Nešto više od trećine građana Evropske unije starijih od 15 godina ne jede svakodnevno voće i povrće dok svaki sedmi pojede najmanje pet porcija. Razlike od članice do članice su osetne pa u Belgiji samo 16% stanovnika a u Rumuniji čak 65% ne jede svaki dan voće i povrće. S druge strane, udeo onih koji jedu preporučenih pet porcija voća i povrća svaki dan kreće se od 33% u Britaniji do manje od 5% u Rumuniji i Bugarskoj. Razlike u potrošnji primetne su i između muškaraca i žena, kao i između ljudi sa različitim nivoom obrazovanja.

Redovno kozumiranje voća i povrće smatra se važnim elementom zdrave i izbalansirane ishrane. EU podstiče konzumiranje voća u povrća pet puta na dan kampanjim "5 dnevno" na preporuku Svetske zdravstvene organizacije da svaki čovek pojede svaki dan najmanje 400 grama voća i povrća isključujući krompir i drugo krtolasto povrće koje sadrži skrob. Među članicama EU najmanji procenat stanovnika koji ne jedu svakodnevno voće i povrće zabeležen je u Belgiji (16%) a slede Portugalija (20,7%), Velika Britanija (21%), Italija (23%), Španija (25%), Slovenija (27%), Hrvatska (27,5%) i Grčka (30%). Istovremeno više od polovine populacije u Rumuniji (65%) i Bugarskoj (58,6%) ne jede svaki dan voće i povrće. Po između 45 i 50% starijih od 15 godina u Letoniji, Slovačkoj, Češkoj, Holandiji i Nemačkoj takođe ne jede voće i povrće svakodnevno.

Britanci najviše poštuju pravilo "5 dnevno"

Trećina populacije Velike Britanije (33,1%) i po četvrtina Danske (25,9%) i Holandije (25%) konzumira najmanje pet porcija voća i povrća svaki dan. S druge strane, tu naviku u ishrani ima samo 3,5% građana starih 15 i više godina u Rumuniji, 4,4% u Bugarskoj, 7% u Hrvatskoj, 7,2% u Austriji, 7,5% u Sloveniji i 7,8% u Grčkoj. Na nivou EU, svaki sedmi građanin (14,1%) od 15 i više godina u 2014. se držao pravila "5 dnevno". Statistike pokazuju da građani sa višim nivoom obrazovanja češće poštuju pravilo "5 dnevno" od manje obrazovanih. Te razlike su najveće u Britaniji a najmanje u Grčkoj. Na nivou EU, 18,8% visoko obrazovanih starih 15 ili više godina jede najmanje pet porcija voća i povrća dnevno prema 12,1% onih sa nižim obrazovanjem, što predstavlja razliku do 6,7 procentnih poena. Među članicama EU taj jaz je najveći u Britaniji, 15,6 procentnih poena, a slede Danska (14,3) i Portugalija (11,5). Istovremeno je razlika manja od dve procentna poena registrovana u Grčkoj (0,9), Nemačkoj i Austriji (1,6), pokazuju podaci Evropske statističke službe.

Inače, za odrasle porcija podrazumeva 80 grama voća ili povrća a kod dece količina zavisi od starosti, veličine tela, nivoa fizičke aktivnosti. Porcija za odrasle otprilike odgovara količini koja staje na dlan. Jedna porcija voća su npr. dve šljive ili kivija, sedam jagoda, tri kajsije, jedna banana ili kruška ili pomorandža, pola grejpfruta, 30 grama sušenog voća. Porciju povrća čine dva cveta karfiola, četiri kašike spanaća ili boranije, tri kašike kuvanog povrća, poput šargarepe, parče krastavca od 5 centimetara, jedan paradajz srednje veličine ili sedam čeri paradajza.

