Hoćemo da se poljoprivredni proizvođači više ne nazivaju „seljacima“. Strašno mi smeta kada neki kažu „seljaci“. Poljoprivredni proizvođač je „gospodin poljoprivrednik“. Ako sačuvamo selo sačuvaćemo i grad i one koji žive u gradu. I da ne koristimo selo samo kada je teško, da se onda selo pita, već uvek da se pita“, izjavio je predsednik Jedinstvene Srbije i Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma, koji je danas obišao radove na putevima pored njiva u najvećem jagodinskom selu Ribaru, gde se postavljaju i toaleti i kupatila sa tuševima pored njiva.

„Nismo došli u najveće jagodinsko selo Ribare da otvaramo toalete i kupatila pored njiva, nego da obiđemo i da vidimo kako su urađeni putevi do njiva i da li su radovi izvršeni kako smo se dogovorili. Toaleti sa kupatilima biće postavljeni na svakih 300 metara pored njiva u svim jagodinskim selima, a ima ih 52. Hoćemo kada gospodin poljoprivrednik dolazi u njivu, kada su vrućine, da može da se istušira. Nasipamo puteve kamenom do svake njive takođe u sva 52 sela i to u prvoj fazi 120 kilometara puteva, odnosno kao od Jagodine do Beograda. Širina puta je 3 metra, sa debljinom od 20 centimetara i sve to finansira grad Jagodina. Ja se nadam da ćemo za godinu i po dana nasipati kamenom sve puteve do njiva na teritoriji grada Jagodine. Bez poljoprivrednika nema života i moramo da vodimo računa o poljoprivrednim proizvođačima“, rekao je Marković.

„Posebno mi je drago kada vidim da se prvi put dešava da poljoprivredni proizvođač dolazi do njive putničkim automobilom. Nekada se nije moglo ni traktorom doći do njive zbog loših puteva. Ovo, najveće jagodinsko selo Ribare, ima gas, vodu, novoizgrađeni dom kulture, osnovnu školu na evropskom nivou, tri terena za male sportove, jedan sportski teren sa veštačkom travom u školskom dvorištu, penzionerski klub, svi se na teritoriji grada Jagodine voze besplatno autobuskim prevozom i naš cilj je da se uslovi života na selu ne razlikuje od onih u gradu. Takođe, poljoprivredni proizvođači u Jagodini imaju besplatne tezge na pijaci, ne plaćaju porez na poljoprivredno zemljište, a grad Jagodina je plaćao kamate za kredite poljoprivrednicima i prvrednicima“, kaže Marković.

„Nikada nisam hteo da prihvatim kada me zovu neki „stručnjaci“ i pitaju da li mogu da okupim poljoprivrednike da im održe predavanje. Ja ih pitam „imate li vi neka sredstva, neke pare da date poljoprivrednim prozivođačima, a ne da im pričate koliko đurbiva ide na hektar zemlje i koliko im nafte treba da bi se obradio jedan hektar. U oktobru idemo u uzvratnu posetu Egiptu, bili su nam ovde političari iz Indije i Nigerije i to su velika tržišta i mi moramo da iskoristimo te nekada prijateljske zemlje, kako bi plasirali naše poljoprivredne proizvode u Afriku i Aziju. Borimo se da se ne uvoze poljoprivredni proizvodi iz država gde su velike subvencije, jer kada na primer uvozimo neki poljoprivredni proizvod iz Holandije gde su velike subvencije, taj proizvod je jeftiniji od našeg domaćeg i tako se pravi direktna konkurencija našim poljoprivrednim proizvođačima. Međutim i država Srbije je počela da daje subvencije svojim poljoprivrednicima i siguran sam da dolaze bolji dani i za poljoprivrednog proizvođača u Srbiji“ , izjavio je predsednik Jedinstvene Srbije i Skupštine grada Jagodine.

„Privatni automobil sa kojim je ovde došao i koji uvek koristi gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović se po kvalitetu, starosti i ceni ne razlikuje od vaših automobila poljoprivrednih proizvođača. Ja sam došao džipom, ali ja džipove vozim od 1990. godine i nisam prvo postao političar, pa onda kupio automobil i to vi svi znate i u selu Ribaru i u mom Končarevu i svuda u Srbiji. „Ja se zahvaljujem koalicionim partnerima, SPS – u i SNS – u, jer sve odluke donosimo jednoglasno i sve što smo do sada radili bilo je u interesu svih naših građana i tako će biti i u narednom periodu“, istakao je Marković.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/politika/palma-otisao-sa-poljoprivrednicima-u-polje-a-tamo-zatekao-toalet-i-tuseve-sve-je-objasnjeno-jednom-recenicom/253395/vest

Predsednik Skupštine Jagodine Dragan Marković Palma rekao je da je Ministarstvo poljoprivrede najavilo pomoć pčelarima jer su pretrpeli velike gubitke. To je izjavio otvarajući 4. Međunarodni sajam pčelarstva.

