Klasična proizvodnja rasada duvana u lejama se sve više povlači pred flotalnim sistemom uzgoja. Zbog mnogobrojnih prednosti koje donosi takva proizvodnja rasada ili proizvodnja „na vodi“ postaje sve popularnija i u proizvodnji rasada mnogih povrtarskih vrsta. S obzirom da se proizvodnja odvija u zaštićenom prostoru, mikroklimatski uslovi u plasteniku predstavljaju jedan od najvažnijih činioca za ekonomsku opravdanu i kvalitetnu proizvodnju rasada duvana.

Dakle, osnovni cilj kontrole mikroklime u plastenicima je postizanje optimalnih uslova za rast i razvoj biljaka. S obzirom da postoji više uzajamno zavisnih faktora koji utiču na klimu u plasteniku, svako odstupanje od njihovih optimuma dovodi do više ili manje limitiranog razvoja mladih biljaka. U ekstremnim situacijama čitava proizvodnja može biti dovedena u pitanje.

Jedan od najvažnijih mikroklimatskih uslova je svakako temperatura vazduha. S obzirom, da setva duvana počinje u prvoj dekadi marta niske spoljne temperature vazduha su uobičajne. Veoma često se ne možemo u potpunosti osloniti na direktnu sunčevu insolaciju kao izvor toplote u plasteniku (usled visoke oblačnosti npr.) tako da je najčešće neophodno dogrevanje plastenika. Tehnička rešenja variraju u zavisnosti od mogućnosti farmera – od klasičnih peći, preko cevnih izmenjivača toplote do ventilatora, koji za zagrevanje vazduha koriste čvrsto gorivo, električnu energiju, dizel gorivo ili TNG. Na navedene načine ne može se obezbediti optimalna temperatura (oko 20 °C), ali u svakom slučaju možemo zaštititi biljke od izmrzavanja. Treba napomenuti da i agril folija ima značajno mesto u očuvanju toplote, ali je za preporuku njena primena samo tokom noći (preko dana stvaranjem senke može da indukuje izduživanje biljaka). Takođe, poznato je da postoji i čitav niz tzv. termičkih folija sa visokom energetskom efikasnošću.

Temperatura vode na čijoj površini „plutaju“ biljke je najčešće u početku veoma niska. Često i ispod 8-10 °C. Zagrevanje vode još uvek nije rašireno, ali je poznat benefit koji donosi (bolji razvoj korenovog sistema i smanjenu pojavu negativnog geotropizma). Treba reći da postoje mogućnosti da se zagrevanje vode vrši putem solarnih panela, ali ostaje još da se vidi da li će ideja zaživeti u praksi. Visoke temperature vazduha u plasteniku se zadovoljavajuće rešavaju pasivnim provetravanjem (otvaranjem čeonih luftera i krilnih vrata). Bitno je da na sredini plastenika održavamo temperaturu 25-28 °C. Eventualni problemi mogu da se jave u plastenicima dužine veće od 28 m, pa u tom slučaju treba računati na ugradnju bočnih luftera čime se ostvaruju dobri rezultati. Proizvodnja rasada duvana se uglavnom završava krajem aprila i u prvoj polovini maja, tako da se u tom periodu veoma retko stvaraju ekstremno nepovoljni temperaturni uslovi i potreba za dodatno rashlađivanje biljaka putem senčenja, fogera, aktivne ventilacije i dr.

Veliku ulogu u rastu i razvoju biljaka ima i relativna vlažnost vazduha koja utiče na intenzitet transpiracije, fotosinteze, ali i pojavu bolesti. Flotalni sistem obično onemogućava da vlažnost vazduha u plasteniku  bude ispod 30 % (što bi bilo nepovoljno za biljke), već uglavnom u kombinaciji sa visokom temperaturom i visokom transpiracijom biljaka dovodi do prevelike vlažnosti vazduha (iznad 80%). Tada najveća opasnost preti od pojave oboljenja čijim prouzrokovačima (gljive, bakterije) upravo ovakvi uslovi najviše i odgovaraju. Vlažnost vazduha se (kao i temperatura) reguliše provetravanjem. Ne sme se zaboraviti, da čak i u uslovima prohladnog i oblačnog vremena treba obavezno povremeno otvoriti plastenik (računajući pri tome na prihvatljiv gubitak toplote).