Izvor: EurActiv.rs

Vlada Velike Britanije saopštila je  da će nastaviti da finansira projekte EU fondova za poljoprivredu, infrastrukturu i nauku do 2020. godine, čak i ako pre toga napusti Uniju. Britanski ministar finansija Filip Hamond želi da ublaži zabrinutost među poljoprivrednicima i naučnicima o tome čime će na koji način će se rešiti pitanje zamene za mlione evra koje dobijaju od EU. Pojedini naučnici u Velikoj Britaniji rekli su da neizvesnost već pogađa njihovu mogućnost da započnu višegodišnje istraživačke projekte. Hamond je rekao da organizacije “žele uveravanja o toku novčanih sredstava koja će primiti”, što bi obezbedilo “stabilnost i sigurnost”. On je izjavio da bi garancija finansijskih sredstava koštala poreske obeveznike oko 4,5 milijardi britanskih funti (oko 5,2 milijarde evra) godišnje. Građani Velike Britanije opredelili su se na referendumu u junu za izlazak te zemlje iz EU, a vlada navodi da formalni dvogodišnji pregovori o istupanju neće početi pre 2017. godine. Izvor: Beta

Miloš Brnović je bio veoma sumnjičav prema IPARD fondu. Verovao je da  od toga nema ništa. Međutim, nešto ga je teralo da počne da prikuplja dokumentaciju i da proba.

Miloš je želeo da uloži novac u kupovinu grla tovnih junadi, bioplinsko postrojenje, specijalnu opremu za transport stajskog đubriva i traktor, odnosno mehanizaciju.

On se inače bavi uzgojem tovne junadi i imao je u postojećem objektu 350 grla tovne junadi. U odnosu na Petra, o kojem smo pisali, koji je mogao da uloži i u kupovinu grla tovne junadi i u traktor snage 100kw, Miloš to nije mogao. Glavni i jedini razlog je to što je već imao prekoračeni broj grla tovne junadi, a za traktor mu je bilo potrebno i određena površina obradive zemlje, odnosno minimum 20 ha. 

Zato je odlučio da ne proširuje proizvodnju već da novac uloži u bioplinsko postrojenje i opremu za transport stajnjaka.

Kada govorimo o izgradnji i opremanju bioplinskog postrojenje, odnosno postrojenja za proizvodnju obnovljivih izvora energie, potrebno je naglasiti da podnosilac proizvedenu energiju iz obnovljivih izvora mora koristiti za vlastite potrebe. Ukoliko se desi da je planirana godišnja proizvodnja električne ili toplotne energije veća od prosećne godišnje potrošnje električne ili toplotne energije objekata koji se planiraju snabdevati ovom energijom, podnosilac, odnosno u ovom slučaju je to bio Miloš dobiće podršku samo za utrošenu energiju.

Ono što većinu interesuje, to je da li se prizvedena energija može koristiti za grejanje domaćinstva. Odgvor je da može, odnosno, mogu se zagrevati svi objekti koji sun a poljoprivrednom gazdinstvu u koje se planira ulagati.

Iako svi žele da kupe traktor, ovo jedan lep primer kako se može investirati u poljoprivredno gazdinstvo, a samim tim i čuvati prirorda jer se električna i toplotna energija moraju stvarati iz obnovljivih izvora energije.

 

 

 

 

 

 

 

Da li je dozvoljeno korišćenje drugih fondova?

Projekti koji su sufinancirani iz IPARD programa mogu takođe biti sufinansirani i iz drugih izvora javne pomoći (međunarodnih ili nacionalnih), pod uslovom da ukupni udeo javne pomoći ne prelazi unapred određeni maksimum. Prema tome, korisnik mora obavestiti nadlećne institucije o korišćenju drugih izvora novca da bi se mogao izračunati ukupan iznos sredstava koje sufinansira IPARD

Da li se sme promeniti vlasništvo nad onim što je sufinansirao IPARD?

