Forma ptičjeg gripa H5N8 registrovana je u nemačkoj pokrajini Šlezvig-Holštajn i na Bodenskom jezeru. Slučajeve prijavljuju i susedne zemlje, javlja "Špigel".Varijanta ptičjeg gripa tipa H5N8 pronađena je kod divljih ptica na Bodenskom jezeru.Prema Ministarstvu poljoprivrede u Baden-Virtembergu, Nacionalna referentna laboratorija pri Institutu za bolesti životinja Fridrih Loefler potvrdila je sumnjive slučajeve.

Malo je verovatno da se taj virus prenose na ljude, jer, prema pisanju lista, ne postoje poznate infekcije kod ljudi.

To ga razlikuje od virusa H5N1, koji takođe uzrokuju ptičji grip, ali može biti opasan i po ljude.

H5N8 je već otkriven u utorak u Šlezvig-Holštajnu. Naređeno je obavezno zatvaranje sve živine širom te države.

Slučajevi ptičjeg gripa zabeleženi su i u Poljskoj, Hrvatskoj i Mađarskoj. Međutim, još uvek nije jasno postoji li veza između svih epidemija i da li se radi o istoj varijanti virusa.

Prema ministarstvu, više od 30 mrtvih pataka pronađeno je u blizini Konstancije na zapadnoj obali Bodenskog jezera.

Od novembra 2014. godine, na nekoliko farmi živine u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama otkriveni su visoko patogeni virusi H5N8. Infekcije ljudi tim virusima još uvek nisu otkrivene, navodi FLI.

"Akutna učestalost bolesti kod divljih ptica zabrinjava u ovom masovnom obliku", rekao je ministar poljoprivrede Šlezvig-Holštajna Robert Habek.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/4145706/virus-pticji-h5n1-slezvig-holstajn-nemacka.html

Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije u saradnji sa Švajcarskim programom za promociju izvoza (SIPPO) i Nacionalnom asocijacijom za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“ organizuju nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda Srbije na predstojećem međunarodnom sajmu organske hrane „BIOFACH“ 2021, koji će se održati u Nirnbergu, SR Nemačka, u periodu od 17. do 20. februara 2021. godine.

Na sajmu „BIOFACH“ su srpski organski proizvođači prisutni već godinama u okviru nacionalnog štanda, a na sajmu 2021. godine organski proizvođači će predstaviti svoje proizvodne programe na nacionalnom štandu Srbije, u Hali „4A“ površine 101,14 m2.. Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i plasiraju ih na nova tržišta, kao i da pospeše postojeće i steknu nove poslovne kontakte.

„BIOFACH“ (www.biofach.de/en) predstavlja najveći svetski sajam u oblasti organske proizvodnje koji se svakog februara održava u Nirnbergu (Nemačka) od 1990. godine. Okuplja više od 3.000 izlagača i obiđe ga preko 50.000 posetilaca iz više od 130 zemalja. Sajam je sveobuhvatnog sadržaja, pored međunarodne izložbe organskog sektora, to je mesto trgovine i poslovanja, ali i mesto na kojem se kreiraju politike i trendovi u ovom sektoru.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/27/organska-proizvodnja/poziv-za-ucesce-na-medjunarodnom-sajmu-organske-hrane/?fbclid=IwAR0SpQj4YlFC17WFSboNIV3UTg7wHkDOFsvUzl5hkyTjQuJ5MLJPNea2Yns

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da su "Mlekoprodukt" iz Zrenjanina i "Mlekara Ub" dobile sertifikate za izvoz mleka u Kinu, odnosno da će kontejnerskim saobraćajem isporučivati mlečne proizvode i mleko za bebe u tu zemlju.
Nedimović je posebno istakao da je to prvi put da se mlečni proizvodi izvoze u Kinu.
Kako je naveo, Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja u okruženju, nema probleme u sektoru mlekarstva i dodao da najviše izvozimo u BiH, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i na Kosovo.
Govoreći o voćarstvu, ministar je rekao da je trenutno povoljna situacija na tržištu, posebno za proizvoiđače koji su konkurentni i da je proces voćarske, ali i povrtarske proizvodnje, intenziviran poslednjih godina.
Prema njegovim rečima, postoji interesovanje jedne nemacke pokrajine za uvoz voća iz Srbije i da bi delegacija te pokrajine u oktobru trebalo da poseti našu zemlju.