Svetlost je faktor koji svojim kvalitetom i kvantitetom direktno utiče na fiziološku produktivnost biljaka. Na dužinu trajanja sunčanog dana mi naravno ne možemo uticati, ali uz izbor odgovarajuće folije (debljina, UV blokada, propustljivost difuzne svetlosti itd.) i orijentaciju plastenika (sever-jug) može se značajno doprineti većem iskorišćenju svetlosnog potencijala. Naravno, veštačko osvetljenje bi bilo idealno rešenje u uslovima nedostatka svetlosti, ali za sada finansijski nije isplativo u komercijalnoj proizvodnji rasada duvana.

*Autor teksta mr Dušan Jankov zadužen je u  kompaniji JTI za unapređenje proizvodnje duvana i saradnju sa poljoprivrednicima.

Beograd, 11.12.2018.

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS uz  podršku Zadružnog saveza Srbije prigodnom svečanošću upriličenom u Centru  Sava, uz prisustvo brojnih članova i prijatelja, obeležilo je 14.  godina  postojanja i aktivnog rada. Tom prilikom prisutni su mogli da se upoznaju sa dostignućima AGROPRESS-a u prethodnom periodu i projektom „500 zadruga u 500 sela“. Na skupu je bilo prisutno 300 zadugara, novinara, profesora među kojima su bili dr Zoran Keserović,  dr Vlade Zarić, dr Brana Radenković, dr Natalija Bogdanov i brojni drugi stručnjaci. U ime inistra Krkobabića govorio je dr Siniša Perić. Sponzori proslave i nagrada su bili kompanije DUNAV OSIGURANJE, JTI i NLB Bank-a.

Goran Đaković, predsednik UO AGROPRESS-a

Predsednik Udruženja AGROPRESS Goran Đaković  u ime članova pozdravio je prisutne i izrazio zadovoljstvo što je ove godine AGROPRESS okupio svoje prijatelje, saradnike i partnere u još većem broju, ističući uspehe AGROPRESS-a na domaćem i međunarodnom planu. On se zahvalio i kompaniji DUNAV OSIGURANJE koja je najznačajniji  sponzor Udruženja koje sprovodi projekat Preduzetnice u agrobiznisu uz podršku Ministarstva poljoprivrede.

Goran Pekez obratio se u ime kompanije JTI

Informacije i zadugarstvo ključ razvoja poljoprivrede

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović istakao je da je, kroz Nacrt zakona o podsticajima agraru, stvorena pravna osnova da zadruge mogu biti korisnici subvencija. Lokalne samouprave  državno poljoprivredno zemljište sve više trebaju da tretiraju kao instrument za razvoj, naglasio je Mahmutović i dodao da je to šansa za privlačenje investicija, kako domaćih tako i inostranih.

Jasmina Nikitović Stojičić i Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije,  je ovom prilikom  istakao da su u ovoj godini izdvojena veoma značajna podsticajna sredstva koja kroz projekat „500 zadruga u 500 sela“ sprovodi Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća Milana  Krkobabića u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave. Novac je namenjen za kupovinu opreme za zadruge kako bi sa finalnim proizvodom izašle na tržište objasnio je Mihailović i podsetio na to da je Vlada Srbije izdvojila 825 miliona dinara u ovoj godini za pomoć pri osnivanju novih zadruga.

Vladimr Čaprić, NLB i Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Vladimir Čaprić, izvršni direktor sektora za upravljanje prodajom NLB Bank-e primio je priznanje AGROPRESS-a za doprinos razvoju agrobizni sektora uz obrazloženje da je ova banka, pojedinčno isplatila najviše subvencionisanih kredita. Ovom prilikom on je istakao da NLB Bank-a odobrava poljoprivrednicima kredite iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kao finansijska institucija opredeljena je za podršku razvoju poljoprivrede. „To je jedan od strateških prioriteta u poslovanju“ istakao je Čaprić koji je ovom prilikom uručio nagrade najboljim novinarima.

Dr Luka Radoja i Jasmina Nikitović Stojičić

Dobitnici nagrada su:  Svetlana Kovačević, glavni i odgovorni urednik portala Domaćinska kuća,  Ljiljana Vasić, novinarka emisije Znanje Imanje, dok je  za 45 godina postojanja plaketa dodeljena emisiji ZNANJE IMANJE kao i emisiji OTKOS za 18 godina rada. Nagrade su primili urednici Jasmina Nikitović i Slaviša Dabižljević. Dobitnicima su uručeni i prigodni pokloni kompanije JTI koju je predstavljao Goran Pekez direktor korporativnih poslova.