Korisnik koji je primio IPARD sredstva ne sme promeniti vlasništvo nad predmetom ulaganja, dati u zakup predmet ulaganja ili premestiti sufinansiranu proizvodnu aktivnost od dana sklapanja IPARD Ugovora i još tokom pet (5) godina od datuma konačne isplate podrške navedenog u Potvrdi o završetku ulaganja. Predmet ulaganja mora ostati u vlasništvu korisnika za vreme trajanja ugovornih obaveza.

Označavanje ulaganja u IPARD programu

Ulaganja u okviru IPARD programa trebaju biti vidljivo označena informativnom pločom na kojoj se nalazi opis ulaganja.

Ovde možete videti primer informativne ploće u Republici Hrvatskoj http://prntscr.com/a8z1c7

Korisnik je obavezan da sopstvenim sredstvima nabavi odgovarajuću informativnu tablu i postavi je uz prilazne pravce mestu gde se projekat odvija.

Informativna tabla mora ostati na lokaciji najmanje 5 godina od datuma konačne isplate.

Prilikom ulaganja u izgradnju trajnih građevina potrebno je postaviti trajnu tablu na najvidljivijem delu građevine, kao što je glavni ulaz ili pročelje zgrade.

Rekonstrukcija sufinansiranih objekata

Prilikom ulaganja u rekonstrukcije neophodno je postaviti informativnu ploču na najvidljivjem delu građevine koja se rekonstriše.

Ovde možete pogledati kako izgleda informativna tabla za označavanje ulaganja u rekotrukciju građevina sufinansiranih iz IPARD fonda i njene dimenzije: http://prntscr.com/akmahl

Nabavka opreme

Za ulaganja u nabavku opreme korisnik je obvezan postaviti informativnu ploču na glavni ulaz građevine u kojoj je postavljena odgovarajuća oprema koja je sufinancirana IPARD sredstvima.

Ovde možete pogledati kako izgleda informativna tabla za označavanje opreme koja je sufinansirana iz IPARD fonda i njene dimenzije: http://prntscr.com/akmb7m

 

 

Kad god da se raspiše prvi poziv za IPARD program u Srbiji, pa bilo to i dogodine, za one koji nameravaju da se prijave na konkurse važne su dve stvari.

Prva je da vide da li se njihova gazdinstva, s obzirom na kapacitete koje imaju, uklapaju u ovaj evropski fond ili pak nemaju reference za njega. Druga je da pogledaju šta se, ako se uklapaju u IPARD, od njih traži i šta sve treba da pripreme pre nego što se objavi prvi konkurs.

Lepo je to što je Evropa namenila 175 miliona evra srpskoj poljoprivredi – mada nikako nije dobro to što još uvek nismo spremni da evropske milione prihvatimo - ali kada se pogleda sadržaj dokumenta IPARD 2 Republike Srbije, jasno je da će pred poljoprivrednicima i svima koji im pomažu da do zajma dođu, biti težak put kroz papirologiju, proceduru, neuređene državne knjige i propise.

Dakle, najpre treba da znaju ko će sve moći da učestvuje na konkursima kada se konačno raspišu. Na primer, oni koji u štalama imaju manje od 20 krava (ako će da konkurišu za mere koje se odnose na mleko), manje od 150 svinja ili stotinu ovaca (mere za meso), manje od dva hektara pod sitnim voćem, manje od dva hektara pod žitaricama i industrijskim biljem..., u startu neće moći da zadovolje kriterijume te takvi nisu za IPARD.

Oni će moći da računaju jedino na finansijsku podršku naše države, a koja će biti propisana nacionalnim programom za poljoprivredu. Valja imati na umu da je IPARD namenjen takozvanim naprednijim gazdinstvima i dobro je to što je Srbija razgraničila one koji potpadaju pod nacionalni fond od onih koji mogu da konkurišu za evropski.

Kako će izgledati prijave za IPARD, koja će tačno dokumentacija biti potrebna, teško je precizirati s obzirom na to da pravilnici nisu objavljeni. Za sada, možemo samo da se pozovemo na ono što piše u samom IPARD 2 programu i, nije zgoreg, na iskustva poljoprivrednika iz Hrvatske, koji su kroz sve to već prošli.

