Svetska godišnja proizvodnja jabuka je oko 80 miliona tona (izvor: VAPA), a kruška prelazi 23 miliona tona (izvor: FAO) objavljuju dve ugledne međunarodne
institucije. Zajedno, ove dve vrste voća predstavljaju jednu od najvećih proizvedenih i konzumiranih kategorija voća na svetu, zajedno sa bananama, lubenicama i agrumima. Snažna potražnja i tržišna konkurencija zahtevaju intenzivnu proizvodnju i eliminaciju svih rizika koji mogu uticati na prinos i kvalitet jabučastog voća. Sa druge strane, potrošači nameću visoke zahteve u pogledu kvalitativnih, senzornih i nutritivnih karakteristika.
Italijasnksa kompanija Arrigoni proučava specifična rešenja za svaku vrstu situacije, u skladu sa potrebama i proizvodnom površinom. Štaviše, za odabir idealne zaštite ništa ne treba prepustiti slučaju: čak i boja protivgradne mreže može biti presudna za donosioce odluka o tome koje i kakve će se mere sprovoditi. Zavisno od sorte i geografskog područja gajenja, potrebno je koristiti pravi procenat senčenja zasada. U regionima u kojima nema
dovoljno sunca, za useve koji zahtevaju veliko zračenje preporučuju se providne mreže; naprotiv, na sunčanim mestima i na manje bujnim voćnjacima, tamno
obojena mreža je označena da garantuje bolji faktor senčenja i smanjuje štetu nastalu ožegotina. Uz to ovakve mreže takođe imaju duži vek trajanja otrkivaju italiajanski stručnjaci. Arrigoni FRUCTUS® asortiman je posebna linija mreža od polietilena visoke čvrstoće, stabilizovane protiv UV zraka. Pored direktne mehaničke zaštite od mogućih oštećenja od grada, ovaj asortiman nudi i nekoliko drugih prednosti. U stvari, FRUCTUS® modifikuje unutrašnju mikroklimu, smanjujući prosečnu dnevnu temperaturu i povećavajući relativnu vlažnost. Konačno, zaštita je efikasna protiv ptica i nekih insekata, te na taj
način značajno smanjuje pojava bolesti, jer je voćnjak zaštićen od širenja pomoćuprenosilaca (vektora). Takođe oavkva mreža je pogodna za sastavljanje dugih redova zahvaljujući snažnom bočnom i centralnom delu. Ovaj raspon agrotesila stvara posebno povoljne uslove za rast i razvoj u matičnjaku. AGRITELA LUKS® je bela tkanina za mulčenje, idealna za primenu i poboljšanje zrenja voća, podstičući bolju obojenost plodova. U stvari, najbolje rezultate daje u zasadima gde su primenjene sadnice klonova ili sorte koje teško razvijaju pravu boju, posebno u proizvodnji jabuka na ravnim poljima, pod mrežama
ili u oblastima sa lošim temperaturnim odstupanjima između dana i noći. Zahvaljujući posebnim dodacima, AGRITELA LUKS® reflektuje preko 70% fotosintetski aktivne sunčeve svetlosti koja dospe do tla i obezbedi više svetlosti u donjim i unutrašnjim delovima lišća. To znači bolje
bojanje za sorte jabuka kao što su Galaki, Kanzi, Pink Ladi, Gala Schniga i prosečno 25% više prodavanog voća. Tkanina je UV stabilizovana, lako se montira i može se koristiti van sezone. Jaka bočna ojačanja i visokokvalitetni materijali omogućavaju postavljanje tkanine kukama i kopčama za savršeno učvršćenje na zemlju. Takođe ostaje blago uvučen i omogućava prolazak mašina. IRIDE MULTI PRO® i FRUCTUS 4 / 4®: preporučuje se zatvaranje strana voćnjaka ili prekrivanje pojedinačnih redova. Konkretno, prvo rešenje je pogodno za zaštitu od Haliomorpha Halis (azijske bube), dok je drugo dizajnirano za zaštitu ploda od napada štetnog moljaca Cidia pomonella.

„Kada je reč o najopsežnijim i kultivisanim kulturama na svetu - objašnjava Paolo Arrigoni, generalni direktor kompanije Arrigoni, - što se tiče jabuka i krušaka, potrebno je imati na umu mnoštvo faktora. S jedne strane, u stvari, istraživanje mora biti orijentisano na rešenja koja odgovaraju konkretnim potrebama, a sa druge strane, trebamo više razmišljati o održivosti životne sredine. Sa „totalno zelenim“ predlozima koje sama Arrigoni grupa istražuje već nekoliko godinaobraćamo panu ne samo na kvalitet proizvodnje, već i na očuvanje prirodnog okruženja voćnjaka“.

Izvor: Agrobiznis magazin

Među malobrojnim ratarima u Šumadiji koji su počeli da gaje soju je i Nikola Đurković iz sela Čestin u Donjoj Gruži. U njegovom gazdinstvu proizvodnjom soje počeli su da se bave 2015. godine na površini od jednog hektara. Danas imaju zasejano 2,5 hektara i ove godine zbog poplava očekuje prinos do dve tone po hektaru. Kaže da soja više ostavlja, nego što uzima zemlji i važi za bolje proteinsko hranivo od kukuruza. Taj podatak je važan za njega jer gaji oko 60 grla stoke.