Ovo je bila prilika da se predstave i prve dve složene zadruge iz Starog Slankamena i Arilja.

Prisutno je bilo više od 300 zvanica.

Opširnije u narednom izdanju.

 

 

 

U proizvodnji duvana jedan od veoma važnih ciljeva je i pravilno sortiranje i pakovanje duvana. Između ostalog ovaj postupak treba sprovoditi sa posebnom pažnjom kako bi se izbegle neželjene situacije, odnosno kako bi se na vreme uočilo prisustvo stranih primesa. Jer ukoliko dođe do kontaminacije duvana nekim od primesa, nije isključena mogućnost da se ostaci nađu i u finalnom proizvodu, što je svakako neprihvatljivo.

Strane primese, po svom poreklu, delimo u dve osnovne kategorije:

Kategorija 1 (ujedno i najnepoželjnija)

  1. primese sintetičkog porekla (polietilensko vezivo, stiropor, najlon, selotejp, celofan, guma, sunđer, plastika, opušci i dr.)
  2. primese prirodnog porekla (prašina, kamen, metal i dr.)

Kategorija 2 - primese organskog porekla (perje, kudelja, osušeni biljni delovi i sl.)

Kako dolazi do kontaminacije?

Proizvođači duvana, odnosno njihova gazdinstva su primarni izvor stranih primesa, u čijem okruženju su mnogi potencijalni izvori kontaminacije. Priroda posla i način života na gazdinstvu uslovljava mogućnost kontaminacije sa raznih strana. Neka od najčešćih izvora su plastične folije, sunđeri od sušara, stiroporske tacne, delovi garderobe, zaštitne opreme i ličnih stvari radnika, komunalni otpaci…

S druge strane, u Primarnom procesu obrade duvana takođe može da dođe do kontaminacije usled oštećenja mašina i opreme, alata, ličnih zaštitnih sredstava i sl.

Koja su rešenja na raspolaganju?

Da bi se u praksi smanjili ili eliminisali potencijalni izvori stranih primesa trebalo bi očuvati dosadašnju dobru praksu u sprovođenju preventivnih mera, koje su do sada dale dobre rezultate i koje su svakako za preporuku:

- Edukacija  farmera u cilju poboljšanja integriteta i kvaliteta proizvoda

- Nastavak dobre prakse (upotreba stolova za otprašivanje, zamena sunđera na vratima sušara, prostorna izolacija potencijalnih izvora kontaminacije od mesta sušenja, sortiranja, pakovanja i čuvanja duvana, izbegavati sadnju duvana na parcelama gde se prethodnih godina upotrebljavala malčfolija...)

- Inspekcija koju vrše farmeri ili radnici

- Inspekcija gazdinstva koju vrše reonski instruktori

- Redovno održavanje mašina, opreme i pribora

Međutim, ukoliko preventiva nije u potpunosti realizovana, postoji rizik da, u Primarnom procesu obrade, dođe do kontaminacije značajne količine duvana, što opet iziskuje dodatno finansijsko i ljudsko angažovanje.

Stoga je veoma važno da saradnja naše kompanije i proizvođača ide u pravcu očuvanja i unapređenja kvaliteta duvana, kako bi zajedničkim naporima ostvarili željeni cilj.

Piše: Dušan Jankov, magistar poljoprivrednih nauka. Dušan je u kompaniji Japan tobako internešenal (JTI) zadužen za unapređenje proizvodnje duvana i saradnju sa poljoprivrednicima, kao i za pravilnu primenu poljoprivrednih radnih praksi

 

 

 

 

      

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najveći japanski investitor u Srbiji, kompanija Japan Tobacco International (JTI) pokrenula je novu proizvodnu liniju u fabrici u Senti u okviru investicionog ciklusa vrednog 7 miliona dolara.

Novu liniju su svečano pustili u rad potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, predsednik skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, kao i Jasutake Tango, predsednik JT grupe koji je ovim povodom došao u posetu iz Japana.