U svakom slučaju, poljoprivrednici treba da znaju da najpre treba da obezbede pun iznos novca za investiciju i da ga prikažu na bankovnom računu. Potom se prijavljuju na objavljeni konkurs i dostavljaju potrebnu dokumentaciju da bi ušli u proces odobravanja projekta.

 

Tek kada im se projekat odobri, mogu da započnu investiciju, kojoj najmanje pet godina ne sme da se menja namena i koja mora da zadovolji i nacionalne i EU standarde. Od Evrope novac stiže poljoprivrednicima (najviše 75 odsto vrednosti tih ulaganja) tek kada završe investiciju.

Za sve to potrebno je da dokažu da nisu dužni državi po osnovu poreza, obaveza za socijalno osiguranje i drugih obaveza, potom da dostave izjavu da ne traže za isto ulaganje podršku kod drugih nacionalnih i EU fondova, da imaju ugovor o zakupu ako zemlja nije u vlasništvu...

Poruke koje nam šalju hrvatski poljoprivrednici su ohrabrujuće i pozitivne. Kako za “Dnevnik” kaže načelnik za poljoprivredu u Vukovarsko-srijemskoj županiji Andrija Matić, Hrvatska u početku nije bila dovoljno spremna, ali je uhvatila korak par godina pred samo pristupanje EU te je ipak umnogome iskoristila mogućnosti koje IPARD pruža.

“Svakako da nema razloga da se prigovori IPARD-u kao programu jer je odličan. Zamerke bi više bile upućene ka našoj nespremnosti i neinformisanosti. Da smo se na vreme obavestili i pripremili, iskorišćenost tih sredstava bila bi veća i ne bismo gubili vreme. Iz iskustva hrvatskih poljoprivrednika govorim i preporučujem farmerima u Srbiji da ozbiljno shvate tu pripremu”, poručuje Matić.

“I seoski župnik trebalo je da priča o IPARD-u. Da kaže poljoprivrednicima u svom selu šta mogu dobiti za šljivik, šta za staju... Da se više o tome pričalo, bolje bismo taj novac iskoristili”, kaže on.

Matić dodaje i da je u početku bilo dosta straha među hrvatskim poljoprivrednicima da neće proći na konkursu, da je to za njih prevelik zalogaj. Morali su da angažuju konsultante, a to je koštalo, a niko nije mogao da tvrdi da će prijava sigurno proći, kažei Matić.

“Recimo, trebalo je da se osiguraju dva miliona evra da bi se milion dobio natrag. Osim toga, i pre ulaska Hrvatske u EU, došlo je do sloma nekih tržišta jer se naša zemlja otvorila kao zajedničko tržište i cene su u primarnoj proizvodnji padale. Tako je padao i interes za proizvodnju u mlekarstvu i drugim sektorima. A, s druge strane, imali smo nacionalni program koji je nudio dobre uslove, pa su se mnogi odlučivali za taj, lakši vid dobijanja finansijske podrške. Dobro je što je u Srbiji razgraničeno ko će moći da konkuriše za nacionalne mere, a ko za evropske fondove”, ocenjuje Matić.

“U svakom slučaju, ako se Srbija valjano pripremi za IPARD, biće joj to dobra škola i za buduće strukturne fondove koji su sada hrvatskim poljoprivrednicima na raspolaganju. Sada imamo velike proizvođače koji iz strukturnih fondova dobijaju i pet miliona evra”, ističe on.

 

Izvor:b92.net

 Stručna osposobljenost

Podnosioci prijava za dodelu sredstava IPARD programa u šestoj meri su fizičke i pravne osobe (isključujući udruženja), u rangu mikro preduzetnika u sistemu PDV-a 100% u privatnom ili do 25% u državnom vlasništvu, odnosno u vlasništvu jedinica lokalne  ili regionalne samouprave.

