Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu obeležava 60 godina postojanja i rada. Inače, ove godine i Poljoprivredni fakultet obeležava 100 godina postojanja. Tim povodom ustanovljeno je novo priznanje “zlatni indeks” za studente koji su ovaj smer upisali davne 1959. godine. Generalni donator ove svečanosti bio je USAID a skup su podržale i brojne kompanije iz sektora prehrambene industrije.

Ceo radni vek Pantelija Dakić se bavio preradom voća i povrća u Poljoprivrednom kombinatu Takovo. Put ka diplomi iz te oblasti počeo je davne 1959. godine na Poljoprivrednom fakultetu, na tada tek osnovanom odseku za prehrambenu tehnologiju. Za Radio Beograd prvi program Pantelija Dakić je rekao: “Imali smo hrabrost da to upišemo i da krenemo u jedan eksperiment. Ova generacija je udarila temelje prehrambenoj industriji kod nas. Misilm da je to i dalje perspektiva i drago mi je da vidim da ima puno studenata. Ne bi bilo u redu da se mi samo bavimo proizvodnjom sirovina i da izvozimo sirovine. Treba izvoziti finalni proizvod jer to je prava stvar“.

Povodom svečanog obeležavanja 60 godina postojanja dodeljene su i posebne pohvalnice sadašnjim studentima za najvišu prosečnu ocenu za školsku 2018/2019. godinu. Ovog puta pripadnice ženskog pola su bile dominantne i u svim nivoima studija pokazale zavidno znanje. Pohvalnice su dobile: Milica Pešić, student prve godine  na modulu Tehnologija ratarskih proizvoda za najvišu ocenu od 9,90 na I godini studija, Jana Marić, studentkinja druge godine na modulu Tehnologija ratarskih proizvoda za najvišu ocenu od 9,84 na II godini studija dok je Emilija Oreščanin bila najbolj na trećoj godini i to modul  Mikrobiologija hrane sa prosečnom ocenom  9,73 ona je od firme POLIMARK dobila stručnu praksu u trajanju od mesec dana. Ipak, najbolja među naboljima je  Simona Jaćimović sa modula  Tehnologija konzervisanja i vrenja koja je ostvarila prosečnu ocenu od 10,00 na IV godini studija. Simona Jaćimović je u međuvremenu diplomirala, upisala master na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i zaposlila se. Nije izgubila kontakt sa Institutom za prehrambenu tehnologiju i biohemiju, jer je saradnik u nastavi. Ona je ovom prilikom rekla:“ Studiram na smeru konzervisanja i vrenja i nadam se da će negde ta ljubav prema pivu, vinu i konzervisanju da se nastavi dalje u neke naučno istraživačke radove kojima se već bavim. Želela sam da studiram nešto što je prirodna nauka i što će kroz usavršavanje moći da podigne kvalitet ljudskog života i nisam se pokajala jer smatram da je u ovoj zemlji to jedna vrlo perspektivna grana“.

Velika sala Poljoprivrednog fakulteta bila je prepuna gostiju i stručnjaka 

Svoje studije prehrambene tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu završio je i aktuelni pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović. “ Mi smo u ovom delu prepoznati kao jedna od vodećih nacija, naša struka, naši naučni radovi, naši profesori i na kraju krajeva studenti i ono što mi radimo ovde u zemlji i po celom svetu to potvrđuje. Ako je nešto sigurno to je da je ovaj fakultet -  prehrambena tehnologija pre svega dobila svoje značajno mesto u svetskim razmerama“ kaže Vujović.

Pokrovitelj svečanosti bio je prof. dr Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta i profesor na Institutu: “Na šangajskoj listi u oblasti poljoprivrede smo između 100 i 200 mesta, ovo je sjajan uspeh koliko god zvučalo da su ovi brojevi veliki, ovo je na svetskom planu izuzetan uspeh, naročito ako imamo u vidu da su izdvajanja za nauku u državi Srbiji relativno niska, a rezultati neproporcionalno veliki, što govore ove naše brojke i ove pozicije na šangajskoj listi. “

Zvanja inženjera prehrambene tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu do sada je steklo 3.300 studenata, odbranjeno 105 magistarskih i 131 doktorski rad.

Povodom jubiljeja organizovan je panel diskusija “PREHRAMBENA INDUSTRIJA –nekad i sad, pravci i trendovi“ na kojem su se mogle čiti zanimljive informacije kako sa aspekta bezbednosti hrane tako i inovacija u ovom sektoru. Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović  ocenio je da je bezbednost hrane na dobrom nivou i da je promena Zakona o inspekcijskom nadzoru značajno doprinela da se ova oblast rada inspekcije unapredi i podsetio da je ovo prvi put da se u Zakonu predviđa odgovornost i inspektora koji kontroliše. On je ovom prilikom rekao da se uskoro očekuje donošenje i pravilnika koji će bliže urediti obaveze “malih prerađivača biljnih proizvoda” poput onog koji imamo u oblasti mlečnih proizvoda.“ Imamo procedure, standarde i ljude koji su obučeni za kontrolu. Činjenica da samo Nectar Group izvozi u šezdeset država potvrda je da imamo dobru kontrolu bezbednosti hrane“ zaključuje on.

