Selo Viča, u opštini Lučani, skoro potpuno je pod vodom, javlja reporter TV Prve. Spasilačke ekipe su na terenu, ali nije svo stanovništvo sela evakuisano.Spasilačke ekipe sa mehanizacijom od ranog jutra su na terenu, javlja reporter TV Prve koji je izjavio da je "šokiran prizorom koji je zatekao". RHMZ je saopštio da se jake padavine očekuju tokom celog dana.

Direktor gradske službe za spasavanje izjavio je da i pored pristigle mehanizacije i spasilačkih timova malo toga može trenutno da se uradi da se priliv vode zaustavi.Predsednik opštine LUčani kaže da je nekoliko sela pod vodom. Prema njegovim rečima, jaka kišapočela je da špada oko pet časova jutros, a naredba za evakuaciju izdata je u 6.30. međutim, nije svo stanovništvo evakuisano.

Na snimcima TV Prve se vidi ogromna količina vode koja je poplavila celo selo. Ušla je i u kuće. Zatvoren je put Luča - Lučani, kao i državni put ka Kraljevu.Zbog kiše koja od sinoć ne prestaje na području Kraljeva izlili su se bujučni potoci u Sirči, a poplavljeno je i nekoliko kuća u Sirči i Ribnici.

Proglašena je vanredna situacija za teritoriju grada. U pojedinim delovima Kraljeva, palo je između 30 i 60 litara po metru kvadratnom, a tokom noći i jutra u pojedinim delovima Kraljeva, nije bilo ni električne energije.

"Situacija je vrlo loša. Sporedne, iz sporednih ulica kanalizacija ne prima vodu. Šahte ne mogu da prime dovoljno vode, sve se vani levo i desno razlilo. Pune tri, četiri ulice , ne more narod bez čizmi da iziđe da kupi leba. U nekim kućama ušla je i voda", kaže jedan meštanin.

Vanredna situacija proglašena je i u opštini Knić.Usled obilnih padavina došlo je do izlivanja reka i u novopazarskom kraju.

Reke Jošanica i Raška, kao i bujični potoci, poplavili su više kuća, plodnih oranica i oštetili puteve.

Trenutno je najkritičnije u naselju Šutenovac.

Reka Raška preti da se izlije i u samom centru grada, gde je tokom noći bilo problema sa izlivanjem kanalizacije.

Izvor:https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=03&nav_category=16&nav_id=1550102

U Narodnom muzeju u Kraljevu u toku je izložba pod imenom „Hvala Pčelama – Istorija pčelarstva u kraljevačkom kraju“ čiji je autor Mirjana Savić, viši kustos istoričara. Ova izložba i čin njenog otvaranja ukazali su na, najmanje, dve činenice. Prva je da je interesovanje za pčelarstvo itekako prisutno što se manifestovalo brojnom publikom kakva odavno nije zabeležena na jednom događaju u kraljevačkom Narodnom muzeju. Druga činjenica je da pčelarstvo, kao grana poljoprivrede ima u Srbiji i u kraljevačkom kraju dugu tradiciju koja seže još u srednjevekovni period.

Sačuvani istorijski izvori svedoče o značajnoj ulozi srpskih manastira u srednjem veku u širenju pčelarastva. Svi vladari iz dinastije Nemanjića su podržavale pčelarenja, a vosak je, tada, bio značajniji proizvod od meda. Vladari su, svedoče dokumenta, manastirima darivali posede sa ulijama, uljanicama (pčelinjacima) a uljari (pčelari) su bivali oslobađani svih drugih obaveza.

I iz perioda kada su ovim prostorima vladali Turci Osmanlije postoje brojna dokumenta, posebno ona o spahijskom porezu, iz koji se da zaključiti da je pčelarstvo bilo razvijeno. Jer, pravilo je bilo da se naturalni porez, ušur, od pčelinjaka plaća po tarifi od akče na manje od deset košnica. Tako u dokumentima iz 1560 godine kada je ovaj kraj, oko tadašnjeg Rudo Polja i, kasnije, Karanovca, bio deo Požeške stoje podatci, da je, recimo selo Kruševica nadomak manastira Žiča imalo 31 domaćinstvo i davalo je destak 85 košnica.

U Karanovcu, 1805. godine, posle proterivanja Turaka tokom Prvog srpskog ustanka, Karađorđe dozvoljava da se, zarad zadovoljenja potreba ustanika u Tursku mogu davati (izvoziti) samo med, maslo i kože dok se promet voska ograničava. Racionalno pčelarstvo, poput mnogih novina, poteklih u Vojvodini proširilo se pod osmanskom vlašću i u Srbiji a u Vojvodini su se pojavile i prve knjige o pčelarstvu na srpskom jeziku „Novi pčelar“ i „Pčelar“ štampne u Beču koje je napisao sveštenik, ekonom i katiheta Avram Maksić (1792-1845) iz Sombora.

U tadašnjoj Kraljevini Srbiji, 12. novembra 1897. godine, osnovano je Srpsko pčelarsko društvo koje je dalo snažan posticaj unapređenju pčelarstva.