 

Izvor: Tanjug

Nemačka će dozvoliti stranim radnicima da uđu radi pomoći u berbi voća i povrća na farmama, saopštila je Vlada nakon ublažavanja zabrana uvedenih radi borbe protiv širenja virusa korona.

Nemačko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su postigli dogovor sa Ministarstvom unutrašnjih poslova da se dozvoli ulazak za 40.000 sezonskih radnika u aprilu i još 40.000 u maju.

- Radnici treba da doputuju avionom pre nego autobusom kako bi se zaštitili od pretnje virusa korona - ističe se u saopštenju nemačkog Ministarstva poljoprivrede.

Dodatni niz uslova obuhvata i to da sezonski radnici moraju proći medicinski pregled i držati odstojanje jedan od drugog tokom posla.

Brojne članice EU, uključujući Nemačku, uvele su granične kontrole radi usporavanja širenja virusa, ali nuspojava je da radnici nisu mogli do svojih radnih mesta.

Nemački poljoprivrednici i prerađivači voća upozorili su da bi slične zabrane mogle da spreče više hiljada sezonskih radnika iz istočne Evrope da dođu u pomoć prikupljanju žetve i berbe, što bi moglo dovesti do nestašice voća i povrća ali i povećanja cena.

Većina sezonskih radnika dolazi sa istoka EU, uključujući Poljsku, Rumuniju i Bugarsku.

Evropska komisije je početkom sedmice, takođe zatražila od članica EU da dozvole ulazak za više stotina hiljada sezonskih radnika koji vrše sadnji ili berbu preko granica uprkos nacionalnim merama za sprečavanje širenja virusa.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2841473/nemacka-ce-dozvoliti-ulazak-sezonskim-radnicima-u-aprilu-i-maju

Nemačka berba groždja za 'ledeno vino' desertno i proizvedeno od grožđa koje je tek tokom zime obrano smrznuto, prvi put nije uspela jer je ova zima bila previše topla.

BBC piše da nijedna od 13 nemačkih vinogradarskih regija nije imala temperaturu od bar minus sedam stepeni Celzijusa, potrebnu za proizvodnju "ledong" vina, berba 2019.

Po Nacionalnoj upravi SAD za okeane i vazduh, 2019. godina bila je druga najtoplija u svetu od kada posrtoje podaci o tome.

Količina proizvedenog "ledenog vina" poslednjih godina opada.

"Ova godina će ući u istoriju u Nemačkoj kao prva godina u kojoj je 'ledena berba' propala širom zemlje", navodi se u saopštenju Nemačkog instituta za vino (DWI).

"Ako se tople zime nastave narednih godina, 'ledena vina' iz nemačkih vinskih regiona uskoro će postati jož veća retkost nego što su bila", rekao je Ernst Bušher iz DWI.

Prošla decenija potvrdila se kao najtoplija, te je problem proizvodnje "ledenog vina" to što je poslednjih godina moguća "ledena berba" sve više odlagana za januar i februar, dok je grožđe sazrevalo sve ranije, objavio je DWI. Rezultat je da grožđe nekako treba sačuvati što duže na lozi.

Najveća tržišta za "ledeno vino" su Japan i Kina, skandinavske zemlje i SAD.

Zbog inherentno niskih prinosa groždja za njih, "ledena vina" imaju vrlo mali udeo u ukupnoj berbi, često manji od 0,1 odsto, zaključuje BBC.

