta vrši se na osnovu „Rešenja o utvrđivanju veterinarsko sanitarnih uslova za uvoz ili za provoz pošiljaka“, koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu, u skladu sa članom 124. Zakona o veterinarstvu.

Pre uvoza/ provoza robe koja podleže veterinarsko-sanitarnoj kontroli, uvoznik je obavezan da podnese zahtev za izdavanje rešenja, taksiran propisanom taksom (FOLDER – Zahtevi za uvozno rešenje). Navedeno rešenje izdaje se po vrstama životinja, proizvoda, hrane, hrane za životinje i sporednihproizvodaživotinjskog porekla,za više pošiljaka iste vrste, na period od 3 meseca i pre isteka ovog perioda uz zahtev za produženje može se produžiti još za 3 meseca.

Rešenjem se utvrđuju veterinarsko-sanitarne mere i uslovi za uvoz i provoz pošiljaka iutvrđuje da ne postoje smetnje za uvoz i provoz tih pošiljaka. Rešenje za uvoz, odnosno rešenje za provoz,izdaje se:

  1. ako uvoz životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta nije zabranjen zbog zdravstvenog stanja životinja u zemlji izvoznici odnosno zemlji provoza;
  2. ako ne postoji rizik po zdravlje životinja i zdravlje ljudi.

 

Analizom rizika utvrđuje se:

  1. namena za koju će se koristiti navedena pošiljka;
  2. geografske i druge karakteristike zemlje izvoznice odnosno zemlje provoza koje utiču na pojavu, širenje i opstanak bolesti;
  3. postojanje područja bez zaraznih bolesti životinja;
  4. istovetnost u radu veterinarske službe zemlje izvoznice i veterinarske službe u RS;
  5. istovetnost mera u RSi zemlji izvoznici odnosno u zemlji provoza na suzbijanju zaraznih bolesti životinja.

Rešenjem za uvoz može se odrediti da se naknadno sprovede laboratorijsko i dijagnostičko ispitivanje životinja, proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, sporednih proizvoda životinjskog porekla i pratećih predmeta.Ako se veterinarsko-sanitarnom kontrolom utvrdi da su prethodne pošiljke iz zemlje izvoznice odnosno iz određenog objekta porekla bile bezbedne za upotrebu i praćene ispravnim međunarodnim veterinarskim potvrdama, dozvola za uvoz i promet izdaje se bez laboratorijske kontrole pošiljki proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla ili hrane za životinje.Ministar određuje vrste pošiljki iz stava 1. ovog člana koje podležu izdavanju rešenja o utvrđivanju veterinarsko-sanitarnih uslova za uvoz ili tranzit.

Životinje, proizvodi životinjskog porekla, hrana životinjskog porekla, sporedni proizvodi životinjskog porekla, hrana za životinje, veterinarski lekovi i medicinska sredstva i prateći predmeti podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli na graničnim prelazima. Uvoz i provoz ovih pošiljki može se vršiti preko graničnih prelaza na kojima postoji organizovana veterinarsko-sanitarna kontrola.

Kontrola na graničnom prelazu obavljaju granični veterinarski inspektori i veterinarski inspektori na mestu istovara pošiljki.  Vrste pošiljki koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i način vršenja pregleda ovih pošiljki  propisani su Pravilnikom o vrstama pošiljaka koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli i o načinu obavljanja veterinarsko-sanitarnog pregleda pošiljki na graničnim prelazima („Službeni glasnik RS”, broj 56/10).

Nekomercijalno kretanje i uvoz kućnih ljubimaca (pasa, mačaka, krznašica, ptica i dr. kućnih ljubimaca)u Republiku Srbiju, uz propisani sertifikat u prilogu Pravilnika o uslovima za nekomercijalno kretanje kućnih ljubimaca za koje nije potrebno rešenje za uvoz i tranzit, kao i o izgledu i sadržini obrasca uverenja (sertifikata) za te pošiljke („Sl. glasniku RS” broj 11/11).

Tabela usaglašenih uslova za uvoz i uslova za uvoz u proceduri usaglašavanja prikazana je ovde.

Carinski organ ne može ocariniti pošiljku pre nego što granični veterinarski inspektor utvrdi da nema veterinarsko-sanitarnih smetnji za uvoz ili provoz te pošiljke i na odgovarajući način obeleži Međunarodnu veterinarsku potvrdu (sertifikat).