U slučaju ulaganja u izgradnju dečjih vrtića, podnosilac prijave su fizičke i pravne osobe (isključujući udruženja), u rangu mikro preduzetnika 100% u privatnom vlasništvu te na početku ili na kraju ulaganja registrovana kao ustanova od javnog interesa koja nije obavezna biti u sistemu PDV- a.

U slučaju ulaganja u rekonstrukciju i (ili) opremanje dečjih vrtića, podnosioci prijave su javne ustanove, u rangu mikro preduzetnika, 100% u privatnom vlasništvu koje nisu obavezne biti u sistemu PDV-a.

Podnosilac / korisnik treba da bude registrovan u skladu s nacionalnim zakonodavstvom:

a) na početku i na kraju ulaganja, ako tu delatnost obavlja u trenutku podnošenja prijave na Konkurs

b) na kraju ulaganja, ako tu delatnost ne obavlja u trenutku podnošenja prijave na Konkurs

 

Opšti kriterijumi prihvatljivosti definisani IPARD programom:

1.Ulaganje treba zadovoljavati standarde Zajednice na kraju realizacije ulaganja.

2.Preduzeće  mora zadovoljiti minimalne nacionalne standarde koji se odnose na zašitu životne sredine, javno zdravlje (zdravstvena ispravnost i kvalitet hrane i hrane za životinje), zdravlje životinja i bilja, dobrobit životinja i bezbednost na radu u vreme kad je odluka o dodeli sredstava donesena. Gde su odgovarajući nacionalni standardi zasnovani na standardima Zajednice uvedeni u vreme kad je primljena prijava, podrška se može odobriti bez obzira na neispunjavanje tih standarda, pod uslovom da preduzeće / privreda zadovolji uvedene standarde do kraja realizacije ulaganja.

3. Popis važećih nacionalnih minimalnih standarda, agencija nadležna za plaćanja bi trebalo da objavi na svojoj internet stranici.

4. U trenutku prijave podnosilac mora imati podmirene obaveze prema državi.

5.Ako su strategije lokalnog razvoja odobrene od strane Ministarstva, ulaganja bi trebala da budu u skladu sa važećim regulativama EU.

6. Nije dozvoljeno preduzimanje radnji koje bi mogle dovesti do finansiranja istog ulaganja unutar IPA komponente III i IPARD programa, uključujući i prijavu na konkurs za dodelu sredstava.

 

 

Izgradnja i rekonstrukcija

·        - Smeštajni objekti

·         -Objekti za sportsku rekreaciju (spoljni i unutrašnji sportski tereni, dečja igrališta)

·         -Plivački bazeni

·         -Objekti za jahanje

·         -Objekti za slatkovodni sportski ribolov (kao što su ribički dom, nadstrešnice i dr.)

·         -Prodajni prostor unutar vinarije, Vinotočje / kušaonicu, prostora za skladištenje

·         -Kampovi

·         -Prostori za pripremu i / ili usluživanje hrane, pića

·         -Objekti za držanje životinja

·         -Označavanje i uređenje spoljnih površina, staza i puteva (kao što su vinske ceste, jahačke staze,

·         biciklističke staze, površine vezane uz sportski ribolov i dr)

·         -Rekonstrukcija starih tradicijskih kuća i privrednih zgrada u skladu sa izvornom tradicionalnom

·         arhitekturom

·         -Sanitarni čvorovi i / ili pristupi za osobe sa invaliditetom

·         -Parkinzi

 

Nabavka opreme

·       -  Opremanje smeštajnih objekata - nameštaj, TV oprema, satelitski prijemnici, radio, audio oprema

·         -(Isključujući posteljinu, peškire i ukrasne predmete)

·         -Oprema za spoljne i unutrašnje sportske terene, dečja igrališta

·         -Opremanje prostorija za pripremanje i / ili usluživanje hrane i pića (isključujući pribor za jelo)

·         -Opremanje prodajnog prostora unutar vinarije,

·         -Opremanje objekata za jahanje, uključujući jahačku opremu

·         -Hranilice i pojilice za životinje, kavezi

·         -Opremanje objekata za slatkovodni sportski ribolov (kao što su platforme za ribolov, klupe i dr.),