Izvor: www.beta.rs 

U okviru projekta "Direktna socijalno-ekonomska pomoć ugroženim porodicama u lokalnim sredinama u Srbiji", nemačka humanitarna organizacija "ASB" je, u saradnji sa lokalnim samoupravama, donirala 48 plastenika za Kruševac i Ub. Projekat vredan 95.000 evra finansira nemačko ministarstvo spoljnih poslova. Prvih 10 plastenika u Kruševcu već je postavljeno.Novi plastenik podignut je kraj starog u kojem jedanaestočlana porodica Jovanović iz Makrešana već uzgaja povrće. Prvu "zimsku" salatu koju će u njemu posaditi kupcima će ponuditi već sredinom decembra.
Novi plastenik podignut je kraj starog u kojem jedanaestočlana porodica Jovanović iz Makrešana već uzgaja povrće. Prvu "zimsku" salatu koju će u njemu posaditi kupcima će ponuditi već sredinom decembra.

"Plastenik je dosta dobar, dugačak je. Ima 105 metara kvadratnih – širine je pet metara, dužine 21 metar i 2,30 metara visine. Dosta znači meni i mojoj porodici. Imaćemo od njega neki dodatan prihod, pošto se bavimo poljoprivredom", rekao je Ivan Jovanović iz Makrešana.

Proizvodnjom ranog povrća baviće se i komšije, petočlano domaćinstvo Pavlović.

"Imamo primanja 14.000 – majka je u penziji, brat i ja smo na birou rada, tako da nam ovaj plastenik puno znači u svakom smislu", istakao je Novica Pavlović.

Nabavku novih plastenika, zaštitnih mreža i opreme za navodnjavanje nemačka organizacija "ASB" sprovodi uz podršku Grada Kruševca, koji je za tu namenu iz budžeta izdvojio oko 5.000 evra.

"Drago mi je što će ukupno 28 porodica preko ovog programa dobiti plastenike i započeti neku svoju samostalnu proizvodnju. Cilj je bio da se te porodice osnaže i da im se socijalno i ekonomski pomogne, da kroz svoju proizvodnju imaju i neku zaradu", izjavila je gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović.

Projektni menadžer "ASB" Aleksandar Pavlović rekao je da poljoprivrednici nisu morali da se opredele šta će uzgajati u plastenicima, samo je bilo potrebno da imaju iskustva i da su socijalno ugroženi.

Donacija "ASB-a" do kraja oktobra stići će do svih 48 korisnika u Kruševcu i Ubu koji su prošli i besplatnu obuku o prednostima i potencijalnim rizicima u plasteničkoj proizvodnji.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3671640/plastenici-za-najugrozenije-poljoprivrednike-krusevca-i-uba.html

Održiva i savremena poljoprivreda mora da odgovori na mnoge globalne i lokalne izazove, a na Bayerovim njivama budućnosti (ForwardFarms) demonstriraju se i testiraju održiva rešenja neophodna da bi se to postiglo.

Bayer je u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom školom Holabrun iz Donje Austrije nedavno formirao prvu njivu budućnosti u toj državi. Ovaj projekat je 14. ove vrste u svetu, ali ipak nešto drugačiji.

Ova saradnja u prvi plan ističe ciljeve kao što su podizanje svesti, pružanje informacija i predstavljanje ovog koncepta u praksi, piše Poljosfera.

- U Holabrunu možemo da testiramo praktičnu vrednost modernih rešenja. Sa odgovornim ljudima škole povezuje nas sličan, a neretko i isti pogled na mnoge teme - naglašava Karl Nojbauer, direktor divizije Crop Science u Austriji.

Osim u Austriji, ForwardFarm-e osnovane su u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, SAD, Argentini, Čileu i Brazilu.

ForwardFarming je globalna platforma znanja pomoću koje se ispituju i demonstriraju mogućnosti sprovođenja koncepta održive poljoprivrede u praksi.

U Holabrunu nije u prvom planu samo isplativost, već i efikasnost savremenih rešenja. Cilj je da se u praksi proveri usklađenost inovacija i održive poljoprivrede sa ekološkom i društvenom odgovornošću. Jedan od primera jeste Phytobac, koji je razvio Bayer.

