Poljoprivrednim inspektorima u Srbiji biće omogućeno da, korišćenjem digitalne platforme Geosrbija i mobilne aplikacije CrowdSDI, koje je razvio Republički geodetski zavod (RGZ), brzo i efikasno utvrde stanje na terenu, saopštio je RGZ. Potpisivanjem Ugovora o saradnji između Uprave za poljoprivredno
zemljište Ministarstva poljoprivrede i RGZ-a otpočet je zajednički rad na uspostavljanju metodologije i tehničkog rešenja za efikasniji i transparentniji rad republičkih poljoprivrednih inspektora, navedeno je u saopštenju.
Kako je precizirano, korišćenjem digitalne platforme Geosrbija i mobilne aplikacije CrowdSDI, poljoprivredni inspektori moćiće brzo identifikuju traženu parcelu na terenu, povežu se sa svim relevantnim podacima iz državnih registara, utvrde i digitalno evidentiraju zatečeno stanje i sačine zapisnik u rekordno kratkom roku. Prikupljeni podaci će se potvrđivati geotagovanim fotografijama sačinjenim na licu mesta. Nakon toga, zapisnik sa svim relevantnim podacima sa terena se gotovo istovremeno sa zaključivanjem zapisnika dostavljaju automatski u već postojeće digitalne baze Uprave za poljoprivredno zemljište.
CrowdSDI i geoplatforma Geosrbija su međusobno povezane i služiće za poluautomatsku kontrolu i obradu prikupljenih podataka iz kancelarije. Podseća
se da je u prethodnom periodu, kroz saradnju Uprave za poljoprivredno zemljište i RGZa, mapirano kompletno državno poljoprivredno zemljište i na javnom portalu Geosrbija, čime je, kako je istaknuto, obezbeđena potpuna transparentnost u postupku upravljanja državnim poljoprivrednim zemljištem. Takođe, kroz saradnju ove dve institucije je u prerthodne dve godine izvršena provera tačnosti svih postojećih podataka o načinu korišćenja celokupnog poljoprivrednog zemljišta, pri čemu je predmet obrade bilo više od 400.000 pojedinačnih katastarskih parcela.
Koristeći digitalne servise i različite podloge Uprava za poljoprivredno zemljište i RGZ su izvršili ispravku, odnosno usklađivanje podataka u bazi RGZ sa stanjem na terenu na ukupno 86.410 hektara državnog zemljišta na području 145 opština i gradova u Srbiji, na kojoj površini je po načinu korišćenja bilo upisano poljoprivredno zemljište, a na terenu se radilo o šumama.
Najčešće se radilo o anahronim upisima preuzetim iz zemljišnih knjiga, ali i o slučajevima nastajanja samoniklih šuma koje su zauzele nekada poljoprivredno zemljište. Iz RGZ-a su ukazali da kroz ove aktivnosti Srbija i svi građani dobijaju ažuran registar i evidenciju nepokretnosti, koje predstavljaju dobra od opšteg interesa u vlasništvu Srbije, što za posledicu ima i domaćinsko i odgovorno upravljanje u skladu sa principima održivog razvoja (Beta).

