U poslednjoj deceniji ovo je jedna od najgorih godina za leskovačke povrtare, posebno proizvođače paradajza. Vanredna situacija zatvorila je proletos pijace. Loše vreme usporilo je zrenje i pogodovalo biljnim štetočinama. Izvoza nema, a dotukle su ih niske cene. Kilogram košta samo 10 dinara što je dva i po puta manje od proizvođačke cene. I dok proizvođači ne mogu da povrate ni uloženo, nakupcima je pala kašika u med.Gnev ga je naterao da za pola sata uništi višemesečni porodični rad. Na svakoj biljci bilo je bar dva kilograma neubranog paradajza. U kamionu na desetine gajbi neprodatog."Nudili su nam 80 dinara po gajbici, a nas gajbica samo košta 45 dinara, prazna gajbica, znači dobili smo dva dinara po kilogramu, što je bio veliki revolt za nas jer nas košta samo semenka tog jednog paradajza 10 dinara. Rešili smo da počupamo", kaže Dalibor Kocić, proizvođač iz Svirca.

Na smetlištima i obalama reka u Svircu, Vinarcu, Stopanju, duž čitave plodne leskovačke kotline završile su ovih dana tone paradajza. Pod plastenicima na mestu iščupanog i preoranog, već je zasađena paprika. Od neisplativog danonoćnog rada vredne domaćine više bole ucene nakupaca.

"Na cenu se ne žalimo, žalimo se na prodaju i mesta na pijaci, sve su to nakupci, preprodavci, on dođe ovde da tovari za 150 dinara gajbicu, 20 dinara 11-12 kilograma paradajza, ode u Beograd, zarađuju 40-50 dinara po kilogramu. Na čiju muku?", kaže Kocić.

Berba u pojedinim plastenicima nije ni počela. Na kvantaškoj pijaci u Leskovcu su samo najuporniji proizvođači. Neki od njih su većinu prinosa izvozili, a sada danima čekaju da robu daju bud zašto.

"Ista situacija je pre desetak godina sa taj paradajz, pa evo sad ponovo. Ima li bar kupaca? Kupe nešto to naši ovde kupe po gajbu-dve i to je to", kaže Stojan Pešić, proizvođač iz Žižavice.

Jovica Stojković, proizvođač iz Navalina, kaže da je seljak navikao da baca, da nikad on nije za svoj trud naplatio realno, nego samo kad mu je od boga sreća.

Teško da će ove godine bolje proći i proizvođači krastavca, kupusa, krompira. Rešenje, kažu, postoji. Oporezovati nakupce, jer su ovako podjednako na gubitku i povrtari i država.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4032688/-leskovac-paradajz-10-dinara.html

Leskovački povrtari ovih dana imaju pune ruke posla. Iako je cena ranog povrća nešto niža nego prošle godine, a regionalno tržište zbog epidemiološke situacije zatvoreno, nisu nezadovoljni. Kažu, dovoljno je da naše pijace ostanu otvorene kako bi se uloženo vratilo.Kad berba krene predaha nema. Lako su pune kutije i gajbe. Krupan, crven ili roze, zna se da je paradajz iz leskovačkog kraja najkvalitetniji.Porodica Cvetković iz Priboja kod Leskovca plastenike ima na 20 ari. Uz paradajz stigla je i paprika. Iako je cena niža nego prošle godine, ne žale se.

"Rod je ove godine baš dobar, cena je zadovoljavajuća, može još bolje, ali ne žalimo se. Prošle godine je bila nešto viša, ali i sad je baš super", kaže Ivan Cvetković, proizvođač iz Priboja kod Leskovca.U susednom Vinarcu pod plastenicima je porodica Zekić. Paradaj spremaju za kvantašku pijacu u Leskovcu.

Cena od 40 dinara nije dobra, ali neka ovako ostane - kaže domaćin, strahujući da se pijace ponovo ne zatvore.

I ovako nije lako prodati robu, a berićetno je pod svih 16 plastenika.

"U principu nije loše, ima i roda cena je sada malo niža nego što treba, a opet mora da se ubere, pa kolko šta je tolko", kaže Dejan Zekić, proizvođač iz Vinarca kod Leskovca.

Za hiljade leskovačkih povrtara ovo je jedna od težih godina. Vremenske prilika tokom proleća sa mnogo kiše i malo sunčanih dana nisu im pogodovale.Posao je proizvođačima otežala i vanredna situacija. Sada na sreću nema uvoza, ali ni izvoza. Iako je rod za trećinu manji nego lane povrća ima dovoljno.