Ovaj biološki sistem namenjen je zaštiti voda. Njegovom primenom sprečava se da zagađivači koji se mogu osloboditi tokom punjenja i pranja uređaja za zaštitu bilja dospeju u postrojenja za prečišćavanje i okolne vode.

Prema podacima UN, potrebno je udvostručiti proizvodnju hrane između 2009. i 2050. da bismo prehranili rastuću svetsku populaciju.

- Ključno je pitanje koliko moderna mora biti poljoprivreda kako bismo izašli na kraj sa zahtevnim izazovima koji su pred nama - kaže Karl Nojbauer.

Peter R. Miler, generalni direktor divizije Crop Science u Nemačkoj i rukovodilac klastera Crop Science Nemačka - Austrija, konkretizuje:

- Održivost podrazumeva zaštitu zemljišta, biološku raznolikost, nisku potrošnju vode i pitanje okvira u kojima je moguće proizvesti kvalitetnu hranu na ograničenoj površini. Inovativna poljoprivreda uključuje visokokvalitetno seme, zaštitu zemljišta, integralnu zaštitu bilja, digitalna rešenja i savremene strategije đubrenja. Na kraju, cilj ovih mera je uspostavljanje poljoprivredne proizvodnje koja štedi resurse, npr. kroz smanjenu potrošnju vode, preciznu zaštitu bilja i očuvanje biodiverziteta.

Uz nove tehnologije, smanjenu količinu sredstava za zaštitu bilja i njihovu preciznu primenu, Bayer namerava da smanji uticaj na životnu sredinu za 30% do 2030. godine. Na veb stranici posvećenoj transparentnosti (https://cropscience-transparency.bayer.com), svi zainteresovani mogu da pronađu rezultate brojnih studija o proizvodima kompanije Bayer, koje su tokom procesa registracija proizvoda podnete regulatornim telima, kao i sveobuhvatne informacije o poljoprivredi i zaštiti bilja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622264/bayerove-njive-buducnosti-testiraju-odrziva-resenja-u-poljoprivredi

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje je obradila Privredna komora Vojvodine (PKV), u periodu januar–jun 2019. u ukupno realizovanoj spoljnotrgovinskoj razmeni Republike Srbije učešće vojvođanske privrede iznosi gotovo 31 odsto, odnosno 6,2 milijardi evra.

"Ukupna vrednost spoljnotrgovinske robne razmene AP Vojvodine veća je 8,5 odsto od ostvarene u istom periodu 2018. godine, pri čemu je izvoz povećan 8,3 odsto, a uvoz 8,7", kazao je predsednik PKV Boško Vučurević.

"Iz spoljnotrgovinske robne razmene AP Vojvodine zabeležen je deficit od 327,2 mililiona evra.

"Po njegovim rečima, ostvarena ukupna spoljnotrgovinska robna razmena AP Vojvodine s inostranstvom tokom prvog polugodišta 2019. veća je od 50 odsto prošlogodišnje razmene, pri čemu, ostvareni izvoz predstavlja 51,9 odsto prošlogodišnjeg, a uvoz 50,5 odsto.

Prerađivačka industrija i u prvih šest meseci tekuće godine predstavlja sektor sa dominantnim učešćem u izvozu AP Vojvodine. U poređenju s istim periodom prethodne godine, udeo prerađivačke industrije je opao sa 91 odsto na 87,8, dok je udeo sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva povećan sa 7,7 odsto na 11. Značajno je i povećanje izvoza u okviru tog sektora – više od 53 odsto.

