Među malobrojnim ratarima u Šumadiji koji su počeli da gaje soju je i Nikola Đurković iz sela Čestin u Donjoj Gruži. U njegovom gazdinstvu proizvodnjom soje počeli su da se bave 2015. godine na površini od jednog hektara. Danas imaju zasejano 2,5 hektara i ove godine zbog poplava očekuje prinos do dve tone po hektaru. Kaže da soja više ostavlja, nego što uzima zemlji i važi za bolje proteinsko hranivo od kukuruza. Taj podatak je važan za njega jer gaji oko 60 grla stoke.

- Gajimo kukuruz na 15 hektara, a lucerku na deset, ali smo odlučili da dodamo i soju. Generalno u odnosu na kukuruz soja ima veću cenu i može da izdrži malo više temperature, koje su sada postale već karakteristične za naše podneblje. Za sada imam promenljiv prinos. U našem podneblju, ovde u Gruži kreće se od 2,5 do tri tone po hektaru. Ove godine biće manji jer su, na žalost, poplave uzele danak. Ali, moram da kažem, da je soja daleko bolje podnela poplave nego kukuruz i lucerka - kaže Nikola, koji je agronom po struci.

Soja se, procenjuje Đurković, pokazala kao izdržljivija biljka u ovom podneblju, iako nema zemlju kao u Vojvodini, gde se najviše i gaji.

- Ovde preovlađuje gajnjača i smonica, ali može da se dobije solidan prinos. S druge strane, cena soje je prošle godine bila 37 dinara. Dakle, dvostruko više nego cena ostalih ratarskih kultura. To je dobar podatak za budućnost, jer još uvek soju ne prodajemo, već koristimo za ishranu stoke. Obzirom da planiramo proširenje zasada soje, to je podatak koji obećava. Za sada dovoljna nam je i činjenica da ima 40 odsto sirovih proteina, a kada se preradi to je od 36 do 42%, dok kukuruz ima 14% proteina - kaže Nikola.

Jedan od pionira u gajenju soje u Gruži je Jovan Nikitović iz sela Kneževac. Počeo sa jednim hektarom pre sedam godina, a sada ima oko 20. Osim dobre cene on navodi još jedan razlog.

- Soja ostavlja azot u zemlji za sledeće zasade. Tako mi smanjuje troškove za veštačka đubriva, jer posle nje, sledeće godine na toj parceli sejem pšenicu. Može se reći da više ostavlja, nego što u prinosu daje - kaže Nikitović

Prinos po hektaru kod Nikitovića je prosečno tri tone. Kao prednost gajenja ove kulture posebno ističe što može da je prodaje tokom cele godine.

- Soju možete da prodajete i posle žetve i tokom cele zime. To je razlikuje od kukuruza i pšenice koji se uglavnom prodaju odmah posle žetve po ceni koja je trenutno aktuelna. Sojinu slamu koristim za grejanje preko kotla na biomasu, tako da troškom koji imam za gorivo i đubrenje anuliram račune za grejanje. Tako mi samo zrno soje ostaje čist profit - kaže Nikitović.

Iako ova kultura nije uobičajena za podneblje Šumadije, malo po malo počela je da se gaji, pogotovu kada je napravljeno akumulaciono jezero. Stručnjaci kažu da je time postignuta potrebna vlažnost vazduha. Nikitović preporučuje svojim kolegama da počnu da gaje soju, bar i na malim parcelama od po dvadesetak ari i da se okušaju u proizvodnji ove ratarske kulture.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2629571/zasto-je-bolje-gajiti-soju-nego-kukuruz-hranljivija-je-isplativija-i-izdrzljivija

Romanovska ovca je tokom poslednjih godina postala interesantna za uzgoj našim ovčarima. Jedan od razloga njene veće potražnje, osim otpornosti na bolesti i ranog stasavanja, jeste i izuzetna plodnost. Ova rasa važi za najplodniju u svetu i opravdava epitet - carska ovca.

Ubraja se u izrazito mlečne rase, što joj omogućava da samostalno othrani veći broj jagnjadi. U našoj zemlji romanovska ovca priznata je kao rasa i uvrštena u odgajivački program početkom 2015. godine.

Porodica Stojanović iz Vajske kod Bača pre osam godina počela je sa uzgojem ovaca ove rase. Danas imaju stado koje broji oko stotinu grla. Dragana Ćosić i Dragan Stojanović zahvalni su majci Koviljki, koja ih je uvela u posao.

Krenuli su u strogu selekciju i sada imaju umatičene ovce. Od samog starta dosta su ulagali u genetiku uvozom grla iz Hrvatske i Mađarske, a veliku zahvalnost, kako kažu, duguju Dušanu Tišmi iz Dalja u Hrvatskoj, velikom poznavaocu romanovske ovce.

- Više od polovine naših ovaca ojagnjile su trojke, a do sada nismo imali nijednu koja ima samo jedno jagnje. Otac ovih ovaca uvezen je iz Mađarske, a poreklo mu je francusko. Jedan od naših ovnova bio je potomak šampionskog grla - pobednika sajma u Gudovcu. Sada smo došli do elite sa kojom se ponosimo i želimo da pokažemo da grla rođena i odgajana u Srbiji mogu da pariraju inostranim - kaže Ćosićeva.

Ova porodica bavi se i ratarstvom, kako bi obezbedila dovoljno kvalitetne i raznovrsne hrane za ishranu stada.

- Ovce koje daju veliki broj jagnjadi zahtevaju mnogo pažnje i kada je ishrana u pitanju. Kako bi im obezbedili dovoljno vitamina i minerala u svakodnevnu ishranu dodajemo i ječam, tritikale, ali i lomljenu šargarepu koju nabavljamo od velikih proizvođača iz Begeča, tako da unose puno vitamina, što doprinosi plodnosti ovaca - dodaje Dragana Ćosić.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2549172/sve-vise-ovcara-odlucuje-se-za-romanovsku-ovcu-koja-vazi-za-najplodniju

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31