"Oko 80 odsto je proizvodnja pod plastenicima i očekivani prinosi se kreću od 45 tona po hektaru pa možemo negde naići i na proizvodnju od 120 do 130 tona po hektaru", objašnjava direktor PSSS Leskovac Dalibor Cvetanović.

Koronavirus kažu utiče i na njihov rad. Maske i rukavice na pijacama su obavezne. Pod plastenicima dovoljna je distanca.

Sa maskama na temperaturi od gotovo 50 stepeni teško da bi ceo dan izdržali.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4022622/povrtari-leskovac-koronavirus-prodaja-proizvodnja.html

Divlje svinje poslednjih sedmica pustoše zasejane poljoprivredne parcele na širem području opštine Sanski Most.Najveće štete beleže žitelji sela Fajtovci, Modra, Skucani Vakuf, Gorice i Lušci Palanka.

Prema rečima Senada Kugića, poljoprivrednika iz sela Modra, na meti ovih životinja u najvećoj meri je krompir, čiji se plodovi tek počinju odmetati, pišu Nezavisne."Divlje svinje se kreću u čoporima i kada dođu na parcelu preoru je bolje od traktora, ništa za njima ne ostane. Teško je reći kolike su štete, ali se radi o desetinama dunuma zasejanih površina", kaže Kugić.

Prema njegovim riječima, najaktivnije su u noćnim satima, kada se iz obližnjih grmečkih šuma spuštaju u neposrednu blizinu sela. Dodaje kako do sada nisu pomogla zastrašivanja, jer ne pokazuju nikakav strah, te da bez problema probijaju i električne ograde.

"Čovek ne zna šta više da radi, poljoprivrednici su ove godine, zbog situacije oko pandemije, zasejali znatno veće površine zemlje krompirom i drugim kulturama. Mnogi su se i zadužili, a sada imamo problem s divljim svinjama, koje su gore od korone", jada se Kugić.

Dodaje kako su o svemu obavestili i Lovačko društvo "Sana" te se nadaju nekoj reakciji. Međutim, u ovom lovačkom društvu ističu kako je trenutno na snazi lovostaj i da ne postoji mogućnost organizovanja lova.

Kako bi se to omogućilo, kako ističu, potrebna je reakcija i odobrenje od nadležnih institucija.

Poljoprivrednici na ovim prostorima skoro svake godine imaju ovakve probleme, a dobri poznavaoci sveta životinja ističu kako, zbog sve praznijih sela, divlje svinje bez straha dolaze iz viših predela u niže i blizinu naseljenih mesta.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=05&dd=18&nav_id=1685190

Novčana pomoć povrtarima, vlasnicima krava, ovaca I koza I pčelarima, u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti COVID-19 trebalo bi da bude isplaćena do kraja naredne nedelje, najavila je danas direktorka Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Biljana Petrović.

Ona je na online konfrenciji „Svet hoće domaće„ na temu finansiranja u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji rekla da kada se donosila uredba o tome nastojalo da se pomogne onima koji su najugroženiji u ovoj situaciji.„Isplata povrtarima je počela juče i očekujemo da do kraja sledeće nedelje izvršimo isplatu ovim grupama poljoprivrednika“, rekla je Petrović i podsetila da je donet niz mera u novonastalim oklonostima usled vanrednog stanja.Među prvima je podsetila je, doneta mera da poljoprivrednici ne odlaze u Upravu za trezor i podnose zahtev za subvencije već da to učine putem mejla, ako su podnosili zahtev u prethodnim godinama.Visina jednokratne pomoći u apsolutnom novčanom iznosu određuje se po jedinici upisane površine, odnosno po grlu stoke ili broju košnica: 25 dinara po kvadratnom metru za povrtare koji imaju plastenike ili staklenike, a najviše 90.000 dinara.Po grlu krave 3. 000 dinara, a najviše 30. 000 dinara, zatim 500 dinara po grlu ovce ili koze a najviše 20. 000, i 800 dinara po košnici pčela a najviše 20. 000 dinara.Navela je da je poljoprivrednicima na raspolaganju i kreditna podrška i to za registrovana poljoprivredna gazdinstva, fizička lica, preduzetnike i zadruge i pravna lica koja imaju registrivano poljoprivredno gazdinstvo.Fizičko lice i preduzetnik može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 6. 000. 000 dinara, dok pravno lice kreditnu podršku ostvaruje pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 18. 000. 000 dinara.

Kamatna stopa iznosi jedan odsto, a rok otpate je 36 meseci .

Petrović navodi da su sve banke pozvane da učestvuju a da je devet njih najavilo da će se uključiti u taj program.