Vesna Boca predstavljala je kompaniju Puratos gde radi kao menadzer kvalčiteta i razvoja poslasticarskih proizvoda. Ona je ovom prilikom rekla da je crna čokolada budućnost u konditorskoj industriji ali i u pekarstvu. „PURATOS je kompanija koja širom sveta zapošljava 9000 ljudi, od kojih čak njih 900 radi na istraživanjima i razvoju novih proizvoda. U Srbiji troje tehnologa radi na razvoju i sigurna sam da možda niste znali da kroz većinu kolača jedete i nešto od PURATOS-ovih poslastičarskih smesa“.

Mihajlo Janković generalni direktor  "Nectar grupe koju čine "Nectar", "Heba", "Fructal" i  "Bio Panon" naglasio je ovom prilikom da kompanije koje posluju u sastvau ove grupacije nabavljaju najveći deo sirovina na domaćem tržištu i da stalno unapređuju sektore proizvodnje. Govoriši o zaštiti proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom on je rekao:“ Ovo je oblast koja je kod nas u povoju ali je prilika da povećamo konkurentnost naših proizvoda. To je jedan dugoročan proces ali jeste način za bolje pozicioniranje proizvoda“.

Dr.Radovan Đorđević vlasnik i osnivač Vinarija Cokot  2016. doktorirao je na ovom fakultetu na Katedri za tehnologiju vrenja ovom prilikom govorio je o značaju domaće sorte Prokupac i očekivanjima u sketoru vina. „ Mi na svetskim vinskim mapama generalno nismo ucrtani ali se radi na tome. U Srbiji ima ok 19 000 hektara vinograda što je na globalnom nivou malo. Budućnost je u autotohtonim sortama jer su ljubitelji vina zasićeni italijanskim, francuskim i španskim vinima i to je šansa za nas da se pozicioniramo na vinskoj sceni“. On je podsetio da je u toku izrada desetogodišnje strategije vinskog i vinogradarskog sektora. Konsultanti su već posetili vinarije. Dodao je još i da vinogradarstvo beleži značajan rast, naročito u poslednjih 10 godina i izneo mišljenje da je to  grana koja se najviše razvija u Srbiji.

Tehnolog Ivan Zorić predstavljao je AD Imlek sa pozicije menadžera razvoja novih proizvoda. On je ovom prilikom rekao da u kompaniji IMLEK rade stalno na inovacijama ali i osluškuju tržište. Zorić j epodsetio da već deceniju imaju proizvodnju mleka bez laktoze kao i drugih proizvoda koji se odnose na proizvode koji mogu pozitivno uticati na varenje. On je naglasio da mora da se prati i zelja potrošača,a oni u Srbiji na primer žele da jedu recimo slatke proizvode sa prisustvom komadića voća recimo kada je reč o voćnim jogurtima. „Ove godine smo imali značajne investicije u pakovanja, kao društveno odgovorna kompanija i tržišni lider vodimo računa i o ekološkim standardima tako da smo nabavili dve punjačice koje koristimo za pakovanje  fermentisanih proizvoda u kartonskoj ambalaži“.

Prof. dr Viktor Nedović je predavač na ovom Insittutu i pomoćnik miniustra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zadužen za međunarodnu saradnju. On je ovom prilikom istakao da je Srbija u pregovorima sa EU otvorila i zatvorila pregovore u oblasti nauke i obrazovanja. Nedović j epodsetio i na takmičenje studenata i mladih stručnjaka Ecotrophelia Srbije 2019 gde smo imali zapažene rezultate na evropskom nivou osvojivši jednom 6. a drugi put 7. mesto.