Na uvoznoj strani, sektor prerađivačke industrije je povećao svoje učešće u ukupnom vojvođanskom uvozu za gotovo četiri procentna poena i u prvih pola godine iznosi nešto više od 69 odsto. Rudarstvo, kao i prošle godine u posmatranom periodu, zauzima drugo mesto na listi uvoznih sektora, s tim što je njegovo učešće smanjeno s 23,9 odsto na 19,4.Tokom prvog polugodišta 2019. i dalje se ostvaruje najznačajnija robna razmena sa zemljama Evropske unije (65,8 odsto), dok je najmanji obim robne razmene realizovan sa zemljama Zapadnog Balkana (8,1 odsto). U odnosu na isti period lane, uočava se blago povećanje učešća EU u ukupnoj razmeni AP Vojvodine s inostranstvom, kao posledica povećanog učešće EU i na strani izvoza i na strani uvoza.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri AP Vojvodine za prvih šest meseci ove godine su Nemačka, s kojom je ostvarena najveća robna razmena od gotovo 817 miliona evra, dok je na drugom mestu Ruska Federacija s blizu 814 miliona, na trećem mestu je Italija, za kojom slede Rumunija, Mađarska, BiH, Austrija, Kina, Francuska, Slovenija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/preradjivacka-industrija-najbolji-vojvodjanski-izvoznik-najveca-razmena-sa-nemackom/jjz94hb

Od nekadašnjeg značajnog izvoznika krompira na tržišta Rumunije i Bugarske, sa sadašnjom prosečnom proizvodnjom na 28.000 hektara i prosečnim prinosom od 14 tona Srbija je postala značajan uvoznik krompira, najčešće iz Nemačke, Belgije i Holandije, podaci su Privredne komore Srbije.

"Kada su Rumunija i Bugarska ušle u Evropsku uniju izgubili smo ta tržišta", kaže sekretar udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović i dodaje da Srbija i kada je 2012. godine uspela da ispuni standarde da izveze više nije imala količine, asortiman i cene.

Površine pod krompirom u Srbiji su za par godina sa 41.000 hektara spale na 28.000 hektara, a sa prosečnih 14 tona po hektaru proizvede se oko 400.000 tona krompira godišnje.

Bogunović je rekao da je Srbija zemlja koja troši dosta krompira, pa raste uvoz koji je prošle godine dostigao 30.000 tona i vrednost od 7,5 miliona evra.

"Problem je što mi nismo samo izgubili tržišta za izvoz, nego nismo dobro ispratili nove sorte niti primene novih agrotehnika, tako da su prinosi kod nas do 17 tona a u svetu su sorte s prinosom i do 70 tona po hektaru, pa je proizvodnja tamo jeftinija a količina krompira uvezenog u Srbiju veća", rekao je Bogunović.

Kao najvećeg svetskog proizvođača on navodi Kinu, koja proizvede 89 miliona tona krompira godišnje, dok cela EU ima proizvodnju od oko devet miliona tona, a Srbija najviše krompira uvozi iz Nemačke, Belgije i Holandije.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:783072-OD-IZVOZNIKA-DO-UVOZNIKA-Krompira-manje-proizvodimo-a-najvise-uvozimo-iz-Nemacke

 

Kako Agrobiznis magazin saznaje, ove godine je izuzetno velika potražnja za semenskim krompirom te se očekuje da bude više površina kojima će se proizvoditi ovo površe. Ivanjica i Gornji Milanovac su jedni jod vodećih krajeva Srbije gde se gaji krompir.

Više u Agrobiznis magazinu za mart 2019. godine

Informacije o pretplati na 0692211049

U Srbiji postoje znatne mogućnosti za razvoj organske proizvodnje, iz godine u godinu, sve je više individualnih proizvođača koji se bave ovom delatnošću, ali je i dalje tek 0,4 odsto zemljišta zasađeno organskim proizvodima, za razliku od evropskog proseka od pet, šest odsto. Uz podršku PKS i GIZ-a ostvareni su kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a kompanije uskoro očekuju i konkretne ugovore.