„Cilj je bio da se poljoprivrednicima ponudi nešto zahvaljujući čemu mogu da pojačaju svoju proizvodnju ili je prošire. Ovakve uslove sa kamatom od jedan odsto na godišnjenm nivou ne bi trebalo niko da propusti “ rekla je Petrović.

Navela je i da se očekuje da će isplata kredita početi krajem naredne nedelje da je preostalo da se uradi još tehnički deo posla, odnosno potpišu ugovori.

Na konferenciji je rečeno i da je dosta povratnika zaintersovano da se uključi u poljoprivrednu poizvodnju.

Direktor, USAID-ov Projektaa konkurentnu privredu Aleksandar Pavlović rekao da je svaka kriza i neka vrste šanse i da je problem sa aktuelnom krizom to što je dovela do pada tražnje na tržistu.

Izvor: https://www.alo.rs/vesti/drustvo/stize-pomoc-poljoprivrednicima-ceo-spisak-subvencija-u-dinarima/307615/vest

Forum za jugoistočnu Evropu, Fruitnet Forum South-East Europe, biće održan četvrti put 6. i 7. novembra u Beogradu.

Jedna od vodećih svetskih medijskih kuća Fruitnet, okupiće internacionalne aktere u oblasti svežeg voća i povrća.

Konferencija je posvećena istraživanju novih mogućnosti ovog regiona u oblasti proizvodnje voća i povrća, sa posebnim osvrtom na tehnologiju, sorte, tržišta i saradnju. Učesnici će istaći nove strategije za privlačenje investicija, jačanje saradnje, poboljšanje kvaliteta i proširenje na nova tržišta.

Događaj će se zaključiti okruglim stolom o trenutnim trendovima i budućim usmerenjima regiona u oblasti proizvodnje svežeg voća i povrća.

Tokom celokupnog događaja, B2B Café će prisutnim delegatima omogućiti da se lično susretnu i razmotre poslovne mogućnosti sa međunarodnim kupcima iz zemalja kao što su Kina, Singapur, Ujedinjeno Kraljevstvo i Mađarska.

Više informacija pogledajte na sledećem linku: https://www.fruitnetforumsee.com/programme

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2647908/fruitnet-forum-za-jugoistocnu-evropu-okupice-vocare-i-povrtare-zainteresovane-za-trendove

Povodom viših cena pojedinog povrća na tržištu, iako je sezona u jeku, npr. paradajza, ekipa RTS-a je razgovarala sa povtrarima u Tamnavi, koja je u valjevskom kraju poznata po povrtarstvu.ko 250 domaćinstava se u ubskom selu Sovljaku bavi povrtarstvom. Većina meštana se bavi plasteničkom proizvodnjom.Zadovoljni su ovom sezonom. Proizvodnja pojedinog povrća je manja ali je cena u odnosu na prethodne godine veća.

Božidar Marković smatra da su na to uticali vremenski uslovi i manjak radne snage. Drugi razlog za to ima Milisav Krstonošić.

"Krenu svi da rade paradajz pa sad krenu svi da ga ne rade", kaže Krstonošić i dodaje da je takva situacija i u okruženju. Navodi da na Kvantašu cena nije prelazila 150 dinara.

"Sad je tu nekih od 50 do 100 dinara, znači što se tiče tezge, marketa – tu trgovci zaračunavaju njihovu maržu", rekao je Krstonošić.

I povrtari iz Sovljaka, kao mali proizvođači, prilagođavaju se tržištu i promenljivim uslovima proizvodnje.

Kada bi imali veće, savremenije staklenike, proizvodnja bi bila stabilnija, a samim tim i cene prihvatljivije.

"Da u mom selu ima 200 plastenika, staklenika po jedan hektar i da svi rade taj paradajz, nikad se ne bi desilo u Beogradu da skoči cena na 150 dinara. U ovim sad uslovima kad se gaji, mora da bude i skuplje jer je mnogo veća muka", objašnjava Krstonošić.

Povrtari iz Sovljaka su zainteresovani za veću i savremeniju proizvodnju.

Za to su im potrebni dugoročni krediti države sa minimalnom kamatom, slično iskustvima u Holandiji. Onda bi, kažu, i povrće bilo jeftinije a moglo bi se dobro zaraditi i od izvoza.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3618086/povrtari-objasnjavaju-zasto-je-paradajz-ovog-leta-skup.html

 

Kilogram starog krompira i luka prodaje se sada na pijacama za više od stotinu dinara. Ko je posejao prošle godine, sada će dobro zaraditi, mada povrtari kažu da je takvih malo jer je lanjska godina bila sušna pa su prinosi, a i kvalitet, bili slabi.Setva novog krompira i luka je završena pre tri sedmice, a završava se i sejanje drugog povrća.