Prehrambeni stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta po rezultatima među "top 50" u svetu. Visoka pozicija već tri godine, mnogo cenjenih i citiranih naučnih radova. Bolji su od Harvarda i Jejla. Nijedan proizvod koji je namenjen trpezi ne može se naći u rafovima prodavnica ili na meniju restorana bez pečata stručnjaka koji se školuju u Institutu za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Već tri godine Institut je pozicioniran među najboljih 50 u svetu na prestižnoj Šangajskog listi kada je u pitanju rangiranje naučnih rezultata po oblastima. Profesori Instituta, u petogodišnjem periodu koji se računa, objave 130-140 naučnih radova.U godini jubileja, proslave veka postojanja Poljoprivrednog fakulteta, sledeće nedelje će 60. rođendan obeležiti i Institut. Iako je uspeh koji postižu izuzetan i u svetskim razmerama, profesori više nego skromno pričaju o tome. Ne zaboravljaju da ukažu na zasluge koje, za odličan "plasman", imaju i kolege sa drugih fakulteta i instituta. Značajan doprinos, ipak, pripada stručnjacima sa Poljoprivrednog fakulteta. Najmlađi među onima koji prednjače po broju objavljenih radova je profesor dr Igor Tomašević, koji ostvaruje i značajnu saradnju sa kolegama iz Španije, Nemačke, Rusije i drugih zemalja.- U nauci je kao u tenisu. Uspešnost se meri po broju objavljenih radova u časopisima sa SCI liste, ali to nije dovoljno. Potrebno je da rad bude zapažen, samim tim i citiran - objašnjava prof. Tomašević. - Poeni se dobijaju na osnovu ranga časopisa u kome je rad prezentovan, ali i toga koliko puta ste citirani. Uspehu na Šangajskoj listi su, pored nas, doprinele i kolege iz Instituta za biloška istraživanja, Hemijskog fakulteta i Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Svi mi zajedno smo zaslužni za to što se Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju nalazi među "top 50" u svetu.Pod budnim okom svojih profesora, u laboratorijama ovog instituta studenti svakodnevno obave na desetine analiza mleka i mlečnih proizvoda, mesa i prerađevina od mesa, piva, rakija, pekarskih i konditorskih proizvoda... U malim pogonima na Fakultetu, studenti u okviru vežbi proizvode različite vrste sireva, kobasica, čokolade i piva, a na oglednom dobru "Radmilovac" različite rakije i vina.

- Osnovne studije imaju pet modula - tehnologija konzerviranja i vrenja, tehnologija animalnih proizvoda, tehnologija ratarskih proizvoda, upravljanje bezbednošću i kvalitetom u proizvodnji hrane i mikrobiologija hrane - kaže profesor dr Jelena Miočinović.- Studenti biraju neki od modula, ali su zajedničke prve dve godine studija. Najveće interesovanje je za tehnologiju konzerviranja i vrenja, ali i drugi moduli su veoma atraktivni. Svi su usmereni ka istom cilju, a to je kako dobiti kvalitetan i bezbedan proizvod.Na master i doktorskim studijama studenti su uključeni u mnogobrojne domaće i međunarodne projekte koje realizuju profesori, a koji su usmereni na razvoj novih proizvoda sa poboljšanim funkcionalnim svojstvima, primenu savremenih metoda ispitivanja kvaliteta, kao i ispitivanje mišljenja potrošača o kvalitetu palete različitih prehrambenih proizvoda.PoljopriVredni fakultet, poslednjih godina, nije "in" među maturantima. Većina bira menadžment, medicinu, pravo, ekonomiju... Srednjoškolci nisu upućeni u to da ne postoji državna institucija u kojoj nema bar jednog diplomca Poljoprivrednog fakulteta, kao ni u velikim trgovinskim lancima, prehrambenoj industriji, laboratorijama za ispitivanje namirnica... Znanja dobijena tokom školovanja im omogućavaju i započinjanje sopstvenog biznisa, što je aktuelno za generacije koje dolaze.

- Poljoprivreda nije više samo motika - kaže prof. dr Dušan Živković, dekan (na slici). - Mašine, oprema i tehnologije su sofisticirani i zahtevaju znanje i obrazovanje na najvišem nivou. Srbija je agrarna zemlja i ima ogromne mogućnosti za razvoj poljoprivrede.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:831977-Nije-poljoprivreda-samo-motika-Ni-Harvard-nije-ravan-strucnjacima-Instituta-sa-Poljoprivrednog--fakulteta

Studenti Poljoprivrednog fakulteta (PF) Univerziteta u Novom Sadu imaće priliku da značajno upotpune svoja znanja o preciznoj poljoprivredi, upotrebom bespilotne letelice koju je ta visokoškolska i naučna ustanova nabavila ovih dana, uz finansijsku podršku Pokrajinske vlade.

To savremeno nastavno sredstvo, vredno više od 1,15 miliona dinara, kupili su "udruženim" sredstvima PF i Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, koji je za tu namenu izdvojio više od 816 miliona dinara, u okviru javnog konkursa za sufinansiranje nabavke mašina i opreme u ustanovama visokog obrazovanja čiji je osnivač Pokrajina.

- Precizna poljoprivreda je ne samo deo nastave i nauke, nego i buduća praksa inženjera koji izlaze sa ovog uglednog fakulteta - istakao je resorni pokrajinski sekretar Zoran Milošević prilikom demonstracije rada bespilotne letelice.

Ističući važnost opremanja najsavremenijim učilima te ustanove, kao i ostalih domaćih visokoobrazovnih ustanova, on je poručio da se na taj način pokreće "široka platforma" digitalizacije kao korak dalje prema primeni veštačke inteligencije u agraru.