- Želim da informišem pčelare da sam malopre razgovarao sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i rekao mu da su pčelari imali velike gubitke ove godine i da poslednje tri godine nisu imali neku zaradu i zbog uginuća pčela, i ministar je obećao da će pomoći pčelarima - kazao je Marković.On je zahvalio ministru i istakao da je pčelarski posao težak i da pčelari od marta do oktobra svakog drugog dana imaju posla oko košnica.

Marković je kazao i da će u sastavu delegacije koja će od 26. do 31. avgusta boraviti u Paraliji biti i veliki broj pčelara i poželeo pčelarima berićetnu sledeću godinu, te da sve lokalne samouprave na čelu sa državom treba da pomognu pčelare, kako bi mogli da prozivode med i da mogu od svog rada da žive, navodi se u saopštenju.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović je rekao da će za 15 do 20 dana u Rači biti građevinski završen pogon za prikupljanje i plasman meda i da će od naredne pčelarske sezone taj pogon početi sa plasmanom meda bez posrednika.

- Država Srbija godišnje ulaže u pčelarsku proizvodnju sedam miliona evra kroz razne vidove subvencija - rekao je Živadinović.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-novcana-pomoc-drzave/248493/vest

Poljoprivredno gazdinstvo Janković iz Jagodine, koje čine Danijel, Dragana i njihova ćerka Tijana, pre dve godine počelo je da pravi specifične proizvode od meda. I svako je osmislio svoj proizvod. Danijel izrađuje lekoviti liker od meda, Dragana je čuvena po medenjacima, a Tijana je osmislila "žaoku", proizvod protiv upale grla. Svi zajedno prave "gogolino", eurokrem od šumskog meda, kakaoa i lešnika. Osnovna sirovina je med koji dobijaju od pčela iz 40 košnica, smeštenih u planinskom rekovačkom selu.

- Da bih napravio originalni liker od meda, savetovao sam se sa dugogodišnjim pčelarima, koristio sam literaturu, a pratim i sva predavanja već osam godina, koliko se bavim pčelarstvom. "Gogolino" je veoma tražen, jer je ukusniji od bilo kog eurokrema, a pošto su sastojci veoma koncentrisani, uzima se samo jedna kašičica izjutra - kaže Danijel.

Njegova supruga Dragana već godinama pravi torte, kolače, ukrase od fondana, a kako je veoma kreativna, da bi se uključila u porodični posao, počela je da pravi medenjake kojima deca ne mogu da odole, kako zbog ukusa, tako i zbog oblika.

- Medenjake pravim isključivo na biljnoj bazi, od prirodnih začina, bez dodataka konzervansa i šećera. Koristim samo čist med. Što se tiče oblika, deci se najviše dopadaju pčelice, mede, cvetići, srca - kaže Dragana.

Tijana, kojoj je na Farmaceutskom fakultetu ostalo još samo da odbrani diplomski, došla je na ideju da napravi "žaoku" najpre za sebe, jer je često koristila tablete protiv upale grla. Pošto se uverila da grlo prestane da je boli posle dva dana, počela je da spravlja "žaoku" i za mušterije. Njen proizvod je zdraviji i jeftiniji od onog iz apoteke.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2578975/jankovici-iz-jagodine-od-meda-prave-eurokrem

Žetva suncokreta u Pomoravlju, Resavi i Levču u punom je zamahu. Rod je odličnog kvaliteta a i prinosi se visoki, rekli su Tanjugu u Poljoprivrednoj savetodavnoj službi za Pomoravski okrug u Jagodini.Bilo je dosta padavina što je povoljno uticalo na razvoj svih prolećnih kultura u ovom delu Srbije, pa i suncokreta, koji nije tradicionalno najzastupljenija kultura.

Najviše suncokreta je zasejano na parcelama Poljoprivrede - Dobričevo kod Ćuprije.

"Kroz naše oglede sa industrijskim uljanim kulturama, suncokretom i sojom, pokazalo se da im pogoduje ovo područje, a soja podnosi i visoke tempretaure i ova godina im je zaista pogodovala", izjavio je Tanjugu stručni savetnik Miodrag Simić.

"Savetujemo ljudima da seju više suncokreta i ima pomaka, ali još uvek ne u tom obimu kakav bi trebalo da bude", dodao je Simić.

Procenjuje se da je ove godine suncokretom u ovom regionu zasejano oko 3.500 hektara i uglavnom se radi o ugovorenoj setvi za Fabrike ulja u Srbiji.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/zetva-suncokreta-u-punom-zamahu-26-08-2018

Skupština grada Jagodine će sa 10 miliona dinara subvencionisati kamate za kratkoročno kreditiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na svojoj teritoriji, a sredstva su obezbeđena u budžetu grada za ovu godinu, rečeno je u nedelju (14. januara 2018. godine) Tanjugu u Gradskoj upravi.
 
- Kreditna podrška je vrsta podsticaja kojim se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita - stoji u odluci Gradskog veća koju je potpisao gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović.
 
Pravo na korišćenje kreditne podrške "ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrenog gazdinstva koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava".
 