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić tom prilikom, izjavio je: „Velika zahvalnost kompaniji JTI za sve što je uradila za srpsku ekonomiju. JTI spada u uspešne privatizacije, kompanija je investirala oko 180 miliona dolara, među pet je najvećih poreskih obveznika, ali i ne samo to! JTI je doneo i novu tehnologiju, kulturu rada, politiku zaštite radnika, društveno-odgovorno poslovanje, kao i doprinos zajednici. Duvanska industrija značajno utiče na  smanjenjenje spoljnotrgovinskog deficita, duvana izvozimo manje od kukuruza, ali više od malina. JTI je partner Vladi u suzbijanju ilegalne trgovine duvanskih proizvoda i  najbolja preporuka za druge japanske investicije u Srbiji. Puno uspeha“.


Investicioni ciklus, pored nove proizvodne linije uključuje i dodatnu modernizaciju mehanizacije u fabrici, kao i inovaciju proizvoda. "Sa novom proizvodnom linijom, JTI nastavlja da širi svoje poslovanje, čime jasno pokazuje svoju dugoročnu opredeljanost ka daljem rastu kompanije u Srbiji, doprinoseći tako razvoju cele domaće privrede", rekao je Jasutake Tango, predsednik JT grupe. Ističući zahvalnost Vladi Srbije na podršci i naporima usmerenim ka stvaranju stabilnog i predvidivog poslovnog okruženja, Tango je poručio da je JTI posvećen partnerskom odnosu sa Vladom zasnovanom na međusobnom razumevanju.

Od kupovine Duvanske industrije Senta 2006. godine, JTI je uložio više od 180 miliona dolara u Srbiji, utrostručio broj zaposlenih sa 84 na 290, pokrenuo proizvodnju cigareta i njihov izvoz na tržišta Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i Albanije, kao i izvoz duvana i cigareta u EU.

U periodu od 2006. do danas vrednost izvoza iznosi gotovo 230 miliona dolara, dok je udeo kompanije na tržištu Srbije u toku istog perioda utrostručen. JTI je jedan od pet najvećih poreskih obveznika u Srbiji sa 2 milijarde dolara uplaćenih u budžet u periodu 2006 - 2018.



Kao jedina strana kompanija koja otkupljuje domaći duvan, JTI je najveći proizvođač duvana u Srbiji koji angažuje oko 1.000 zaposlenih u Beogradu i Senti, uključujući uzgajivače duvana, članove njihovih porodica, kao i sezonske radnike.

Za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj posluje, JTI je dobitnik priznanja Virtus.

 

Direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji JTI Goran Pekez izjavio je da bescarinski uvoz duvana ne ugrožava domaću proizvodnju.

Direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji Japan tobako internešenal (JTI) Goran Pekez reagovao je danas na zahtev malih proizvođača duvana da treba ukinuti bescarinski uvoz duvana ocenom da nije tačno da takav uvoz ugrožava domaću proizvodnju.

Pekez navodi da uvoz duvana po ovom osnovu čini svega 10 odsto ukupne uvezene količine duvana.

"Na sve ostale količine, carina je u potpunosti plaćena", ističe on u izjavi za Tanjug.

Uz to, ističe, bescarinski uvoz opao je za oko 30 odsto gledajući na period od pre nekoliko godina.

Prema Uredbi koja uređuje ovu oblast, svaka kompanija je dužna da u istom iznosu u kojem uveze duvan u tom istom iznosu otkupi duvan proizveden u Srbiji, a Pekez tvrdi da JTI svake godine otkupi domaćeg duvana u više nego duplo većem iznosu nego što ga uveze.

"Kao najveći proizvođač duvana u Srbiji tvrdimo da ne postoji nikakav povlašćen položaj bilo koga u lancu proizvodnje sirovog duvana i mi potpuno podržavamo politiku Ministarstva poljoprivrede i Vlade Srbije", rekao je Pekez.

On je ocenio da duvan ima svoju tržišnu vrednost, kao i da svako ko je time nezadovoljan treba "da radi na efikasnosti svoje proizvodnje, umesto da ponavlja apel za državnu pomoć".

"Znatan deo tih manjih prinosa nije posledica loše berbe, nego prodaje duvana švercerima, koji se onda ne prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede kao prinos. Takvi proizvođači ne zaslužuju pomoć, nego krivičnu sankciju", kaže on i dodaje da u prilog tome govore podaci o povećanim zaplenama i uništavanju duvana:

"Za prvih devet meseci ove godine zaplenjeno i uništeno je više od 200 tona u poređenju sa 77 tona u celoj 2016.godini", naveo je.