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije

Uprava za veterinu:

Omladinskih brigada 1, 11070 Novi Beograd, Republika Srbija

E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Odeljenje za međunarodni promet i sertifikaciju

Tel: (+381 11 3196 011) i (+381 11 2602 – 498)

 

Zahtev koji se podnosi nalazi se na linku:

 

http://www.vet.minpolj.gov.rs/medjunarodni_odeljenje/medjunarodnipromet/zahtev%20za%20izdavanje%20resenja%20sa%20veterinarsko%20sanitarnim%20uslovima%20za%20uvoz%20hrane%20zivotinjskog%20porekla,%20sporednih%20proizvoda%20zivotinjskog%20porekla%20i%20hrane%20za%20zivotinje.pdf

 

 

Povodom velikog interesovanja malih poljoprivrednika za prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju, donosimo Vam važne informacije. Da bi se proizvodilo organski, neophodan je sertifikat za takvu proizvodnju. Da bi se on dobio, veoma je važno ispuniti sve zahteve obrade i sastava zemljišta, korišćenja pesticida, izolovanosti parcele od drugih parcela i slično.

Organska proizvodnja hrane u Srbiji danas može biti i značajan izvor prihoda i zapošljavanja u poljoprivrednim domaćinstvima. U Srbiji se danas organski proizvodi proizvode na nešto više od 10.000 hektara, dok se u evropskim zemljama, kao što su Španija i Italija, čak petina ukupnog poljoprivrednog zemljišta koristi za organske proizvode.

Cilj naše države i jeste da se ovakve površine povećaju nekoliko puta. Danas su biološki uzgoj i održivi razvoj postali svetski trendovi. Zemljište se odmara i poboljšava se plodnost, nema zloupotrebe životinja i ljudi, a zarada je za trećinu viša od konvencionalne proizvodnje. Kod nas, najviše ovakve hrane se proizvede u Vojvodini i Šumadiji.

Svaki učesnik organske poljoprivredne proizvodnje mora da bude kontrolisan, bilo da se radi o proizvođačima, prerađivačima, trgovcima, izvoznicima ili restoranima svi moraju da imaju sertifikat, kojim se potvrđuje da je njegova delatnost bila pod kontrolom ovlašćene organizacije.

Sertifikacija je postupak na osnovu koga ovlašćena kontrolna organizacija izdaje pismeno uverenje kojim potvrđuje da je organski proizvod proizveden u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji. Sertifikat je jedina garancija potrošaču da je proizvod proizveden u skladu sa principima organske poljoprivrede. Sertifikat važi godinu dana od dana izdavanja.

Dobijanjem sertifikata stiče se pravo na korišćenje nacionalnog znaka „organski proizvod“ i logotipa sertifikacionog tela na etiketi proizvoda.

 

Kako finansirati projekte organske poljoprivrede kod nas?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3084-kako-finansirati-projekte-organske-poljoprivrede-kod-nas

 

Uz pomoć Evropske unije i Vlade Švajcarske, pčelari iz Surdulice dobili su rešenje da zaštite geografsku oznaku vlasinskog meda. Da bi mogli da izađu na tržište, neophodna je i sertifikacija. Prednosti zaštićenih proizvoda su dodatna vrednost i konkurentnost na tržištu. Vlasinski med karakteriše tamna zlatno-žuta boja i aroma lekovitih i drugih biljaka... - Pčelari će sada moći pod tim nazivom da pakuju i plasiraju svoj med, što bi trebalo da im donese dodatnu vrednost - kaže Vlastimir Spasić iz Regionalne asocijacije pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije. Etiketa je spremna, ostaje da se završe još neki administrativni poslovi. Pčelari, posle brendiranja, očekuju povoljniju cenu i zaštitu kvaliteta. - Nadamo se boljitku, odnosno povećanju tržišne cene, i uvođenju mladih pčelara u pčelarenje. Samim tim, ekonomski čin nam je najviše bitan, odnosno rast cena na malo i veliko u prodaji ovog asortimana meda - kaže Ivica Kostić, predsednik udruženja pčelara Matica. Projekat zaštite geografskog porekla finansirale su Evropska unija i Vlada Švajcarske sa 10.000 EUR. - Potrebno je još da pčelari dobiju sertifikat i onda će njihov proizvod biti spreman i za izvoz i za domaću upotrebu i distribuciju - kaže Grem Tindal, menadžer programa Evropski progres. - Kao i u svim projektima, tako će i u projektu brenda meda sa Vlasine opština uzeti učešće, u finansijskom smislu, preko različitih projekata, sve u cilju daljeg razvoja i napretka grada - rekla je Aleksandra Popović, predsednica Opštine Surdulica. Pčelari kažu da su bagremova i lipova paša podbacile ove godine, ali da će biti livadskog meda sa Vlasine. Udruženje Matica iz Surdulice okuplja oko 90 pčelara sa 3.000 košnica, a brend Vlasinski med stajaće uz one koji pčele čuvaju na Vlasinskoj visoravni. Izvor: eKapija

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31