·         -uključujući opremu za ribolov

·         -Brodićee za ribolov

·         -Oprema za kampove

·         -Biciklistička oprema

·         -Kompjuterska oprema uključujući softvere za smeštaj / ugostiteljske kapacitete, spajanje na internet, elektronski sistem rezervacija

·         -Oprema za snabdevanje vodom i električnom energijom, grejanje, ventilacioni sistem, kanalizaciju i klimatizaciju

·         -Oprema kojom se omogućava pristup invalidima u spoljne i unutrašnje prostore (lift) i posebna sanitarna oprema

 

 

 

 

Troškovi koji su prihvatljivi za finansiranje u okviru IPARD programa odnose se na:

 

a) Izgradnju ili poboljšanje nepokretne imovine.

b) Kupovinu nove mehanizacije i opreme (uključujući kompjuterski softver do tržišne vrednosti imovine). 

c) Opšte troškove poput naknada za arhitekte, inženjere i druge savetodavne nadoknade, studije izvodljivosti, kupovinu prava na patente i licence do gornje granice od 12% troškova navedenih u dve gornje stavke, od kojih su troškovi pripreme poslovnog plana prihvatljivi u iznosu do 2% od ukupno prihvatljivog iznosa ulaganja (bez opštih troškova), ali ne više od 2.000 EUR. Nadalje, troškovi izrade elaborata zaštite životne sredine prihvatljivi u iznosu do 2% od ukupno prihvatljivog iznosa ulaganja (bez opštih troškova), ali ne više od 3.000 EUR. Troškovi pripreme dokumentacije za IPARD konkurs (konsultantske usluge za pripremu IPARD prijave i Zahteva za isplatu) prihvatljivi u iznosu do 2% od ukupno prihvatljivog iznosa ulaganja (bez opštih troškova), ali ne više od 3.000 EUR.

d) Iznos prihvatljivih izdataka utvrđuje se bez PDV-a.

e) Sva roba, radovi i usluge u okviru IPARD programa moraju poticati iz sledećih država:

 

·         Iz zemalja članica Evropske unije.

·         Iz zemanja korisnica IPA instrumenta predpristupne pomoći (IPA): Albanija, Crna Gora,  Turska, Makedonija, Bosna i Hercegovina i samoproglašena Republika Kosovo.

·         Iz zemlja korisnica Evpropskog instrumenta za susedstvo i partnerstvo (ENPI): Alžir, Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Egipat, Gruzija, Izrael, Jordan, Liban, Libija, Moldavija, Maroko, Palestinska Samouprava Zapadne obale i Pojasa Gaze, Ruska Federacija, Sirija, Tunis i Ukrajina.

·         Iz zemalja Evropskog privrednog područja (EEA): Norveška, Lihtenštajn i Island.

 

f) Sva oprema nakon nabavke mora biti evidentirana u knjigovodstvu korisnika i amortizovana u periodu dužem od godine dana.

Uopšteno, prihvatljivi izdaci odnose se na sledeće stavke:

 

A) Izgradnja / rekonstrukcija - uključuje:

Troškove nabavke gotovih komponenti i delova (troškove kupovine i transporta) i njihovu instalaciju i

Troškove izvođenja radova (materijal, transport i radove).

 

B) Oprema - uključuje:

Troškove kupovine, transporta i instalacije.

 

 

 

 

Šesta mera, odnosno "Diversifikacija i razvoj ruralnih privrednih aktivnosti" predstavlja deo priprema Republike Srbije za pristup za pristup Evropskoj uniji, a uključuje sledeće ciljeve:

·         Povećanje prihoda ruralnog stanovništva kroz razvoj i diverzifikaciju ruralnih aktivnosti na farmi i / ili van nje.

·         Stvaranje novih mogućnosti zapošljavanja kroz razvoj i diverzifikaciju ruralnih aktivnosti na farmi i / ili van nje.