- Pokrajinski sekretarijat je uvek spreman da pomogne studentima, budućim inženjerima, koji će biti deo te nove tehničko-tehnološke stvarnosti - naglasio je Milošević i dodao da su naši visokoobrazovani stručnjaci najbolja garancija da će poljoprivreda Srbije biti još uspešnija.

Dekan PF Nedeljko Tica istakao je da predstojeće korišćenje bespilotne letelice u nastavi znači ostvarivanje vizije tog fakulteta.
- Nastojimo da naš fakultet bude opremljen najsavremenijim učilima i da naši studenti, ne samo teorijski nego i praktično, vide šta znači precizna poljoprivreda.

Taj aparat biće korišćen za otkrivanje razlika u osobinama poljoprivrednog zemljišta kao i za detektovanje stanja useva na parcelama. Tim "dronom" opremljenim odgovarajućom kamerom, moći će da se utvrdi da li postoji stres biljaka usled manjka ili viška vlage, neodgovarajuće prihrane ili pojave bolesti, korova i drugih problema.

Najbolji studenti Poljoprivrednog fakulteta, njih 60, dobili su ulaznice za Međunarodni sajam poljoprivredne mehanizacije "Agritehnika", koji se održava od 10. do 16. novembra u nemačkom gradu Hanoveru.

- Veoma je lepo to što fakultet ceni dobre studente. Ova nagrada je zapravo dokaz da se trud i te kako isplati - izjavila je Sara Đorđević, jedna od nagrađenih kojima je pokrajinski sekretar Zoran Milošević uručio ulaznice.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:829171-Dron-meri-i-stres-biljaka

Iza nas je čitav vek uspešnog rada, u nastavi, nauci i praksi i za to vreme Poljoprivredni fakultet je prošao različite faze razvoja, na neke smo ponosni, a neke bi rado zaboravili, rekao je dekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Dušan Živković na svečanoj akademiji povodom obeležavanja 100 godina postojanja i rada ovog fakulteta.

„Prvi koraci su bili skromni, započeli smo kao fakultet sa dva odseka, poljoprivrednim i šumarskim, sa samo četiri profesora i 45 studenata. Danas, nakon 100 godina smo najveća i najznačajnija visokoškolska ustanova u oblasti poljoprivrede u regionu”, rekao je Živković.

Za ovih sto godina fakultet je izrodio 24.000 diplomiranih inžinjera i 1.000 doktora nauka, a najvažnije od svega je, kako kaže dekan, da za sto godina ulazna vrata nikada nisu, niti će biti zatvorena.

Na svečanoj akademiji predsednik SANU-a Vladimir Kostić, rekao je da tradiciju od jednog veka ima mali broj institucija.

Podelio je svoju ličnu priču sa svim prisutnima, kroz koju je objasnio koliko je poljoprivreda i znanje bitno našoj zemlji.

„Kada je moj deda u selu Mokrištu odlučio da školuje mog oca, poštedeo ga je od svakog rada u polju. Dolazeći sa polja, zaticao je mog oca kako čita. Pitao ga je „Šta to čitaš?” Moj otac je odgovorio „Romane, tata”. Na to je moj deda govorio „Pusti te romane, čitaj zemljopis”, rekao je Kostić, nakon čega je dekanu fakulteta uručio knjigu „Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosovu i Metohiji - istorija, identitet, ugroženost, zaštita”Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ove godine je poljoprivrednom fakultetu dodelilo Svetosavsku nagradu, ali kako je objasnio resorni ministar Mladen Šarčević, motiv za ovo priznanje nije samo stogodišnjica, već i rezultati ovog fakulteta, prenosi Tanjug.

„Na svim međunarodnim susretima sa predstavnicima drugih ministarstava Poljoprivredni fakultet preporučujemo i za saradnju i studiranje svima. Naši stručnjaci koji su završili ovaj fakultet su veoma cenjeni svuda”, rekao je Šarčević.

Ovim povodom Poljoprivredni fakultet je uručio Jubilarne plakete istaknutim ličnostima i institucijama.

Dobitnici plaketa su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koju je umesto njega primio generalni sekretar Nikola Selaković, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i rektor Beogradskog univerziteta Ivanka Popović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426086/Poljoprivredni-fakultet-obelezio-100-godina-postojanja

Za sto godina postojanja Poljoprivredni fakultet je obrazovao armiju od 23.000 inženjera i hiljadu doktora nauka. Vek postojanja Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu je jubilej za ponos i fakulteta i države Srbije. S obzirom na to da je poljoprivreda jedina grana koja godinama ima spoljnotrgovinski suficit, što znači ostavlja višak para u kasi.

