Od nekadašnjeg ravnodušnog posmatrača, a nekoliko puta remetilačkog, čak i destruktivnog,faktora udruživanja - država, na opšte iznenađenje, prvi put u 170-godišnjoj tradiciji zadrugarstva na našim prostorima, pomaže zadrugare – direktnim investicijama! Idejni tvorac i pragmatičar,oživljavanja modernog zadrugarstva u Srbiji, ministar Milan Krkobabić, ističe da su zadruge ne samo ekonomska okosnica o(p)stanka na selu, već i veoma značajan geo-politički i bezbednosni stub u praznim pograničnim, i brdsko-planinskim delovima Srbije,i poručuje: „Neophodna je nova agrarna reforma!“ Veliki su na berzama, a mali se udružuju, ne bi li lakše proizvodili, efikasnije prodavali i, konačno, uvećali svoje pregovaračke pozicije i status u nacionalnim, i međunarodnim koordinatama. Da je udruživanje svetski proces i trend, ne svedoče samo činjenice da egzistira oko 800 miliona zadrugara i 750.000 zadruga, već i podatak da oko tri milijarde ljudi, dohoduje na razne načine povezane sa zadrugama. Iako su prvi osnivači zadruga(produkta kapitalizma) zanatlije i trgovci, sinonim za udruživanje kod nas su – zemljoradničke zadruge. Otuda i razumljivo što je idejni pokretač revitalizacije zadrugarstva u Srbiji, ministar Milan Krkobabić, u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, krenuo upravo od zemljoradničkih zadruga. Da li je realno očekivati da se za tri godine, zaista formira 500 zadruga u 500 sela Srbije, kako je metaforički nazvan,Program mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije,„kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima, za osnivanje novih zadruga, i investicione projekte postojećih zadruga u 2017. godini, naročito u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom i Pčinjskom upravnom okrugu“. Razuman odgovor bi moglo da glasi: „i svaka novoformirana zadruga, i postojeća koja će biti podignuta na zdrave noge je – dragocen doprinos“ poboljšanju „krvne slike“ zadrugarstva u Srbiji. Ako nam je cilj Evropska unija, uputno je podsetiti i na neke brojke, koje slikaju našu trenutnu poziciju, bolje reći ogromno zaostajanje. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije, u EU je 144 miliona članova zadruga organizovanih u 246.000 zadruga – ili svaki treći građanin u zemljama EU je član zadruge. Prema tim parametrima, u Srbiji bi trebalo da bude oko 2,35 miliona zadrugara! A ima ih svega oko 50.000 (!?) okupljenih u (opet - svega) 2.600 zadruga, od čega je 1.548 poljopivrednih. I ne samo zbog toga je odvažnost ministra Krkobabića, da se lati oživljavanja zadrugarstva u Srbiji, vredna pomena, kao originalan i odgovoran potez. Posao je ogroman, zahteva veliku energiju, sistematičnost i strpljivost, jer je seljanin Srbije s razlogom nepoverljiv: država je na ovim prostorima samo od Drugog svetskog rata naovamo više puta „sasekla krila“ uspešnom, bogatom i udruženom poljoprivredniku, plašeći se njegove moći. Negativnoj konotaciji doprinele su posleratne seljačke radne zadruge, kontrahiranje (ugovoranje otkupa koje je često podrazumevalo, i prodaja proizvoda protiv volje proizvođača), a zatim i suma propisa (nazvana Zakon o udruženom radu) jednostavno je - ukinula zadruge. Nepoverenje bivših zadrugara i njihovih potomaka je – ogromno! I zato je vraćanje poverenja u državu, ali i između samih zadrugara, najteži deo posla. Projekat popularno nazvan „500 zadruga u 500 sela“, s razlogom dobija dimenziju spašavanja sela, jer se predviđa da će od 4.700 sela u Srbiji za deceniju i po nestati, oko 1.200. Zabrinjavaju i podaci, da u selima Srbije ne živi niko u 145.000 kuća, i kako tvrdi kolega, Branislav Gulan, 50.000 kuća je, čak, bez vlasnika! Upravo zato, ministar Krkobabić,zadruge vidi kao ne