Još nema zvaničnih podataka o tome koliko će povrtarstvo površina zauzeti ove godine, ali proizvođači kažu da će svega biti manje u brazdama. Razlog nije uvoz povrća ili neodgovarajuće cene domaćeg roda spram troškova ulaganja, već nedostatak radne snage. Na to povrtari već duže ukazuju, žaleći se da su od nekog povrća odustali jer zahteva pojačanu brigu sezonskih radnika, kojih je sada na tržištu radne snage sve manje.

Najpre su u setvu krenuli povrtari u Begeču sa šargarepom – već u februaru. Doduše, ne u većem obimu već na svega desetak odsto površina, od oko 600 hektara koliko bi trebalo da ove godine zauzme to povrće.

- Od ferubara pa do jula šargarepa će se sejati u zavisnosti od toga u kojem periodu povrtari planiraju da je plasiraju na tržište, tokom jula ili u septembru, kaže direktor Zemljoradičke zadruge u Begeču Goran Zec, i navodi da je u proteklih 18 meseci šargarepa imala dobru inocenu: prva klasa je koštala od 30 do 40 evrocenti kilogram, pa je to razlog zašto će u Begeču pod šargarepom ove godine biti bezmalo stotinu hektara više nego u 2018.

Kao svake godine, svega pomalo posejao je povrtar iz Gospođinaca Dušan Petrović.

- Paprika će ići u izvoz, ali na inotržište će dospeti iz druge ruke, kaže Petrović. On neće ovog proleća sejati plavi patlidžan jer nema radne snage da ga neguje. Lane je, veli, cena kupusa bila solidna pa će ga posejati i ove godine. Koliko će čega posejati već zna pa će tako umesto patlidžana posejati više paprike jer ima unapred poznatog kupca.

Jedan od većih proizvođača krompira Branislav Zelenović iz Siriga kaže da je uvozno seme krompira ove godine skupo – 1,1 evro, pa je to razlog zašto će ove godine biti posejano manje krompira.

Krompir je posejan, ali malo s originalnim semenom već iz druge i treće reprodukcije, kaže Zelenović, i dodaje da je „krompirašima”, da bi sve bilo kako treba, potrebno 6.000 do 7.000 evra po hektaru.

U okolini Subotice posejano je dosta krompira jesenas pa će mladog uskoro biti dosta u veletržnicama, kaže naš sagovornik.

On se nada da će stići pre uvoznog i da će se proizvođačima trud isplatiti u pogledu cene.U Zemljoradničkoj zadrugi „Zlatno zrno” u Gložanu, koja okuplja 13 zadrugara i veliki broj kooperanata, posejani su industrijska paprika za poznatog kupca, luk i drugo povrće na 230 hektara, a kakvi će prinosi biti, zavisi od toga kakva će biti klima.

Prošla godina bila je godina luka, a kakav će on biti ove godine, znaćemo u avgustu kada ga budemo vadili; mi smo ga posejali na 20 hektara, rekla je direktorka Maja Žilai, nadodeći da krompir uopšte ne seju, premda razmišljaju i o toj setvi, ali tek dogodine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/povrtari-krenuli-u-ovogodisnu-setvu-13-04-2019

Za 50 poljoprivrednika, koji se bave plasteničkom proizvodnjom kupljeni su sistemi za navodnjavanje po principu kap po kap. Ova donacija deo je budžetskih sredstva grada Novog Pazara, koja su odvojena za unapređenje poljoprivrede na novopazarskim selima.

Povratari, koji se bave plasteničkom proizvodnjom dobili su od budžetskih sredstava sisteme za navodnjavanje. Kažu da za njih ova oprema znači mnogo, olakšaće im rad na njihovim gazdinstvima, a pomoći će im da unaprede svoju proizvodnju. 

Pored budžetskih sredstava u kupovini sistema za plasteničko navodnjavanje učestvovali su i poljoprivrednici. Ovo neće biti jedina pomoć, koja će biti uručena na teritoriji Novog Pazara od budžetskih sredstava.

Sisteme za navodnjavanje uručio je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, koji je ovom prilikom najavio da će grad Novi Pazar nastaviti da pomaže poljoprivrednicima.

Cilj svih organizovanih donacija je da se pomogne mladima i ženama da ostanu na selu i da žive od svog rada na imanju. Ove godine je na teritoriji Novog Pazara prodato maline u iznosu od 50 miliona dinara po niskim cenama, a prema rečima stručnjaka malinarstvo i povrtarstvo nije težak posao, pa se tim poljoprivrednim granama mogu baviti svi.

Izvor:https://rtvnp.rs/2018/10/10/sistemi-za-navodnjavanje-za-50-poljoprivrednika/39858

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31