Ovaj fakultet je nastao u vreme kada se za dobrobit Srbije borilo i naukom i politikom, a Sima Lozanić bio u epicentru oba polja. Odluka za osnivanje fakulteta, sa dva odseka: poljoprivrednim i šumarskim, doneta je 28. marta 1919, mada je bio u planu još 1909. godine. Tada je pomenuti Sima Lozanić, jedan od prvih osam profesora Beogradskog univerziteta, njegov prvi doktor i rektor, zajedno sa Julijem Stoklasom, profesorom agrikulturne hemije iz Praga, sačinio predlog organizacije visoke škole za buduće agronome.

Čuvene su, ali i nekako proročanski zvučale njegove reči na svečanom otvaranju univerziteta, 2. oktobra 1905. godine.

– Naše nekadašnje verovanje da će se Srpstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno po našu narodnu misao. Ja verujem obrnuto, da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog pitanja, i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali. Verujem, stoga što je prosveta sila koja postiže sve smerove – rekao je Lozanić.

Vihor rata je odložio za 10 godina formiranje jednog od pet u to vreme osnovanih fakulteta Univerziteta u Beogradu – Bogoslovski, Pravni, Medicinski i Tehnički, koji su postali zamajac razvoja i napretka Srbije. Veliku pomoć i razumevanje oko osnivanja fakulteta, Sima Lozanić je imao od Jovana Žujovića (1856–1939), geologa i petrografa, tadašnjeg ministra prosvete.

Nizale su se decenije a Poljoprivredni fakultet je u tri mandata imao i svoje profesore kao rektore i u šest mandata svoje profesore kao prorektore Beogradskog univerziteta.

– Za sto godina se u osnovi ništa nije promenilo. U vreme kada su se postavljali temelji Kraljevine Jugoslavije bilo je jasno da je poljoprivreda njena najvitalnija grana. I dan-danas mislim da je Srbija agrarna zemlja i ostaće to. Imamo bogom datu prirodu, plodnu zemlju, blagu klimu, sortiment i ako to ne iskoristimo na pogrešnom smo putu – kaže za „Politiku” prof. dr Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta, koji budućnost vidi u samoinicijativi jakih poljoprivrednika koji će ukrupniti zemljište i uhvatiti korak sa razvijenim svetom. Reklo bi se baš kao što je i fakultet od skromnog početka sa nekoliko nastavnika, tri redovna, jednim vanrednim i tri honorarna, prerastao u jednu od vodećih visokoškolskih ustanova u ovom delu Evrope, sa više od 500 zaposlenih i oko 4.500 akademaca na osnovnim, master i doktorskim studijama.

Pod krovom ovog fakulteta „skućilo” se devet odseka, osam instituta, 31 katedra, školsko dobro Radmilovac i stručna služba, u koju ulazi i biblioteka osnovana još 1932. godine.

– Prva generacija, iz 1920–1921. školske godine brojala je 45 studenata, 36 na poljoprivrednom i devet na šumarskom odseku – podseća prof. dr Živković i dodaje da je tokom deset decenija postojanja, Poljoprivredni fakultet stvorio armiju od oko 23.000 inženjera i gotovo hiljadu doktora nauka.Jedan od idejnih tvoraca Poljoprivrednog fakulteta bio je Josif Pančić, prvi profesor nauke o zemljodeliju na Velikoj školi u Beogradu. Zato se smatra ocem ove visokoobrazovne ustanove koja danas školuje stručnjake iz oblasti: ratarstva, voćarstva i vinogradarstva, hortikulture, stočarstva, zemljišta i melioracija, zaštite bilja i prehrambenih proizvoda, mehanizacije poljoprivrede, prehrambene tehnologije i biohemije i agroekonomije.

– Kada se osvrnemo unazad nema ničeg markantnog što bi se moglo izdvojiti, ali prve mašine, sistemi za navodnjavanje, zaštita – jednom rečju lideri smo, zajedno sa Novosadskim fakultetom. Stvarali smo nove fakultete i više škole. Iznedrili i fakultete u okruženju, Sarajevu, Skoplju – primećuje naš sagovornik. Doduše to sad prelazi u svoju suprotnost jer se svetski trend smanjenog interesovanja đaka za studiranje oseća i kod nas.

– Prošle godine indeks je dobilo samo 700 brucoša, za razliku od prethodnih godina kada smo imali i po 1.000 upisanih – navodi dekan. Jedan od razloga za smanjen broj đaka koji su se upisali u Zemunu na Poljoprivredni fakultet leži i u činjenici da u Srbiji trenutno postoji pet fakulteta na kojima se školuju budući agronomi, a dva bi bila, kako kaže profesor, sasvim dovoljna.– Pre dve godine Beogradski univerzitet na Šangajskoj listi se kotirao između 200 i 300 mesta, a odsek prehrambene tehnologije je zauzeo 35. mesto! Koliko je to veliki uspeh, pokazuje činjenica da se na prestižnoj Šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta nalazi svega dva odsto svih univerziteta na svetu. Tih 500 univerziteta rangirano je u ukupno 47 naučnih oblasti, a kada je reč o prehrambenoj tehnologiji, Beogradski univerzitet se nalazi na izuzetnom 35. mestu – objašnjava prof. dr Živković.