Kako je istaknuto na konferenciji Organska proizvodnja u Srbiji – iz prirode s ljubavlju, koju je organizovala Privredna komora Srbije uz podršku Nemačko-srpske razvojne saradnje (GIZ), najviše mogućnosti domaći proizvođači imaju na tržištu EU zbog blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i potreba evropskog potrošača. Ipak izvoz organskih proizvoda više je nego skroman i iznosi oko 20 miliona evra godišnje.
Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede PKS ocenio je da organsko tržište u Srbiji nije povoljno za domaće proizvođače zbog velike razlike u ceni između konvencionalnih i organskih proizvoda, ali i male kupovne moći stanovništva. Ukazao je da se domaći proizvođači i dalje bave primarnom biljnom proizvodnjom, najviše žitaricama. „To znači da smo ipak sirovinska baza, a trebalo bi da raste onaj deo koji se odnosi na potencijalnu preradu“, rekao je Jovanović.
Kako je istakao, dobro je što svaki domaći proizvođač može da nađe tržište za sebe i sve je više individualnih proizvođača u Srbiji koji se bave organskom proizvodnjom. Jovanović je podsetio da su kroz program koji PKS sprovodi uz podršku GIZ nedavno ostvareni kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a da domaće kompanije očekuju i konkretne ugovore.
Naveo je da je tržište organskih proizvoda u svetu tržište koje najbrže raste i beleži konstantan i stabilan rast, a njegova vrednost u Nemačkoj iznosi devet milijardi evra, što je više nego u SAD, dok je u pojedinim zemljama Evrope između 20 i 30 odsto površina pod organskom proizvodnjom.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević naveo je da organskoj proizvodnji u Srbiji pogoduju klimatski i zemljišni uslovi, i da velika domaća gazdinstva obrađuju sve veće površine, a farmeri uzgajaju sve veći broj stoke.
„Napredovali smo, ali daleko smo od onoga gde možemo da budemo s obzirom na potencijal“, rekao je Stanojević.
Tomislav Knežević iz GIZ-a podseća da je pre osam godina u Srbiji pod organskom proizvodnjom bilo oko 6.000 hektara, dok je danas više od 15.000 hektara, a da je broj proizvođača u tom periodu sa 1.000 povećan na više od 3.500. Knežević je naveo da je fokus u poslednje dve godine na konkretnoj saradnji sa proizvođačima i podršci izvozu, kao i povezivanju srpskih i nemačkih kompanija.

Kada je reč o digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji, Knežević kaže i da je prošle godine razvijen softver za praćenje organske proizvodnje, te da je na šest lokacija u Srbiji više od 1.000 proizvođača preuzelo aplikaciju na mobilnom telefonu.
Naveo je da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa razvojnom pomoći od 1,8 milijardi evra od 2000. godine, da je prepoznala globalne trendove i potencijal Srbije i radila na kreiranju uslova za organsku proizvodnju u Srbiji.

Izvršna direktorka IFOAM-a Luis Lutiholt ocenila je da je dobro što je PKS počela da organizuje konferencije koje okupljaju organske proizvođače. Kako je ocenila organska poljoprivredna povoljna je za razvoj seoskih područja Srbije, ali i turizma.
Vladimir Babić iz kompanije Ekoagri Srbija, koja se organskom proizvodnjom bavi od 2012. i to danas na 2.000 hektara kaže da 95 odsto proizvoda - žitarica i uljarica, izvozi kao sirovinu uglavnom na tržište zapadne Evrope, mahom u Švajcarsku, a očekuje i izvoz na rusko tržište do kraja godine.

"Organska proizvodnja je veliko iskušenje za proizvođače i bez ozbiljne podrške države zaista nije realna", smatra Babić.
Dvodnevna konferencija o organskoj proizvodnji okupila je u Beogradu predstavnike najvažnijih svetskih i evropskih institucija u ovoj oblasti, stručnjake, predstavnike sertifikacionih organizacija, proizvođače, izvoznike, trgovinske lance, finansijske institucije. Cilj skupa je da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Evropskoj Uniji i da se organska proizvodnja razvija na dobrim i zdravim temeljima. Glavne teme su: zakonska regulativa, mehanizmi podrške tržištu organskih proizvoda, sertifikacija i standardi u organskoj proizvodnji, pristup finansijama.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30