Nova pravila za oznake „POSNO” i zemlju porekla proizvoda
U Srbiji su prvi put definisani uslovi i način korišćenja oznake „posno” na prehrambenim proizvodima, a dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane preciznije je određeno i korišćenje oznake koja se odnosi na hranu bez glutena. Novinom u dopunama tog Pravilnika otklonjene su mnoge nedoumice oko navođenja oznake „posno”, rečeno je za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Precizirano je da oznaka „posno” može da se navodi samo na hrani koja nije poreklom od toplokrvnih životinja, niti je u bilo kojoj fazi njene proizvodnje i prerade korišćena hrana tog porekla.
Takođe, ta oznaka će moći da se nađe na proizvodima kojima nisu dodati sastojci, uključujući aditive, nosače, arome i enzime, ili pomoćna sredstva u proizvodnji.
To se odnosi i na supstance koje nisu aditivi, ali se upotrebljavaju na isti način i u iste svrhe kao pomoćna sredstva, u prerađenom ili neprerađenom obliku, a koji su poreklom od toplokrvnih životinja. Dopunama Pravilnika predviđeno je da u komuinikaciji trgovaca hranom sa potrošačima oznaka „posno” spada u
deo pružanja dobrovoljnih informacija. U Ministarstvu napominju da informacije koje se navode na dobrovoljnoj osnovi moraju da budu istinite i precizne, kao i obavezne informacije koje se navode na deklaraciji proizvoda ili se koriste prilikom oglašavanja proizvoda. Na posnoj hrani mogu se istovremeno navesti reč „posno” i informacija o mogućem prisustvu sastojaka koji mogu da izazovu alergije ili intolerancije, koji su rezultat unakrsnog kontakta sa sastojcima posne hrane. Ta mogućnost je regulisana samo u slučaju nenamernog prisustva sastojaka koji su poreklom od toplokrvnih životinja, ali samo ako su preduzete sve
mere predostrožnosti u skladu sa dobrom proizvođačkom i higijenskom praksom.
Druga novina koju donose dopune Pravilnika odnosi se definisanje uslova i načina korišćenja izjava koji se odnose na gluten što će, kažu u Ministarstvu, umnogome olakšati kupovinu hrane potrošačima koji su intoleratni, odnosno alergični na gluten. Tako je oznaku „bez glutena” dopušteno navesti samo ako je sadržaj glutena u hrani kao gotovom proizvodu manji od 20 miligrama po kilogramu.
Takođe, izjavu „vrlo mali sadržaj glutena” dopušteno je navesti samo ako hrana, koja se sastoji ili sadrži jedan ili više sastojaka proizvedenih od pšenice, raži, ječma, ovsa ili njihovih ukrštenih, odnosno hibridnih sorti koji su posebno prerađeni s ciljem smanjenja količine glutena, ne sadrži gluten u količini većoj od 100 miligrama po kilogramu u gotovom proizvodu. Kao u slučaju oznake „posno”, tako i korišćenje oznaka „bez glutena” ili „vrlo malo glutena” spada u deo pružanja dobrovoljnih informacija. Novina u dopunama Pravilnika, koji je objavljen u „Službenom glansiku” 25. septembra, odnosi se i na dalje usklađivanje sa zakonodavstvom EU, odnosno sa Uredbom Evropske unije2018/775. Ta uredba predviđa da se navodi i zemlja porekla glavnog sastojka hrane ili barem navođenje da se zemlja porekla glavnog sastojka razlikuje od zemlje porekla hrane.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U Srbiji su prvi put definisani uslovi i način korišćenja oznake "posno" na prehrambenim proizvodima, a dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane preciznije je određeno i korišćenje oznake koja se odnosi na hranu bez glutena.Novinom u dopunama tog Pravilnika otklonjene su mnoge nedoumice oko navođenja oznake "posno", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Precizirano je da oznaka "posno" možže da se navodi samo na hrani koja nije poreklom od toplokrvnih žživotinja, niti je u bilo kojoj fazi njene proizvodnje i prerade koriššćena hrana tog poreklom.Takođe, ta oznaka će moći da se nađe na proizvodima kojima nisu dodati sastojci, uključujući aditive, nosače, arome i enzime, ili pomoćna sredstva u proizvodnji.

To se odnosi i na supstance koje nisu aditivi, ali se upotrebljavaju na isti način i u iste svrhe kao pomoćna sredstva, u prerađenom ili neprerađenom obliku, a koji su poreklom od toplokrvnih žžvotinja.Dopunama Pravilnika predviđeno je da u komuinikaciji trgovaca hranom sa potrošačima oznaka "posno" spada u deo pružžanja dobrovoljnih informacija.

U Ministarstvu napominju da informacije koje se navode na dobrovoljnoj osnovi moraju da budu istinite i precizne, kao i obavezne informacije koje se navode na deklaraciji proizvoda ili se koriste prilikom oglaššavanja proizvoda.Na posnoj hrani mogu se istovremeno navesti reč "posno" i informacija o mogućem prisustvu sastojaka koji mogu da izazovu alergije ili intolerancije, koji su rezultat unakrsnog kontakta sa sastojcima posne hrane.