Digitalno i informaciono doba nije zaobišlo ni poljoprivredu. Studenti na studijskom programu poljoprivredna tehnika, svakodnevno prate i učestvuju u razvoju sistema i softvera koji doprinose digitalizaciji poljoprivrede. Do 2020. godine naša zemlja bi trebala da dobije kartu voćarstva za čiju izradu je Ministarstvo poljoprivrede angažovalo tri poljoprivredna fakulteta. Na osnovu mape će se utvrditi gde koje voće najbolje uspeva i davati subvencije.

Na padinama planine Zlatar kod Nove Varoši, pod nadzorom stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna seju se davno zaboravljene sorte žita, heljda, raž i spelta, bez upotrebe pesticida. Ove na tržištu sve traženije žitarice već su pronašle put i do potrošača van granica Srbije.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dodelilo je Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Svetosavsku nagradu, za stogodišnji kontinuitet rada i posvećenost sticanju statusa vodeće visokoškolske ustanove u regionu u oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije.
Pokrovitelj obeležavanja 100 godina postojanja i rada Poljoprivrednog fakulteta je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425258/Plodna-zemlja-nas-je-odrzala

Krajem januara ratari iz cele Srbije okupili su se na dva najznačajnija skupa kada je u pitanju njihova proizvodnja. Na Zlatiboru je održano tradicionalno 53. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije,  koje je organizovao Institut  za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada,  a na kojem je između ostalog bilo reči o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, a između ostalog,  govorilo se i o savremenom oplemenjivanju biljaka, preciznoj poljoprivredi, unapređenju proizvodnje povrća i otpornosti korova na herbicide.

Pored navedenih tema, organizatori su ipak iskoristili ovu priliku da se bore za svoj deo kolača državnog zemljišta kroz panel diskusiju u organizaciji semenarske asocijacije Srbije. Oni su ovom prilikom ukazali na činjenicu da je čak i poljoprivredno zemljište koje je Institut kupio sada na raspolaganju svima,  jer se nalazi u državnoj svojini. Učesnici skupa, mahom predstavnici Instituta za ratarstvo, zatražili su da imaju na raspolaganju barem hiljadu hektara zemljišta,  kako bi mogli da ostvare svoje ambicije i planove. Međutim, jednoglasno zahtevanje da Institut bude povlašćen i kada je u pitanju zakup državnog zemljišta,  prekinulo je pitanje urednika Agrobiznis magazina,   koji je upitao sve prisutne a posebno govornike,  da li su spremni da ponude i neke rezultate poljoprivrednicima na kontu ustupka,  koji bi im na ovaj način bio učinjen. On je ovom prilikom ukazao na činjenicu da se praktično u Srbiji seje grašak iz uvoza,  kao i da većina drugih ratarskih useva sve manje zauzima površinu sa domaćim semenom.

Vladimir Miklič iz Instituta  za ratarstvo i povrtarstvo za Agrobiznis magazin je rekao :

”Ako stočar ima pravo na osnovu grla stoke i ovaj naš nacionalni Institut  ima pravo na osnovu svojih sorti koje su na listi i koliko je ljudi radilo na njemu,  da dobiju jedno deset hiljada hektara,  a ne da idu u druge zemlje”.

Dragan Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je  govorivši o izmenama i dopunama zakona o  poljoprivrednom zemljištu,  istakao da je važno  da treba da postoji pravo prečeg prvenstva zakupa državnog zemljišta,  i da se  stvori ambijent da to zemljište bude iskorišćeno u što bolje namene,  odnosno da se na tim poljima proizvodi nešto što će nam dati veću vrednost. On se ovom prilikom založio i za to da se napravi razlika između semenske proizvodnje i selekcijskog rada.

Profesor dr Jan Boćanski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  je ukazao na to da je Institut kupovao zemljište,  a sada je ono na raspolaganju za zakup:

“ Institut ni u vreme Josipa Broza Tita nije imao više zemljišta nego sada, i 1992. godine  Institut je  kupovao zemljište svojim parama  a sada je to državno vlasništvo”. Profesor Boćanski je ovom prilikom istakao da univerziteti u Evropi imaju zemlju za istraživanje poput univerziteta u Vageningenu (Holandija). Rekao je još da nikada ne bi dozvolio da neki od instituta ima više od hiljadu hektara zemljišta.