samo kao ekonomsku okosnicu o(p)stanka na selu, nego i kao pouzdan geo-politički i bezbednosni oslonac, u odbrani praznih pograničnih u brdsko-planinskih područja Srbije od nezvanih gostuju, pogotovu od onih koji prete da će stići i do Niša. Uz sve to, „globalni problem“ Srbije je „bela kuga“, koja svake godine nepovratno odnese oko 35.000 njenih stanovnika. „Zato ljudima na selu moramo da stvorimo mnogo bolje uslove za život, proširenje porodica i ekonomski boljitak. Nema modernog sela bez – škole, ambulante, zadruge, pošte i, naravno, infrastrukture!“ – tvrdi ministar Milan Krkobabić, koji je samo pre dve godine dokazao da su i „nemoguće misije“ – moguće, kada je kao prvi čovek JP Pošta Srbije za 52 nedelje otvorio 52 seoske pošte. Njegovo ogromno menadžersko iskustvo, „nerv“ preduzimljivog čoveka koji posao ne vodi iz kabineta, nego putujući i u najmanja sela, da oslušne šta kažu (pre svega o zadrugama) „obični“ seljaci, mogu da budu garant da će misija koju je započeo – uspeti. Pogotovu što namerava da vrati finansijski oslonac za opstajanje zadruga – štedno-kreditno zadrugarstvo i jeftine kredite, bez čega, kako i sam kaže, nema zadruga! Za 2017. godinu planirano je 200 miliona dinara za zadruge na jugu Srbije (do 50.000 evra za novoosnovane i do 100.000 evra postojećim) ali i u Vojvodini (i među Slovacima, Mađarima...) istočnoj i zapadnoj Srbiji...Najavljena je i posvećenost prerađivačkim kapacitetima, i pružanje šanse složenim zadrugama – tzv. vertikalnom i horiziontalnom povezivanju. Zbog velikog interesovanja (u Kabinet apostrofiranog ministra svakodnevno stižu po dve-tri prijave). Program je veoma ambiciozan i u naredne tri godine, u periodu 2018-2020. godine, očekuje se da bude bespovratno podeljeno 25 miliona evra.Građani Srbije od osnivanja prve zadruge na ovim prostorima i treće u svetu (Bački Petrovac, 1846) nisu doživeli (do ovog trenutka), da država direktno investira u podizanje zadružnih hladnjača, mini-mlekara, osnovna stada koza i ovaca, formiranje pčelinjaka... Ali, to nije sve. Ministar Krkobabić najavljuje i novu agrarnu reformu: predlaže da se mladim ljudima (među njima je 400.000 neoženjenih mladića do 40 godina, i 100.000 neudatih devojaka) podeli na besplatno korišćenje do 50 hektara državnog zemljišta, koje se sada ne obrađuje. Jedinisi uslov je da ga korisnici - obrađuju. Od najave na prolećnom druženju zadrugara u Palati Srbije, 11. aprila 2017. godine, do potpisivanja ugovora sa prve dve novoosnovane zadruge (u opštini Meorišini i Gadžinom Hanu), prošlo je svega četiri meseca, što je ravno podvigu. Optimizam da će projekat oživljavanja zadrugarstva u Srbiji uspeti, izvire iz činjenice da ga, bar za sada, niko ne osporava. Naprotiv, snažna podrška dolazi iz Akademijskog odbora za selo SANU, i njenog predsednika akademika Dragana Škorića, univerzitetskih profesora, čelnika Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine, opština i svih medija.I, naravno, budućih zadrugara koji svoje interesovanje potvrđuju time što su od početka 2017. godine, osnovali čak 70 zadruga, što ranijih godina nije bio slučaj. Istorijski projekat da se zadrugarstvu u Srbiji vrati stari sjaj, nije posao jednog ministra (Krkobabića) i jedne vlade. Decenije su bile neophodne da se te trnovite zadružne staze utabaju, zatim decenije da se uruše. Verujmo da će na putu povratka biti potrebno mnogo manje vremena. U svakom slučaju, strpljivost je veliki neophodan saveznik misije „500 zadruga u 500 sela“. Dok ponovo ne zaživi geslo starih zadrugara: „Poštuj svoju zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i ti srećan i zadovoljan biti!“ Risto Kostov

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30