Prema rezultatima popisa iz 2012. godine utvrđeno je, piše u izuzetno dobro urađenom katalogu za ovu izložbu, da se u Srbiji preko 31.000 gazdinstava bavi pčelarstvom od kojih je najveći broj u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. U ovom regionu beleži se konstantan rast broja košnica kojih je 2014. bilo 248.000, 2015. godine 290.000, a 2017. godine 370.000 košnica. Devedesetih godina prošlog veka u Kraljevu su organizovane prve izložbe pčelarstva i organizovani prvi debatni klubovi o pčelarstvu, a praksa stručnog usavršavanja pčelara se kontinuirano obavlja. Za to su zaslužni brojni stručnjaci, među kojima i oni iz Veterinarskog instituta iz Kraljeva predvođeni dr Nadom Dugalić-Vrndić i dr Kazimimirom Matovićem. Matovićevi stručni radovi doprineli su da Kraljevo bude prepoznato na mapi svetske nauke o pčelarstvu. Jedan je od 60 koautora iz 31 zemlje sveta knjige „No bees, No life“.

"Poslednjih decenija opstanak pčela doveden je u pitanje. Ovo se mora shvatiti ozbiljno jer 84 odsto biljnih vrsta i 76 odsto proizvodnje hrane zavisi od oprašivanja koje obavljaju pčele. Zato hvala pčelama koje, milionima godina, učestvuju i , nadamo se, učestvovaće u očuvanju biodiverziteta naše planete. Na nama je da im to omogućimo jer time štitimo sopstveni opstanak,“ rekla je autor izložbe Mirjane Savić.

Izvor:https://www.danas.rs/kultura/kraljevo-otvorena-izlozba-posvecana-pcelama/

Poljoprivrednici čak i u planinskim selima sve učestalije koriste razne preprate za prskanje useva ne poštujući zakonske propise i sve ozbiljnije ugrožavaju pčele od kojih i sami imaju koristi. Mirko Krdžić iz Ušća kod Kraljeva, dugogodišnji je pčelar, većinu od 180 svojih košnica smestio je u planinsko selo Bresnik, tridesetak kilometara od Kraljeva. Tu je nedirnuta priroda, čist vazduh, bistre reke... Ali, pre nekoliko dana, na lokaciji na kojoj je bilo 53 košnice zatekao je užasnu situaciju. Nisu medvedi posećivali pčelinjak, kako se to ovde događalo, već je iz drugih razloga ispred svake košnice našao gomile uginulih pčela:

" Sve „izletnice” su mi uginule, one koje odlaze na pašu pa od mogućih tridesetak kilograma po košnici jedva da ću dobiti polovinu, to jest izgubiću skoro tonu meda. Lopatom sam morao da ih uklonim. No, nije to najvažnije i ne mogu ni u kojeg od meštana upreti prst, nego je za brigu što je i ovde došlo do pojave nestručne i nezakonite upotrebe prilikom prskanja voća, malina, kukuruza, tretiranja korova... " kaže Mirko Krdžić.

Dugo su planinska sela u kraljevačkom kraju „kasnila” sa upotrebom raznih hemikalija ali, kako je i tamo malinjaka i zasada voća sve više, to je i prskanje prepratima sve učestalije. Zakonski propisi se malo poštuju, prskaju se gotovo svi usevi i voće, čak i u cvetu, usred dana, a retki su primeri da se pčelari blagovremeno obaveštavaju o tretiranju. Sve je češće prskanje otrovnim sredstvima utrina i livada kako bi se izbeglo naporno i često košenje.

Nisu pčelari sa kojima smo razgovarali za sankcionisanje voćara i ratara nego su više za razumevanje. Ukazuju da mnogi poljoprivrednici nisu svesni koristi od pčela koje oprašivanjem podižu godišnje prinose u srpskoj poljoprivredi za čak 150 miliona evra. Bez njihovog oprašivanja, prinosi jabuka, jagoda i višanja pali bi za oko 35 odsto, šljiva za 42 odsto, malina čak za 45 odsto... Zato u razvijenijim zemljama farmeri plaćaju „puštanje” pčela na pašu u njihovim voćnjacima.

U razgovoru sa Draganom Rakićevićem, predsednikom kraljevačkog udruženja pčelara, koje okuplja oko dve stotine članova a koje poseduju devet hiljada košnica, doznajemo:

"Mi smo često, čak i posredstvom poljoprivrednih stručnih službi, organizovali susrete sa poljoprivrednicima i predavanja stručnjaka kako bi ukazali na štetnost nestručne i nezakonite upotrebe pesticida. Međutim, obično dođe pet, šest ratara i voćara, a po stotinu pčelara. Ne znamo zašto ne žele da čuju ono što je u obostranom interesu. Pored toga, brine nas i pojava opasne bolesti koja se naziva „američka trulež” pa sva uginuća ne bih baš da pripisujemo isključivo vlasnicima voćnjaka, livada i njiva", naglašava Rakićević.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/406642/Ratari-gluvi-na-molbe-pcelara

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30