Doktor  Goran Bekavac,  ovom prilikom predstavio je analizu vremenskih prilika i tehnologija proizvodnje,  kao i rezultate makroogleda sa NS hibridima kukuruza u 2018. godini. Na osnovu iskustava i rezultata iz najveće semenske kuće u Srbiji  za 2019. Godinu,   preporučeni su srednje rani hibridi kukuruza NS 3022, NS 4051 i NS 4024 sa potencijalom rodnosti preko 15 t/ha zrna i 40 t/ha silaže, srednje kasni hibridi za kombinovanu upotrebu NS 5051, NS 6102 (izrazito tolerantan na sušu) i novi NS 5072, dok su za berbu u klipu preporučeni NS 6010, NS 6030, a za silažu NS 4015, NS 5010, NS 6010 i NS 6043.

Prof. dr Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  smatra da je ogroman iskorak učinjen u vezi sa poboljšanjem produktivnosti u poljoprivredi,  povećanjem obradivih površina i prinosa, osavremenjivanjem poljoprivrednih procesa kroz primenu informacionih tehnologija.

“Važno je da se ovom prilikom prenesu nova saznanja, kako bi se poljoprivredni proizvođači bolje informisali i udružili, u cilju smanjenja cene i efikasnijeg korišćenja podsticaja poljoprivrednoj proizvodnji, jer primena savremene nauke i tehnologije i upotreba kvalitetnog semena mogu značajno da doprinesu boljim rezultatima” naglasio je prof. dr Nedeljko Tica,  i ovom prilikom posebno se zahvalio resornom ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji pružaju kontinuiranu podršku razvoju srpske poljoprivrede.

 

Inače, na ovogodišnjem skupu je bilo skoro hiljadu i petsto posetilaca,  a skup je otvorio državni sekretar Viktor Nedović ispred Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević  je ovom prilikom izjavio da je Zlatibor centralno mesto okupljanja agronomske nauke i prakse. Predsednik upravnog odbora Instituta uporedio je rad ove naučne ustanove sa uspesima Novaka Đokovića:

“Novak Đoković dolazi iz male zemlje kao što je Srbija i svetski je šampion. Tako i naš Institut za ratarstvo i povrtarstvo ide u korak sa svetskim kompanijama”.  Na njegove navode nadovezala se i direktorka institute  Svetlana Balašević Tubić podsetivši da je u institute stvoreno 1250 sorti hibrida ratarskih useva i povrća a da je njih 1100 priznato u svetu.

Među učesnicima skupa i ove godine je bio Danilo Golubović, savetnik u Ministrastvu za evropske integracije, široj javnosti poznat kao neko ko je u isto vreme primao više zarada, među kojima je i pozamašan honorar od domaćina ovog skupa Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Ono što je primetno je to što je ove godine bilo prisutno manje medija nego ranijih godina,  pa će samim tim poljoprivredni proizvođači  biti uskraćeni za najnovije informacije iz ratarske proizvodnje.

Svečanom akademijom obeležen je jubilej Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu – 99 godina postojanja i rada. Uz prisustvo brojnih gostiju, nastavnog osoblja i studenata, ovu tradicionalnu manifestaciju otvorio je hor „Viva Vox“ iz Beograda.

Prisutnima se prvo obratila Milica Petrović, dekan Poljoprivrednog fakulteta, koja je tom prilikom istakla da je fakultet osnovan 28. marta 1919. godine, kao jedan od 6 fakulteta tog Univerziteta. Fakultet je najstarija nastavno – obrazovna institucija u Srbiji za obrazovanje poljoprivrednih stručnjaka. Dodala je i to, da danas Poljoprivredni fakultet ima 457 zaposlenih i 17 istraživača koji se finansiraju iz sredstava projekata. Nastavno osoblje broji 87 redovnih profesora, 71 vanrednih, 56 docenata, 8 saradnika u nastavi, 3 profesora stranih jezika, 36 stručnih saradnika i 5.064 studenata na osnovnim, master i doktorskim studijama.

 

Naučno istraživacki rad obavlja se u okviru 8 instituta, 31 katedre, u okviru specijalizovanih laboratorija i oglednih dobara Poljoprivrednog fakulteta kao što je Radmilovac i staklenici. Poljoprivredni fakultet ima 23 hektara obradivog zemljišta koje je namenjeno za praktičnu nastavu studenata iz svih grana poljoprivrede, kao i 57 hektara dodeljenih po odluci Vlade Republike Srbije.

U oglednom dobru Radmilovac postoje centri za voćarstvo, pčelarstvo, ribarstvo, primenjenu hidrobiologiju i vinski podrum. Tamo se izvodi deo nastave, stručna i proizvodna praksa, naučno-istraživački i stručni radovi. Staklenici su takođe poligon za praktični rad studenata Poljoprivrednog fakulteta na svim stepenima studija.

Dobitnica nagrade je Milana Mitrović. Pohvalnicu je dobila za dosadašnji odličan uspeh na fakultetu.