Gradska uprava za budžet, finansije, privredu, poljoprivredu i finansije je zadužena da realizuje ovu odluku.
 
O ovoj odluci će u ponedeljak (15. januara 2018. godine) raspravljati i odbornici Skupštine grada.
 
Jagodina, prema poslednjem popisu poljoprivrede ima 6.358 poljoprivrednih domaćinstava koja obrađuju 18.790 hektara.

Tezge Gradske tržnice u Jagodini, zahvaljujući razvijenoj plasteničkoj proizvodnji, u ovom delu Srbije, i pored suše, pune su povrća, uz pristupačne cene.

Gradska tržnica u Jagodini je najveća u Pomoravskom okrugu i ovom delu Srbije, i na njoj prodaju, ali se i snabdevaju, i građani okolnih opština Pomoravskog i Šumadijskog okruga, posebno preko vikenda, rečeno je u Upravi pijace.

Trenutno dominiraju paprika i paradajiz, "uglavnom domaće proizvodnje iz plastenika, a zbog suše i visokih temperatura, i nedostatka sistema za navodnjavanje, gotovo i da nema proizvoda sa otvorenog prostora", ocenjuju u Upravi pijaca. 

Prodavci na pijaci tvrde da je ove godine suša, i visoka temperatura, rod povrća na otvorenom, u ovom kraju, umanjila za 75 odsto. 

Ove godine rod povrća, voća i žitarica u Pomoravskom okrug, koga, uz Jagodinu čine, Ćuprija, Despotovac, Paraćin, Svilajnac i Rekovac, je umanjen više od 60 odsto, a nešto manje suncokreta, kaže stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe u Jagodini Miodrag Simić. 

Šumadija i Pomoravlje su druga žitnica, po veličini, posle Vojvodine, u Srbiji, a zaliva se svega jedan odsto od 236.000 hektara, koliko je pod oranicama i baštama, stoji u analizi Sktora za poljoprivredu Regionlne privredne komora Šumadije i Pomoravlja. 

U njihovoj analizi stoji podatak, da su poslednjih 35 godina količine padavina u ovom delu Srbije "smanjena za 900 milimetara, suše su sve češće i poprimaju karakter elementarnih nepogoda". 

Oni procenjuju da bi se izgradnjom sistema za navodnjavanje, proizvodnja povećala četiri puta, a omogućile bi se i dve žetve, i poljoprivrednici "ne bi zavisili od neba".

Izvor: www.b92.net

Poljoprivrednici iz Jagodine već sedam godina ne plaćaju porez na poljoprivredno zemljište. I ove godine lokalna samouprava izašla je u susret poljoprivrednicima pa novac koji bi otišao na plaćanje poreza koriste za proširenje i unapređenje svoje proizvodnje. Slaba cena ratarskih kultura i nestabilna vrednost mleka na tržištu pogodila je poljoprivrednike u Srbiji. Zbog toga je i ove godine lokalna samouprava u Jagodini odlučila da oslobodi poljoprivrednike plaćanja poreza na poljoprivredno zemljište.Na tih 10 hektara svojih koje imam ne plaćam porez i to mi dobro dođe da završim i kupim delove mašina, nešto da ponovim, jer znate i sami da nikakva druga primanja nemamo i da od te poljoprivrede živimo, od proizvodnje mleka i mesa", kaže Života Antić, poljoprivrednik iz sela Bukovač. Svaki podsticaj, olakšica i ušteda za poljoprivredne proizvođače predstavlja priliku da se tim novcem nadomeste godišnji gubici. "Svaki dinar seljaku mnogo znači. Kolika je ta ušteda ja sada ne znam ali evo država nam je zakinula premije za mleko i eto taj novac koji dobijamo makar možemo da premestimo u naftu, potrošnja je sada gde je nekada bilo 30 dinara prešla na 40, gde je 40 sada je 50 dinara", veli Goran Miladinović-, poljoprivrednik iz Kočinog sela Jagodina ima 80.000 stanovnika a više od pola njih bavi se nekom poljoprivrednom proizvodnjom. Zbog toga je lokalna samouprava u Jagodini odlučila da i dalje nastavi sa pružanjem podrške poljoprivrednim proizvođačima. "Ovo je sedma godina da skupština grada donosi odluku da poljoprivredni proizvođači ne plaćaju porez iz razloga što je iz godine u godinu sve teže za poljoprivrednike i mi nećemo da dozvolimo da poljoprivrednici koji su izgubili tržište i koji teško žive pune opštinsku kasu. U proseku ti poljoprivrednici imaju od 5 do 10 hektara zemlje, a neko im je svake godine, njima koji imaju krave ili bikove, uzimao po jednu kravu ili bika za razliku u ceni", ističe Dragan Marković Palma, predsednik Skupštine opštine Jagodina. Pored organizovanih poseta poljoprivrednika koji odlaze u velike ratarske i stočarske centre Evrope, Jagodinci ne plaćaju ni tezge na pijaci pa je pomoć proizvođačima osnovni cilj lokalne samouprave.

Izvor:RTV

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30