Ta mogućnost je regulisana samo u slučaju nenamernog prisustva sastojaka koji su poreklom od toplokrvnih žživotinja, ali samo ako su preduzete sve mere predostrožžnosti u skladu sa dobrom proizvođačkom i higijenskom praksom.Druga novina koju donose dopune Pravilnika odnosi se definisanje uslova i načina koriššćenja izjava koji se odnose na gluten što će, kažu u Ministarstvu, umnogome olakšati kupovinu hrane potrošacima koji su intoleratni, odnosno alergični na gluten.

Tako je oznaku "bez glutena" dopuššteno navesti samo ako je sadržžaj glutena u hrani kao gotovom proizvodu manji od 20 miligrama po kilogramu.

Takođe, izjavu "vrlo mali sadržaj glutena" dopuššteno je navesti samo ako hrana, koja se sastoji ili sadržži jedan ili višše sastojaka proizvedenih od pššenice, ražži, ječma, ovsa ili njihovih ukršštenih, odnosno hibridnih sorti koji su posebno prerađeni s ciljem smanjenja količine glutena, ne sadržži gluten u količini većoj od 100 miligrama po kilogramu u gotovom proizvodu.Kao u slučaju oznake "posno", tako i korišćenje oznaka "bez glutena" ili "vrlo malo glutena" spada u deo pružanja dobrovoljnih informacija.

Pravilnikom su za svako odstupanje od pravila prilikom korišćenja tih oznaka predviđene kazne prema proizvođaču, odnosno odgovornom subjektu u poslovanju hranom koji tu hranu stavlja u promet.

Novina u dopunama Pravilnika, koji je objavljen u "Službenom glansiku" 25. septembra, odnosi se i na dalje uskladivanje sa zakonodavstvom EU, odnosno sa Uredbom Evropske unije 2018/775. Ta uredba predviđa da se navodi i zemlja porekla glavnog sastojka hrane ili barem navođenje da se zemlja porekla glavnog sastojka razlikuje od zemlje porekla hrane.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/sta-znaci-oznaka-posno-utvrdeno-na-kojoj-hrani-moze-da-se-nalazi/vdcf5d5

Kupci jaja u Srbiji ubuduće će u prodavnici moći da kupe samo jaja sa proizvođačkim kodom na osnovu koga će moći da znaju da li je jaje iz uvoza ili je proizvedeno u Srbiji, kao i da li je koka nosilja uzgajana u slobodnom uzgoju ili u kavezu, rekao je za RTS šef odseka Veterinarske inspekcije Beograda pri Ministarstvu poljoprivrede.Domaćice kažu da je ručak uvek spreman kada u kući ima jaja. Znalo se da su najkvalitetnija za tortu sa oznakom "S" i da postoji sedam klasa od čega zavisi i cena. Od Nove godine važi novi pravilnik koji nalaže da svako jaje bude obeleženo.Šef odseka Veterinarske inspekcije Beograda pri Ministarstva poljoprivrede Dušan Ljuština rekao je gostujući u Jutarnjem programu da je pravilnik donet još prošle godine a primena je pomerena za šest meseci kako bi proizvođači mogli da nabave opremu potrebnu za obeležavanje a od 1. januara svi su u obavezi da se pridržavaju pravilnika.

"Ono što je novina je da sada na svakom jajetu mora da se nalazi proizvođački kod koji sadrži određene podatke o zemlji porekla, načinu uzgoja u smislu da li se koke nosilje uzgajaju organski, u slobodnom uzgoju ili u kavezu. Za razliku od ranije, sada imamo samo A i B klasu. Klasa A se nalazi u prodaji dok je klasa B samo za industrijsku proizvodnju", kaže Ljuština.

U prodaji još mogu da se nađu neobeležena jaja jer su na tržište stigla pre praznika, ali kako je rok trajanja jaja maksimalno 28 dana, od kraja januara u prodaji više neće biti neobeleženih jaja.

"Ukoliko se i tada u prodaji nađu neobeležena jaja, ona će biti povučena iz prodaje a oni koji se ne budu pridržavali pravilnika snosiće i zakonske posledice. Ovim pravilnikom izuzeti su mali proizvođači koji jaja prodaju direktno na lokalnoj pijaci ili komšijama", objasnio je Ljuština, dodajući da se tako proda oko 500 jaja nedeljno.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3805135/od-kraja-januara-znacemo-pedigre-svakog-jajeta.html

Prvih dana nove godine u pojedinim trgovinama rafovi za jaja bili su prazni. Proizvođači ove osnovne životne namirnice od 1. januara 2020. godine morali su da počnu da koriste nov način deklarisanja. Za primenu novog pravilnika pojedini, očigledno, nisu bili spremni.