- Gajimo kukuruz na 15 hektara, a lucerku na deset, ali smo odlučili da dodamo i soju. Generalno u odnosu na kukuruz soja ima veću cenu i može da izdrži malo više temperature, koje su sada postale već karakteristične za naše podneblje. Za sada imam promenljiv prinos. U našem podneblju, ovde u Gruži kreće se od 2,5 do tri tone po hektaru. Ove godine biće manji jer su, na žalost, poplave uzele danak. Ali, moram da kažem, da je soja daleko bolje podnela poplave nego kukuruz i lucerka - kaže Nikola, koji je agronom po struci.

Soja se, procenjuje Đurković, pokazala kao izdržljivija biljka u ovom podneblju, iako nema zemlju kao u Vojvodini, gde se najviše i gaji.

- Ovde preovlađuje gajnjača i smonica, ali može da se dobije solidan prinos. S druge strane, cena soje je prošle godine bila 37 dinara. Dakle, dvostruko više nego cena ostalih ratarskih kultura. To je dobar podatak za budućnost, jer još uvek soju ne prodajemo, već koristimo za ishranu stoke. Obzirom da planiramo proširenje zasada soje, to je podatak koji obećava. Za sada dovoljna nam je i činjenica da ima 40 odsto sirovih proteina, a kada se preradi to je od 36 do 42%, dok kukuruz ima 14% proteina - kaže Nikola.

Jedan od pionira u gajenju soje u Gruži je Jovan Nikitović iz sela Kneževac. Počeo sa jednim hektarom pre sedam godina, a sada ima oko 20. Osim dobre cene on navodi još jedan razlog.

- Soja ostavlja azot u zemlji za sledeće zasade. Tako mi smanjuje troškove za veštačka đubriva, jer posle nje, sledeće godine na toj parceli sejem pšenicu. Može se reći da više ostavlja, nego što u prinosu daje - kaže Nikitović

Prinos po hektaru kod Nikitovića je prosečno tri tone. Kao prednost gajenja ove kulture posebno ističe što može da je prodaje tokom cele godine.

- Soju možete da prodajete i posle žetve i tokom cele zime. To je razlikuje od kukuruza i pšenice koji se uglavnom prodaju odmah posle žetve po ceni koja je trenutno aktuelna. Sojinu slamu koristim za grejanje preko kotla na biomasu, tako da troškom koji imam za gorivo i đubrenje anuliram račune za grejanje. Tako mi samo zrno soje ostaje čist profit - kaže Nikitović.

Iako ova kultura nije uobičajena za podneblje Šumadije, malo po malo počela je da se gaji, pogotovu kada je napravljeno akumulaciono jezero. Stručnjaci kažu da je time postignuta potrebna vlažnost vazduha. Nikitović preporučuje svojim kolegama da počnu da gaje soju, bar i na malim parcelama od po dvadesetak ari i da se okušaju u proizvodnji ove ratarske kulture.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2629571/zasto-je-bolje-gajiti-soju-nego-kukuruz-hranljivija-je-isplativija-i-izdrzljivija

Romanovska ovca je tokom poslednjih godina postala interesantna za uzgoj našim ovčarima. Jedan od razloga njene veće potražnje, osim otpornosti na bolesti i ranog stasavanja, jeste i izuzetna plodnost. Ova rasa važi za najplodniju u svetu i opravdava epitet - carska ovca.

Ubraja se u izrazito mlečne rase, što joj omogućava da samostalno othrani veći broj jagnjadi. U našoj zemlji romanovska ovca priznata je kao rasa i uvrštena u odgajivački program početkom 2015. godine.

Porodica Stojanović iz Vajske kod Bača pre osam godina počela je sa uzgojem ovaca ove rase. Danas imaju stado koje broji oko stotinu grla. Dragana Ćosić i Dragan Stojanović zahvalni su majci Koviljki, koja ih je uvela u posao.

Krenuli su u strogu selekciju i sada imaju umatičene ovce. Od samog starta dosta su ulagali u genetiku uvozom grla iz Hrvatske i Mađarske, a veliku zahvalnost, kako kažu, duguju Dušanu Tišmi iz Dalja u Hrvatskoj, velikom poznavaocu romanovske ovce.

- Više od polovine naših ovaca ojagnjile su trojke, a do sada nismo imali nijednu koja ima samo jedno jagnje. Otac ovih ovaca uvezen je iz Mađarske, a poreklo mu je francusko. Jedan od naših ovnova bio je potomak šampionskog grla - pobednika sajma u Gudovcu. Sada smo došli do elite sa kojom se ponosimo i želimo da pokažemo da grla rođena i odgajana u Srbiji mogu da pariraju inostranim - kaže Ćosićeva.

Ova porodica bavi se i ratarstvom, kako bi obezbedila dovoljno kvalitetne i raznovrsne hrane za ishranu stada.

- Ovce koje daju veliki broj jagnjadi zahtevaju mnogo pažnje i kada je ishrana u pitanju. Kako bi im obezbedili dovoljno vitamina i minerala u svakodnevnu ishranu dodajemo i ječam, tritikale, ali i lomljenu šargarepu koju nabavljamo od velikih proizvođača iz Begeča, tako da unose puno vitamina, što doprinosi plodnosti ovaca - dodaje Dragana Ćosić.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2549172/sve-vise-ovcara-odlucuje-se-za-romanovsku-ovcu-koja-vazi-za-najplodniju

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31