Prisutnima se obratio i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i bivši student Poljoprivrednog fakulteta, gospodin Velimir Stanojević, koji je tom prilikom istakao: ,,Da bi se razvio agrar Srbije mora se osloniti na primenu nauke i pomoć mladih ljudi koji izlaze iz ovih klupa sa svih fakulteta, nije dovoljno samo da se budžet povećava. Poljoprivredni fakultet je nezaobilazan u tome.“

„Pre nekoliko meseci potpisan je strateški važan dokument za razvoj voćarske proizvodnje u Srbiji, a to je realizacija voćarske proizvodnje u Srbiji, projekat koji će trajati naredne 3 godine. U taj projekat uključen je i Poljoprivredni fakultet sa još dve institucije. Cilj ovog projekta je da njihova struka i nauka proizvođačima govori koje sorte, koje podloge, koje voćne vrste, u kojim delovima ove zemlje mogu najuspešnije da se gaje i da se na taj način kanališu naši poljoprivredni proizvođači, a sa druge strane da se iz Ministarstva poljoprivrede, koji daju te podsticaje, upravo usmeravaju tamo gde je to nauka rekla da je najbolje“, istakao je državni sekretar Velimir Stanojević.

Ova godišnjica je na ponos i fakulteta i države Srbije. Jedina grana koja godinama ima spoljno-trgovinski suficit.

Svečanosti je prisustvovao veliki broj predstavnika akademske zajednice, vlade, državne uprave, naučnog i privrednog sektora.

Gradska uprava postala je partner Poljoprivrednom fakultetu na projektu urbane poljoprivrede, kroz koji će zaposliti 100 ljudi i podeliti 170.000 evra donacija. Saradnja je ozvaničena juče, potpisivanjem memoranduma između Grada i fakulteta, te organizacija i preduzeća koja će podržati urbanu poljoprivredu. Novac će obezbediti Evropska unija, a biće iskorišćen za organski uzgoj povrća i sitnog voća, kao što su maline i kupine.

Proizvodnju će nadgledati stručnjaci i biće sertifikovana, što znači da će plodovi biti spremni i za izvoz u EU.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta, Nikola Mićić, istakao je da će odabrane kandidate podržati, kako bi njihovo bavljenje poljoprivredom bilo održivo, te će im biti mentori i davati stručne savete.

Reč je o razvojnom, a ne socijalnom projektu urbane poljoprivrede. Počećemo angažovanjem dvadesetak ljudi, koji će da uzgajaju povrće na 2,5 hektara u Motikama, a planirano je zapošljavanje ukupno 100 mladih ljudi - pojasnio je Mićić.

Prilikom zapošljavanja, vodiće se računa o jednakoj zastupljenosti muškaraca i žena, osoba sa invaliditetom, te ljudi koji su dugo na evidenciji Zavoda za zapošljavanje.

Sve što proizvedu otkupljivaće firme „Mushrooms Trade“ i „Argonet“, koje su takođe partneri na projektu, te će plasirati na tržište.

Planirano je i osnivanje poljoprivredne zadruge, za koju je Grad obezbedio prostor, te otvaranje pčelaraske radionice.

Gradonačelnik Igor Radojičić rekao je da je zapošljavanje bitan elemenat ovog projekta, a za Banjaluku je izuzetno važan svaki projekat koji se tiče poljoprivrede.

Važnost ovog projekta je upravo podsticanje poljoprivrede, jer grad Banjaluka, kao najveća lokalna zajednica, ima znatan broj ljudi koji se bave poljoprivredom i velike površine u seoskim mesnim zajednicama - naglasio je Radojičić i dodao da će podršku projektu pružiti preko Centra za selo.

Gradonačelnik je istakao da je Grad već raspisao poziv za subvencionisanje poljoprivrednika novcem koji je planiran ovogodišnjim budžetom grada.

U Gradskoj upravi Banjaluka se vodi rasprava o kriterijumima za podsticanje zapošljavanja i samozapošljavanja, za šta se iz budžeta godišnje izdvaja i do milion KM – rekao je Radojičić.

U projektu urbane poljoprivrede će učestvovati i Zavod za zapošljavanje RS, Karitas Švajcarske, te predstavništvo „Gopa“ iz Sarajeva.

Srednjoškolci na fakultetu

Poljoprivredni fakultet juče su posetili i svršeni srednjoškolci, koji su u okviru „Dana otvorenih vrata“ imali priliku da se upoznaju sa mogućnostima studiranja koje nudi banjalučki Univerzitet.

Oko 2.200 dece iz svih krajeva Republike Srpske, posetili su banjalučke fakultete, gde su dobili više informacija o studijskim programima, polaganju prijemnog ispita, te organizaciji nastave.

Izvor: www.blic.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31