Na nestašicu jaja u petak su se najviše žalili potrošači u centru Beograda. Brza nezvanična kontrola prestoničkih prodavnica pokazala je da, ipak, nisu svi proizvođači bili nespremni. Zavisno od trgovinskog lanca, u ponudi su bila od jednog do tri proizvođača.

– U marketu u samom centru Beograda našao sam samo pakovanje od šest komada jednog proizvođača i to na sniženju – kaže za Novosti jedan od kupaca i dodaje:

– Vidim da imaju pečat na samoj ljusci, ali mi oznake na kutiji ne deluju drugačije. Iskreno, ne znam ni šta bi trebalo da stoji, ali na pakovanju koje sam ja kupio piše "s klasa".

Novi Pravilnik o kvalitetu jaja donet je pre skoro godinu dana. Nov način obeležavanja izvoznici su morali da primenjuju još od polovine februara prošle godine, dok su oni koji plasiraju isključivo na domaćem tržištu imali šansu da se prilagode. Primena se očekivala od 1. jula, ali je odložena za početak ove godine.

Pravilnik bi trebalo da obezbedi da svako jaje na tržištu bude obeleženo, a niz slova i brojeva trebalo bi da odgonetne kako je uzgajana kokoška, na kojoj farmi, kog je kvaliteta i veličine. Novo obeležavanje ukida klasifikaciju jaja u sedam klasa, već predviđa samo dve klase kvaliteta – A i B. U prodaju može samo prva, a druga u – industriju. Pošto se pretpostavlja da su na rafovima samo jaja A klase, ona se dalje klasifikuju po veličini – S, M, L i XL. Jaja na samoj ljusci moraju da imaju odštampane brojeve koji otkrivaju kako je jaje proizvedeno, oznaku države i broj farme.

Kod na samoj ljusci jajeta treba da sadrži državu porekla. U slučaju domaćeg proizvođača stoji RS. Ukoliko stoji O – znači da su jaja iz organskog uzgoja. Broj 1 znači da je reč o slobodnom uzgoju. Kod krije i broj farme na kojoj su nosilje uzgajane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2742572/sta-je-razlog-nestasice-jaja-na-rafovima-u-prvim-danima-januara

U okviru četvorogodišnjeg Projekta javno privatnog dijaloga u delu koji se odnosi na rešavanje problema trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi a koji je SPOS dobio na konkursu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Novom Sadu je u četvrtak, 5. decembra, potpisana Deklaracija o zaštiti pčela u Srbiji.

Projekat sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (RSJP), a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Deklraciju su potpisali prisutni predsednici opština i gradonačelnici u Vojvodini i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

- Glavna aktivnost koju očekujemo od potpisivanja Deklaracije jeste postepeno ukidanje tretiranja komaraca iz aviona sredstvima otrovnim za pčele i bolja koordinacija aktivnosti opština na razvoju poljoprivrede, a u kontaktu sa poljoprivrednicima, radi pravilne upotrebe pesticida na našim poljima, kako ne bi dolazilo do trovanja pčela - navodi se u saopštenju SPOS-a.

Deklaracija neće imati pozitivan efekat samo na pčelarstvo, već i na unapređenje održive poljoprivrede (manje zagađenje životne sredine pesticidima, manje pesticida u zemljištu, manje uništavanje korisnih insekata u zemljištu, manje pesticida na poljoprivrednim proizvodima za potrošače…).

Detalje deklaracije pogledajte na slede'em linku: http://spos.info/wp-content/uploads/2019/12/Deklaracija_draft_5.pdf

Izvor: SPOS

Trgovci u Srbiji imaju obavezu da na deklaracijama za voće i povrće ističu godinu berbe, zemlju porekla, klasu i naziv proizvođača.To je kompletna informacija koju svaki kupac mora da dobije, rekao je za "Politiku" Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

On je to izjavio povodom priče koja je uzdrmala region da velike poljoprivredne države na početku berbe prazne skladišta i prodaju voće i povrće velikim trgovinskim lancima po bagatelnim cenama, ugrožavajući domaću proizvodnju.Kako podseća list, hrvatski voćari tražili su upravo zbog toga prošle godine da se na deklaraciji ističe i informacija iz koje je godine berba, najviše zbog poljskih jabuka koje su zatrpale njihovo tržište.