·         Očuvanje postojećih radnih mesta.

·         Povećanje obima usluga za stanovnike ruralnog područja i poboljšanje kvaliteta usluga koje se pružaju.

·         Poboljšanje socijalne strukture u ruralnim područjima.

Osnovne opšte napomene o IPARD-u (važe za sve mere)

Sredstva IPARD programa dodeljuju se putem javnog konkursa koji raspisuje nadležna institucija, a koji će se objaviti u ‘’Službenom glasniku’’ i na sajtovima nadležnih institucija

Investicije ne smeju biti započete pre nego što se projekat ugovori nadležnom institucijom za plaćanja. Dozvoljeni su jedino pripremni radovi koji moraju biti obavljeni pre prijavljivanja na konkurs a oni uključuju pripremu tehničko-tehnološke dokumentacije, izradu ekonomske dokumetacije, sticanje vlasništva nad nekretninama na kojima će se obavljati investicija i dobijanje građevinske dozvole.

Ukoliko se nakon obrade prijave utvrdi da je ulaganje prihvatljivo, korisnik sklapa IPARD ugovor sa institucijom koja je nadležna za plaćanja i može započeti predmetnu investiciju koju finansira sopstvenim ili kreditnim sredstvima.

Savetničke kompanije mogu značajno olakšati proceduru prijave i dobijanja sredstava, a njihove nadoknade su deo prihvatljivih opštih troškova.

Koliki je nivo podrške u okviru ŠESTE mere IPARD programa

Najviša ukupna vrednost prihvatljivih izdataka za koje se može ostvariti podrška po projektu je 150.000 EUR, osim za ulaganja u obnovljive izvore energije gde je ograničeno na 675.000 EUR

Za vreme trajanja IPARD programa, u sklopu šeste mere, korisnik može, nezavisno od ukupne vrednosti ulaganja, ostvariti podršku za prihvatljive izdatke koji ne prelaze:

- 975.000 EUR ukoliko se jedno od ulaganja odnosi na obnovljive izvore energije ili

- 450.000 EUR ukoliko se ulaganja sprovode u ostalim sektorima.

Ono što valja napomenuti jeste to das u dozvoljena najviše tri  prihvatljiva ulaganja po korisniku za vremenskog trajanja IPARD programa, od kojih samo jedno može biti ulaganje u sektor obnovljivih izvora energije.

 

Prijava za sledeće ulaganje može se podneti tek nakon izvršenog plaćanja za prethodno ulaganje.

 

 

Napomena: Navedeni iznosi su se odnosili na Republiku Hrvatsku i služe u svrhu okvirnog upoznavanja o iznosima podrške potencijalnih kandidata.

 

Broj

Lista dozvoljenih radova kod izgradnje / rekonstrukcije u okviru PETE MERE

1

Radovi rušenja i rastavljanja

2

Pripremni radovi

3

Zemljani radovi

4

Betonski radovi

5

Armirano - betonski radovi

6

Izgradnja sa polugotovim proizvodima i prateći delovi

7

Radovi armiranja-učvršćivanja

8

Tesarski radovi

9

Zidarski radovi

10

Radovi izgradnje

11

Radovi izolovanja

12

Krovni radovi

13

Limarski radovi

14

Stolarski radovi

15

Bravarski radovi

16

Staklarski radovi

17

Krečenje i oblaganje

18

Podno oblaganje

19

Radovi sečenja kamena

20

keramičarski radovi

21

Parketarski radovi

22

Soboslikarski radovi

23

Oblaganje drvenim, kamenim ili veštačkim pločama

24

Radovi finalne montaže

25

Električne instalacije

26

Radovi na vodosnabdevanju i kanalizaciji

27

Gasne instalacije

28

Instalacije centralnog grejanja

29

Radovi uređenja okoline

30

izgradnja puteva

31

Potporni i zaštitni zidovi

32

Izgradnja trotoara

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31