Prema njegovim rečima, jedini adekvatan odgovor na ovaj problem jesu aktivnosti u borbi protiv kriminala.

"Aktivnosti državnih organa, a pogotovo policije i tužilaštva pokazale su razmere ovog problema, ali i adekvatan i snažan odgovor države koji ima našu punu podršku", zaključio je Pekez.

Deo "malih" proizvođača duvana u Srbiji smatra da je ukidanje premije za duvan pre osam godina dovelo do povećanja crnog tržišta ovog proizvoda u zemlji, a tvrde i da je državni budžet proteklih godina zbog toga oštećen za desetine miliona evra.

Oni su za Tanjug ranije naveli da je takvim merama ugrožena egzistencija 10.000 zaposlenih primarnih proizvođača duvana u zemlji i istakli da će se, ukoliko se ne pronađe rešenje u okviru Grupacije za proizvodnju duvana pri Privrednoj komori Srbije (PKS), obratiti vladi za pomoć u rešavanju njihovih problema.

Kao jedini način za izjednačavanje uslova za proizvodnju duvana u Srbiji, proizvođači vide hitno ukidanje bescarinskog uvoza duvana i uvođenja premije od 0,50 evra proizvedenog duvana po kilogramu.

Izvor: www.vecernjenovosti.rs

Praktični saveti za sortiranje i pakovanje duvana

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3218-prakticni-saveti-za-sortiranje-i-pakovanje-duvana

 

Duvan tipa Virdžinija suši se toplim vazduhom, u posebno za tu namenu napravljenim sušarama. Duvan koji smo stavili u sušaru, treba da bude po svojstvima ujednačen, i u tehničkoj zrelosti.

Prema promenama i spoljnim znacima, koji se ogledaju na listovima duvana u sušenju možemo izdvojiti sledeće faze u sušenju:

  1. Užućivanje ili štavljenje
  2. Fiksiranje boje
  3. Sušenje lisne plojke
  4. Sušenje glavnog rebra
  5. Vlaženje (kondicioniranje) duvana

Pre početka samog procesa sušenja, duvan treba držati na ventilaciji četiri do šest sati, sa otvorenim ventilacijama, da bi vazduh uspostavio put-cirkulaciju kroz lišće u ramovima, a ukoliko je jako vlažan da bi se izvukla prekomerna vlaga. 

Faza užućivanja ili štavljenja

Za vreme ove faze zelena boja lista treba da gotovo sasvim izčezne i poprimi limunastožutu ili oranž boju sa blagim zelenčivim prelivom. Da bi se to postiglo duvan se u sušari podvrgava režimu male toplote i velike relativne vlažnosti vazduha kroz potrebno vreme.

Obavezna oprema je kontrolni termometar (psihrometar) koji na sebi ima i suvi i vlažni termometar. U ovoj fazi razlika između ova dva termometra treba da je dva stepena.

Ova faza obično traje 30 do 48 sati pri temperaturi 32 do 38 stepeni Celzijusa. Ako krećemo sušenje sa temperaturom 34 stepena, na ovoj temperaturi duvan držimo 10-12 sati. Za to vreme ventilacija treba da je zatvorena, sem ukoliko dođe do povećanja relativne vlažnosti kada s vremena na vreme treba vantilaciju malo otvoriti i vlagu smanjiti. Na temperaturi suvog termometra od 36 stepeni treba se u većini slučajeva zadržati od 14 do 18 sati, kada zelena boja plojke sasvim prelčazi u limunastu ili oranž. Zelenčavost se nešto jače zadržala u središnjem delu plojke, uz glavno rebro i pokraj sporednih rebara.

Kad su listovi pokazali te znakove povećavamo temperaturu na suvom termometru na 38 stepeni u roku od dva do tri sata. Na toj temperaturi držimo duvan 12 do 14 sati. Ukoliko je spoljna temperatura visoka početi sušenje sa tom temperaturom (ako je npr. 36 stepeni početi sa 36). Listovi sada počinju jače venuti i poprimaju limunastu ili oranž boju na gotovo čitavoj površini plojke. Jedino uz glavno rebro i pokraj srednjih rebara zelenčavost se nešto jače zadržala. Kad se na listovima očitavaju takva obeležja, faza užućivanja je pri kraju.

Piše: Dušan Jankov

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. avgusta. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31