"Mi smo u tom smislu napredniji od njih jer. Po Zakonu o deklarisanju, ta obaveza postoji. Legitimno je da Srbija na ovaj način pokušava da zaštiti domaću proizvodnju i takvu informaciju pruži kupcu da bi mogao da bira", kaže Nedimović.

Prema istraživanju "Politike", u najvećim trgovinskim lancima u Beogradu na deklaracijama zaista postoji takvo obaveštenje. Problem je, međutim, što su one najčešće skrivene cenom ili pričvršćene na nepristupačnim mestima na gajbicama.

Trenutno su u ponudi pretežno domaće jabuke.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=30&nav_id=1597615

Većina proizvoda u prodavnicama u Srbiji je bezbedna i dobrog kvaliteta, ali nemaju ispravnu deklaraciju i sve potrebne podatke o sastavu, rekao je savetnik za bezbednost hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Dolovac.
On je na okruglom stolu "Bez kvalitetnih sirovina nema kvalitetnih proizvoda" kazao da su proizvođači hrane u Srbiji, kao i oni koji je prodaju na tržištu, u obavezi da poštuju Zakon o bezbednosti hrane.

"Proizvođači treba da naprave dovoljno kvalitetne proizvode, ali i da više vode računa o sadržini deklaracija koju sve veći broj potrošača pažljivo čita", rekao je Dolovac i dodao da je to način da proizvođači opstanu na konkurentnom tržištu.

Dolovac je najavio da će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uskoro pokrenuti metode kojima će se ispitivati prevare u proizvodnji hrane.

Predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida rekla je da su kupci u Srbiji dosledni jer se opredeljuju za proizvode koji godinama ne menjaju kvalitet i sastav.

"Naša istraživanja pokazuju da nutritivne tablice veliki broj potrošača ne razume, a najviše ih čitaju oni koji imaju zdravstvene probleme", kazala je ona.

Prema njenim rečima, država treba više da kontroliše male proizvođače jer se dešava da oni, za razliku od velikih proizvođača, nekada ne poštuju propise.

Generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantik grupe Andrej Bele rekao je da se bezbednost finalnih proizvoda najbolje postiže praćenjem kvaliteta procesa proizvodnje.

"Godišnje u Srbiju uvezemo više od 13.000 tona gotovog proizvoda, odnosno 100 miliona tona kesica kafe. Od toga se kao neispravno vrati samo 100 kesica i to ne zbog kvaliteta, već zbog problema u transportu", kazao je Bele.

Menadžer za kvalitet i životnu sirovinu kompanije Dijamant Pregrag Nenin rekao je da je važno da se "na svetskom tržištu poveća prepoznatljivost kvaliteta srpskih proizvoda".

Izvor:http://www.novimagazin.rs/vesti/proizvodi-u-srbiji-bezbedni-i-kvalitetni-ali-lose-deklarisani

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je saopštilo da je pokrenulo postupak protiv odgovornih za grešku u tekstu deklaracije paradajza iz Turske, koji će u slučaju potvrđivanja odgovornosti svi biti najstrože sankcionisani.


U Srbiji je pre nekoliko dana objavljena fotografija gajbice paradajza iz Turske, s deklaracijom u kojoj piše da "kora nije za ljudsku upotrebu".

Ministarstvo poljoprivrede je navelo da se pre odobravanja svakog uvoza obavlja laboratorijska kontrola koja je u slučaju deklarisanja paradajza iz Turske pokazala da je roba ispravna, ali je greška bila u tekstu deklaracije.

Cilj Ministarstva je da se kroz intenziviranje kontrola spreči uznemiravanje javnosti u vezi sa zdravstvenom ispravnošću poljoprivrednih proizvoda, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je zato naložilo inspekcijskim službama vanrednu kontrolu svih uvoznika voća i povrća radi otklanjanja nepravilnosti u vezi s deklarisanjem proizvoda koji se uvoze u Srbiju, piše u saopštenju.

 

izvor : http://www.telegraf.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31